Hvala, gospodine predsedniče.

Nadam se da će zaista pojedini poslanici opozicije koji su prvi put u parlamentu razumeti nameru većine da se vaš glas čuje, a insistirate da se radi po Poslovniku. Šta je Poslovnik? Dakle, ne bih volela da prevodim predsednika Skupštine, ali zaista se trudimo da spustimo tenzije i da nastavimo da radimo konstruktivno i u interesu građana koji su nas ovde delegirali.

Gospođo Kerković, vi na tu temu možete da govorite, ali koristeći vreme poslaničke grupe. Sad imate i pravo na repliku, krajnje korektno vam dajem tu priliku. Ako imate potrebu da govorite tome, molim vas samo se potrudite da dobro izučite Poslovnik. Nije teško, jednostavno je. Znam da je puno tenzije ali, drage kolege, dame i gospodo, hajte da se svi zajedno potrudimo da učinimo ovu atmosferu dostojnom svih građana koji su nas delegirali ovde, pogotovo kada je tema budžet.

Nemojte zameriti, skupština većina, naravno, ima pravo da odgovori na sve ono što ide ispod pojasa. Ispod pojasa puno toga ide. Zaista se trudimo maksimalno, ipak samo smo ljudi, da neke granice pristojnosti ne prelazimo na način tako lak kako pojedini od vas. Ja razumem. Politički život je to. Ovo je takva institucija. Parlament i treba da bude jedino mesto gde će opozicija i vlast da sukobljavaju svoje argumente, svako na sebi svojstvene način, ali vas molim da ono što smo imali prilike ovih dana da gledamo, evo ja koristim vreme poslaničke grupe, nadam se da će me razumeti moje kolege, vodi samo jednom cilju, a to je da za nekoliko meseci imamo prevremene izbore. Verujem da nam to nije namera nikome od nas, već da izdržimo ovaj mandat i da se potrudimo da sva zakonska rešenja budu što bolja.

Zaista imate iluziju da mi ne slušamo vaše predloge. Vrlo dobro čujemo svaki, ali nemojte očekivati da, kada se radi o nekorektnom ponašanju, mi budemo redovno korektni, jer se to nama knjiži kao slabost, a sasvim je suprotno.

Daću vam jedan primer. Meni je kolega Lazović na jedan poseban način interesantan kolega, znam, došao je iz aktivizma i neretko razmenjujemo argumente. Ja sam njemu jednom prilikom rekla, vezano za zagađenje vazduha, da želim da debatujem na tu temu, nažalost, kolega Lazović nije tu, ali tu su njegove kolege, i da debatujemo danima ako treba, ali pod pretpostavkom… I pokazala sam mu taj dokument, pazite, Saveta Evrope, ne Srbije, ne tada Savezne Republike Jugoslavije, nego Saveta Evrope u kome se govorilo o destrukciji životne sredine tokom NATO agresije. I to nije govorila Srbija, zamislite, Ukrajinac je bio izvestilac. On je vrlo brzo posle toga meni dao knjigu, koju sam ja pročitala, interesantna je knjiga i verujem da će biti prilike da govorimo o tome, ali je vrlo brzo posle toga… Ja nisam imala mogućnost da mu odgovorim na to.

Vidite, predsednik Skupštine, pogotovo u mom slučaju, zaista se trudi da pravila budu ista za sve. Verujem da sam ovde jedna od retkih poslanika koja je najčešće bila prekidana, iako nije završila svoju misao. Ja sam morala da istrpim da kolega Lazović izađe u centralni hol i kaže da ja relativizujem problem zagađenja vazduha, pazite, kao ja ne želim čist vazduh i ja ga relativizujem.

To je ono o čemu mi pričamo i o čemu smo pričali tokom pauze. Ako zaista imate dobru nameru, vi treba da nas ubedite u to, jer ste manjina, a mi smo otvoreni za političke dogovore i saradnju, sve u korist građana Srbije.

Molim vas dame i gospodo, samo to radite baš tako. Dobar dan kolega Lazoviću, dobro nam došli ponovo. Eto, dala sam i vama priliku za repliku. Upravo sam i sa vama pričala tokom pauze i evo to je tema. Ako zaista želimo da govorimo o svim ovim temama i izazovima sa kojima se naša Republika susreće i imamo dobru nameru, a ne skupljamo političke poene na određeni način, ne spinujemo, ne pokušavamo da budemo interesantni tada na način koji je nekorektan, izazivajući još veću temperaturu i tenzije, onda ćemo se truditi da to radimo na politički korektan način.

Malopre nisam imala priliku da vam odgovorim na temu stanovanja koje je jako važno i to sada koristim od vremena grupe. Nadam se da će moje kolege poslanici da to razumeju zato što je zaista vrlo važna tema koju jako dobro znam.

Prvo, trebalo bi da znate praksu zemalja članica EU, poput Austrije i drugih zemalja. Tamo gradovi i lokalne samouprave imaju svoj stambeni fond i onda oni mogu da regulišu iznos zakupa. Taj iznos zakupa, struktura tog zakupa se odnosi na deo grada u kome se živi, na vremenski period koji se provodi u tom stanu, da li je dve, tri, pet godina i onda to tako može da se reguliše.

Međutim, u situaciji kada privatnik ili privatni vlasnik određene nekretnine želi, kao što je to kod nas slučaj i desio se udar, vi ste tu u pravu zato što su došli Ukrajinci i Rusi i onda su stanodavci svoji interesom, jer je to njihova svojina, procenili da žele da njihove kirije porastu u nebo i to jeste činjenica. Da, desili su se, nažalost, ružni primeri, tako što su porodice i samohrane majke i mnogi drugi bili izbacivani, ali da vam kažem nešto, podstanar i podstanarski taj hleb dobro zna i to je redovna pojava i na to ne možete nikako da utičete kada su privatni vlasnici nekretnina u pitanju.

Ovih dana, naravno, inicirali ste svojim predlozima i ozbiljne rasprave u kojima su učestvovali ljudi koji nemaju baš nikakve veze ni sa vama, ni sa nama, ni sa kim, ni sa kakvom politikom, ali zaista su stručni u svojoj oblasti. Neretko bi odgovor na to što vi predlažete bio da je minimum korektnosti rada neozbiljan, ali da problem postoji i on se rešava određenim stambenim fondom.

Sada da vam, takođe, kažem, da vas podsetim kada je stanovanje u pitanju, pogotovo u državi Srbiji, u nekim prethodnim režimima i državama, kao što je SFRJ, vi ste imali stambeni fond i postojali su stanovi u državnom vlasništvu, podjednako kao i stanovi u privatnom vlasništvu i postojala je grupa zaštićenih stanara. Nažalost, ti ljudi, a verujem da dobar deo starijih kolega to dobro zna, sve su samo ne zaštićeni u svim mogućim režimima. Godine 1992. svi stanovi u državnom vlasništvu dati su na otkup ljudima koji su već živeli u tim stanovima. Po tadašnjim zakonskim rešenjima, ta sredstva, otprilike paralela sa ovim o čemu vi pričate i što vi predlažete, trebalo je uložiti u izgradnju stanova za preseljenje stanara koji su živeli u privatnom vlasništvu zato što je privatno vlasništvo zaštićeno. To se nikada nije desilo i ti ljudi su, nažalost, ostali zaglavljeni između prakse, teorije, ustavnih rešenja itd. i prošli golgotu.

Kada je reč o odnosu naše države prema upravo najosetljivijim kategorijama stanovništva i tu pričamo o socijalno ugroženim građanima, pa vi bi trebalo da znate da do kraja sledeće godine EU sa našom državom radi projekat koji se zove „Podrška EU socijalnom stanovanju i aktivne inkluzije“. Znači, to su faze. On je osmišljen da poboljša primenu politike socijalne inkluzije u Srbiji, obezbedi održiva stambena rešenja praćena merama aktivne inkluzije za najugroženiju populaciju. Za tu priliku Unija je izdvojila 27 miliona evra putem instrumenata za predpristupnu pomoć IPA 2018 za 36 meseci sprovođenja programa, a Kancelarija UN za projektne usluge izabrana je kao implementacioni partner.

Šta je svrha programa? Koje su ciljne grupe? Romi, žene u nepovoljnom položaju, posebno žene žrtve porodičnog nasilja, mladi na smeštaju, oni koji napuštaju smeštaj, osobe sa invaliditetom i drugi koji žive u neadekvatnim uslovima.

Koji su rezultati programa? Ojačani kapaciteti institucija, odgovarajuća stambena rešenja obezbeđena najosetljivijim ženama i muškarcima, devojčicama i dečacima. Rezultat tri – usluge zapošljavanja, socijalne zaštite, obrazovanja, zdravstvene zaštite itd.

Dakle, taj program se provodi u sledećim jedinicama lokalne samouprave: Boljevac, Vladičin Han, Vrnjačka Banja, Vršac, Gadžin Han, Žagubica, Koceljeva, Kula, Lebane, Loznica, Ljubovija, Novi Pazar, Odžaci, Pančevo, Raška, Svilajnac, Topola, Čačak, Šabac.

U zavisnosti od sledećih projekta, vi znate da je to projektno finansiranje, a verujem da ćete i vi dobrim vezama sa ljudima koji funkcionišu u okviru institucija EU pomoći i ovoj državi da ima što više projekata, što više programa kako bi ova država imala takvu vrstu stambenih fondova gde bi moglo da se sprovede u delo ovo o čemu vi pričate.

Ukoliko postoji dobra namera i ukoliko smo mi svi zaista zabrinuti za građane koji se bore da obezbede krov nad glavom, a ukoliko nismo, e onda to izgleda baš onako kako ste danas pričali, sa stilom kakav ste koristili predstavljajući tako važnu temu, govoreći o ljudima koji se zaista bore svakodnevno da prežive dan.

Gospodine Lazoviću, mi smo i te kako svesni svih problema koje ova Republika ima i očekujemo da u rešavanju svih tih problema svi mi budemo tu. Ali, znate, taj čarobni štapić ne postoji. Republika može da napravi okvir, da dobro sasluša i da dobro isprati svako provodljivo rešenje. Za nas u ovom trenutku je najvažnije i pošto je tema budžet, naravno da mi možemo da obezbedimo redovne plate i penzije, da u perspektivi smanjimo budžetski deficit.

Da, zadužujemo se zato što država nema svoje pare. Pare dolaze od poreskih obveznika i od kredita. Gde ćemo ih usmeriti? Kandidujemo svoje politike i one pobeđuju na izborima. Građani su ti koji odlučuju. Za mene vrlo značajna stvar, a o tome je retko ko od vas govorio - kako će ono što je premijerka predstavila ovde, a jeste plan ove Vlade, da se upotpuni sa ovim budžetom i da ćemo mi na kraju mandata ove Vlade moći da pitamo svakog ministra da li je taj plan ispunjen.

Zašto je važno da je ovo kontinuitet one prethodne Vlade? Zato što je taj plan bio ispunjen, pa smo dobili više od 2.500 kreveta u momentu kada su se zdravstveni sistemi visoko razvijenih evropskih zemalja raspadali, kada su se primenjivali protokoli o kojima ne želim da slušate, kada su medicinari morali da odlučuju ko će da živi, a ko će da umre zato što nije bilo respiratora. E, ova država, vidite, se snašla.

Na kraju mandata ove Vlade, kao i ovog mandata svih nas poslanika moći ćemo jedni druge da pogledamo u oči i da kažemo ko je šta iza sebe ostavio, da li je Vlada ispunila svoje ciljeve, da li su isplaćene plate i penzije iz realnih izvora, da li je nastavljeno sa kapitalnim projektima i da li energetska politika, zajedno sa očuvanjem životne sredine, ide u onom smeru koji vi i ja želimo, a to jeste da ova zemlja bude energetski bezbedna, da imamo održivu životnu sredinu.

Bilo bi makar korektno, jer ja to vama nikada, gospodine Lazoviću, nisam uradila da dok pričam bar na trenutak slušate, ne smejete se. To sve vreme radite. Vidite, to sam imala sada zaista veliku želju da vam spočitam, jer nije u redu. Zaista nije u redu.

Ni jednog momenta vam se nisam ni podsmehnula, niti vam dobacila, niti gestikulirala, niti vam pevala da ste beba i da ste, kako ono beše, omašili, skrenuli sa puta, imitirala kako hodate ili kako trčite. Vidite, za atmosferu u Skupštini na prvom mestu i vi morate da date malo doprinosa.

Ono što mi je važno za građane Srbije jeste da nemaju razloga za brigu. Stanje energetskog sistema je takvo da svi možemo da vidimo, da imamo svetlo i grejanje, jel tako, nije nam hladno, da će biti mnogo bolje, naravno, da to neće raditi srpske firme, nego strani stručnjaci i to je tačno. I predsednik Aleksandar Vučić, vidite, i to ne možete da mu spočitate, rekao je – mi ne znamo to, ali znamo ko zna i najbolji su na svetu. Radi se o Norvežanima.

Tako da ćemo, gospodine Lazoviću, i vi i ja, verujem, za 15 do 20 godina pod rukovodstvom Aleksandra Vučića, SNS, na ovaj ili onaj način, moći da se pohvalimo svojom državom. Jer, verujte, SNS takođe razmišlja i o vama, vašim prijateljima, vašim saborcima, vašoj budućoj deci zato što svi zajedno zaista možemo sve ukoliko hoćemo, naravno.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Evo vidite, vi i ja o ovakvim temama možemo i ovako da razgovaramo po dva minuta. Da, postoji zagađenje vazduha, vidljivo je, kao što postoje zagađenje i zemljišta i vode. Odakle vam ideja da se ne radi na tome? Imate budžetska davanja za životnu sredinu.

Premijerka Brnabić je danas na Kopaoniku i sutra gde bi kroz osam panela trebalo sa stručnjacima iz regiona, ali verujem da to znate, baš je tema zelena energija, tranzicija ka zelenoj energiji, očuvanje životne sredine i budite uvereni da će nam se u nekom momentu ovde i pridružiti.

To kada vam kažem da nema čarobnog štapića, ne možemo sve odmah da rešimo, ali deset godina faktički to je dva mandata. Za izradu projekata, evo imate stručnjake koji sede iza vas, pa neka vam objasne, pošto vi to ne znate gospodine Lazoviću, koliko vam treba za projektu dokumentaciju, koliko vam treba za implementaciju, ali ne možete da kažete da se ne radi o tome.

Tržište, ako ste za tržišnu ekonomiju, a nama cilj jeste članstvo u EU, određuje te odnose o kojima vi pričate, a pošto će mi ubrzo isteći dva minuta, verujem da ćete mi odgovoriti, pa ću imati priliku da završim ovaj krug.

Gospodine Jovanoviću, ja vas nikada neću uvrediti, to za početak. Moj glas je takav kakav je, ne mogu mu ništa. To je tako, genetika, šta ću, kao i temperament. Ali, jedno je dobro čuti, a malopre ste rekli – zajedno nećemo ništa. E, to je odgovor na sve ovo što mi gledamo od avgusta meseca.

Dakle, vama nije ideja da određene probleme koje republika ima, u njoj živite i nadam se da nemate rezervnu, zajedno rešavamo, a mi smo vam pružili ruku na početku, u koliko se sećate, pogotovo oko konstituisanja ovog saziva. Da li je tako, gospodine Orliću?

Opozicija vodi više od pet odbora, bili su postignuti određeni dogovori, kako su se reflektori kamera upalili, ti dogovori su pali u vodu, tako je krenulo. Vi ste meni i tada spočitali moj tonalitet, moju mirnoću i kako ste rekli, moju slatkorečivost. Kada sam pokušala na toj konstitutivnoj sednici sve da zamolim, i nas i vas, da pokušamo da nađemo format koji bi bio dostojan ovoga doma, na prvom mestu građana koji su nas ovde delegirali. Pa, ste mi isto rekli, kao i malo pre. Evo, danas smo tu gde jesmo.

Znate koliko nas građana gleda? Sto, toliko o zasedanjima Skupštine. Znate koliko građana, zaista interesuje sve ovo što se ovih dana dešavalo? Jedino o čemu brinu jeste kako će da spoje početak sa krajem meseca. Mi te odgovore na pitanja, njima treba da damo, ali vam se gospodine Jovanoviću zahvaljujem što ste vi unapred rekli da sa nama nećete ništa. To je odgovor na sve ovo o čemu smo svedoci ovih poslednjih dana. Hvala vam na tome.

Mislim, nema pravo na repliku iako me je eksplicitno opomenuo. Može replika, jel? Dobro.

Ne, ne, ali gospodin me je pomenuo, tako da imam osnova za repliku, ali dobro može i od grupe, to će svakako prema Poslovniku o radu proceniti predsednik Skupštine, tako piše u Poslovniku, doslovno, citiram.

Gospodine Jovanoviću, zaista se u zabludi, ukoliko mislite da ja ne želim da čujem svakoga, pa i vas. Vi ste ovde najglasniji, ja uvažavam činjenicu da ste ovde zato što su neki građani glasali za vas i delegirali vas ovde. Zaista se trudim da razumem o čemu sve vreme pričate i na koji način mislite da rešavate te izazove.

Pozvali ste i predsednika Republike da sa vama obiđe određene lokacije. Ne vidim kako razmišljate o nama na način da mi imamo problem da budemo prisutni i da čujemo sve te ljude od nauke i od struke koji imaju nešto da kažu, a tiče se životne sredine. Koliko ja znam, na tom određenom Odboru za zaštitu životne sredine, takođe su bili ljudi od struke i nauke. Oni su na nacionalnim frekvencijama stalno, kao i vi, gospodine Jovanoviću. Jeste, ovo prenosi RTS, dakle vi sada po prvi put imate zaista priliku da kažete to što zastupate i da na određeni način ponudite određena rešenja i vi kucate na otvorena vrata, ali ne na način kako vi to radite, tako što kažete da to što mi predložimo ili što predloži Aleksandar Vučić, ali po difoltu nećete prihvatiti ništa i zajedno neće moći. To ste vi rekli malo pre.

Znači, ja vas opet molim, ne slatkim rečima, realnim. Izvinjavam se što sam takva, ne prepoznajem drugu, kuća mi ne daje nevaspitanje. Ja vas zaista molim da ukoliko želimo da unapredimo život za svakog građanina, glasao on vas ili nas, ne bitno, da počnemo da razumemo na koji način to možemo da postignemo ovde u ovom saziv. I ako ovaj saziv, sada ću vam vrlo otvoreno reći, ukoliko ovaj saziv napravi mali pomak u tom smeru, onda je ovaj saziv zaista smislen, ali onda morate da se oslobodite opsednutošću Aleksandrom Vučićem i SNS. Srpska napredna stranka jeste najjača, ali u koaliciji. Srpska napredna stranka delegira tokom izbornih kampanja svoju politiku i građani je glasaju i oni su po srazmeri tako opredelili nas i vas.

Konačno, gospodine Jovanović, kada već govorite o svemu tome budite korektni, politički, pa recite kad je Rio tinto došao? Ko ga je predstavio kao projekat od strateškog značaja? Kada je počeo da otkupljuje imanja ljudima u Loznici? Nije tako terao ljude, nego ispričajte celu priču, da mi znamo ceo kontekst, ne mi, mi ga znamo. Verujte za ovih deset godina, a to su ipak malo jača dva mandata, ipak složićete se, nedovoljno da se reše svi problemi sa kojima se mi suočavamo.

Ali, šta smo uspeli da uradimo? Uspeli smo bogami da napravimo jednu dobru platformu za studiju svega onoga što se na političkoj sceni i oko nje dešava i zašto određenim grupacijama smetaju određene investicije, ko je u ime građana dovodio određene kompanije, ko je za to dobijao menadžerske procente. Ono što može SNS da vam obeća upravo zato što redovno slušamo jednu te istu mantru, iz različitih uglova, kao što u Americi rade oni "gres rut" pokreti, znate? Ovaj ima samohrane majke, ovaj ima crnce, ovde je životna sredina, ovde su neke levičarske teme, ali svi okupljamo sve.

Znamo tu priču i znamo iz kojih fondova, vi se ljutite, iz kojih fondova se to finansira i za čiji račun. Za sada smo mi uspeli puno toga da rekonstruišemo. Ono što vam mi, da ne uzimam previše vremena od poslaničke grupe, definitivno obećavamo do kraja našeg mandata, danas sutra vi ćete biti vlast, možda, jeste da ćemo mi objaviti belu knjigu svih finansija koje su ušle u državu Srbiju, sa kojim ciljem, iz kojih fondova.

Onda možemo da pričamo o politički korektnom sagledavanju svega, ali pošto ja uzimam Ameriku neretko kao primer, zaista, ovako dugotrajne demokratije, takođe moram da vam kažem da u Americi postoji zakon gde se te organizacije i ti ljudi klasifikuju kao agenti uticaja zato što razni fondovi koji se kače na druge vlade, pa tako rade u interesu vlada drugih država, na teritoriji Amerike, mogu, ali onda moraju transparentno da prikažu sve i da se klasifikuju kao agenti uticaja i onda je sve jasno.

E, to se zove suvereni odnos prema građanima, prema politici i prema svemu. Ukoliko mi treba da sledimo tako razvijene i dobro, jako utemeljene demokratije, budite uvereni, uradićemo to. Ali prethodno ćemo građane Srbije da obavestimo o čemu se ovde radi, ko je ovde tema, koji fondovi, koja sredstva i koje mreže, kao i sve ostalo sa čime se mi susrećemo sve ovo vreme i za čije interese. Tada možemo da napravimo ovo o čemu vi pričate – široku, javnu debatu, u „prajm tajmu“, sa najvećim šerom, u najboljoj emisiji, na nacionalnoj frekvenciji i verujem da ćemo se za to izboriti svi.

Kada pričate o tim problemima, ja vas molim, političke korektnosti radi, pričajte u takvim kontekstima.

Zahvaljujem.

Gospodine Jovanoviću, vi to suštinski jeste rekli, tako da je kolega Gojković u pravu.

(Aleksandar Jovanović: Nije tačno.)

Sam kontekst vašeg izlaganja bio je takav, ali, kako bih vam rekla, u redu je. Svako ovde sa svojim stilom, svojim vaspitanjem, sve onim što mu je porodica dala. Vi sa svojim, ja sa svojim.

Ja hoću vas jedno da pitam. Onog momenta kada gospodin Vučić, predsednik ove Republike, kada bude našao prostora, pošto znate, Tirana, Kosovo, energetska bezbednost, Unija, sve te obaveze, sve to odnosi vreme, kada bude otišao sa vama i kada bude ispunio obećanje koje vam je dao ovde u plenumu, hoćete li mu se izvinuti?

(Aleksandar Jovanović: Četiri godine čekam.)

Pitam. Ja vama nisam dobacivala.

Nadam se da ćete se tada izvinuti, za početak.

(Aleksandar Jovanović: Četiri godine ne ispunjava obećanje.)

Evo, vidite, ja vama to nikada nisam radila, a sada vas pitam – jel mi dozvoljavate da nastavim? Samo jednu rečenicu. Ma, u redu je. Ovo je živa stvar, ovo je zasedanje, u redu je, možete i sve da kažete i da dobacujete i da se nervirate, preporučujem nemojte, ali vi ste sami rekli da sa nama neće moći, ja vas citiram. Vi ste sami rekli - sa vama neće moći. Slušali smo od drugih poslanika. Ono što Vučić predloži i SNS, ma ne dolazi u obzir da mi podržimo, što god bilo. Evo, hvala, gospodinu Jovanovu. Dakle, ja sam o tome govorila.

Postavlja se pitanje šta je namera? Ako imate dobru nameru, to nikada nećete reći, nego ćete se truditi da ono za šta su vas građani delegirali tu, ispunite, a ako imate lošu nameru i zlonamerni ste, e, onda radite to što radite. Čisto da stvar bude jasna zbog građana, ne zbog vas i mene. Mi smo u konačnom zbiru čak i nebitni, ali građanima treba da bude jasno o čemu se ovde radi.

Vi ste u pravu, mi ne dajemo, a dobili smo mnogo na izborima. Stvar je bila zaista političkog dogovora da opozicija vodi pet skupštinskih odbora. A sada vas pitam – ko čini većinu u tom odboru? Znači, vi koliko sutra ne morate da budete predsednik tog odbora, dakle, naša je dobra volja. I sada ja treba da objašnjavam ovde da razumete tu politiku, ali ako ne razumete politiku, ja nemam šta da vam objasnim.

S druge strane, šta sam vam ja obećala? Vi stalno govorite o meni, vi treba da ispunjavate obećanje. Samo me podsetite šta sam ja vama lično obećala ili vašoj partiji ili grupaciji, koga već predstavljate, ne mogu više to ni da pohvatam?

Ali, ono što ste danas rekli, na način koji ste rekli, pa dovoljno govori o svemu, tako da je i kolega Gojković je morao da reaguje. Kada vi kažete određenoj političkoj grupaciji da je odgovorna za smrt toliko ljudi, makar jedan čovek bio, kako to može da se nazove? Meni možete sve da kažete, možete da me uvredite na najgore mogući načine, ja to vama nikada neću, jer poštujem svaki glas koji ste dobili, to je moj odnos prema politici. Za mene je politika poziv, a ne posao. Mene nikada nijedna strana fondacija ili strana država nije finansirala. Ovo je moja Republika, ovo je moja otadžbina.

Moj odnos prema ovome je poziv i to je nešto na čemu ću istrajavati, a vi slobodno nastavite sa tim kako ste zamislili. Ja vam kažem da to nije dobar put ni za te građane koji su vas tu delegirali, niti za vas lično. Mnogo ćete se nanervirati, puno ćete izgubiti vremena. Jedini pravi put je put političkog dogovora i da vidimo šta nam je najbolje činiti. Molim vas, recite koje sam vam lično ja obećanje dala i onda da znam šta ja to treba da ispunim.

I ovo je poslednji put, za gospodina Jovanovića.

Vidite, pomenuli ste mog kolegu Jovanova. Moram da vam kažem da se njemu sinoć desilo nešto u šta nisam mogla da poverujem da nije postojao snimak, kada je koleginica iz opozicije zapretila Jovanovu da će ga vijati po ulicama Beograda i da to nije stilska figura. A onda lider druge stranke je zapretio da će mu opaliti šamarčinu, pošto se već završio naš plenarni dan i pošto smo se svi uputili svojim kućama.

Dakle, gospodine Jovanoviću, kada budete osudili to, jer je to direktna pretnja nasilju i linču, a ovde smo imali prilike da čujemo i jako gnusne stvari da pročitamo od jednog takođe poslanika koji je pretio da će predsednikovog sina i brata silovati i udaviti u šahtu, da će proći kao Gadafi, nisam vas čula da ste to osudili. Za mene nema niže od toga, ma ko da je predsednik jedne države, ma koji čovek da je u pitanju, ne postoji niže od toga kada se razvlače porodice, i to na takav način. Dete i brata da siluju u šahtu i da prođe kao Gadafi. To je napisao jedan poslanik opozicije o porodici predsednika Vučića, koji treba da drži obećanje dato svim građanima ove zemlje, da će imati mirnu, stabilnu i bezbednu budućnost.

Vidite kako moj glas može da bude i energičniji, ali nikada nepristojan.

Dakle, kada budete vratili svoje ponašanje na fabrička podešavanja i cenili svakog poslanika, gospodina Jovanova, rekla sam vam šta je sinoć prošao, e onda možemo da nastavimo da pričamo.

(Aleksandar Jovanović: Replika!)

Prethodni govornik se jako dobro seća velike finansijske krize iz 2008. godine, koja je prerasla u privrednu krizu. Zajedno smo tada bili u tom sazivu, koliko se ja dobro sećam. Čini mi se da sam baš ja, kao opozicioni poslanik čitala spiskove radnika koji su tada ostali bez posla, bilo ih je negde oko pola miliona. To je dakle, bio odgovor te vlasti na tu krizu.

Sada, korektnosti radi, iznad svega zbog građana i zbog činjenica, odgovor ove vlasti na prvu krizu koja nas je zatekla, a zahvaljujući dobro finansijski konsolidovanom budžetu, zahvaljujući ministru finansija, njegovom timu, koji je ovde i naravno, celokupnom timu oko Aleksandra Vučića, koji po metafori može da se kaže i zbog sposobnosti, nećete valjda zameriti mladim kolegama, ono o čemu ste vi pričali. Ali, činjenice radi, ono što vi niste tada uradili, a nama je na ponos, samo za tri ekonomska paketa od 2020. do 2022. godine mi smo upumpali u sistem, dakle, pomogli našim građanima, mikro, malim i srednjim preduzećima u ukupnom iznosu od 8,8 milijardi evra, odnosno, 17,3% BDP. Verujte, da se neretko osećam pomalo delegitimisano ako redovno moram da ponavljam nešto što se zasniva na činjenicama, a to je da se ponosim što je ova Vlada, kada je reč o ekonomskoj politici, odabrala put razvoja, rasta i da, preuzela celokupan teret krize na sebe.

S jedne strane, zaista pokušavam da vas razumem, pomoći ćete mi, ne ide mi, vi ste protiv slobodnog tržišta i to je ono što mi slušamo nekoliko dana. Tražite zapravo, da država interveniše sve vreme. Mi jesmo intervenisali tamo kada je bilo opravdano, a jeste u periodu krize, i preuzeli smo celokupni teret na sebe, baš da bi sačuvali životni standard građana, i baš da bi nam privreda beležila rast. Kao što smo čuli, mi smo na korak od investicione privrede, jel tako, ili grešim. Ako grešim, ispravite me.

Pazite, to su konkretni pokazatelji o kojima ne govorimo samo mi, već za to dobijamo potvrdu svih relevantnih međunarodnih finansijskih i privrednih institucija, jer smo deo tog sistema, jer kažemo da je nama spoljnopolitički cilj članstvo u EU. Ili ste nekorektni, ili zaista želite da kritikujete ono za šta nemate osnova, jer mi smo pokazali da smo pandemiju Korona virusa, kada su pucale mnoge jače privrede od nas, i mnogo jače kompanije nego što ćemo mi imati za duži vremenski interval, preživeli, a preživećemo i ovo. Izvinjavam se, uzela sam minut i 50 sekundi, odnosno, dva minuta od poslaničke grupe.

Stoga, molim vas, vi ste profesor, doktor, kada ulazite u ovakvu vrstu debata, gledate da nudite nekakva rešenja, samo vas molim, trudite se da to bude zasnovano na činjenicama. Razumem da imate i sagledavate budžete na neke svoje načine, ali dajte molim vas da se uozbiljimo zato što nama građani očekuju da usvojimo i konačno ovo nije budžet, ovo je rebalans budžeta. Trezor je zatvoren, penzioneri očekuju povećanje koje smo najavili, mladi ljudi takođe 5.000 dinara. Da ne govorim koliko smo sve njih subvencionisali do sada.

Da li je to dovoljno? Nije, ali mi radimo na rastu, čuvanju radnih mesta, unapređenju radnih mesta, povećanju minimalnih zarada, povećanju plata, povećanju penzija ne bi ili anticipirali na koje načine možemo da se borimo sa inflacijom koja nije naša krivica, nego dobrim delom posledica udara cene energenata na naš budžet.

Stoga vas molim, pogotovo sve vas koji imate sve te titule, da se samo u ovim debatama služimo činjenicama, jer ću prva razumeti, a da ne govorim o svim ljudima koji vas takođe slušaju, a mnogo bolje nego vi i ja znaju ovo o čemu se ovde debatuje. Da ne ispadamo smešni svi, a posebno da budemo odgovorni prema ljudima koji očekuju sve ove mere koje smo im obećali. Trezor je zatvoren, čekaju da se ovo izglasa. Ovo je samo rebalans, nama tek dolazi budžet, pa ćemo se tu opet susresti. Titula vaših radi, govorite o činjenicama i ne vadite situaciju iz konteksta. Hajde da napravimo uporedne analize, znate koliko će to građane Srbije da interesuje, ali vas obavezuju akademske titule.

Molim vas. Izvinite još jednom, uzela sam vreme poslaničke grupe, hvala vam na prilici da odgovorim.

U ime poslaničke grupe, a posebno u ime Aleksandra Vučića, iako on to bolje radi nego ja, danas i sutra je u Parizu i trebalo bi da govori o našim sugrađanima koji žive na teritoriji južne srpske Pokrajine KiM, stoga gospodine ministre finansija, tražim da se udvostruči budžet za predsednika Srbije, jer je do sada pokazao i dokazao, za razliku od vas, a znamo se, da ga nijedna strana država neće plaćati da ruši režim ovde. Sećate se koliko je vaš „Otpor“ dobio para? To je, da vam kažem, i u teoriji i u praksi, a ima ovde i profesora sa fakulteta političkih nauka, veleizdajnički čin.

Sad kad bolje razmislim, gospodine Mali, tražim trostruko veći iznos za Aleksandra Vučića. Pored toga što, za razliku od vas, NATO agresiju naziva agresijom, ne slavi je kao vi, pored toga što hapsi vođe klana pa direktno ugrožava svoju glavu, vi ste ih streljali, vođu zemunskog klana, vaš ministar unutrašnjih poslova nije podneo ostavku, kako to da razumemo? Recite mi? Mi smo pohapsili sve one za koje je policija sakupila dovoljnu količinu materijala a tužilaštvo podiglo optužnice. Jel to počelo možda baš zahvaljujući Aleksandru Vučiću? Tražim četiri puta uvećanje za njegov kabinet.

Ubistva na šinama, jel tako bilo? Jel taj Aleksandar Vučić izašao i rekao da mora da se sprovede istraga? Tad su i krenule istrage. Da, nama je Evropska policija javila da je Zvicer napravio organizovanu kriminalnu grupu. Radujete se tome, stičem utisak, kao što ste se radovali i za Zorana Đinđića, neki od vas, da budem korektna. Jel tako bilo? Vaš ministar unutrašnjih poslova nije podneo ostavku. Kako to da razumem? Ko je sve bio uključen u ubistvo vašeg premijera? Ili, ko se raduje atentatu na Aleksandra Vučića? Hoćete li tako da pričamo?

Može, ja imam svo vreme ovog sveta.

(Srđan Milivojević: Replika.)

Hvala, gospodine predsedniče.

Što se tiče tonova, povreda i uvreda, znate, to je sada podjednako, kao što se vi sa takvim tonom obraćate predsedniku naše stranke. Ovde niko nikada valjda ne bi trebalo da se poraduje ničijoj smrti. Ja pričam o političkim utiscima i toliko.

Zašto mi dobacujete? Ja vama nikad ne dobacujem? Zašto to radite? Zašto ste nervozni?

Ali, jako mi je važno da gospodinu Veselinoviću, evo, pominjem vas, dajem vrlo korektno i vama pravo da se pozovete na mogućnost replike, da odgovorim. Ja sam protiv neliberalnog kapitalizma, ali sam za zakone tržišta, u normalnim uslovima. Ovo su nenormalni uslovi i da ste bili korektni pomenuli biste da sam govorila da država mora da interveniše u periodu krize, iako sam neretko protiv državnog intervencionizma, ali dobro, to je moja stvar.

Međutim, bili ste nekorektni i u još jednom delu i neretko to ponavljate, da mi uzimamo od siromašnih i dajemo bogatim, a nadam se da ćete se, makar intelektualne čestitosti radi, izviniti posle ovog.

Dakle, 2020. godine, samo ću napomenuti da ću uzeti možda dva minuta od poslaničke grupe, mi smo isplatili u prvom ekonomskom paketu tri minimalne zarade za više od milion zaposlenih, odložili poreze i doprinose na zarade za tri meseca, isplatili smo jednokratnu pomoć od po 100 evra za sve punoletne državljane, tu su i vaša deca i deca vaših prijatelja i vaših rođaka, isplatili smo 90.000 dinara za lica koja samostalno obavljaju umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture, izdvojili smo 2,6 milijardi dinara za pomoć poljoprivrednicima te godine.

Drugi ekonomski paket, direktna pomoć mikro, malim i srednjim preduzećima u iznosu od 60% minimalne zarade, produženo odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade, pripremljen i usvojen program pomoći delu privrednih subjekata iz oblasti turizma i ugostiteljstva. Ukupno je 312 hotelijera dobilo direktne subvencije u iznosu od 359 evra po krevetu i 150 evra po sobi. U tu namenu je bilo izdvojeno 1,2 milijardi dinara u periodu pandemije, gospodine Veselinoviću.

Isplaćena je još jedna minimalna zarada za 65.162 zaposlenih u 12.037 pravnih lica, obezbeđeno za te svrhe dve milijarde dinara. Takođe, jednokratna pomoć penzionerima u iznosu od po 5.000 dinara u decembru 2020. godine. Program finansijske pomoći sportskim klubovima u iznosu od 1,1 milijardu dinara, u mesecu novembru podržali sve zaposlene u zdravstvenim ustanovama, isplatili jednokratnu pomoć od 10.000 dinara. Izvinite, još samo minut, jako mi je važno.

Hvala najlepše.

Ne mogu da verujem, vi sad nama objašnjavate da sve te velike kompanije kod nas i akvizicije koje su se desile i svi ti strani investitori ne plaćaju porez ovde i to ne ulazi u budžet. Nemaju porez na dobit i to ne ulazi u budžet, pa mi ne uzimamo odatle i ne dajemo svim ovim sektorima koje ja pominjem. Šta je za vas budžet? Izvinite, objasnite mi. Evo ja zaista imam problem da vas ispratim. Mi smo, dakle, u periodima neverovatnih kriza, primera radi, bili vrlo ponosni na jednog našeg IT-jevca koji nije otvarao firmu na nekim Kajmanskim ostrvima, pa izbegavao da plati porez ovde svojoj državi, baš kada je državi bilo najpotrebnije i taj dečko je platio najveći porez.

Samo da vam objasnim, svi ti IT-jevci, a zahvaljujući baš ovoj Vladi i tom Aleksandru Vučiću i Siniši Malom i Ani Brnabić, IT sektor po izvozu našeg znanja prevazilazi poljoprivredu i oni ovde plaćaju porez svojoj državi i to je ekonomski patriotizam. Ali to se ne bi desilo, znate, da mi nismo napravili povoljnu klimu da ti ljudi rade ovde. I IKT uslugama danas imamo 40.000 više zaposlenih. Znači, nadam se da ćete se posle svega ovoga izviniti makar malo, makar zbog vaše intelektualne čestitosti.

Konačno, treći ekonomski paket, ne želim da ostanem dužna građanima Srbije, oni su mi najvažniji, dakle, mi smo samo u trećem ekonomskom paketu, činjenica radi, isplatili polovinu minimalne zarade za tri meseca za preduzetnike, mikro, mala, srednja i velika preduzeća koja u Republici Srbiji zapošljavaju 1.500.000 zaposlenih. Pa to nismo, kako vi kažete, od siromašnih uzeli, nego od naplate svih tih poreza, i poreza na dobit velikih, bogatih, samo smo ih dobro usmerili. Nisu ovi novci završili u pojedinačnim džepovima, tu je razlika.

Drugo, dakle, dve cele minimalne zarade za zaposlene u ugostiteljstvu, u turističkim, rentakar agencijama, hotelijerima, licenciranim turističkim vodičima, turističkim pratiocima, u aprilu te godine pomogli gradske hotele opet sa 350 evra po ležaju, odnosno 150 evra po sobi, zatim sektor autobuskih prevoznika. Ovom podrškom prevoznici su dobili dodatnih 600 evra po autobusu na period od šest meseci. O direktnoj podršci, kada je reč za građane Srbije, ova mera je dala rezultate tako što smo za 6.118.911 građana isplatili, znate li koja je to cifra, jednokratnu novčanu pomoć od 100 evra.

Ukupno sve ove pomoći su nas koštale i direktno pomogle građane i mala, mikro i srednja preduzeća, dakle, 8,8 milijardi evra ili 17,3% BDP. To je nešto čime sve ono prethodno kada ste vi bili vlast ne možete ni da zamislite.

Gospodine predsedniče, hvala vam.

Gospodin Milivojević, nažalost, nije tu, ali me je pomenuo i eto osnova za repliku.

Ja se nekako uvek trudim da govorim o činjenicama. Rekao je da nikada nije dobacio između ostalog i meni sa svog mesta. Koliko juče je dobacivao. Koliko juče je većina vas sa te druge strane dobacivala meni dok sam izlagala. Pri tom, ja nikome ne dobacujem, nikoga ne vređam i to jako dobro znate. To onda može da prođe, a sa ove strane kada izazovete reakcije, onda je to neprihvatljivo. Znači, ako se držimo principa i Poslovnika o radu, onda to važi za sve.

Druga činjenica, po toj istoj logici, gospodine Stefanoviću, zašto onda Belivuk se citira kao da govori istinu? Znači, ni Belivuk ni Miljković ne bi trebalo da se citiraju u parlamentu. Nekoliko puta sam upozorila da su ti postupci u toku, da su ti ljudi uhapšeni, za razliku od vođa Zemunskog klana koji su streljani, pa imaju mogućnost da iznesu svoju odbranu, da ne radite to jer vršite pritisak na pravosuđe i to stavljajući se u ulogu odbrane Veljka Belivuka i vi se ljutite zbog toga, jer se ovde citira Veljko Belivuk zato što to vama u nekim vaši političkim gravurama mislite da radi posao. Samo, molim vas, strpljivo da sačekamo kako će se ovo klupko odmotati. Biće vrlo interesantno do samog kraja.

Konačno, još jedna vrlo važna činjenica, izvor je Slobodna Evropa, reč je o atentatu na predsednika Republike. Da vas podsetim, premijer Republike, nažalost, ubijen je, a da vaš ministar unutrašnjih poslova nije podneo ostavku. Vest je došla od Europola, dakle evropske policije. Dakle, o tome piše, ako meni ne verujete, Radio Slobodna Evropa. Dakle, pouzdane informacije od jedne evropske zemlje su došle da se formira organizovana kriminalna grupa koja za svoj cilj ima ubistvo, odnosno atentat na predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića.

I ono što vam za kraj obećavamo, da ćemo sve ove navode i sve ove okolnosti, s obzirom da je ekstremno ozbiljna i opasna stvar u pitanju, ispitati do kraja, ali ne ovde, ne u parlamentu, nego tamo gde je u demokratskoj državi mesto – u tužilaštvu i u sudu.

Hvala gospodine predsedniče.

Ovo je uglavnom diskusija kakvu smo očekivali da čujemo, s obzirom da manje, više to slušamo od samog početka ovog saziva. Ali dobro, svako ima pravo da bira svoj put, kao i svoju metodologiju političkog delovanja. Izbori sve pokažu.

Ovde su meni najvažniji građani. Građani Srbije ne treba da brinu kada je reč o miru, stabilnosti, privrednom rastu, redovnim platama i penzijama iz realnih izvora, kada je reč o odnosu javnog duga prema BDP, kada se radi o direktnim stranim investicijama.

Verovala sam da, pošto za svaki politički sistem i političku scenu, nema važnije teme poput rebalansa budžeta i budžeta, da ćemo mi ipak u ovoj raspravi, s obzirom na situaciju u kojoj se ceo svet nalazi, pa tako i naša Srbija, kao deo tog sveta, ući ipak sa mnogo više argumenata.

Vidite dragi građani, kolege poslanici, gospodine ministre, ja ispred sebe imam i neretko sam u svom istraživačkom radu koristila strane izvore i najčešće izvore obaveštajnih stranih obaveštajnih agencija koje su vrlo profesionalno analizirale tendencije, parametre, kretanja u privredi, društvu. Ispred sebe imam jedan dokument iz aprila 1973. godine, vrlo mi je važno da ga pomenem, koji potpisuje Centralna obaveštajna agencija SAD, koju vrlo cenim s obzirom na predanost u analizi svih zemalja, pa tako i velike bivše Jugoslavije.

Ovo je dokument koji nije, i tako je stepenovan kao strogo poverljiv, koji nije bio predviđen za vidokrug drugih zemalja, ali je vrlo dobro imati ga. Upravo zbog te mantre koja se neretko ovde ponavlja, a jeste odliv ljudi u druge zemlje. Do šezdesetih godina bivša Jugoslavija je, može se reći bila zatvorena zemlja u odnosu na inostranstvo. Onog momenta kada je bivša velika Jugoslavija otvorila svoje granice, a to je druga polovina šezdesetih godina, zamislite, po analizama CIA, preko jedam milion radnika je već radilo samo u zapadnoj Nemačkoj. I tada su počele da se slivaju doznake naših radnika u maticu.

Tako da argument da od kada je SNS na vlasti, da se dešava odliv ljudi u druge zemlje nikada viši i uvek istorijski ipak ne stoji. Možda je to lični utisak, možda imate primere u svom okruženju, istini za volju imam ih i ja i ljudi su uvek išli trbuhom za hlebom i gledali gde će za isti rad da dobiju više novca. Takođe trebamo da kažemo da su to sezonski radnici koji odlaze, a i vraćaju se i najčešće ide na one vizu od po tri meseca.

Ono što je važnije sada za naše građane, ovo je čisto bilo argumenta radi i da malo evociramo sećanja iz nekih ranijih perioda, za koje neretko umemo da kažemo to su bile zlatne godine u velikoj Jugoslaviji, kada se živelo na takav i takav način, pred sve one građanske sukobe i ratove, koje bi najradije svi da zaboravimo.

Ono što mi je vrlo značajno ovde, a imala sam proteklih deset godina pauze od političkog delovanja, prilike da sarađujemo i sa istokom i sa zapadom, u periodu izbijanja Kovid krize, sticajem okolnosti sam imala prilike da gledam kako se suočava Italija sa koronom.

Moram da vam kažem da su tada mladi lekari u Italiji neretko sebi oduzimali život jer su bili prisiljeni da primenjuju tzv. „crni protokol“ u medicini. Zato što nisu imali respiratora dovoljno morali su sami na licu mesta da odlučuju ko će da živi, a ko će da umre. I to je, takođe, činjenica.

Ono što je meni bilo frapantno, jer je mnogo zemlje zateklo, kada se desio Vuhan, jeste na koji način se Srbija snašla.

U početku samom velike pandemije, da vas podsetim, planeta nikad viđeno u naše vreme stala je na tri meseca. Tada se celokupna životna sredina, da malo relaksiram priču, za samo tri meseca oporavila. Ali, da se vratim na one crne statistike, sve je stalo, privreda, mnoge kompanije u mnogo razvijenijim zemljama EU odlazile su bankrot. Milioni ljudi su ostajali bez posla. Nisu mogli da se leče. Situacija je bila takva da su padali, nažalost, kao muhe po ulicama jer se nije znalo sa kakvim se virusom susrećemo.

U tom periodu nestala je celokupna solidarnost među državama. Bitka za respiratore, maske, zaštitna odela, rukavica bila je egzistencijalna borba. Zaboravljamo ko nam je tada prvi priskočio u pomoć. Zaboravljamo da je taj Siniša Mali, kojeg neretko kritikujete na načine koji baš i nisu toliko primereni, uspeo da nam sačuva budžet, preusmeri sredstva, da sačuva svaki život u Srbiji.

Ispraviće me gospodin Mali, tada su se naši ljudi vraćali iz rasejanja, zato što nisu mogli u tim zemljama u kojima su radili da se leče. Dolazili kod nas ljudi iz regiona, ne naši državljani, takođe su dolazili kod nas. Imali smo dovoljno respiratora, i ne samo respiratora. Znam iz porodičnog primera da je jedan aparat koji nije ni malo jeftin, a dobile ga sve državne klinike, sačuvao život meni najznačajnijoj ženi na svetu, a korak je do respiratora. Zato su naši ljudi i ne samo naši ljudi mogli da se leče za razliku od mnogih drugih ljudi u razvijenim zemljama EU.

Kada je reč o privredi, sećate se, mikro, srednja, velika preduzeća, slobodni umetnici, svi su bili u panici. Mislili su – gotovo je. Država je tada preuzela celokupan teret krize na svoja leđa.

Neretko posle toga, a to su takođe oni nevidljivi, mali, ali veliki heroji, znate, koji su kada je sve stalo dovozili zaštitna sredstva svojim kombijima, svojim taksi vozilima, prevozili kovid pacijente, zahvaljujući ovoj državi koja ih je subvencionisala, pa su mogli sebi da kupe i kombi vozila i taksi vozila. Znam da znate, ali ne želite da se sećate.

Svi slobodni umetnici, takođe, su nam bili izuzetno bitni, kao i život svakog penzionera i svih mladih ljudi. Onda je država rekla – ovo su ugrožene kategorije društva -da, subvencionisaćemo. To je odgovor na pitanje da li mi subvencionišemo samo strane kompanije ili subvencionišemo i sopstvene građane i sopstvena preduzeća.

I to ste zaboravili.

Pre toga, zaboravili ste da smo bili na ivici bankrota. Taj isti Siniša Mali sa svojim timom je uspeo da konsoliduje finansijski naš budžet. Danas mi možemo da kažemo da su penzije i da se penzije isplaćuju iz realnih izvora, iz PIO fonda. Hoćete li da se podsećamo kako je PIO fond izgledao ranije?

Podjednako kako je i tržište rada samostalno. To građani Srbije znaju. Ne moraju oni ideološki da budu naklonjeni nama, ali znaju šta su konkretni rezultati.

Da li je idealno? Nije, jer nema idealnog političkog sistema, ali zato nas sve ovo motiviše da idemo i brže i jače i bolje.

Ponosim se činjenicom što se država orijentisala na rast, a ne na restriktivnu politiku i zato davanja da bi potrošnja bila velika. Da vas ne podsećam da je Evropu i mnogo razvijenije zemlje nego što je Srbija baš ta restriktivna politika, mere štednje uništila, kao što je svojevremeno energetska kriza i takva ekonomska politika uništila veliku Jugoslaviju još sedamdesetih godina.

Pazite sad, Korona nije bila sve, a mislili smo da je. Nama je došao rat u Ukrajini. Ministar finansija je govorio samo o ceni struje, makar bi bilo politički korektno da uvažite taj argument, makar bi bilo politički korektno, koja je samo u godinu dana, ispravićete me ako grešim, porasla za 10 puta. Da li postoji svest o udaru finansijskom na budžet? Onda to računajte da je i privredni udar i egzistencijalni, da i društveni.

Mi sada konstatujemo da se na našem računu ipak nalazi solidan broj sredstava, više sredstava nego što se procenjivalo i ono od čega je gospodin Mali pošao ja bih možda zaključila na kraju, ali bih počela od tog petog razloga zašto usvajamo rebalans budžeta, a to je upravo pomoć onim osobama koje su nam najznačajnije, a jesu majke, a jesu žene od kojih očekujemo da rađaju, da dižu, vaspitavaju svoju decu.

Kada ste čuli da u toj politici žene, porodilje imaju 100, 200 i 300 hiljada dinara podrške ili žene koje rode dete da dobiju subvenciju, poklon, grant, 20 hiljada evra ukoliko hoće da kupe stan, a hoće? Čekajte, ko je od nas ili većine nas čak i od roditelja svojih nasledio veću sumu? Većina nas možda loše zube, ali ovaj put žene dobijaju 20 hiljada evra od države bespovratno poklon. Da li je to dovoljno? Nije. Toliko sada možemo, ali to je ono što mi radimo.

Sada bih se vratila na početak onoga o čemu je gospodin Mali, čovek koji je radio privatizaciju, neretko mu to spočitavate, ja sam prvi put čula zapravo da se radi o periodu 2002. – 2003. godina i to za privatizaciju koja može da se potpisuje kao zdravom privatizacijom, a mi pričamo o privatizaciji do tad i posle tada. Znači ni tu niste politički korektni, ali sve to na stranu, ovo je čovek koji zna da radi svoj posao i to rezultati konkretni pokazuju.

Idemo od početka. Dakle, mi smo uspeli da u periodu pandemije izgradimo tri nove kovid bolnice, i to samo za šest meseci. O lekovima, vakcinama, respiratorima, koje sam pominjala, da i ne govorim. Znate, to nije poklon, to košta. Onda su došle minimalne zarade, plate mikro, malih i srednjih preduzeća, garantnih šema, a onda oslobađanje poreza i doprinosa. Znam da znate, ali ja bih da podsetim.

To su, dakle, sve stvari koje je država uradila kako bi zapravo amortizovala negativne posledice pandemije. Sećate se, došlo je do problema u lancima snabdevanja, upravo zbog zatvaranja pojedinih zemalja. Sve se to prelilo i na industrijske grane kod nas. Mi smo izolovani. Onda je došao rat u Ukrajini i kriza koja je počela kao energetska kriza vrlo brzo je prerasla u finansijsku i privrednu krizu, a naravno i društvenu.

Rastuća inflacija, da vam ne govorim kakva je situacija u zemljama koje se smatraju razvijenim zemljama EU. Da vam ne govorim, takođe, o recesiji i većih i jačih zemalja nego što je to Srbija. Ljudi danas u Zapadnoj Evropi ne mogu da plate troškove struje, goriva, gasa. Vi danas imate energetske turiste, to znate, znam da znate, čitate o tome, da ljudi kalkulišu da im je mnogo jeftinije da odu u toplije krajeve preko zime, nego da ostanu u svojim zemljama i da pokušavaju da se bore sa računima za utrošenu energiju.

Da vas podsetim, u takvoj krizi, za koje mnogo veći ekonomski i finansijski umovi nego što ću to ja ikada biti ne mogu ni da predvide kako će se kretati i kakve će sve posledice imati, i što je najvažnije koliko će da traje, mi smo uspeli samo za 10 meseci ove godine da ostvarimo 180 milijardi dinara veće prihode od planiranih. Dakle, milijardu i po evra većih prihod. Zašto? Zato što se zapravo naplata svakog oblika poreza uvećala.

Moramo da imamo na pameti, znam da znate, ali da podsetim, važno mi je zbog građana koji prate ovaj prenos, poređenja radi, dakle, u godini pred izbijanje Kovid pandemije, to je septembar mesec 2019. godine, cena struje po megavat satu bila je između 38 i 60 evra. Ove godine u septembru ta cena je između 327 i 556 evra po megavat satu. Dakle, to je 10 puta, ne 10%, 10 puta uvećana cena struje. Cena gasa na berzi ide i preko 3000 dolara po hiljadu kubnih metara.

Znam da znate da kada se desi takav finansijski udar da je izazovno napraviti dodatna sredstva u budžetu, a preuzeli ste teret krize na sebe. Preuzeli ste na sebe obavezu da držite pod kontrolom cenu energenata, da sa druge strane dobro pregovarate cenu gasa, da pokušate da dopremite i deponujete taj gas na sebe, da građani ne osete toliko teret krize.

Dakle, da vas podsetim, struja je sa 60 evra po megavat satu skočila na 556 evra po megavat satu. To je, naravno, cena iz septembra ove godine. Ona će svakako ići više.

U ovom kriznom periodu, sa kriznom Vladom koju smo izabrali pre neki dan, i kroz ovaj rebalans budžeta, i to je ono što građani Srbije žele da vide i da osete, a to je treći razlog koji je naveo gospodine Mali, jeste isplata dodatnih 5.000 dinara našim mladima od 16 do 29 godina, odnosno 30 godina.

Takođe, znam da znate, ali da vas podsetim, dva puta ove godine smo isplatili po 100 evra toj kategoriji mladih ljudi.

Takođe, vrlo značajan razlog za rebalans ovog budžeta su, naravno, penzije. Najava je, i zato danas raspravljamo i ovih dana, i to bi trebalo da nam bude tema, kako da našim najstarijim sugrađanima i socijalno ugroženim kategorijama društva olakšamo što je moguće više svakodnevni život, povećanje penzija sa januarom sledeće godine u ukupnom iznosu na ovu krizu, sa ovim cenama energenata, sa ovakvim ludilom u okruženju, recesijom, inflacijom, biće 20,8%.

Takođe, znam da znate, ali da podsetim da smo mi u februaru ove godine, predviđajući stopu inflacije, penzionerima isplatili jednokratnu pomoć u iznosu od 20 hiljada dinara.

Sad da vas pitam, šta bi se desilo, ovo je naravno retoričko pitanje, da je 2012. godina, da se desio Kovid i da se desio rat u Ukrajini, sa budžetom koji smo mi nasledili, sa pola miliona ljudi koje je ostalo bez posla? Šta bismo radili? Ili biste samo podigli ruke, okrenuli se i otišli? Kako, sa kojim saldom? Neko tako što je kao skakavac poharao Srbiju i sa stotinama miliona evra prebegao u neke druge zemlje, a neko na neke druge načine.

Dakle, minimalno bi bilo korektno da tokom rasprave o ovako važnom pitanju u ovako važnom momentu samo govoriti politički korektno na ovu temu. Ja verujem da niko nije briga ni ono pre pet, šest ili deset godina. Slatki su parametri, čisto da podsetimo. Sve građane interesuje kako će prezimiti ovu zimu i čemu mogu da se nadaju ove i sledeće godine. Jer, predviđa se, ispraviće me gospodin Mali ako grešim, da je ova zima hladna, ali da će sledeća biti polarna. Mi svi ovde treba da se potrudimo da ljudi koji su nas delegirali da brinemo o njima takav teret krize što manje osete.

Konačno, vrlo je važno napomenuti da ono što obećamo, a obećavamo vam svima, to i ispunimo. Sve su ovo samo delići, kockice mozaika Programa „Srbija 2025“. Da, plate će biti prosečne 1000 evra, jer će do kraja ove godine biti preko 700 evra. Da, neće se odustati ni od jednog velikog projekta. Neće se odustati od kapitalnih investicija. Da, jačaćemo potrošnju, jačaćemo životni standard naših građana.

Da, Siniša Mali će biti ministar finansija, jer je pokazao da to najbolje radi i onda kada su pred krizama kapitulirali mnogo jači i bolji. Da vas ne podsećam šta se dešavalo sa britanskom vladom, imamo skori primer. Samo po rezultatima.

Drage kolege, dragi građani, ono što je najvažnije u celoj ovoj priči, ovaj budžet ne bi mogao ovako da se ukroji, da taj autokrata, kako ga neretko nazivate, čovek sa Andrićevog venca, predsednik SNS, nema takvo iskustvo, ne poznaje sve nas, mnogo bolje nego mi sami sebe, ne razume politiku, mnogo bolje nego bilo ko od nas, ali iznad svega uspeo je da poveže Istok i Zapad na načine kako je mnogim sedim glavama ovde koji pamte to vreme bilo neverovatno, i to u momentima kada ovaj svet gradi novi Berlinski zid.

Konačno, ova zemlja je zahvaljujući Aleksandru Vučiću, čoveku sa Andrićevog venca, postala Istok Zapadu i Zapad Istoku i zahvaljujući njegovim diplomatskim trijumfima, da, mi imamo strane direktne investicije. Da, mi možemo da kažemo da imamo podršku i Ruske Federacije, takođe možemo da kažemo da je ovde dobrodošao i kineski kapital, jer nama je srpski nacionalni interes kategorički imperativ.

Konačno, zahvaljujući tom čoveku, kako ga nazivate autokrata, samo moram da vam kažem, znate, u autokratiji vi ne postojite, nema vas, nema vas, jer taj čovek sa Andrićevog venca donosi sve odluke, drage kolege iz opozicije, vi ste u ovom parlamentu i možete da kažete šta vam je volja. Postoji jedan mali problem, vaši rezultati dovoljno govore o svima vama, čast pojedinačnim izuzecima, njih čekamo da se pokažu i dokažu. To ste potvrdili do 2012. godine, a Srbija pamti. Tako da, tog čoveka sa Andrićevog venca, evo vam, tu je taj Pionirski park, bistu, jer on je rodonačelnik i čovek koji je dao novu definiciju demokratije.

Vidite, da li je bajka ili basna, ne znam, moraćete da se dogovorite sami sa sobom. Ali svakako u nekoj priči vi jeste. Znate, ja znam da imate problem zato što pokušavate da isperete ružnu prošlost, kao što pokazujete grafikone, evo ja ću da vam pokažem kako su Amerikanci pisali o vašem predsedniku. Ovo je novi svetski poredak, nacionalni interes i naravno, kako je vaš predsednik partije uništio Srbiju postavljajući glupo pitanje pred Međunarodnim sudom pravde. Ne znam bolju terminologiju.

Međutim, da se vratimo na ono što je za građane ovde najvažnije. Nažalost, ta vremenska mašina još nije izmišljena i vi svojim bajkama i basnama ne možete da ispravite ružnu prošlost. Menjajte predsednika, moj vam je topli savet.

Dakle, zbog građana Srbije, program ekonomskih mera za smanjivanje negativnih efekata opet prouzrokovanih pandemijom virusa Kovid-19, tri minimalne zarade za više od milion zaposlenih, odlaganje poreza i doprinosa na zarade za tri meseca, povoljne kredite preko garantne šeme sa komercijalnim bankama i preko Fonda za razvoj, isplatu jednokratne pomoći od po 100 evra za sve punoletne državljane, isplate 90.000 dinara za lica koja samostalno obavljaju umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture. Dakle, 2,6 milijardi dinara za pomoć poljoprivrednicima.

Jedna od prvih mera bila je smanjenje referentne kamatne stope sa 2,25 na 1,75, pa onda na 1,5. Stavljen je moratorijum na otplatu kredita, nešto što vi nikada niste radili, već ste Srbiju uvukli i građane Srbije i privredu u dužničko ropstvo. Ljudi su ostali, kao i privreda, bez svega, sa kamatama o kojima Siniša Mali, ministar finansija, može da vam priča. Ne bih da vas dovodim u neprijatnu situaciju, dva minuta vam je prošlo. Hvala vam na ovih devet sekundi.