Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Četrnaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 97 narodnih poslanika.
Molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje, da utvrdimo broj narodnih poslanika trenutno prisutnih u sali.
Hvala vam.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 120 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od 85 narodnih poslanika potrebnih za vanrednu sednicu, tj. da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika obaveštavam vas da je ova sednica sazvana u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz određenog dnevnog reda.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv ove sednice, koja je sazvana na zahtev 101 narodnog poslanika, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije, članu 48. stav 3. Zakona o Narodnoj skupštini i članu 249. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen nam je zahtev za održavanje vanrednog zasedanja Narodne skupštine, sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Za sednicu Sedmog vanrednog zasedanja određen je sledeći
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu;
2. Predlog zakona o izmeni Zakona o sudijama;
3. Predlog zakona o izmenama Zakona o Visokom savetu tužilaštva;
4. Predlog zakona o izmenama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava;
5. Predlog zakona o izmeni Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala;
1/2 AL/MP
6. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima;
7. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o presađivanju ljudskih organa;
8. Predlog zakona o izmeni Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti;
9. Predlog zakona o dopunama Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima radi realizacije projekta izgradnje infrastrukturnog koridora auto-puta E-761, deonica Pojate-Preljina;
10. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Banke Poštanska štedionica akcionarsko društvo Beograd za izmirivanje obaveza Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad, po osnovu ugovora o dugoročnom kreditu radi gasifikacije Zlatiborskog okruga;
11. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa AD Beograd, UniCredit bank Srbija a.d. Beograd i OTP banka Srbija a.d. Novi Sad za izmirivanje obaveza Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad, po osnovu ugovora o dugoročnom investicionom kreditu radi izgradnje razvodnog gasovoda Leskovac - Vranje i tri primopredajne stanice;
12. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist OTP banka Srbija a.d. Novi Sad za izmirivanje obaveza Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad, po osnovu ugovora o dugoročnom investicionom kreditu za izvođenje radova inženjerske zaštite na deonici gasne interkonekcije Srbija – Bugarska;
13. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist UniCredit Bank Srbija a.d. Beograd za izmirivanje obaveza Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad, po osnovu ugovora o dugoročnom investicionom kreditu radi izgradnje razvodnog gasovoda Beograd - Valjevo – Loznica;
14. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa AD Beograd za izmirivanje obaveza Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad, po osnovu ugovora o kreditu radi izgradnje razvodnog gasovoda Paraćin - Boljevac - Rgotina - Negotin – Prahovo;
15. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Banke Poštanska štedionica, akcionarsko društvo Beograd, za izmirivanje obaveza Akcionarskog društva za železnički prevoz putnika „Srbijavoz“ Beograd, po osnovu Ugovora o dugoročnom kreditu radi sprovođenja Projekta nabavke 30 novih elektromotornih vozova za gradsko-prigradski železnički sistem;
16. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma u skladu sa Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravu mora o očuvanju i održivom korišćenju morske biološke raznovrsnosti područja izvan nacionalne jurisdikcije;
17. Predlog zakona o potvrđivanju Izmena i dopuna Sektorskog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske komisije o mehanizmima primene finansijske pomoći Unije Republici Srbiji u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć u oblasti podrške programa ruralnog razvoja (IPARD III);
18. Predlog zakona o potvrđivanju Garancije između Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije postupajući preko Ministarstva finansija, kao Garanta i Deutsche Bank AD Španija, kao Vodećeg mandatnog aranžera i Deutsche Bank AG kao Prvobitnog zajmodavca i Deutsche Bank AG, kao Agenta koja se odnosi na Ugovor o kreditnom aranžmanu u iznosu do 263.874.992,80 evra uz podršku CESCE;
1/3 AL/MP
19. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu uz finansijski protokol potpisan dana 19. decembra 2025. godine, između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske, između Republike Srbije koju predstavlja Vlada Republike Srbije postupajući preko Ministarstva finansija kao Zajmoprimca i Bpifrance Assurance Export koji postupa u ime, za račun i pod kontrolom Vlade Republike Francuske kao Zajmodavca;
20. Predlog zakona o potvrđivanju Izmene i dopune br. 2 Sporazuma o zajmu od strane i između Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata Abu Dabi Fonda za razvoj (Zajmodavac) i Vlade Republike Srbije (Zajmoprimac) u vezi sa zajmom u iznosu od 1.000.000.000 američkih dolara;
21. Predlog zakona o potvrđivanju Izmene i dopune br. 2 Ugovora o zajmu potpisanog između Fonda za razvoj Abu Dabija i Vlade Republike Srbije za finansiranje podrške budžetu Republike Srbije;
22. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu kupca između Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije postupajući preko Ministarstva finansija u svojstvu Zajmoprimca aranžiran od strane BNP Paribas, Credit Agricole Corporate and Investment Bank i Societe Generale u svojstvu Ovlašćenih vodećih aranžera sa Credit Agricole Corporate and Investment Bank u svojstvu Banke za globalnu koordinaciju i dokumentaciju i Credit Agricole Corporate and Investment Bank u svojstvu Agenta ESA i Kreditnog aranžmana i Societe Generale u svojstvu Agenta životne i društvene sredine i Koordinatora zelenog zajma i Finansijskih institucija navedenih u Delu 1 Priloga 1 u svojstvu Prvobitnih zajmodavaca;
23. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o pristupu visokom obrazovanju i prijemu na studije na Zapadnom Balkanu;
24. Predlog zakona o potvrđivanju Ženevskog akta Lisabonskog aranžmana o imenima porekla i geografskim oznakama;
25. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstva za zaštitu građana Republike Grčke o uspostavljanju zajedničkih patrola radi zaštite javnog reda u odmaralištima u Republici Srbiji i Republici Grčkoj;
26. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Evropske zajednice za atomsku energiju (Euratom) i država nečlanica Evropske unije o učešću potonjih u dogovorima Zajednice za ranu razmenu informacija u slučaju radiološke vanredne situacije (Ecurie);
27. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Projekat izgradnje brane sa akumulacijom Pambukovica) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj;
28. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Narodne Republike Kine o izručenju;
29. Predlog kandidata za izbor članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije;
30. Predlog odluke o izboru jednog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava;
31. Predlog odluke o prestanku funkcije člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava;
32. Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
1/4 AL/MP
Narodni poslanik Milenko Jovanov je predložio da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka 1. do 32. dnevnog reda.
Da li želite reč?
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Hvala.
Konstatujem da je za glasalo 116 narodnih poslanika, odnosno većina od prisutnih u sali.
Narodni poslanik Milenko Jovanov predložio je da se pretres u pojedinostima o predlozima zakona iz tačaka od 1. do 15. dnevnog reda obavi odmah po završetku načelnog pretresa tih predloga zakona.
Da li želite reč?
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje.
Konstatujem da je za predlog glasalo 116 narodnih poslanika, odnosno većina od prisutnih u sali.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka 1. do 32. dnevnog reda.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Reč ima ministar pravde Nenad Vujić.
Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvažene narodne poslanice i narodni poslanici, pred nama su izmene i dopune pravosudnih zakona koje predstavljaju rezultat intenzivnog dijaloga Republike Srbije sa Venecijanskom komisijom Saveta Evrope, ali i potvrdu naše pune posvećenosti daljem jačanju nezavisnosti sudstva, samostalnosti javnog tužilaštva i efikasnost pravosudnog sistema i dostupnost pravde građanima.
Želim da podsetim da su zakoni usvojeni u januaru ove godine doneti sa legitimnim ciljem da se unapredi funkcionisanje pravosuđa, poveća efikasnost rada sudova i tužilaštva, otklone određene praktične teškoće, koje su se pojavile nakon usvajanja ustavnih reformi iz 2022. godine, i sledstveno tome zakoni koji su doneti, i kako bi se osiguralo bolje funkcionisanje pravosudnih institucija, što je i sama Venecijanska komisija konstatovala.
2/1 MZ/CG 11.15–11.25
U svom hitnom mišljenju Komisija je izričito konstatovala da prepoznaje značaj ciljeva koje su srpske vlasti nastojale da ostvare u vezi unapređenja efikasnosti pravosuđa, javnog tužilaštva, sudstva, kao i veću jasnoću i koherentnost pravnog okvira. Komisija je ocenila da su pojedina rešenja otvorila mogućnost za dodatno unapređenje i zato je i dala preporuke u svom hitnom mišljenju za dodatno unapređenje.
Republika Srbija je na te preporuke odgovorila odgovorno, otvoreno i konstruktivno i naglašavam da je sama Republika Srbija zatražila početkom februara hitno post-ante mišljenje Venecijanske komisije jer smo bili sigurni da su ciljevi koje smo postavili pred nama januarskim izmenama postavljeni u pravom smeru, a da kroz jedan konstruktivni dijalog sa stručnim telom Saveta Evrope te izmene još dodatno unapredimo, što je i Venecijanska komisija prepoznala.
Odmah nakon objavljivanja hitnog mišljenja iz aprila meseca formirana je Radna grupa u kojoj su učestvovali predstavnici Visokog saveta sudstva, Saveta tužilaštva, Vrhovnog suda, Vrhovnog javnog tužilaštva, strukovnih udruženja, Narodne skupštine i Ministarstva pravde, što je takođe prepoznato u mišljenju Venecijanske komisije kao jedan značajan i inkluzivan proces.
Održane su javne rasprave i konsultacije sa stručnom javnošću, a nacrti zakona su pre usvajanja dostavljeni Venecijanskoj komisiji na dodatno razmatranje i usaglašavanje, tako da smo imali nekoliko ciklusa i tokom maja meseca pa i onlajn sastanaka sa izvestiocima Venecijanske komisije.
Rezultat tog procesa je potpuno jasan. U svom konačnom mišljenju koje je usvojeno na plenarnoj sednici Venecijanske komisije konstatovano je da je Republika Srbija sprovela preporuke iz hitnog mišljenja koje se odnose na zakone, da su značajno unapređene i prihvaćene preporuke koje se odnose na odlučivanje o prigovorima, gde je sada to odlučivanje postalo mnogo jasnije, transparentnije i po jasnim objektivnim i merljivim kriterijumima, što je inače uvek jedan zahtev Venecijanske komisije.
Takođe, međunarodna saradnja je dodatno pojašnjena kako bi se izbegle neke nedoumice u vezi same međunarodne saradnje i jasno je predviđeno da sve ono što su međunarodni ugovori obavezuje sve institucije. Ograničenje trajanja funkcije, odnosno vršenja funkcije glavnog javnog tužioca je nešto što je cilj i efikasnosti, ali i jasnog predvidivog i održivog sistema.
Kada govorimo o režimu privremenog upućivanja, Venecijanska komisija je u svom hitnom mišljenju iz aprila meseca jasno naglasila da je njen stav i 2022. godine bio da to treba da radi Visoki savet tužilaštva i na taj način i pohvalila izmene iz januara meseca, zato što smo tim ispunili i jednu od preporuka koja je bila iz 2022. godine i dodatno unapredili čitav taj proces.
Ono što je u konsultacijama sa Venecijanskom komisijom zaključeno, a to je da smo još taj proces učinili jasnijim, transparentnijim zato što smo uveli sistem po kom upućivanje se vrši na osnovu javnog poziva koji je dostupan svim javnim tužiocima koji do sada to nisu imali mogućnosti, da je izbegnuta situacija gde smo imali da pojedinac predlaže upućivanje po nejasnim i neobjektivnim kriterijumima. Ovim izmenama i ovim konsultativnim procesom, taj čitav proces je unapređen dodatno i ispunjeni i ti najviši standardi koje je sama Republika Srbija postavila sebi za cilj.
Takođe, Srbija nije ignorisala preporuke Venecijanske komisije, ona ih je sama zatražila, bez ikakvih pritisaka i ona ih je prihvatila i kroz ove zakone implementirala. Upravo zbog toga danas imamo mišljenje koje potvrđuje da su preporuke sprovedene, da sve ove preporuke koje se tiču zakona vezanih za pravosuđe da su sprovedene, da imamo dve preporuke koje su temporalnog karaktera, koje traže određeno
2/2 MZ/CG
vreme, a to je izmena Zakona o visokotehnološkom kriminalu, jer on ne obuhvata samo tužilaštvo, on obuhvata i sudove, obuhvata i policiju i druge institucije koje se bave visokotehnološkim kriminalom.
I sama Venecijanska komisija u svom mišljenju prepoznala je tu potrebu da se taj zakon izmeni koji je već Srbija najavila time što smo formirali Radnu grupu koja će uraditi analizu najboljeg modela gde pozicionirati tužilaštvo, odnosno posebno odeljenje za sprečavanje, odnosno borbu protiv visokotehnološkog kriminala, zato što nema jedinstvene prakse ni u zemljama EU ni u zemljama Evrope, zato što se uvek mora poštovati domaći pravni okvir.
Tako da je potvrđeno da sva pitanja koja su premet bila najveće pažnje u hitnom mišljenju su adekvatno rešena. Ona pitanja koja traže određeno vreme takođe su konstatovana, kao što je konstatovano i da pitanje vezano za reupućivanje je u delu koji se tiče nadležnosti ustavnog tela, a to je Visoki savet tužilaštva, to nije nadležnost ni Skupštine ni izvršne vlasti, i da je to telo svoje odluke donosilo u skladu sa svojom nadležnosti, ali isto tako Venecijanska komisija je konstatovala da je telo donosilo odluke transparentno i bez ikakve arbitrernosti, što je jako značajno.
Takođe, ono što je bilo u mišljenju prvo rečeno, govorilo se o tome da je potrebno kadrovski jačati Tužilaštvo za organizovani kriminal, da ne bi došlo slučajno do zaostatka u radu. Venecijanska komisija je konstatovala da je deo mišljenja koji je izuzetno značajan, a to je vezano za bojazan da će oslabiti Tužilaštvo za organizovani kriminal, sproveden u potpunosti, da je čak Visoki savet tužilaštva upućivanjem još većeg broja tužilaca u Tužilaštvo za organizovani kriminal nego što je bilo ranije dodatno kadrovski ojačao to tužilaštvo, da su raspisani konkursi za popunu svih mesta u Tužilaštvu za organizovani kriminal, što je jako značajno i pohvaljeno i konstatovano od strane Venecijanske komisije, što je Republika Srbija imala u svojim planovima i ne možemo govoriti o bilo kakvoj nameri slabljenja Tužilaštva za organizovani kriminal.
Jednako je važno takođe da ponovimo i činjenicu da je Venecijanska komisija ukazala da je Visoki savet tužilaštva postupao u okviru svojih nadležnosti kao nezavisno tužilačko telo koje je izmenama iz januara meseca, ponavljam, dodatno ojačano i da je njegova uloga u sistemu dodatno ojačana.
Kada je reč o posebnom odeljenju za visokotehnološki kriminal, napominjem da je izmenama učinjen iskorak u daljem jačanju tog odeljenja, koliko je moguće u sadašnjim uslovima i u sadašnjem kratkom vremenskom periodu, ali zato je formirana radna grupa koja će uraditi analizu, to je prepoznala Venecijanska komisija i očekujemo uskoro da će se izaći sa analizom i izaći sa nacrtom zakona o borbi protiv visokotehnološkog kriminala.
3/1 MT/LjL 11.25 – 11.35
Takođe, poznato je, i Venecijanska komisija i Evropska unija, još u oktobru mesecu prošle godine, da se zajednički uključe u rad na izradi zakona koji se tiču, između ostalog, i Zakona o borbi protiv visokotehnološkog kriminala.
Poštovani narodni poslanici i poslanice, ovim mišljenjem Venecijanska komisija pokazuje da januarske izmene nisu bile korak unazad. Takođe, što je mnogo značajnije, mi pokazujemo da je Narodna skupština, Vlada Republike Srbije, narodni poslanici i Ministarstvo pravde i svi ministri, članovi Vlade Republike Srbije, su spremni da učine dalje korake u reformi pravosuđa. Jer, moramo imati na umu da reforma nikad nije statična, da zakoni nisu statični, da je to nešto što uvek može biti bolje i da izmene koje se rade uvek su predmet jednog promišljanja, jednog koraka unapred i da o tome moramo voditi računa. Tako da izmene zakona, one prate i iskustva koja nastaju posle usvojenih zakona.
Danas pred sobom imamo zakone koji istovremeno čuvaju ustavne reforme iz 2022. godine, jačaju institucionalne garancije nezavisnosti pravosuđa i omogućavaju efikasnije funkcionisanje sudova i tužilaštava. Zato i verujem da će Narodna skupština ova zakonska rešenja prihvatiti i da ćemo i u narednom periodu zajednički raditi sa svim našim partnerima na unapređenju zakonskih okvira, kako bismo pravosuđe učinili što nezavisnijim, tužilaštvo što samostalnijim, kako bismo efikasnost pravosuđa podigli, kako bismo uveli i taj balans između nezavisnosti i odgovornosti, a sve u cilju dostizanja onog što je nama svima cilj, a to je jednaka dostupnost pravde građanima i kako bismo tu pravdu još dodatno unapredili
Svim ovim izmenama koje su u cilju efikasnosti, građanima se omogućava da u jednom razumnom roku dobiju i presudu, odnosno da imaju dostupnost pravdi.
Takođe, želim da vas upoznam i sa onim što je na dnevnom redu, a to je Zakon o dopunama Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima radi realizacije Projekta izgradnje infrastrukturnog koridora auto-puta E-761, deonica auto-puta Pojate-Preljina.
Nacrtom zakona o dopunama Zakona o utvrđivanju javnog interesa, posebnim postupcima, ovim zakonom se usklađuje nešto što je unapređenje naše auto-putne infrastrukture u deonici Pojate-Preljina, proširuje se ovaj infrastrukturni koridor, Moravski koridor, dodavanjem jako značajnog saobraćajnog kraka Kraljevo-Novi Pazar, sa vezom Raška-Jarinje, koji će se graditi u sklopu ovog koridora, tako da u Zakonu o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima, radi realizacije projekta izgradnje infrastrukture koridora auto-puta ove deonice, menja se naziv zakona tako što se u nazivu posle reči "Pojate-Preljina" dodaje i krak deonice "Kraljevo-Novi Pazar sa vezom Raška-Jarinje".
Ovim zakonom definisano je utvrđivanje javnog interesa za potpunu i neophodnu eksproprijaciju i privremeno zauzimanje nepokretnosti za izgradnju Moravskog koridora, određivanje korisnika eksproprijacije, način obezbeđivanja finansijskih sredstava za realizaciju projekta. Napominjemo da je ovo jako značajna izmena, jer se ovim krakom povezuje deonica Novi Pazar-Kraljevo sa vezom Raška-Jarinje.
Usvajanjem ovog zakona, pored 112,4 km deonice Pojate-Preljina, veže se za 93,5 km buduće brze deonice od Pojata do Preljine, odnosno saobraćajnice Kraljevo-Ušće-Raška-Novi Pazar sa vezom sa petljom Jarinje, što je ukupno 205,9 km auto-puta i brze saobraćajnice.
Napominjemo da je u Kraljevu skoncentrisan najveći deo privrednih kapaciteta jugozapadne Srbije, da je ovaj grad sedište velikog broja privrednih društava, oko 1.130 i preduzetnika, oko 535.
3/2 MT/LjL
Kraljevo ima izuzetan značaj za Rašku i Novi Pazar, a kada govorimo o Novom Pazaru, to je grad sa velikim brojem privatnih, malih i srednjih preduzeća, izuzetno razvijenim privatnim sektorom sa preko 500 preduzeća koja se bave proizvodnjom odeće, obuće i nameštajem i oko 2.650 preduzeća koja se bave prevozom robe i putnika.
Poboljšanje infrastrukture će značajno uticati na dalji razvoj ovog područja. Dodatni krak brze saobraćajnice Kraljevo-Novi Pazar sa vezom Raška-Jarinje je od velikog značaja u putnoj mreži Republike Srbije. Na ovaj način dobija se jedan izuzetno značajan veliki koridor od 206 km.
Osnovni cilj izgradnje moto-puta Kraljevo-Ušće-Raška-Novi Pazar sa vezom Raška-Jarinje je povećanje nivoa usluga i povećanje bezbednosti saobraćaja u uslovima promenjenog stanja u putnoj mreži.
Trasa budućeg koridora se prostire od auto-puta Pojate-Preljina, Moravski koridor, odnosno petlje Adrani na teritoriji grada Kraljeva do planirane obilaznice oko Novog Pazara. Trasa prevashodno prati doline reke, prvo Vrdilske i Musinu reku, a zatim i zone kod Konareva, Ibar, duž Mataruške banje, Bogutovačke banje i Maglič grada sve do Ušća, zatim se trasa prebacuje u dolinu Raduše do Biljanovca, a zatim se vraća ponovo u dolinu Ibra do Raške i završava u dolini reke Raške, kao i kroz teritoriju opštine Raške, čime ovaj kraj dodatno dobija na zamahu i privredna aktivnost.
Trasa auto-puta ukupne dužine 112,4 kilometra proteže se kroz dolinu reke Zapadne Morave u okviru projekta Moravski koridor i uređenje reke Zapadne Morave u dužini od 56 kilometra.
Predviđeno je da se izgradi i rekonstruiše 13 denivelisanih raskrsnica. Takođe, na trasi auto-puta predviđena je izgradnja ukupno 120 objekata, mostova, nadvožnjaka i podvožnjaka.
Do sada je završeno i pušteno u saobraćaj 171,64 kilometra od 112,4 od Pojata do Vrbe i do kraja juna biće pušteno još skoro 29 od Adrana do Preljine čime ćemo imati završeno i završiće se sve deonice.
Ovim zakonom se unapređuje ne samo putna infrastruktura, nego se unapređuje i Republika Srbija.
Takođe, na dnevnom redu nalaze i zakoni iz oblasti finansija i pred nama se nalazi 13 zakonskih predloga koji se nalaze u nadležnosti Ministarstva finansija i koje imam čast da vam u najosnovnijim crtama predstavim.
Ti zakonski predlozi, između ostalog, odnose se na povoljne kredite za mlade za kupovinu prvog stana ili kuće, na nabavku novih elektromotornih vozila, na izgradnju beogradskog metroa, na izgradnju i jačanje kapaciteta naše gasovodne mreže. Sve su to važna zakonska rešenja koja će doprineti kvalitetu života u našoj zemlji.
Pri zakonski predlog koji bih izdvojio i koji jeste značajan za mlade jeste Predlog zakona koji omogućava nastavak podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti proširenjem garantne šeme za dodatnih 300 miliona evra.
4/1 JJ/JG 11.35 – 11.45
Naime, dosadašnja primena Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti pokazala je da postoji ogromno interesovanje mladih za ovaj program, te da je broj zahteva u konstantnom porastu.
Naglašavam da je do sada odobreno 7.424 zahteva. Do sada za više od godinu dana, više od 7.000 mladih zahvaljujući ovom programu rešilo je stambena pitanja, što je najbolji pokazatelj opravdanosti i potrebe za ovakvim programom. Vrednost programa je inicijalno bila 400.000.000 evra, što je projektovano da će podržati kupovinu od 5.500 stambenih jedinica. Međutim, analizom izveštaja dobijenih od banaka koje učestvuju u programu i kojih ima osam, kao i upita od strane zainteresovanih, zaključili smo da su sredstva opredeljena za ukupan iznos kredita pokriveni garancijom u prvobitnom iznosu od 400.000.000 evra nedovoljna da se zadovolji tražnja za ovom vrstom kredita. Naglašavamo da bez obzira na skepsu koja je bila, da brojke govore o velikoj zainteresovanosti za ovom vrstom kredita.
Zato kako bi se nastavilo sprovođenje mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti, garantna šema jednom već proširena za dodatnih 200.000.000 evra, tako da ukupan iznos kredita pokrivenih garancijom iznose trenutno 600.000.000 evra. Međutim, kako se interesovanje mladih ne smanjuje već naprotiv uvećava, sredstva opredeljena za ukupan iznos kredita pokrivenih garancijom postala su nedovoljna za zadovoljenje traženja sa ovom vrstom kredita. Zato smo sad predložili novo proširenje garantne šeme za dodatnih 300.000.000 evra čime će iznos kredita pokrivenih garancijama iznositi 900.000.000 evra.
Podsetiću vas da je cilj ovog programa da mladi po što povoljnijim uslovima što lakše i jeftinije dođu do svoje prve stambene nepokretnosti. Program se odnosi na državljane Srbije sa prebivalištem u Srbije od navršenih 20 do 35 godina života. Za kredit uz 1% učešća mogu da apliciraju svi mladi bez obzira na radni status.
Sledeća dva zakona koja imam čast da predstavim odnose se na nabavku 30 novih elektromotornih vozila za gradski i prigradski železnički saobraćaj, a koji će omogućiti brzi, efikasniji, pouzdaniji i kvalitetniji prevoz putnika. Vozovi nabavljeni od španskog proizvođača „KAF“, a u skladu sa okvirnim protokolom o finansijskoj i tehničkoj saradnji između Vlade Srbije i Španije u oblasti infrastrukturnih projekata ovim se realizuju. Osim nabavke vozova predviđeno je i osmogodišnje održavanje nakon isteka garantnog perioda. Nabavka 30 novih elektromotornih vozila je neophodna i strateški opravdana investicija.
Sledeća dva zakonska rešenja o kojima razgovaramo odnosi se na realizaciju jednog od najvažnijih strateških, kapitalnih projekata u našoj zemlji, a to je izgradnja metroa u Beogradu. Beogradski metro je jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata u Srbiji čiji je cilj da se unapredi javni prevoz, smanje gužve, a on predstavlja ekološki prihvatljiv način prevoza čime se značajno doprinosi smanjenju zagađenja i unapređenju kvaliteta života. Predlozi zakona koji se odnose na metro su u skladu sa Sporazumom između Republike Srbije i Republike Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Republici Srbiji.
U skladu sa tim sporazumom predviđena je finansijska podrška za sprovođenje Faze 1. Beogradskog metroa namenjena finansiranju saobraćajnih sistema i nadzoru izgradnje Faze 1. projekat čime konačno se ostvaruje san, a to je da Beograd ima metro. Ovo je korak u pravcu ostvarivanja tog sna.
4/2 JJ/JG
Pet zakonskih predloga odnose se na energetiku, odnosno na davanje garancije države Srbije, „Srbijagasu“ za strateške projekte jačanje transportnih kapaciteta gasovoda u našoj zemlji. Ti projekti doprineće sigurnom i kontinuiranom snabdevanju domaćeg tržišta prirodnim gasom.
Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije aktivno radi na projektu izgradnje interkonekcije Srbije i Severne Makedonije koje će omogućiti diversifikaciju izbora snabdevanja gasom i smanjenje zavisnosti od jednog dobavljača. Deo te interkonekcije projekat izgradnje gasovoda Leskovac – Vranje i tri primopredajne stanice.
Četiri preostala predloga zakona odnose se na izvođenje radova inženjerske zaštite na deonici gasne interkonekcije Srbija – Bugarska, izgradnju razvodnog gasovoda Beograd – Valjevo – Loznica, izgradnju razvodnog gasovoda Paraćin – Boljevac – Rgotina – Negotin – Prahovo, gasifikaciju Zlatiborskog okruga.
Dodatno sledeći zakonski predlog je projekat izgradnje brane sa akumulacijom Pambukovica na reci Ub, što je deo sistemskog rešenja zaštite od poplava u Kolubarskom slivu. Vrednost ugovora iznosi 66 miliona evra za realizaciju ovog projekta koji će doprineti dugoročnoj zaštiti stanovništva, infrastrukture i poljoprivrednih dobara. Ovim projektom je načinjen važan korak ka unapređenju upravljanja vodnim resursima u slivu Kolubare koji je ranije bio pogođen teškim poplavama. Cilj izgradnje brane je formiranje akumulacije radi prihvatanja poplavnog talasa u uslovima nailaska velikih voda.
Konačno imamo i dva zakonska predloga koji se za godinu dana produžava period za vraćanje dve milijarde dolara Ujedinjenim Arapskim Emiratima za koji smo uzeli kao vid podrške budžetu. Produženjem roka za vraćanje kredita neće se menjati kamatna stopa koja ostaje na nivou od 4%. Naime u trenutnim uslovima svetske ekonomske krize kada je jako važno voditi računa o svakom dinaru i kada smo svakodnevno suočeni sa brojnim izazovima i nepredviđenim okolnostima, radi očuvanja stabilnosti sistema javnih finansija i sprovođenje budžeta prema usvojenom planu sa predstavnicima Fonda za razvoj dogovoreno je produženje krajnjeg datuma otplate glavnice ovog kredita kako bismo bili bezbedni čime odgovorno upravljamo finansijama Republike Srbije.
Na kraju, govorimo i o Predlogu zakona o potvrđivanju Ženevskog akta, Lisabonskog aranžmana o izmenama Protokola i geografskim oznakama. Ovim oznakama potvrđuje se Ženevski akt Lisabonskog aranžmana o izmenama porekla i geografskim oznakama koje je usvojen 20. maja 2015. godine u Ženevi. Lisabonski aranžman o zaštiti oznaka porekla i njihovom međunarodnom registrovanju predstavlja pravni osnov međunarodne zaštite isključivo imena porekla, ali ne i geografskih oznaka.
Države članice Lisabonske unije usvojile su Ženevski akt Lisabonskog aranžmana o zaštiti imena i porekla i geografske oznake a koji predstavlja izmenu samog Lisabonskog aranžmana i Ženevski akt je stupio na snagu 20. februara 2012. godine. Ženevskim aktom Lisabonskog aranžmana o izmenama porekla i geografskim oznakama predviđena su rešenja koja omogućavaju međunarodnu registraciju imena porekla ali i geografskih oznaka.
5/1 VS/MJ 11.45 – 11.55
S tim u vezi prepoznata je potreba da Republika Srbija pristupi i ženevskom aktu lisabonskog aranžmana kako bi pristupanjem proširila postojeći sistem međunarodne zaštite oznaka geografskog porekla koji pored imena porekla sada obuhvata i geografske oznake koje do sada nisu mogle biti međunarodno registrovane pred lisabonskim aranžmanom.
Ženevskim aktom se pruža mogućnost da domaće geografske oznake budu međunarodno priznate u postupku koji bi bio jedinstveniji i jeftiniji za domaće korisnike, nego sa čime Vlada Republike Srbije, pokazuje svoju brigu za privredu i za privredna preduzeća kako bi na efikasan način kroz jasnu proceduru, i što je značajno za privredu i jeftinije izvršila registraciju ovih značajnih elemenata.
Tako da, osnovni cilj koji želimo da postignemo donošenjem zakona o potvrđivanju ženevskog akta o imenima porekla i geografskim oznakama i pružanjem mogućnosti domaćim korisnicima da nakon registracije imena porekla ili geografske oznake u našoj zemlji zatraže njihovu zaštitu i na međunarodnom nivou što do sada nisu mogli da čine.
Zahvaljujem vam se narodni poslanici na pažnji i na raspolaganju sam za odgovore na sva vaša pitanja. Hvala.

Hvala, ministre.
Reč ima ministar zdravlja Zlatibor Lončar.
Izvolite, ministre.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi poslanici, poslanice, dame i gospodo, dozvolite mi da vam se danas obratim sa punom svešću i odgovornosti koju svi zajedno nosimo pred građanima Republike Srbije, jer ova govornica nije samo mesto iznošenja stavova, već prostor u kojem se oblikuje odluke od presudnog značaja za svakodnevni život naših ljudi i za budućnost naše zemlje.
Tema o kojoj danas razgovaramo, a tiče se izmene i dopune Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, kao izmena i dopuna Zakona o presađivanju ljudskih organa, nije samo stručna, ni proceduralna, ona je suštinski društvena, jer se neposredno tiče kvaliteta života naših građana. Upravo zato naša je obaveza da ovoj raspravi pristupimo odgovorno, argumentovano i sa uverenjem da je moguće pronaći rešenja koja su u najboljem interesu naših sugrađana.
Želim da istaknem da predlozi koji su danas pred vama nisu rezultat jednostranog promišljanja, već plod detaljnih analiza, konsultacija i sagledavanja brojnih aspekata koji utiču na njihovu primenu i efekte.
Cilj nam je jasan da obezbedimo održiv, pravedan i transparentan okvir koji će doprineti daljem napretku programa transplatacije u našoj zemlji. Uveravam vas da ćemo i tokom ove rasprave ostati otvoreni za konstruktivne predloge i sugestije, jer verujemo da samo kroz dijalog možemo doći do najboljih rešenja.
Sva predložena rešenja imaju jasan i nedvosmislen cilj uspostavljanje pravno sigurnog, transparentnog i etički zasnovanog sistema, donorstvo organa i tkiva u Republici Srbiji.
Uvođenjem mogućnosti da svaki građanin za života izrazi svoju volju, bilo kroz izjavu o darivanju ili izjavu o protivljenju u potpunosti se jača princip autonomije ličnosti i poštovanja individualnog izbora.
Istovremeno formiranjem dva jasno razgraničena registra lica koja žele da daju organe i tkiva i registre lica koja to ne žele doprinosi većoj pravnoj izvesnosti, ali i efikasnijem funkcionisanju zdravstvenog sistema u izuzetno osetljivim situacijama.
5/2 VS/MJ
Ovakvo rešenje smanjuje mogućnost nedoumica, omogućava brzo i pouzdanu proveru izjavljene volje i u značajnoj meri olakšava postupanje zdravstvenih ustanova.
Posebno je važno naglasiti da se predloženim zakonskim izmenama precizno uređuju odnosi za života izražene volje pojedinca i uloga članova i porodice. U slučajevima kad volja nije izražena zakon jasno definiše krug lica koji mogu dati saglasnost čime se obezbeđuje pravedan i transparentan postupak.
Dodatno uvođenje mogućnosti da u odsustvu porodice odluku donese etički odbor zdravstvene ustanove predstavlja značajan mehanizam zaštite javnog interesa medicinske etike.
Ovim nacrtima se takođe uređuju osetljiva pitanja koja se odnose na posebne kategorije lica, kao i na strane državljane čime se sistem dodatno usklađuje sa savremenim medicinskim standardima i međunarodnom praksom.
Precizno definisane uloge, koordinatori i načina komunikacije sa porodicama preminulih lica, doprinose većem poverenju građana u sistem što je jedan od ključnih preduslova za njegovo uspešno funkcionisanje.
Poštovani narodni poslanici, svedoci smo da je potreba za transplatacijom organa u stalnom porastu dok je broj donorskih organa i dalje nedovoljan da odgovori na potrebe svih pacijenata. Usvajanjem ovih zakonskih rešenja pravimo važan korak ka povećanju potencijalnih donora, ali i spasavanju ljudskih života,što je najviši cilj svakog zdravstvenog sistema. Uveren sam da će predložena rešenja zasnovana na principima dobrovoljnosti, transparentnosti i poštovanja svakog pojedinca, dobiti vašu podršku, jer predstavlja značajan iskorak unapređenju zdravstvene zaštite građana Republike Srbije. Hvala vam lepo.

Hvala ministre.
Prelazimo sada na izvestioce nadležnih odbora.
Da li neko želi reč?
Uglješa Mrdić, izvolite.

Poštovana predsednice, danas smo održali 22. sednicu Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Na sednici smo raspravljali o predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu i o predlog zakona o izmeni Zakona o sudijama, predlogu zakona o izmeni Zakona o VST, predlogu zakona o sedištima područja i javnih tužilaštava, predlogu zakona o izmeni Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokog tehnološkog kriminala i na sednici je jednoglasno se odbor oglasio vezano za te predložene zakone. Takođe smo raspravljali o 6. i 7. tački dnevnog reda. Šesta tačka koja se tiče razmatranja predloga zakona o potvrđivanju ugovora između Republike Srbije i Narodne Republike Kine o izručenju, kao i o 7. tački razmatranje predloga kandidata za izbor članova veća Agencije za sprečavanje korupcije, koji je podneo ministar pravde.

Dakle, skupštinski odbor je odlučio da predloži Narodnoj skupštini većinom glasova da razmotri predlog kandidata za izbor članova veća Agenicje za sprečavanje korupcije. Na sednici, na raspravi koju smo imali, konstatovali smo da je jako dobro da su usaglašeni predloženi pravosudni zakoni koji su usvojeni januara ove godine sa preporukama Vencijanske komisije i imamo pred nama unapređen set od pet pravosudnih zakona. Na sednici su izrečene pohvale na svemu onome što je uradio ministar pravde, Nenad Vujić sa svojim saradnicama, na sednici Venecijanske komisije, kao i predsednica Narodne skupptine, gospođa Ana Brnabić.

5/3 VS/MJ

Konstatovano je da je Venecijanska komisija potvrdila da je Srbija kroz dijalog i saradnju usaglasila pravosudne zakone sa evropskim standardima i nije bilo vraćanja reformi unazad, kako su pojedini u Srbiji iz opozicije blokaderi iz EU, govorili, naprotiv, potvrđeno je da su ciljevi reforme pravosuđa očuvani, a pojedina rešenja dodata unapređena. Dakle, Venecijanska komisija je razmatrala set pravosudnih zakona i kroz otvoren dijalog sa Venecijanskom komisijom, uspeli smo da dodatno unapredimo izmene zakona iz januara meseca ove godine koje su u skladu sa evropskim standardima nezavisnosti sudstva i samostalnosti javnog tužilaštva, ali je omogućila da pravosuđe bude efikasno i dostupno građanima, što je Venecijanska komisija konstatovala u svom mišljenju.

Ono što je najvažnije, potvrđeno je da izmene koje je Srbija usvojila u januaru, a sada i dodatno unapredila nisu korak unazad, već unapređenje našeg pravosudnog sistema. Naglašavam da nijedan zakon nije povučen, već da su pravosudni zakoni unapređeni. Ja bih samo podsetio da je blokaderska opozicija, tražila od EU da se Srbiji uvedu sankcije, tražila je od Venecijanske komisije da se ponište zakoni i tražili su dve stvari. Jedna stvar je da se zakoni ponište, a druga stvar da ta odluka stupi na snagu odmah. Međutim na sreću građana Srbije, i efikasnosti pravosuđa, a na nesreću blokaderske opozicije, Venecijanska komisija je iznela svoje mišljenje i potvrdila da je Srbija dala veliki doprinos, proteklih godina, što se tiče efikasnoti pravosuđa. Nisu se ostvarile vaše želje, vas blokadera, da se Srbiji napravi šteta.

Naprotiv, Venecijanska komisija je donela odluku kakvu je želela, to je nezavistan savetodavni organ pri Savetu Evrope.

6/1 JD/MP 11.55 12.05

Venecijansku komisiju čine 62 članice sa pet kontinenata – Severna i Južna Amerika, Evropa, Afrika i Azija. Doneli su odluku, potvrdili su da se mi u Srbiji borimo za efikasno pravosuđe, da je ovaj set od pet pravosudnih zakona dobar, da će on sada, nadam se, ako ga budemo usvojili na ovoj sednici biti dodatno unapređen.

Vi iz blokaderske opozicije, ne bi me iznenadilo da se sada žalite Evropskoj uniji na Venecijansku komisiju ili da sada i članove Venecijanske komisije počnete da nazivate „ćacijima“.

Dakle, sada vam ne valja ni Narodna skupština, ne valja vam ni ovo što smo mi izglasali. Sada vidim da kritikujete Venecijansku komisiju, kritikujete Evropsku uniju. Postavlja se pitanje, izvinite, šta vi uopšte iz blokaderske opozicije hoćete? Vi bi voleli da mi imamo zakone i protivno Evropskoj uniji i Venecijanskoj komisiji, nego sada samo kako vama odgovaraju.

(Aleksandar Jovanović: Šta pričaš ti?)

Na kraju vam mogu reći pošto ste vi nazivali ovaj set pravosudnih zakona, Mrdićevi pravosudni zakoni, sada imate Mrdićeve venecijanske zakone broj dva. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.
Izvolite.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, narodne poslanice, uvažena predsedavajuća, uvaženi ministri, uvaženi gosti, pred nama su dva jako bitna zakona i dugo čekana zakona o izmenama i dopunama Zakona o presađivanju ljudskih organa, kao i izmene i dopune organa o ljudskim ćelijama i tkivima.

Glavni cilj ovih zakona je svakako da se poveća broj davaoca, broj donora. To je glavni problem sa kojim se susrećemo danas u našoj državi, s obzirom da beležimo jednu od najnižih stopa donora u regionu i u regiji, sa samo šest donora na milin stanovnika. Ako to uporedimo sa liderima u Evropi, npr. sa Hrvatskom koja ima 37 donora ili sa Španijom koja ima 90 donora na milion stanovnika videćemo da je stanje dosta loše.

Glavni cilj jeste to, a naravno da donošenje novog zakona ima i glavnu ulogu u ubrzavanju procesa koji je zakočen. Zakočen je bio zakonom iz 2018. godine, kada smo imali onu tzv. pretpostavljenu saglasnost gde je svaki građanin bio donor, ako se ne izjasni drugačije što ju Ustavni sud smatrao za spornim. Iz toga me jako raduje i sve lekare ove države, ali i sve one koji čekaju ili s obzirom da smo svi potencijalno čekaoci određenog organa, što je ovaj poprilično dobar zakon danas, mislim na oba zakona koji su danas pred nama.

Ovde, kao što je naveo ministar, naša država ulazi u sistem koji ima dve odnosno tri opcije. Imaćemo registar onih koji žele da budu davaoci, imaćemo registar onih koji ne žele da budu davaoci i to je odlično i izuzetno je bitno što ovim novim zakonima volja pojedinca postaje pravno obavezujuća i iznad odluke srodnika.

Znači, najbitnija stvar koju donosimo ovim predloženim zakonima jeste da ako pacijent za života, svojevoljno se upiše u registar davaoca lekari neće biti u obavezi da traže naknadnu saglasnost njegove porodice i to je nešto što je osnovni princip oko kojeg se, čini mi se svi slažemo.

Sa druge strane, ukoliko se pak desi da imamo one ljude koji se nisu upisali ni u donore, ni u one koji ne žele da daju organe, a imamo moždanu smrt, imamo takav slučaj, a onda se pita porodica i ako je saglasna i takav slučaj može biti donor i imamo ovu još novu distancu gde smo uključili tzv. Etički odbor ukoliko ne može da se dođe,

6/2 JD/MP

ili nema nekih srodnika, onda Etički odbor određene ustanove može da donese odluku da se uđe u proces donacije, doniranja samih ljudskih organa.

Izuzetno me raduje da u državi Srbiji u zadnjih nekoliko godina imamo jedan pozitivan trend rasta broja transplantiranih osoba. Mi samo za ovih prvih pet meseci imamo 73 transplantirane osobe. Očekujemo, ako uzmemo srednju vrednost da ćemo imati do kraja godine negde iznad 150, 160, pa čak možda i do 180 transplantiranih osoba, što je značajno više od prošle godine, gde smo imali 102 transplantirane osobe ili od pretprošle godine kada smo imali samo 30.

Znači, imamo jedan uzlazni trend i ovi zakoni koji su pred nama i koje treba da usvojimo će biti glavni motor ubrzanja ovog zaista jako potrebnog procesa koji trebamo da podržimo svi u našoj državi.

Želim da se na kraju zahvalim brojnim udruženjima pacijenata koji su dobili neke organe na razložnim sugestijama, neke su inkorporirane u sam Predlog zakona i kojima su želeli da poboljšaju zakon.

Takođe, želim da se zahvalim ministru i Ministarstvu koji je imao sluha i nadam se da će imati i u toku same rasprave sluha da inkorporira brojne amandmane koje očekujem da bismo na kraju došli do interesa svih naših građana i nas samih do jednog zakona koji će biti u svim detaljima kvalitetan i koji će još jednom kažem biti glavni motor ubrzanja i uvećavanja broja transplantiranih osoba u našoj državi.

Mi smo danas održali sednicu Odbora za zdravlje i porodicu. Tu smo podržali ove zakone i nadam se kvalitetnoj raspravi u kojoj ćemo još fine detalje izmodulirati i doći do jednog zaista kvalitetnog zakona, odnosno dva kvalitetna zdravstvena zakona.

Hvala još jednom.

Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao izvestilac Odbora za finansije, pre svega bih obratio pažnju na Zakon o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti gde se garantovani iznos povećava na 900 miliona evra posebnom fondu, što samo pokazuje da je potez koji je Vlada Republike Srbije na predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića pokrenula da je bila potpuno u pravu i da postoji jako velika želja kod velikog broja mladih ljudi da steknu svoju prvu stambenu jedinicu.

Nije to u pitanju samo materijalno pravo u smislu da je sebi svoju glavu stavio pod krov, već je nešto drugo, ubrzano sazrevanje tih mladih ljudi koji su kod nas po tradiciji našeg vaspitanja dugo vremena pod roditeljskom zaštitom.

Međutim, kada stekne svoji kutak, svoji stambeni prostor koji on otplaćuje, mnogo brže zasniva porodicu, mnogo brže sazreva i mnogo brže postaje svega koristan sebi, a kao takav i društvu.

Čini mi se da bivši režim uvek pokušava da ovu temu sakrije iza nekakvih njihovih izmišljenih afera.

Zašto to kažem? Jedan deo iz zakona koje se nalaze jesu garancije, recimo „Srbijagasu“, za gasifikaciju Leskovac – Vranje, Paraćin – Boljevac, Rgotina – Negotin – Prahovo, Beograd – Valjevo – Loznica, za Zlatiborski okrug i tako dalje.

Znate o čemu smo mi raspravljali na sednicama Odbora? Nismo raspravljali o tome da će ti naši građani gde dolazi gasifikacija da dobiju jeftin izvor energenta, da će da se poboljša njihova ekonomska konkurentnost na tim prostorima, već smo raspravljali o tome ko će da vrši te radove. To je bilo primarno.

7/1 GD/CG 12.05 – 12.15

Da li će to da radi „Milenijum tim“, da li će da radi druga, treća kompanija, pa sve su to, kako oni kažu, SNS tajkunske firme, Samo su zaboravili da kažu da su sve te firme postojale i za vreme njihove vlasti i da su isti taj posao radile i onda i sada, pa valjda u svojoj percepciji i pokvarenosti to pripisuju i nama, jer to su njihovi dometi.

Onda će jedan tada visokopozicionirani, da kažem, član Vlade, nije bio ministar ali bio je u kabinetu predsednika Vlade i ministra privrede itd., da izlazi sa citatima koliko košta auto-put u Nemačkoj, koliko košta u Srbiji, samo nam nije rekao da je taj auto-put u Nemačkoj napravljen pre 20 godina, otprilike u ono vreme kada je on bio na vlasti, pa postavljam pitanje da li ta dinastija iz „CES Mekona“ što nije tada, kada su putevi i auto-putevi bili jeftini, pravila te auto-puteve, nego se bavila prodajom Srbije?

Sada kažu ako prave puteve – pa, znate, opet su to vaše kompanije, ako su domaće. Ako su strane, na sednici Odbora će da kažu – pa, vi posao dajete stranim firmama. Kako god da okrenemo, njima ne valja. Sve što god pokuša da se uradi, da se izgradi, da se stvori, njima ne valja zato što u tome vide još jednu propuštenu priliku da se dočepaju vlasti. Zato njima svaki uspeh Srbije smeta, jer svaki uspeh Srbije je kilometar dalje, ako ne i cela svetlosna godina njihove vlasti i zato traže dlaku u jajetu. Da ne pričam o ostalim glupostima, kako navodno Aleksandar Vučić ne priča istinu kako je javni dug smanjen, nego je on zadužio državu pa je tako fiktivno smanjio javni dug. Ljudi, koliko može neko da bude glup u to da poveruje, a koliko još gluplji može da bude da tako nešto kaže?

Srbija nastavlja da se izgrađuje, Srbija nastavlja da se obnavlja, Srbija nastavlja da radi u interesu svojih građana i Srbija pobeđuje.