Po amandmanu koji je vaša poslanička grupa podnela na član 11. zakona, molim vas, gospodine Grboviću. Razumem da ste došli pre 15 minuta, razumem da je bilo teško probuditi se, ali sada kad ste konačno došli na posao, samo malo fokusa, bio bi red.
Izvolite, gospodine Jovanov i izvinite.

Mi treba i Poslovnik da izmenimo u tom delu da ovde ima neko ko će da im prepriča šta se dešavalo kad dođu kasnije, da im da kratku retrospektivu dešavanja u Skupštini, pa kad se uključe da znaju otprilike dokle smo stigli. Jer, ovo ovako stvarno nema smisla. Padne čovek s Marsa, nema pojma ni ko priča, ni zašto priča, po kom osnovu priča, ne zna ni šta ovaj do njega priča, a ne po kom osnovu se ja javljam.

Prvo, deo tog pokreta je već ušao u EU, sami, pokupili se, otišli u Hrvatsku, tamo ih ovi primili, goste ih, svima lepo, tako da ste vi pokazali kako izgleda vaš ulazak u EU, tako što ovde pokušate državni udar i onda pobegnete iz ove zemlje.

Drugo, zašto nisam podneo? Pa, niste ni vi toliko ludi da napišete u svom programu i statutu da se zalažete za terorističke akcije, itd. Mora da postoji nekakva forma u tom nekom smislu da bi mogla da se podnese Ustavnom sudu predstavka za zabranu neke organizacije. Pošto tako nešto niste uradili, nemamo osnova, taj predlog ne bi bio ni razmatran a kamoli usvojen.

Prema tome, jasno mi je iz vašeg delovanja kako delujete, a bilo je jasno i vama šta ste radili, jer, što reče predsednica, niste se vi ograđivali zato što su oni radili nešto dobro, nego zato što su radili nešto loše. A što ste posle promenili priču, to je sad već drugi par rukava. Meni je važan onaj tvit gde vi kažete – ja s` tem nemam ništa. Znači, to su oni sami, nemamo mi pojma otkud to. Što bi rekao Bata Stojković u "Balkanskom špijunu" – Neki čobani, budale, upali u naše kancelarije, vidi šta su radili, nemamo pojma ko su ovi ljudi, a onda odjednom – to su divni, mladi ljudi, vi ste im upropastili živote, itd. Ne, živote ste im upropastili vi i vama slični, koji su ih huškali. Ne čak toliko ni vi, vi u tom delu da ste im obezbedili prostor, ali najviše su im živote upropastili oni, ako su uopšte upropašteni, ne vidim da im fali nešto u lijepoj njihovoj, nego oni koji su ih huškali da to rade, svi oni Bakići, Gruhonjići, Biljane Stojković i svi ostali koji su takvim ljudima, mladim ljudima sa nedovoljno iskustva, govorili da to tako može i da nema nikakve odgovornosti, da mogu da rade šta hoće.

E, onda, kad je odgovornost došla, baš kao što je došla odgovornost i za onoga o kome ste govorili pre neki minut, onda su se setili da, eto, nije to baš bilo onako kako je planirano. Dakle, oni imaju najveću odgovornost. A vi ste prepoznali tu odgovornost i zato ste se valjda od njih i ogradili. Hvala.

23/2 GD/LjL

Hvala vam.
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Ninković i Miloš Parandilović.
Gospodine Ninkoviću, izvolite.

Hvala.

Poštovani građani Srbije, Novo lice Srbije je ovim amandmanom predložilo da se u predloženom članu 11. stav 2. izbriše.

Pre nego što kažem nešto o stavu 2, vratiću se na stav 1. o kojem konstantno pričate i za koji ste rekli da je ODIHR insistirao i da je stavio kao prioritetnu preporuku da se jedan birač može potpisati na više lista. Ja ću pročitati: "Moglo bi se razmotriti o uklanjanju ograničenja protiv davanja podrške za više od jedne liste". Znači, "moglo bi se", nije prioritet niti izričita preporuka.

Što se tiče stava 2. ovog člana, ovaj stav je potpuno bespotreban i ne služi ničemu sem nekim estetskim promenama, kao što je kompletan predlog seta ovih izbornih zakona, jer oni ne rešavaju ni jednu jedinu suštinsku promenu kojom bi doneli poboljšanje i stvaranje boljih izbornih uslova u zemlji. Oni nas čak vraćaju jedan korak unazad, jer stvaraju prostor za još veću manipulaciju.

Zašto je ovaj stav besmislen, evo ja ću vam sada reći. Znači, nije suština ko podnosi krivične prijave, suština je šta se dešava sa tim krivičnim prijavama. Krivičnu prijavu u Srbiji može da podnese bilo ko i tužilaštvo je dužno po toj krivičnoj prijavi da formira predmet i da radi. Mi u prethodnom periodu imamo više podnetih krivičnih prijava vezanih za izborne uslove. Šta se desilo sa njima? Ništa. Ostale su mrtvo slovo na papiru. Jedino što znamo, tamo iz medija čujemo – tužilaštvo je formiralo predmet.

Tako ja sad imam ovde jednu krivičnu prijavu za krivično delo falsifikovanje službene isprave, podnete 23. 11. 2023. godine, dopunjena 31. 1. 2024. godine, pazite, sa imenom izvršioca. Znači, overitelj Radovan Radonjić. Od tad do danas ni traga ni glasa, mrtvo slovo na papiru. E, o tome ja govorim.

Dalje, ova odredba je pomalo i kontradiktorna. Kako vi mislite da članovi RIK-a podnose krivičnu prijavu sami protiv sebe? Najveće malverzacije se stvaraju tu. Imamo slučaj da je žena, član Republičke izborne komisije, u jednom slučaju uzela džak sa zapisnicima i otišla. Sa vaše strane je predložena. Nema je nigde, nisu mogli da je stignu da je vrate. I šta se desilo? Bukvalno ništa. Ta žena je i dalje član Republičke izborne komisije. Hvala.

Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije.
Reč ima Ana Eraković.
Izvolite.

Poštovani građani, ovim članom dodaje se stav 7. koji glasi: „Ako postoji osnovana sumnja da je u postupku prikupljanja potpisa birača došlo do zloupotrebe podataka o ličnosti birača, Republička izborna komisija je dužna da podnese krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu“.

Narodni pokret Srbije je predložio brisanje ovog stava iz dva razloga. Prvi razlog je zato što već član 280. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisuje da su državni i drugi organi, kao i pravna i fizička lica dužna da prijave krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti i o kojima su obavešteni ili za njih su saznali na drugi način pod uslovima predviđenim zakonom ili drugim propisima. Drugi razlog je zato što smo širom Srbije i 2023. i 2024. godine podnosili krivične prijave zbog zloupotrebe podataka o ličnosti birača.

23/3 GD/LjL

Jedna takva jeste iz Niša, gde smo podneli krivičnu prijavu protiv Ruske stranke jer je došlo do zloupotrebe ličnih podataka. Međutim, dve godine ni traga ni glasa o podnetoj krivičnoj prijavi, ali ovih dana smo saznali i razlog zašto se ne rešavaju te krivične prijave i ne postupa po njima, jer smo čuli da treći čovek policije sedi sa kriminalcima i ne prijavljuje izvršenje nekog krivičnog delo za koje mu je sada određen pritvor od 30 dana i onda vam je, dragi građani, jasno da policija služi vlasti, ne radi u vašu korist i da je ova priča o fer i poštenim izbornim uslovima u stvari jedno obmanjivanje javnosti, kako smo i govorili prethodnih dana. Hvala.

Hvala.
Reč ima Miroslav Petrašinović.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, zarad javnosti da razjasnimo neke stvari, neke neistine koje su izrečene ovde u prepodnevnom delu, a i u nastavku ove sednice, a tiču se preporuka ODIHR-a.

Ono što smo mi mogli ovde da čujemo prepodne od kolega prekoputa, poslanika opozicije, jeste da smo mi primenili nekakav selektivni pristup, da ovim izbornim zakonima mi nismo usvojili preporuke ODIHR-a, da smo paušalno tome pristupali, da smo usvojili jednu, dve, tri, da ima čitav niz preporuka ODIHR-a koje mi nismo usvojili. Istina je da smo usvojili 12 od 25 preporuka i to je prva istina da je ova Vlada i da će ova Skupština ukupno implementirati i kroz ova zakonska rešenja usvojiti 12 preporuka ODIHR-a. Druga istina je da to nije kraj naše težnje i našeg rada ka unapređenju izbornog procesa i ka implementaciji svih preporuka ODIHR-a.

24/1 TĐ/JG 13.50 – 14.00

Predsednik Republike Aleksandar Vučić je jasno rekao da ćemo usvojiti sve preporuke ODIHR, ova skupština i naša poslanička grupa će pokazati dovoljno kapaciteta i zrelosti da kroz kvalitetna zakonska rešenja primeni svih 25 preporuka.

Ono što je takođe istina, što građani Republike Srbije treba da znaju, da su u proceduri još dva zakona koja će adresirati preostalih 13 preporuka – to je zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije i Zakon o finansiranju političkih stranaka.

Znači, ukupno dvanaest od dvadesetpet, a kroz ova dva zakona, koja su u pripremi, mi ćemo ukupno usvojiti svih trinaest, odnosno ukupno dvadesetpet preporuka. Koje smo preporuke do sada primenili? Efikasno sprovođenje preporuka kroz formiranja Radne grupe koja će raditi na implementaciji preporuka ODIHR. Formirali Radnu grupu. Radna grupa je radila naročito kada je bila u pitanju izrada zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Tu Radnu grupu smo formirali još 2024. godine. Prvog maja 2024. godine je formirana Radna grupa. Svi nacrti zakona su, kada je bio u pitanju Zakon o izmenama i dopunama o jedinstvenom biračkom spisku, kao i kada su u pitanju ova četiri izborna zakona, dostavljeni opozicionim poslaničkim grupama, svim poslaničkim grupama kako vladajućim tako i opozicionim, gde su oni mogli da vide komentare ODIHR, naše predloge zakona, komentare ODIHR-a na naše predloge zakona i na kraju finalnu verziju koju je i ODIHR prihvatio.

Druga preporuka koju smo usvojili su obuke biračkih odbora, ODIHR je naložio da kroz svoje preporuke radimo na tome, da edukujemo srednji nivo organa za sprovođenje izbora, najniži nivo organa za sprovođenje izbora. Znači, gradske i opštinske izborne komisije, biračke odbore, i to smo ovim izmenama i dopunama Zakona predvideli.

Edukacija birača, kao treća preporuka, na sajtu Republičke izborne komisije, na sajtu RIK napravili smo program koji smo radili sa američkim IFES-om, gde se predviđa program edukacije i obuke birača kako teče izborni proces, kako neko može da glasa, tajno glasanje na biračkom mestu, sve ono što je ODIHR smatrao da treba da bude obuhvaćeno kroz edukaciju birača.

Četvrta preporuka koju smo usvojili i implementirali – jedinstveni birački spisak. Pričali smo o tome prošle nedelje. Moj uvaženi kolega i stranački saborac dr Uglješa Mrdić jedanaest nacrta zakona je promenio dok nismo došli do konačne verzije za koju su na kraju glasali svi poslanici u Skupštini Republike Srbije.

Peta preporuka ODIHR ticala se da se na sajtu RIK odredi rodna zastupljenost svih članova koji učestvuju u organima za sprovođenje izbora, uradili smo i to. Tako da na sajtu RIK sada možete videti i rodnu zastupljenost svih onih lica koja učestvuju u svim organima za sprovođenje izbora.

Šesta preporuka je bila da treba pomoći RIK da se obrazuje neko telo, neki sekretarijat koji će da pomaže RIK, a nadležni skupštinski odbor obrazovao radno telo, odnosno sektor koji će da pomaže RIK u izvršavanju njegovih zadataka predviđenih zakonom.

Sedma preporuka je bila mogućnost davanja potpisa većem broju lista kao jedna od prioritetnih preporuka RIK. Usvojili smo i tu preporuku. Ta preporuka se ticala i nekih ranijih izveštaja, nakon sprovedenih parlamentarnih i predsedničkih izbora. Prihvatili smo i tu preporuku, implementirali je u zakon, tako da sada jedan birač svojim potpisom može podržati više izbornih lista.

24/2 TĐ/JG

Osma preporuka je bila da se spreči odbijanje izborne liste usled nedostataka predviđenih zakonom. Izbrisali smo član Zakona o izboru narodnih poslanika, naravno i na lokalnim izborima, koji je predviđao odbijanje izborne liste, ukoliko se na listi, kao nosilac liste, nalazi lice koje nema izborno pravo, ukoliko se na podnetoj izbornoj listi nalazi lice koje se već nalazi na drugoj, ranije proglašenoj izbornoj listi, bilo kao nosilac liste, bilo kao kandidat za poslanika, ukoliko na podnetoj izbornoj listi nije poštovan princip zastupljenosti polova i ukoliko naziv liste nije odrađen, odnosno uređen u skladu sa zakonom. Taj član koji je u ovim slučajevima dozvoljavao da se odbije izborna lista, brisanje baš iz tog razloga da bi se omogućilo podnosiocu izborne liste da ima dovoljno vremena, da otkloni te nedostatke i da izborna lista bude proglašena.

Deveta preporuka koju smo usvojili – jednaki uslovi za kampanju svim činiocima u političkom prostoru, u političkom životu svim podnosiocima izbornih lista. Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu predvidelo je centar gde se mogu prijaviti sve nepravilnosti vezane za izborni proces, za podnošenje izborne liste, tako da svi činioci izbornog procesa, svi podnosioci izbornih lista mogu da tu ukažu na sve nedostatke da bi ti nedostaci, eventualni propusti bili otklonjeni.

Deseta preporuka ODIHR ticala se podnošenje lista nacionalnih manjina. Izvršili smo korekcije našeg pozitivno-pravnog zakonodavstva u skladu sa preporukama ODIHR. Ono što su takođe tražili bilo je da se grupama građana omogući da i oni mogu da steknu manjinski status. Kroz amandmane koje sam prihvatio i koje ćemo prihvatiti, delovali smo tako da sada uvažimo kritike svih kolega, pa da onda, kada se osniva grupa građana, u odluci o osnivanju grupe građana, nedvosmisleno stoji da se ta grupa građana osniva da bi zastupala interese nacionalnih manjina, a da u nazivu izborne liste mora da stoji koje interese nacionalne manjine zastupa ta grupa građana. Takođe, kada su u pitanju stranke nacionalnih manjina, da su upisane u registar stranaka nacionalnih manjina, da u nazivu liste bude pun ili skraćen naziv stranke nacionalne manjine i da stoji jasno napisano interese koje nacionalne manjine zastupa, kao kada je u pitanju koalicija stranaka, tako i kada je u pitanju jedna stranka koja želi da dobije manjinski status.

Jedanaesta preporuka je bila da radimo na prostoru za biračka mesta, odnosno da radimo na smanjenju gužvi na biračkim mestima, i to smo radili, i tu preporuku kao 11. smo implementirali tako da smo na onim biračkim mestima gde je bilo preko 1.800 birača smanjivali broj birača, otvarali nova biračka mesta da bi se smanjila gužva, da bi proces glasanja na biračkom mestu bio što kvalitetniji i što bolji.

Dvanaesta preporuka koju smo usvojili ticala se Ustavnog suda, smanjenje rokova u kome organ za sprovođenje izbora mora da dostavi kompletnu dokumentaciju Ustavnom sudu, smanjenje roka u kome Ustavni sud mora da odluči. Naš predlog je bio 30. Iz ODIHR su rekli da moramo da idemo na to da bude kraći rok. Predložili smo 20, prihvatili su 20 dana kao rok u kome Ustavni sud treba da donese odluku i onde gde smo produžili rok jeste u vezi ponovljenih izbora, tako da sada taj rok nije više do 10 dana, nego do 30 dana.

Znači, ukupno 12 preporuka ODIHR je primenjeno od 25 i preostalih 13 ćemo implementirati i primeniti kroz predloge zakona koji će svakako biti u proceduri i koji će se naći.

Kritike da Komisija za reviziju biračkog spiska ne radi dobro prosto ne stoji. Komisija za reviziju biračkog spiska imala je mnogo sednica od njenog osnivanja, obrazovali su radna tela, obrazovali su radne grupe, obrazovali su sektore koji im pomažu u svom radu. Prvi predsednik te komisije bio je iz sektora organizacija koje

24/3 TĐ/JG

posmatraju izborni proces. Na taj način smo pokazali da ako želimo da ispoštujemo zakon, a ne da ga koristimo kao alat gde bismo želeli da nešto sakrijemo, prikrijemo, da ne dozvolimo da podaci budu vidljivi, implementirali sve ono kroz akte organa za reviziju biračkog spiska, odnosno kroz Komisiju za reviziju biračkog spiska, sve ono što je bilo predviđeno zakonom. Plus ono što treba pohvaliti jeste da su članovi ove komisije bili u mogućnosti, uradili, da su posetili 10 lokalnih samouprava u kojima smo pre neka nepuna dva meseca imali održane lokalne izbore, tako da su članovi te komisije već radili na terenu, što je bio jedan od, da kažem, ključnih zahteva od strane predstavnika opozicije, kada smo donosili Zakon o jedinstvenom biračkom spisku, da članovi te komisije za reviziju biračkog spiska mogu da imaju terenski rad, da mogu da posete lokalne samouprave, da mogu da izvrše rad na terenu. Znači, bukvalno, ta komisija sada radi u skladu sa zakonom i jednostavno mi, kao vladajuća većina, pomažemo da Komisija radi onako kako bi trebalo da se radi, kako je predviđeno zakonom.

Kritike da RIK neće moći da sprovede obuku prosto ne stoje. Republička izborna komisija ima 1.500 svojih trenera. Tih 1.500 trenera će sprovoditi obuku za članove biračkih odbora. Republička izborna komisija je taj organ koji će sprovesti i propisati način sprovođenja obuka, kako za članove gradskih i opštinskih izbornih komisija, tako i za članove biračkih odbora, zato što se radi o velikom broju lica kada su u pitanju članovi biračkih odbora. Ostavili smo rok da se ta odredba primenjuje od 1. januara 2028. godine. Predvideli smo da oni članovi GIK-a, odnosno gradskih i opštinskih komisija, koji su izabrani na te funkcije pre stupanja na snagu ovog zakona prođu obuku u roku od šest meseci od stupanja zakona na snagu, a najkasnije do 31. decembra 2026. godine. Oni koji budu imenovani posle stupanja zakona na snagu imaju rok od tri meseca da prođu obuku. Republičkoj izbornoj komisiji je ostavljen rok od tri meseca da organizuje i osmisli način sprovođenja obuke u skladu sa predlogom zakona, tako da apsolutno ne postoji ni jedan bojazan da RIK neće odraditi svoj posao kako treba i da ljudi koji trebaju da prođu obuku neće proći.

Na kraju kada neko govori šta će ostati iza nas, šta će ostati iza naše politike, sa time bih zaključio, putevi, bolnice, škole, fabrike, radna mesta, a kada je neko spomenuo minimalnu zaradu, minimalna zarada sada po prvi put pokriva 111,5% minimalne potrošačke korpe, i to je nešto što je uspela da uradi politika Aleksandra Vučića i SNS. Mi sa takvom politikom nastavljamo i dalje. Do kraja godine prosečna zarada 1.200 evra, a do kraja 2027. godine 1.400 evra. Hvala.

(Borislav Novaković: Tema!)

Neko ovde viče tema od onih koji se nisu dotakli teme od jutros, ali došao je neko sad na posao, pa nije video, ni slušao šta se dešavalo prepodne.
Sada određujem pauzu u trajanju od 60 minuta. Vidimo se u 15.00 časova. Hvala.
25/1 AL/VZ 15.05 – 15.15
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.
Na član 12. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici poslaničke grupe Zeleno levi front – Ne davimo Beograd i poslaničke grupe Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije.
Ko želi reč?
Da li neko želi reč?
Reč ima Radomir Lazović.
Izvolite.