Hvala, gospodine Arsiću.
Ispred Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo gospodin Dragan Nikolić.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, mi smo danas održali 38. sednicu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo sa 29 predloženih tačaka.

Nakon diskusije u jednoj demokratskoj atmosferi ustanovili smo da su svi predlozi koje je Vlada dala, dakle svih 29 predloga, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, što je osnovni zadatak Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Dakle, nesumnjivo je da smo uputili sve ove predloge u Skupštinu, u plenarnu sednicu. Videćemo da li će biti amandmana. Verujem da hoće. Te amandmane ćemo pročešljati takođe iz tog ugla da li su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Hteo bih da istaknem da ima izuzetno pozitivnih predloga za izmene i dopune zakona, kao i za nove zakone koji će, plašim se, ostati u senci pravosudnih zakona zbog interesovanja javnosti sa jedne strane, a s druge strane zbog halabuke koja se u januaru mesecu ovde u Skupštini podigla dok smo vodili raspravu o predlogu seta pravosudnih zakona, da bismo nakon toga imali još goru hajku i pokušaj da se Srbija kazni tako što milijardu i po evra će biti navodna zamrznuto, da ćemo biti kažnjeni i da ćemo morati da povučemo sve ove zakone iz primene.

7/2 GD/CG

Zbog toga će mnogi od ovih kvalitetnih zakona biti u drugom planu, ali ja hoću da ih istaknem i da kažem da je Srbija na dobrom putu da se Srbija razvija ubrzanim koracima, da imamo razvojnu politiku. Recimo, podvukao bih izgradnju auto puta Pojate-Preljina od 112,4 kilometara. Gospodine Vujiću, to ste vi posebno podvukli. Onda ide brana „Pambukovica“. Sve su to značajni kapitalni projekti koji će u brzati razvoj Srbije u svakom pogledu. To kažem za one koji se razumeju da krediti su investicioni, a nisu potrošački, kako se to nekada u ranijem periodu, u vreme one vlasti – uzmi kredit, potroši ga, pa onda uzmi sledeći kredit i njega potroši, zaduži, napravi da budžet Republike Srbije 2012. godine, kada smo mi došli na vlast, nije mogao da pokrije penziju za jedan mesec.

Takođe, gasovod Leskovac-Vranje je od izuzetnog značaja za Pčinjski okrug i za ceo jug Srbije, pogotovo podrška mladima i ovi krediti koji su subvencionisani. Povećanje od 300 miliona evra u tom budžetu predstavljaće novu injekciju želje mladih ljudi da naprave krov nad glavom.

Što se tiče ovog seta pravosudnih zakona, posebno bih istakao da su oni u potpunosti usaglašeni sa Venecijanskom komisijom. Formirana je radna grupa sa širokom lepezom svih sudija, tužilaca, sudija za prekršaje, raznih udruženja tužilaca, sudija itd. Dali smo mišljenje, dobili smo odgovor. Dali smo još jedno mišljenje da bi 12. juna bio usvojen standardizovan tekst koji se nalazi pred narodnim poslanicima. Čik da vidimo onoga ko se deklarativno zalaže za ulazak u EU, a da ne glasa za ovaj set pravosudnih zakona koji je u potpunosti usaglašen sa Evropskom komisije, koji je potpuno usaglašen sa Venecijanskom komisijom. Za to smo dobili pohvale i to ne samo deklarativno, nego i suštinski od svih članova te Venecijanske komisije. Dakle, napravili smo korak napred. Nismo napravili korak nazad i ponovo je ova Srbija uspela da pobedi sve one neverne Tome i sve one pričalice koje prodaju definitivno maglu svim građanima Srbije.

Da bi čuli šta je program, šta je ideja, šta je plan, šta je vizija razvoja Republike Srbije, dođite 27. juna ovde ispred Skupštine Srbije. Dođite svi, i koji ste za i koji ste protiv, da čujete stav predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, da čujete kako ćemo se razvijati, na koji način do 2030. godine, kako i na koji način do 2035. godine. Pozivam i sve naše simpatizere da tog dana dođu da čuju, da pozdrave, da Srbija pobedi. Živela Srbija!

Pošto se niko od izvestilaca nadležnih odbora više nije javio za reč, pitam da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Za reč se javila Danijela Nestorović.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, poštovane kolege i koleginice, imali smo priliku da čujemo obraćanje ministra pravde i predstavnika Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, odnosno za pravosuđe i izdvojila bih kao jako bitne reči koje se ponavljaju ovde već čini mi se duži vremenski period, a to su: pravda, odgovornost i razumni rok za odlučivanje u određenim sudskim predmetima.

Ono što je meni ovde jako bitno je da pitam i ministra pravde i predstavnike odbora da li uopšte znaju šta znače te tri reči. Da li uopšte neko od ljudi koji su sastavljali ove predloge zakona, a znamo da to nije kolega Mrdić, dakle, znamo da je Ministarstvo pravde autor prvobitnih tekstova zakona iz januara meseca, da li će neko od vas snositi odgovornost za to što je Srbija takve zakone primenjivala četiri meseca, nakon toga, u periodu između januara i juna tri puta su revidirani ovi predlozi zakona, da bi korigovani tekstovi možda u integralnom obliku, a možda i ne, završili pred plenumom Venecijanske komisije?

8/1 TĐ/MO 12.15 – 12.25

Dakle, ne radi se nikakvim pohvalama i pozitivnim pomacima, radi se o korekciji ponašanja, a to znaju svi oni koji se bave i psihologijom, a i penologijom, jer ukoliko učinite pogrešnu stvar i povredite određene odredbe, pre svega Ustava kao najvišeg pravnog akta Republike Srbije, a onda i svojih sopstvenih zakona, a onda i međunarodnih standarda, dobijete nešto što se zove korekcija. Kada ste korigovali ove tekstove u skladu sa onim što je govorio i civilni sektor, a i opozicija, dobijate ovakve predloge zakona koji nisu uspeh. Dakle, radi se o korektivnim tekstovima. I ne možete ovde da predstavljate kao vašu pobedu. Dakle, ovo je sramota za državu, sramota za građane Republike Srbije, jer ste četiri meseca primenjivali nešto što nije ni u skladu sa Ustavom Republike Srbije, a ni u skladu sa evropskim standardima.

Ako ste se opredelili, kao što tvrdite, za evropski put i za evropske integracije, onda ste u ove interne, u ove originalne tekstove od januara meseca morali ugraditi i te standarde. Ti standardi su svakako vladavina prava i jednaka zastupljenost građana pred određenim institucijama, kao i zabrana mešanja zakonodavne i izvršne vlasti u rad tužilaštva i sudstva.

Šta smo dobili sa ovim zakonima, osim štete koju ste pričinili građanima Republike Srbije i naravno ne odgovorenog pitanja – ko će snositi odgovornost za ovo što se desilo, da li Ministarstvo pravde, da li narodni poslanik koji se prestavlja kao autor ovih tekstova zakona? Neko ovde mora da snosi odgovornost. Konačno je i to jedan od standarda, ne samo po Ustavu Republike Srbije, već i evropski standard.

Dakle, imali smo ovde različite predloge o tome kako treba uticati, odnosno različite interpretacije prvobitnih tekstova zakona. Sećamo se u januaru mesecu kada su ovi zakoni usvojeni u Skupštini, kolega koji se predstavlja kao autor ovih tekstova zakona nam je govorio da su ti zakoni doneti da se poveća nezavisnost sudstva, samostalnost tužilaštva, tvrdio je da su izmene služile za to da su tehničke i organizacione prirode, da pravosuđe treba vratiti državi i narodu, to je zapravo bila jedna od najjačih poruka, govorio je da se tu treba na određeni način izvršiti određena promena koja je usmerena protiv postojećeg vrha tužilaštva. Nije prihvatio kritike struke. Ono što je bila njegova ključna rečenica – govorio je o otuđenim centrima moći u tužilaštvu, odnosno u srpskom pravosuđu.

Ono što je ključno, a na šta nam kolega koji se prestavlja kao autor tekstova zakona nije odgovorio da li je nezavisno pravosuđe taj otrgnuti centar moći ili je ustavna garancija podele vlasti. Ni ovim predlozima zakona…

Evo malopre smo imali priliku da čujemo kolegu koji je predsednik Odbora za ustavna pitanja, koji je rekao – čik, da vidim te koji su za evropske integracije koji neće glasati za ovakve zakone. Dakle, znate kako, ukoliko vas Evropska, Venecijanska komisija koriguje i ukoliko postupite u skladu sa tim preporukama… Devet preporuka postoji, sedam preporuka je ispunjeno, dve ključne nisu ispunjene. Vrlo dobro znate i koje su to preporuke. Dakle, tiču se Tužilaštva za organizovani kriminal i tiču se autonomije posebnog odeljenja VTK. Dakle, i dalje postoji izuzetan uticaj izvršne vlasti na rad Odeljenja za visoko tehnološki kriminal i rad Tužilaštva za organizovani kriminal. Sve dokle to ne bude ispravljeno, dotle ne možete da pričate o nezavisnosti, samostalnosti srpskog pravosuđa.

Ono što je takođe jako bitno je da nije sprovedena ni reforma, odnosno reorganizacija sudova, kao što je bilo reče prvobitno, rasterećenje sudija od predmeta, iz prakse znam vrlo dobro koliko su preopterećeni svi sudovi i jako je bilo bitno da se rastereti rad, da građani dobijaju rešavanje sporova u razumnom roku, kako kaže ministar pravde, bez preciziranja šta znači razuman rok. Ko će snositi sankcije za to

8/2 TĐ/MO

što građani vode sporove koji po prirodi stvari u zakonu stoje da su hitni, a rešavaju se 10 i 15 godina? Ko će snositi odgovornost za to što je svaki sudija zadužen sa 2.500 predmeta u radu, a non-stop pristižu novi? Ko će snositi odgovornost za to zašto nije ponovo uspostavljen Četvrti osnovni sud u Beogradu? Ko će snositi odgovornost za to što nemamo dovoljan broj sudija i bezbroj drugih pitanja koje građani Srbije nemaju priliku da čuju ovde i nemaju priliku da čuju odgovor na tako postavljena pitanja?

Dakle, ne radi se o jednoj grani vlasti koja je beznačajna. Radi se o vrlo ozbiljnim stvarima i radi se o vrlo ozbiljnim problemima sa kojima se suočavaju građani Republike Srbije, a koji se odnose na rad pravosuđa i generalno tužilaštva i sudstva.

Volela bih da dobijem odgovor na pitanje… Prvo, nismo dobili u integralnim tekstovima ovih zakona originalno mišljenje Venecijanske komisije o ovom novom setu zakona koji su bili na plenarnoj sednici Venecijanske komisije. Takođe, nismo dobili ni originalni tekst predloga zakona koji su otišli Venecijanskoj komisiji. Građani, takođe, moraju da znaju da postoji određena sumnja da je Venecijanskoj komisiji prezentovan potpuno drugačiji tekst zakona u odnosu na ovo što smo mi danas dobili na dnevnom redu. Građani u čijem interesu se i donose ovi zakoni moraju da znaju šta je predočeno Venecijanskoj komisiji, a šta smo dobili u integralnoj verziji ovde u Skupštini.

Ono što je bitno, takođe, ponavljamo istu situaciju, mislim da ovo već postaje pravilo ponašanja, imate pet ključnih zakona i nakon toga imate 30 tačaka dnevnog reda koje se tiču zaduživanja Republike Srbije. Čak ni predsednica Narodne skupštine nije pročitala kompletne tačke dnevnog reda, nego je rekla – ovo su neki sporazumi, neke potvrde sporazuma i tako. Dakle, ne radi se o nekim sporazumima i o nekim potvrdama sporazuma, radi se o zaduživanju, ponovnom zaduživanju Republike Srbije u ogromnim i enormnim odnosima. Samo jedna od tačaka dnevnog reda je i zaduživanje od milijardu američkih dolara. Dakle, građani Srbije moraju da znaju ovde taksativno ko ih zadužuje i zašto zadužuje. Takođe, moraju da znaju i ovo o čemu sam malopre pričala, a što je krucijalno, pošto je vama ta reč nepoznata, istina je jako bitna.

Jako je bitno da predočite građanima šta je otišlo od originalnog teksta Venecijanskoj komisiji, šta smo mi ovde dobili u Skupštini, da li taj isti tekst koji je bio predočen Venecijanskoj komisiji, kada ćete postupiti po svim preporukama Venecijanske komisije, ko će snositi odgovornost zašto su ova četiri zakona bila u primeni četiri meseca, zašto građani od januara do juna imaju tri revidirana teksta ovih predloga zakona i onda kada budemo saznali šta je istina, šta je prvo otišlo od zakona, ko će snositi odgovornost i onda možemo da kažemo da ste počeli da postupate po određenim standardima i u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

Takođe je jako bitno da napomenem i da imamo predsednika Ustavnog suda Republike Srbije Vladana Petrova koji je, takođe, izneo mišljenje o radu i o ovoj, kako kaže, uspešnoj poseti plenumu Venecijanske komisije gde je izneo ponovo to mišljenje da je Venecijanska komisija dala apsolutno pozitivno mišljenje na ove revidirane tekstove zakona. Dakle, ja samo želim da predočim ponovo građanima, čini mi se da se to negde zaboravlja, da sam kao član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo pre mesec i po dana predala zahtev da se sazove odbor sa jednom tačkom dnevnog reda, a to je zahtev koji bi se uputio Ustavnom sudu za razrešenje sa funkcije predsednika Ustavnog suda, gospodina Vladana Petrova, koji se vrlo jasno postavio u poziciju glasnogovornika vladajuće režima, odnosno SNS, što je apsolutno nedopustivo po Ustavu Republike Srbije. Takođe, taj isti predsednik Ustavnog suda je izjavio da određene predmete koji

8/3 TĐ/MO

se tiču izbornih sporova, izbornih krađa stavlja u fioke. Dakle, kada imate takvog čoveka koji govori tim jezikom i vrlo se stavlja na stranu vladajućeg režima, iako mu je to po Ustavu strogo zabranjeno, taj isti čovek vam izgovara da je Venecijanska komisija dala apsolutno pozitivno mišljenje.

9/1 AL/LjL 12.25 – 12.35

Ne radi se ni o kakvom pozitivnom mišljenju, drage kolege i dragi građani, ovde se radi o korekciji negativnog ponašanja SNS. Dakle, vaše negativno ponašanje, vaš javašluk, vaše neznanje. Malo pre je kolega Mrdić izjavio da se radi o poništaju zakona. Kolega, pravnici smo, zakoni se ne poništavaju. Tražili smo povlačenje iz procedure, jer su bili potpuno nelegitimni i u neskladu sa Ustavom Republike Srbije. To biste morali da znate ako ste autor ovih tekstova zakona.

Još jednom kažem i još jednom ponavljam građanima Republike Srbije – neko ovde mora da snosi odgovornost za ovu sramotu i za ovu štetu koja je pričinjena svim građanima Republike Srbije. Hvala.

Reč ima ministar pravde. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Uvažena predsedavajuća, uvaženi narodni poslanici, istine radi, moramo da naglasimo da nijedan pravni sistem ne smatra da je svaka zakonska izmena, odnosno da su zakoni konačni i nepromenjivi, što sam i naglasio. Zakoni se unapređuju kroz praksu, stručnu raspravu i dijalog.
Januarske izmene zakona su imale legitimni cilj unapređenje efikasnosti pravosuđa, što nije moja konstatacija nego je konstatacija i Venecijanske komisije. I sama Venecijanska komisija ni jednom rečju nije rekla ono što se tvrdilo, da je u januarskim izmenama načinjen korak unazad. To nije tačno.
Ono što su bili nekakvi predlozi, a to je bilo da se donese zakon kojim će se staviti januarske izmene van snage. Isto tako je spominjano da je to tražila Venecijanska komisija, a to ni u jednom dokumentu nije traženo, a sva dokumenta su vrlo javna i proverljiva. Venecijanska komisija je sama rekla da je to korak ka efikasnosti.
Srbija je pokazala da ne ignoriše ni stavove stručnih međunarodnih tela, nego da sa tim telima ravnopravno komunicira i da je sve ovo urađeno u cilju unapređenja zakona. Da je suprotno, Venecijanska komisija bi u svom hitnom mišljenju, koje je izdato 24. aprila, rekla da se donese poseban zakon kojim bi se stavile zakonske izmene iz januara meseca van snage. To se nije dogodilo, niti je ikad bilo predmet razgovora sa Venecijanskom komisijom, nego uvek jedan konstruktivan dijalog. Prema tome, nemojmo ići sa tim narativom, jer ponavljam, javnosti radi, to nikada nije traženo.
Zato je Komisija dala preporuke i vrlo jasno u tekstu koji je danas javno dostupan na sajtu Venecijanske komisije, a to je da je došlo do unapređenja rešenja iz januara meseca. Srbija je u dijalogu prihvatila te preporuke, u jednoj intenzivnoj komunikaciji i saradnji.
Kada govorimo o preporukama za koje je rečeno da nisu u potpunosti primenjene, jasno je iz celog teksta i to jasno stoji, a to je da su to preporuke koje zahtevaju vreme. Jer, niko ne očekuje da će se zakon, tako jedan složen, obiman, strukturni zakon, koji se odnosi na borbu protiv visokotehnološkog kriminala, doneti u roku od dve nedelje.
Takođe, Srbija je u saradnji sa Venecijanskom komisijom dogovorila učešće eksperata i u izradi analize i u izradi modela, tako da tu ne možemo govoriti o nečem da su januarske izmene šteta koja je načinjena, koja je katastrofa, nego, pozovimo se na relevantna dokumenta, a to je mišljenje Venecijanske komisije koja eksplicitno kaže da je to korak ka ostvarivanju cilja, a to je podizanje efikasnosti.
Kao što je i kod podele sudova rečeno da je to dobro, ali da treba uraditi samo jednu širu analizu i zato se i saglasila sa tim pomeranjem datuma za 1. mart sledeće godine. Jer, svima je jasno da Venecijanska komisija ono što očekuje, a to je da postoji i određena analiza, što su oni pozdravili spremnost Republike Srbije.
9/2 AL/LjL
To je konkretan primer jednog aktivnog odnosa i Narodne skupštine i narodnih poslanika u Narodnoj skupštini koji čine većinu u Narodnoj skupštini, a to je jednog aktivnog odnosa prema pravosuđu, praćenja stanja, podrške Vladi Republike Srbije, podrške i meni kao ministru pravde, u cilju podizanja efikasnosti i doprinosa i dostupnosti pravde građanima. To su vrlo jasni termini i zato se i ti termini koriste i u mišljenju Venecijanske komisije. Ti napori i Vlade i većine poslanika u ovoj Narodnoj skupštini su i prepoznati u ovom mišljenju.
Kada govorimo o tekstovima, tekstovi zakona su poslati Venecijanskoj komisiji u istom onom tekstu kao što je poslato i Narodnoj skupštini. Iz mišljenja koje je objavljeno danas, gde imate citirane odredbe, recimo, člana 22. o sastavu Komisije, možete da uporedite, jedina razlika između ovoga što imamo danas pred narodnim poslanicima i onog što je bilo pred Venecijskom komisijom je samo u tome što je tekst koji je u Narodnoj skupštini na srpskom jeziku, a ono što je otišlo Venecijanskoj komisiji je na engleskom jeziku, zato što engleski i francuski su zvanični jezici Saveta Evrope, i sva dokumenta koja se šalju su na tom jeziku.
Ukoliko bilo ko tvrdi, ja sam čuo te tvrdnje i sinoć, neka izađe sa tekstovima zakona koji se nalaze pred narodnim poslanicima i onim što imate u mišljenju Venecijanske komisije, vrlo je lako to uporedivo i nije nikakav problem i da se prevede. Tako da, javnosti radi, tekstovi su identični i jedina razlika je u jeziku jer Venecijanska komisija traži da su dokumenta na zvaničnom jeziku. To je engleski ili francuski. Hvala.

Hvala, ministre.
Idemo dalje.
Reč ima Života Starčević.
Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi ministri Pavkov, Vujić, Lončar, dame i gospodo narodni poslanici, imali smo upravo priliku od prethodne govornice da čujemo da mi u stvari ne treba da verujemo svojim očima ono što vidimo, da ne treba da verujemo svojim ušima u vezi onog što čujemo. Verovatno vi, predsednice Narodne skupštine, i vi, ministre Vujiću, niste ni bili na plenumu Venecijanske komisije. To je bila jedna obična fatamorgana. Čak smo čuli da i ono Vukovo pravilo – čitaj kako piše, ne važi. Jedino što važi jeste ta, kako bih rekao, autošovinistička mantra, a to je da je jedino njihova istina relevantna i važeća istina.

Naravno da nije istina i naravno da se radi o inverzno-perverznim ili perverzno-inverznim konstrukcijama, ali ono što je jako bitno jeste da znate zašto je to tako. Prosto, postoje ljudi u Srbiji, ne razumem zašto, ali nije to vezano samo za sadašnje vreme, već i ranija vremena, koji svaki uspeh Srbije doživljavaju kao lični neuspeh, koji opet svaki problem Srbije doživljavaju kao lični uspeh. To je ta autošovinistička mantra i to smo upravo mogli da čujemo sada.

10/1 MZ/JG 12.35–12.45

Ali istina je kao voda, uvek nađe svoj put pa je našla i danas. Prosto imamo činjenicu da smo dobili najpozitivnije moguće mišljenje Venecijanske komisije i to ne može da pobije nikakva medijska ili bilo kakva druga akrobacija.

No, da krenem otpočetka, pošto sam prosto morao da ovo, ali vratiću se kasnije na ovaj set pravosudnih zakona. Danas na dnevnom redu imamo 32 tačke i svaka od njih je važna za građane Srbije, za državu Srbiju i za njen dalji ekonomski razvoj i za poboljšanje kvaliteta života građana Srbije. To je i smisao bavljenja politikom, to je i smisao svega ovde što radimo.

I upravo iz tog razloga Poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija će podržati sve ove zakone i set pravosudnih zakona kojim definitivno stavljamo tačku na sve ove laži koje su izgovorene od januara do danas i koje će verovatno i danas biti izgovorene.

Zatim, ovaj zakon o kreditnoj šemi za kredite za stanove za mlade od 20 do 35 godina jer smatramo da je to jedna od najboljih proaktivnih mera koje smo doneli u poslednjih nekoliko godina i dobro je što sa tim nastavljamo jer ona nije samo mera koja poboljšava kvalitet života mladih, nego ja je zaista vidim kao i pronatalitetnu meru i u tom smislu zaista smatram da je treba podržati.

Kao što možemo govoriti i o zakonima iz oblasti zdravstva koji će takođe pospešivanjem instituta donora poboljšati kvalitet mnogih naših sugrađana. Naravno, tu govorimo i o zakonima iz oblasti infrastrukture, od zakona koji će pomoći našem preduzeću „Srbijagas“, na čijem čelu je moj koalicioni partner, brat i prijatelj Dušan Bajatović, da premreže gasovodnom mrežom Zlatiborski okrug, da razvedu gas i u pravcu Šabac-Loznica, kao i na ovom pravcu od Paraćina prema Bugarskoj pa sve do Prahova ja mislim da ide ta neka linija, ako se ne varam i imamo taj pravac od Makedonije praktično do Rumunije.

Naravno, podržaćemo i izgradnju beogradskog metroa, to je nešto o čemu se pričalo jako dugo, a na čemu se zadnjih godina i te kako radi.

Podržaćemo i izgradnju Moravskog koridora i sve ostalo što podrazumevaju ove 32 tačke dnevnog reda.

No, da se vratim na set pravosudnih zakona.

Kao što rekoh, još jednom se potvrdilo da je istina kao voda i da uvek nađe svoj put, pa tako i danas imamo mišljenje Venecijanske komisije od 12. juna ove godine o setu pravosudnih zakona koje smo izglasali u januaru i sve laži opozicije, NVO sektora i otuđenog dela pravosuđa su pale u vodu. Znači, sve one priče koje su govorili u januaru pa sve donedavno kako je to veliki korak unazad u nezavisnosti pravosuđa, kako smo tim izmenama dobili crveni karton od EU, kako možemo samo da sanjamo da ćemo ući u EU zbog takvih zakona, pa sve do toga da su tražili, da vas podsetim, sankcije za Srbiju, da Evropska komisija sredstva koja treba da dobiju građani Srbije preusmeri na nevladin sektor, odnosno da preusmeri kod njih. Sve je to, naravno, palo u vodu.

Naime, dobili smo apsolutno pozitivno mišljenje Venecijanske komisije, i na tome čestitam i predsednici Narodne skupštine i vama ministre Vujiću, ali i svim narodnim poslanicima, jer smo i svi kao šefovi poslaničkih grupa učestovali u sastancima sa članovima Venecijanske komisije i obrazlagali i objašnjavali im šta je suština izmena pravosudnih zakona.

Ne znajući kako da odgovore na pozitivan stav Venecijanske komisije, oni su posle tog 12. juna krenuli, evo čak smo i danas čuli – pa nije stavljeno na sajt Venecijanske komisije, evo izbačeno je i saopštenje Venecijanske komisije. I sve mi to liči, znate, kao na onu situaciju kad su rekli – znate, nemojte priznati Kosovo, do izbora. Evo i sad – nemojte ništa raditi dok ne prođe naša laž, a kad prođe naša laž,

10/2 MZ/JG

onda radite šta hoćete. To je ta mantra i mi vidimo, u stvari, da ništa nisu naučili za sve ove godine, da nisu napredovali nimalo i praktično da su apsolutno ostali isti kakvi su bili kada su bili na vlasti. Naravno, nije ni čudo zašto ih onda birači koji ne glasaju za vlast, nekako su ih odbacili kao bilo kakvu svoju opciju na narednim izborima.

U mišljenju Venecijanske komisije se navodi da su srpske vlasti brzo pristupile usklađivanju zakonodavnog okvira sa preporukama Komisije. U zaključku mišljenja Venecijanska komisija pozdravlja činjenicu da je značajan deo ključnih preporuka u potpunosti sproveden, tačnije sedam od devet, a dve su one kojima je potrebno neko vreme, naravno da će i one biti usklađene.

Naravno, ovo danas što činimo jeste fino podešavanje tih pravosudnih zakona sa mišljenjem vrhovnog evropskog tela za pravosudna pitanja i time skidamo sa dnevnog reda lažno nametnutu temu od strane opozicije, nevladinih organizacija i otuđenog dela pravosuđa. Džaba su pravili one cinkaroške ture Berlin, Brisel, Barselona, Vašington, džaba im je Makalister poručio – svađajte se na srpskom, a na engleskom zastupajte interese svoje zemlje, jednostavno, verujte, toplina Piculinog zagrljaja, zatim dive se čojstvu i junaštvu Sandra Gocija i „srboljublju“ Viole fon Kramon, Šidera i Prebiliča, to su za te naše antisrbe nešto što nema alternativu. Ali šta ćete, svako bira svoje društvo. Nekom su evropske institucije Picula, Štir, Šider i Goci, a nekome Evropski savet, Evropska komisija, Antonio Košta, Ursula fon der Lajen, Merc, Makron itd.

No, da se vratim ponovo. U januaru smo govorili da je Srbija, ja sam lično govoreći o setu pravosudnih zakona koje smo tada usvojili govorio o tome da smo uradili veliki posao kada je u pitanju reforma pravosuđa i da ustavne promene, referendum, donošenje pratećih zakona, nisu bili nimalo lak zadatak i nimalo mali posao, i imali smo iskrenu nameru da pravosudni sistem učinimo boljim i efikasnijim. Ali tu smo i napravili grešku. Naime, i danas je predsednik Vrhovnog suda Srbije, novi koji je položio zakletvu Miroljub Tomić, rekao da svako društvo, svaka demokratska država počiva na tri stuba, na tri grane vlasti, a to su zakonodavna, izvršna i pravosudna. Da bi taj tronožac bio stabilan, sve tri grane vlasti moraju biti stabilne i treba da kontrolišu jedna drugu.

Nažalost, tim promenama smo u jednom trenutku poremetili taj balans i tu ravnotežu jer i izvršna i zakonodavna vlast podležu kontroli, ali smo razvlašćujući Parlament u oblasti pravosuđa nekako doveli do toga da jedna grana vlasti ne podleže ama baš nikakvoj kontroli. I dok je to možda u domenu sudstva i u redu, u domenu tužilaštva baš i nije. Ja moram da vam kažem da u većini evropskih zemalja tužilaštvo jeste sastavni deo izvršne vlasti, a ne pravosudne grane vlasti. Ali, dobro.

11/1 MT/MJ 12.45 – 12.55

Šta smo uradili? Uradili smo to da jednostavno presude koje sada sudije kreću sa onim „u ime naroda“ praktično su obesmišljene, jer narod, čak ni preko nas narodnih poslanika i zakonodavne vlasti Narodne skupštine, ne može nikako da ima uvid i bilo kakvu vrstu kontrole pravosudnog sistema.

Naravno, više puta smo govorili o tome da je negde i načelo Jedinstvene Srbije to da nezavisnost pravosuđa i samostalnost tužilaštva ne sme se smatrati kao privilegija jedne grane vlasti ili još gore privilegija nosioca sudske i tužilačke funkcije, već mora isključivo da se shvati kao sredstvo kojim se brane ljudska prava i slobode.

Nažalost, po Marfijevom zakonu, ono čega smo se bojali se i desilo. Desilo se da pojedini nosioci sudskih i tužiteljskih funkcija zloupotrebljavaju upravo taj svoj položaj. Imamo tužiteljku Bojanu Savović, recimo, koju smo mogli da čujemo na snimcima, koja otvoreno ruši sistem u kome radi, koja otvoreno i govori i radi i protiv pravde i protiv prava, a samim tim i protiv države. To je taj odnarođeni deo pravosuđa koji je našem narodu i našim građanima oteo pravdu i koji sudi i tuži ne po zakonima, već u skladu sa svojim političkim ubeđenjima. Međutim, i dalje smatram da ni Savović, ni Majić, nisu srpsko pravosuđe i da tamo ima neuporedivo, neuporedivo više onih koji časno i pošteno vrše svoje dužnosti.

Da ponovim ponovo reči Miroljuba Tomića, novog predsednika Vrhovnog suda Srbije, koji je završio svoj govor rečima da je prihvatio funkciju jer veruje u srpsko pravosuđe. I ostaje nam da verujemo u srpsko pravosuđe i da ćemo se izboriti sa tim pojedinačnim slučajevima.

E sad, što se tiče nekih drugih tačaka dnevnog reda, što se tiče kredita za mlade, rekao sam da je to verovatno najbolji projekat, odnosno najbolji zakon koji smo izglasali u poslednjih nekoliko godina u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i sa tim, evo, nastavljamo i dalje. To je mera koja nije usmerena samo na poboljšavanje kvaliteta života mladih, već je i dobra pronatalitetna mera. I u vreme kada na godišnjem nivou imamo smanjenje stanovnika i do 40.000, što nije samo problem Srbije, već čitave Evrope, Rusije, itd., mi imamo situaciju da će ova mera svakako doprineti zaustavljanju ovog višedecenijskog procesa starenja naše populacije. Ova mera je naročito dobra za mlade koji žive i rade u unutrašnjosti Srbije, gde je cena nekretnina niža, pa se po veoma povoljnim uslovima mogu kupiti i veći stanovi. Možda treba naći način i razmišljati o načinu da se olakša dolazak do nekretnine putem garantne šeme i u Beogradu. Možda kroz izgradnju jeftinijih stanova na lokacijama koje se nalaze po obodu Beograda ili naći neki drugi model finansiranja kako bi mogli i u Beogradu mladi ljudi da kupe nešto veći stan od garsonjere za ovaj iznos.

Što se tiče ovih zakona, tu bih se još jednom osvrnuo na aktivnosti i zakone koje donosimo vezane za aktivnosti našeg JP „Srbijagas“ i gasifikacije Zlatiborskog, Mačvanskog okruga, Podrinja, taj pravac, Paraćin, Zaječar i druge. To je posao od velikog značaja za građane Srbije. Time će se značajno poboljšati kvalitet života građana Srbije, naročito kada pričamo o Zlatiborskom ili drugim okruzima, ali i energetska sigurnost, pa i energetska diversifikacija. Sve su to jako bitne stvari i za građane Srbije i za državu Srbiju i za njenu energetsku stabilnost. I svaki takav završen posao, rekao bih, jeste jedna mala pobeda građana Srbije i države Srbije.

Svakako jedna od najvećih pobeda koja se desila u poslednje vreme jeste svakako ona koja se desila od 20. maja do 6. juna u vreme kada je u Srbiji u Hramu Svetog Save bio Pojas Presvete Bogorodice. Pravi istinski pobednici su onih preko milion ljudi koji su strpljivo čekali u redu oko Hrama Svetog Save da se pomole i poklone ovoj značajnoj crkvenoj relikviji. To je znak da kada u čitavom svetu uz mnogo novca neviđenu

11/2 MT/MJ

kampanju i politički trud pokušava da se uruši tradicija i kultura, religija kao takva, kod nas u Srbiji takođe je ubačen veliki novac i veliki trud je urađen u tu svrhu, međutim pokazalo se da naši građani ipak čvrsto stoje na temeljima srpske kulture, srpske tradicije i na temeljima naše SPC.

Na žalost mnogih, pa i onih koji sede u ovoj sali, ni novci, ni propaganda, ni nasilje i bes nisu mogli da uruše te temelje. Zato im poručujem odavde da, prosto, džabe im taj trud.

Na kraju, hteo bih da pozovem članove, simpatizere i glasače Jedinstvene Srbije da dođu u Beograd 27. juna na skup svih onih koji su za ubrzani društveni, ekonomski i kulturni razvoj Srbije, onih koji su za ubrzani rast Srbije i onih koji su protiv toga da Srbija stane.

Još jednom, JS će u danu za glasanje glasati za sve tačke predloženog dnevnog reda.

Hvala.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem se, poštovana predsednice Skupštine.

Uvaženi ministri, građani Srbije, ja ću ispred poslaničkog klupa Radnička partija – Ruska Stranka – Ujedinjena seljačka stranka govoriti i govoriti primerom onoga šta mislim i šta je potreba, a tiče se svih ovih tačaka, za nas koji živimo u nekim ruralnim područjima, za ljude koji žive na selu i od sela, za područja opština, brdsko-planinska područja, itd.

Kao prvo, ja ću govoriti o ovom setu pravosudnih zakona, gde smo zajedno sa kolegom Mrdićem i u prethodnom periodu o tome govorili. Ja sam i zamenik člana Odbora za pravosuđe, gde je u okviru svih aktivnosti predlog zakona i zakoni koji se donose ovde kod nas u Skupštini su sada i prethodnom periodu dorađeni i sada se još dorađuju. Na ovaj način ćemo imati mogućnost, a imamo saglasnost i Venecijanske komisije, što je dobar znak, jer ovo što radimo je interes svih nas bez obzira gde da živimo, da li živimo u Svrljigu, Beloj Palanci, Gadžinom Hanu, Surdulici ili nekom drugom mestu.

Nama je veliki interes da imamo poverenje u pravosuđe, da imamo poverenje u sve one ljude koji su tu da donose presude u skladu sa zakonom i sa svim onim činjenicama koje su fakat, a to znači i to važi i za tužilaštva.

Podržaću sve ove predloge pravosudnih zakona, jer mislim da na ovaj način rešavamo onaj problem koji se pojavio u prethodnom periodu.

Jedna od stvari koju bih voleo da kažem, za mene kao čoveka koji živi u Svrljigu, opštini koja je blizu Niša, za mene je Svrljig centar sveta, meni je bitno, pošto, uvaženi ministre, vi sa svojim autoritetom, zajedno sa našom predsednicom Skupštine bili ste prisutni na Venecijanskoj komisiji, na sednici, gde ste svojim autoritetom neke stvari potpomogli da se urade na najbolji način, što se tiče svih ovih zakona. Pozvao bih vas i zamolio da u okviru vaših mogućnosti, a tiče se teritorijalnog rasporeda sudova, pošto sam o tome govorio i ranije kao poslanik u okviru poslaničkih pitanja, voleo bih da se iznađe mogućnost jer imamo veliki broj opština koje nemaju osnovne sudove, koje nemaju ni sudske jedinice, a koje nemaju ni sudeće dane.

12/1 JJ/MP 12.55 – 13.05

Jedna od takvih je i moja opština, tako da kada govorimo o ovome, opština Svrljig, a to važi i za Belu Palanku, za Gadžin Han, za još takvih opština kojih ima, možda blizu oko 90 u našoj Srbiji, možda i više, koje nemaju svoje sudove. Ti ljudi, iz takvih opština, to su mahom staračke populacije, ljudi koji žive u brdsko-planinskim područjima, u selima, oni imaju neki sudski proces, spor, tužba i on sada dođe iz nekog, recimo sela Lukovo ili Mučibaba, ili Kalna, nije bitno koje selo, on sada, recimo iz sela Lukova, to je zadnje selo u opštini Svrljig, to je selo koje ide prema Staroj planini, u tom delu se nalazi, i sada taj čovek koji ima 79 do 80 godina ima sudski spor, želi nešto da reši, da ostvari neka svoja zakonska prava, on to ne može da uradi u Svrljigu zato što nema sud, zato što nema sudskih jedinica, zato što nema čak ni sudećih dana, a to nema zato što neki predsednik suda, to govorim o nekom prethodnom periodu, govorio sam o tome i pričao i ranije. Tražio sam da se od predsednika sudova, to ćete mi verovatno reći da je to nadležnost predsednika sudova, da se obezbede ljudstvo, sudije, da se obezbedi prevoz i oni, ti ljudi, te sudije dođu u Svrljig i da sutra u okviru svojih aktivnosti, svog radnog dana, to je sudeći dan, da mogu da rade te sporove, da donose presude u Svrljigu, jer taj čovek iz Lukova, kako sam malopre rekao, figurativno, nema u Svrljigu ni sudeće dane, nego mora da ide u Niš. Da dođe do Niša nema organizovan prevoz, plati taksi, to su mahom stariji ljudi koji ne mogu ni da voze, njihova deca živo u većim centrima. On plati taksi i njega taj odlazak do Niša košta tri, četiri ili pet hiljada dinara. Dođe do sudnice, tamo zatvorena vrata. Onaj radnik u sudu mu kaže da je odloženo ročište za narednih 20 dana. On čovek ne zna šta može da kaže i ako nešto da kaže, oni pozovu stražara da ga izbace iz sudnice. Zato što su ti ljudi stvarali ovu zemlju, stvarali ovu našu zemlju Srbiju, a u krajnjem slučaju to je elementarna stvar da mogu da ostvare svoja sudska prava najbliže gde mogu, a to da ne bude dalje od 15, 20, 30 kilometara.

Sudska jedinica, mi smo to nekada imali, ali pošto ne možemo da imamo sudsku jedinicu zbog tih broja predmeta, bilo bi dobro da imamo te sudeće dane, da taj sudija dođe do Svrljiga ili Bele Palanke ili nekog drugog mesta koji nema sudsku jedinicu, nema sud i da tamo određeni dan bude četvrtak, sreda, bilo koji dan i da u okviru svojih nadležnosti odradi te predmete koji su preko potrebni da ti ljudi koji tamo žive mogu da ostvare svoja zakonski zagarantovana prava.

To je za mene veoma bitno i mislim da bi bilo dobro, još jednom, da vi svojim autoritetom pokušate sa predsednikom suda da razgovarate ili sa predsednicima sudova i u nekim drugim opštinama, ne mora to da bude Svrljig, neka budu i druge opštine i drugi regioni, da se iznađe mogućnost da to budu sudeći dani, da sudije dolaze u ta opštinska mesta, centre i da tamo rade poslove da ne mučimo te naše ljude da prave troškove, da prave štetu i na kraju da ne završe ništa i vrate se. Tako se dešava prvi, drugi, treći put, a njih niko ne obaveštava. Za mene je to veoma bitno i ukoliko postoji mogućnost pokušajte da nađete neko rešenje.

Mi smo prošli put imali, teritorijalna raspoređenost sudova, opštine koje su dobile svoje sudove, ali među tim opštinama nema velikog broja tih sudova. Znači, sudeći dani i mislim da je to ispravna stvar ako već ne mogu sudske jedinice da se oforme i da predsednici sudova nađu rešenje. Ukoliko nema mogućnosti da nemaju prevozno sredstvo ili tako nešto, lokalne samouprave mogu zajedno sa sudovima da se organizuju, da obezbede prevoz, dođu do tog centra, da li je to Niš, da li je to neko drugo mesto, uzmu sudiju, zapisničara i koga sve treba da dovezu do tog mesta i da ga vrate. To je što se tiče tih naših, lokalne uprave su jeftinije nego da mučimo te naše ljude, te mučenike koji žive u tim seoskim područjima, koja su stvarno teška za život i da oni tamo mogu da ostvare sve svoje potrebe.

12/2 JJ/MP

Još jednom ovo govorim iz srca i nadam se da ćete imati mogućnost svojim autoritetom, da se ne ponavljam više puta da to na neki način pokušamo da rešimo.

Još jedna bitna stvar, a konkretno se tiče ovih naših stanova za mlade. Malopre je kolega govorio i mislim da je to stvarno bio odličan zakon, odličan potez, gde je veliki broj naših mladih ljudi našao rešenje i obezbedio sebi krov nad glavom, da budu sada samostalni, da mogu sutra sami da žive, da osnivaju svoje porodice i da sutra imaju mogućnost da uživaju.

Ja mislim i bilo bi dobro da garancije za te stanove imaju oni ljudi koji žive u seoskim područjima, koji imaju svoja poljoprivredna gazdinstva, registrovana poljoprivredna gazdinstva, da oni tim svojim gazdinstvom mogu sutra da garantuju i da sutra obezbede tu garanciju, da sutra taj momak ili ta devojka ili taj čovek, može da garantuje za svog sina, za svog unuka, ako ima poljoprivredno gazdinstvo i čak ima prijavljenog nekog koji uplaćuje penziju preko poljoprivrede. Mislim da bi to bilo odlično. U okviru ovog, a to trenutno nema, ali bilo bi dobro da nađemo neko rešenje i da ta naša poljoprivredna gazdinstva mogu da budu garanti ukoliko zadovoljavaju te potrebe, tu visinu naknade za taj stan i sve ono što traže te banke koje rade normalno uz podršku naše zemlje Srbije i budžeta Republike Srbije, jer znamo svi da deo tih sredstava iz budžeta Srbije se stimuliše i pomažu se mladi ljudi da mogu da dobiju svoj krov nad glavom.

Jedna od tih stvari, slična, jeste i to, bilo bi dobro da u okviru toga ti mladi ljudi koji žele da rade, da naprave neki svoj objekat, u svom selu, da mogu da koriste ta sredstva. U tom nekom svom centralnom mestu da mogu da koriste ta sredstva, da to ne bude samo Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac ili ta veća mesta. I o tome treba da pričamo, jer na taj način kada mi stimulišemo te naše ljude da ostanu u Svrljigu, Beloj Palanci i Gadžinom Hanu, Boljevcu ili bilo gde, u tako nekoj opštini, da oni tu mogu čak da imaju neke bolje uslove, fleksibilnije kamate i da mogu sutra na neki način sebe da osiguraju a da ostanu tu blizu svojih imanja, svojih ognjišta, da mogu da rade i da uživaju od svog rada. Za mene je i to velika stvar.

Tako da i oko toga mogu da kažem, to su sve dobre stvar, ali ovo bi bilo možda na neki način još bolje kada bi ovo moglo preko tih naših registrovanih poljoprivrednih gazdinstava da se to završava.

Imamo sada i tačku dnevnog reda, a to su sredstva tzv. IPARD 3. To su sredstva u okviru EU koje je dobila naša zemlja za pomoć razvoja poljoprivrede. Imali smo IPARD 1 i IPARD 2, to je bilo do 2009. godine, deset godina je bio IPARD 1, posle je kasnije bio IPARD 2. U okviru IPARD 1, nijedan dinar nije iskorišćen zato što nismo imali uslova, odnosno nismo imali tih zakonskih akata da možemo to da koristimo. Tako da mislim da je IPARD 2 iskorišćen 56% od sredstava, a ovih 44% su vraćeni EU zato što nismo mogli da iskoristimo sve, zbog toga. Mislim da je to velika potreba, da veliki broj tih naših ljudi koji se bave poljoprivrednom, koji bi želeli da koriste sredstva od IPARD 2, IPARD 3, kroz ovaj IPARD 3 sada, tim ljudima, recimo sada govorim o svom kraju, ima dosta ljudi koji se bave stočarstvom, dosta ljudi koji se bave voćarstvom, koji se bave nekim drugim vidom poljoprivredne proizvodnje, ali ti ljudi ne mogu da obezbede sve one potrebne papire, dokumente i sve ono što je potrebno, a plus oni nemaju sredstva da učestvuju jer kroz ove programe IPARD 2, a sada IPARD 3, potrebno je da čovek sam obezbedi sredstva iz svog budžeta i da kada taj posao odradi, recimo pravi štalu ili da obezbedi nešto konkretno za proizvodnju mleka, ili za proizvodnju mesa, ili neku sušaru ili tako nešto, on mora da obezbedi sredstva, a to je malo teže za one ljude koji žive selu, žive od sela, žive od poljoprivrede, zato što oni ta svoja sredstva što imaju to su sredstava koja se ulažu non-stop u nešto novo.

13/1 VS/CG 13.05 – 13.15

Bez znanja nema ni imanja. Verujte mi da to naši ljudi u našim selima znaju. Zbog toga bilo bi dobro da u okviru našeg budžeta se obezbedi neki granski fond kojim bi sutra ti ljudi koji imaju te uslove za obnovu gazdinstva, za seoski turizam, za neki drugi vid poljoprivredne proizvodnje imali uslova, imali mogućnosti, fali im nešto od dokumentacije to mogu da obezbede, ali trebaju sredstva. Oni mogu da traže kredite. Kredit, vi znate i sami da teško danas poljoprivrednik može da dobije neka veća sredstva da bi učestvovao u ovom delu IPARD tri. Mogli bismo svi zajedno, pošto IPARD tri ima učešće naše zemlje. Država Srbija izdvaja 90 miliona evra za ovaj projekat, za IPARD tri.

Bilo bi dobro da iznađemo mogućnost da država ili na neki način neke banke ili kako to može da se formuliše uradi na najbolji način, da se obezbede uslovi da ljudi koji žele da se bave stočarstvom imaju mogućnost, imaju sve pozicije, fali im nešto od sredstava ili čak nešto odrade da se obezbedi neka garancija ili da naša država garantuje za te ljude i da ona posle kada preuzme ta sredstva od IPARD tri da mogu da vrate. Na taj način imamo ljude koji su sposobni da rade tu tržišnu utakmicu za dalju poljoprivrednu proizvodnju, a s druge strane koristimo sredstva EU da ih ne vraćamo nazad.

Gro sredstava, više od 65, 70% iz IPARD dva je, možda čak i više, su dobili ljudi koji žive u Vojvodini. Taman posla, ja to poštujem, ti ljudi su spremni, slobodni imaju mogućnosti, ali oni imaju svoje budžete opština, imaju svoj pokrajinski budžet, imaju budžet Republike Srbije. Verujte mi ti ljudi su mnogo slobodniji da rade u odnosu na nas koji živimo na jugoistoku Srbije ili u nekom drugom delu Srbije. Na tome možemo zajedno da radimo i da nađemo način da ti programi, kao što je IPARD tri mogu da koriste naši ljudi kroz određene olakšice ako žive u određenim područjima. Već znamo da ima tu do 85% povraćaja sredstava u područja sa težim uslovima života. Velika stvar za nas i to bi više značilo za te ljudi koji žive, koji bi ostali tamo da žive na svom ognjištu.

Tu imamo sada predlog zakona gde se radi gasifikacija, malopre je kolega o tome govorio. To je za nas veoma bitno, jer mi koji živimo na jugoistoku Srbije želimo da koristimo gas kao i u ostalim delovima Srbije, kao što je Beograd, kao što je Novi Sad, kao što je Niš. Tu se priprema da se gradi prema Vranju, Leskovcu. Ja to pozdravljam, prema Nišu. Imamo situaciju da se radi i prema Knjaževcu i Svrljigu što je dobra stvar. Verujte mi najveći broj tih naših ljudi koji žive u takvim područjima kao što je moja opština, a to važi i za region gde je Leskovac, gde je Vranje. Tamo se slično živi kao i kod nas, gde se najveći broj ljudi greje na drva, ili na ugalj, mali broj koristi druge neke energente, a gas, normalno da gas nemamo.

Kada bismo ovo rešili, imali bismo rešenje da zaštitimo zagađenje životne sredine. Velike teritorije tih naših opština koje su bile bogate pod šumom, polako i sigurno to se sada eksploatiše, seče, koristi za ogrev. Na kraju dolazimo do toga da više nema šume. Znamo šta je fotosinteza, šta se štiti, životna sredina. O tome može da kaže više kolega koji ima veze sa Belom Palankom, sa Pirotom koji o tome govori stalno.

Oko toga možemo da radimo zajedno. Ja ću to podržati. Bilo bi bitno kroz ove programe, kroz ove pozajmice, kroz ova sredstva koja sada se obezbeđuju za izgradnju. Prvo imamo gasnu stanicu u Nišu, što će biti centralna, na teritoriji grada Niša ide se prema Leskovcu, prema Vranju, dalje idemo Zaječar, onda tu računamo Knjaževac, Svrljig. Za nas će to biti velika šansa da to bude urađeno. Bilo bi dobro, neko pominje tu neke velike firme koje rade na tim delovima. Normalno da će tu trebati da rade i naše lokalne firme koje mogu i zadovoljavaju potrebe onoga što se radi.

13/2 VS/CG

Velika stvar za sve nas, nije tu gospodin Bajatović, bilo bi dobro kada se to sve odradi oko priključenja ako dođemo do toga da dobijemo gas u naše male opštine, bilo bi dobro da se obezbede i povoljniji uslovi, subvencionisani uslovi za priključke. Ali, o tom po tom. Ja mislim sve ovo što kažem to su bitne stvari za razvoj jugoistočne Srbije. Imamo tu i završetak autoputa, ide prema Pazaru. Ja to podržavam. Bilo bi dobro kada bismo imali isto ovakve pozajmice i sredstva koje država garantuje da se uradi i deo putne infrastrukture u tim našim malim opštinama, a i ovaj državni put koji ide od Niša preko Svrljiga, Knjaževca, dole prema Boru, prema Prahovu, jer u delu gde je Tresibaba, to je jedan deo prema Knjaževcu i Gramada, tu dolazi do velikog zakrčenja saobraćaja. Konkretno zbog toga što je veliki broj teretnih vozila koji tu funkcionišu, koji tu rade, koji tu idu. Ja sam više puta govorio da je tu potrebna treća traka, a ja sam rekao kao zaustavna traka, ali neka to bude treća traka, da bude to brza saobraćajnica i da taj deo puta se odradi, jer stvarno, veliki broj, četiri hiljade vozila pređe kroz sam Svrljig u toku dana i noći. To je stvarno veliki intenzitet saobraćaja. Još jedna od bitnih stvari železnice, pružni prelazi, a ja sam više već o tome govorio da se stave automatske pružni prelazi da sutra ne dolaze u situaciju kao što je to bilo u 19. veku.

Mi smo do skoro imali tamo neke probleme, sam Svrljig konkretno te železničke pruge, gde smo imali obećanja da se uradi pružni prelaz, kroz neka sredstva koja je dobila država Srbija do dana današnjeg to nije urađeno i ja pozivam sve za železnice da se što pre uradi to. Jedna od bitnih stvari jeste da to ne zaboravim, tiče se ovog zakona, oko donora.

Inače, uvažene kolege, ja sam potpisao donorsku karticu još 2011. godine, kada sam bio predsednik opštine gde smo u Svrljigu imali zajednički sastanak i tada je bio čovek nefrolog, i ja sam dao svojim primerom i tada smo, možda smo tada potpisali 20 tih donorskih kartica, jer meni je interes i siguran sam, svima nama, ukoliko sutra se desi, recimo konkretno nešto meni, bilo bi dobro da organe koji su zdravi da to sutra iskoristi neki drugi, da kroz nekog drugog može da se nastavi da se živi. Svedoci smo da se to svakom od nas može desiti.

Još jednom, ja ću to podržati i to je veoma bitno, inače ministre, gospodine Lončar, ja o vama imam izuzetno dobro i odlično mišljenje, jer vi ste kao ministar u prethodnom periodu nama, kao jednom malom mestu, lokalnoj samoupravi, kroz dom zdravlja obezbedili prvo veliki broj zdravstvenih radnika , opreme i sve što je potrebno da dom zdravlja funkcioniše.

Jedna od stvari koja možda treba da popravi jeste menadžment u okviru doma zdravlja, jer verujte mi, vi ste o tome govorili i prošli put kada ste imali, nešto je bilo na televiziji, da direktori doma zdravlja prave probleme, a kod nas u domu zdravlja u Svrljigu, četiri doktora su otišla, a svi se borimo da zaposlimo te doktore. Ti ljudi ne idu zato što ne vole svoje mesto, nego zbog loših međuljudskih odnosa, koje stvaraju ti menadžeri ili direktori domova zdravlja. Još jednom, ja ću kao poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke, podržati sve ove predloge zakona, kao poslanik i zamenik šefa odborničke grupe Radnička partija, Ruska stranka i Ujedinjena seljačka stranka, glasaću za sve ovo, zato što mislim da je ovo ispravno i ovo je potreba za sve nas.