Hvala.
Nastavljamo sada sa daljim radom.
Prelazimo na listu koja nije iscrpljena juče.
Prvi na listi sada je Đorđe Komlenski.
Izvolite, gospodine Komlenski.

Zahvaljujem, predsednice Skupštine gospođo Brnabić.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, slušali smo raznorazne hvalospeve o ODIHR-ovim preporukama, o ODIHR-u uopšte, obaveznosti implementacije njihovih

6/2 GD/MJ

preporuka kao o nečemu lekovitom za Republiku Srbiju i moram da kažem da lično sam raskrstio sa kvalitetom, standardima kojima ODIHR funkcioniše onog trenutka kada su decembarske izbore 2000. godine ocenili kao slobodne. U onoj ludačkoj postpučističkoj eri, sunovratu, u trenutku kada su ljude lopatama izbacivali sa radnih mesta, pretili im ubistvima ako izađu na izbore, u vreme straha i terora dosovskog, povampirenog režima, neko je rekao da su ti izbori bili slobodni. Ako je to standard ODIHR-a, a može se videti da je to tradicija, jer juče smo slušali kako su izbori 2007, 2008, 2004. i još po neki ocenjeni kao slobodni. Meni to liči na one okupacione kolonizatorske snage koje su išle da uvode demokratiju pod parolom da će nekome da uvedu slobodu, a u stvari uvodili su svoje vlastodršce da slobodno otimaju iz tih zemalja svega onoga čega se dočepaju.

Ne može čovek da bude neozbiljan pa da, razmišljajući o tome šta za nas može da bude dobro da ipak ne proprati šta su oni sve napisali u tim svojim primedbama i pritužbama i predlozima i moram da priznam da ima tu ponešto i što je na mestu.

Učestvujući u radu Komisije za primenu preporuka ODIHR-a imao sam prilike da u stvari vidim na jednom pravom terenu kako to u praksi funkcioniše kada su u pitanju oni koji bi po svaku cenu da se implementira sve ono što ODIHR predlaže.

Da nisam bio tamo ne bih znao da su upravo oni insistirali na ODIHR-ovoj preporuci da jedan birač svojim potpisom može da podrži više lista. Ja sam apsolutno protiv toga, a koji je njihov motiv da danas budu protiv toga, iako su se za to i oni i onaj kvazi civilni sektor, pod nazivom CRTA, CESID i Transparentnost zalagali, to morate da pitate njih. Meni liči da su gospoda iz opozicije shvatila da talas koji navodno postoji, koji će doneti promene u Srbiji u stvari neće promeniti poziciju vlasti, već će promeniti njih na političkoj sceni i da sada se traže raznorazni izgovori zbog čega posle sledećih republičkih izbora neće biti u ovom Domu.

Ne postoji ništa što oni neće pokrenuti kao nešto sasvim suprotno, predstaviti kao nešto što im se nameće, a u stvari su oni predlagali i tražili.

Uvažene kolege, ja sam bio protiv ispuštanja cenzusa na 3%. Ocenjeno je da je kao demokratično. Mislim da je došlo vreme da se razmisli da se to vrati na 5%. Da sam bio protiv ovakvih uvođenja komisija i pružanja prostora delu civilnog sektora koji da je usvojen zakon o agentima stranog uticaja, morao bih prvo da to okače ispod svog naziva, pa onda građanima Srbije da objašnjava bilo šta i svoje motive i porive. Bio sam protiv toga da im se omogući tehnički upliv u biračke spiskove.

Danas mi ne vidimo nigde da je ta komisija pronašla bilo šta od svih onih fantazmagorija i ludorija koje smo slušali o milionima fantomskih birača u vreme kada su vređali dostojanstvo naših sunarodnika iz Republike Srpske, osporavajući pravo koje im nesporno pripada, izmišljajući nekakve arene, sirene itd.

Prema tome, vi vodite računa o svojim biračima i o svojim aktivistima. Godinama ni jednog jedinog potpisanog prigovora sa biračkog mesta nema, a vi se dernjate kako su izbori pokradeni. U zagradi ili kažete da vi nemate aktiviste na terenu koji prate izbore, da oni nemaju pojma šta rade ili da su glupi ili da nisu vaši ili da su vas oni pokrali, ali to je nešto o čemu vi treba da vodite računa, jer ti isti aktivisti bi trebalo da daju vama potpise, tako da ako ko treba da se zalaže ovde da neko ima pravo da više lista podrži ne bi li se dočepao uslova da izađe na sledećim izborima su upravo oni koji su navodno protiv ovoga.

7/1 TĐ/MP 11.00 – 11.10

Mene samo čudi da još uvek nisu predložili da se može pojaviti i fantomska lista, bezimena, bez naziva, bez spiska kandidata, koju će popuniti kasnije kroz neke odluke nekih tamo iza senke, duboko skrivenih u pozadini, radeći protiv Republike Srbije.

Iz tog razloga smo danas zauzeli neutralnu poziciju u ovoj diskusiji. Videćemo šta će od amandmana i na koji način biti kada su u pitanju ove promene, u dva zakona nisu sporne, ali imaju neke koje nam se ne sviđaju i upravo sam rekao o čemu se radi, jer kada je uvođen novi sistem registracije političkih partija, gde je trebalo 10.000 overenih potpisa, rečeno je da je sledeći korak to da registrovane političke partije neće imati potrebu i obavezu da prikupljaju potpise i da se tu napravi jasna distinkcija između registrovanih partija i onih koji nastupaju kao grupe građana. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jonjić.
Nije tu.
Reč ima Goran Spasojević.
Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanice i narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, moram prosto posle jučerašnjeg dana… A evo i sada se utisak nije promenio od strane opozicionih poslanika i vidim kakav je odnos prema ovim zakonima, prema uopšte želji da izađu na izbore, a imam potrebu da odgovorim i kolegi Mirkoviću, nadam se da neće da zameri, na jučerašnje pitanje i neće tražiti pravo na repliku zato što ga pominjem – da li oni optužuju sami sebe? Da.

To smo čuli nekoliko puta ovde, jer prosto je nemoguće, mada ja lično mislim da to i rade zato što niko od njih nikada ni bio član biračkog odbora. Jako dugo sam u ovom poslu i bavim se izbornim procesom i izborima na terenu. Nisam imao prilike da vidim kolege iz opozicionih redova i siguran sam da ovo što govore i iznose na svim ovim sednicama ima veze sa tim da oni i ne poznaju tačno šta znači izborni proces. Ne mogu da utiču na svoje ljude, a video sam mnogo njihovih kontrolora, mnogo ljudi koji su bili posmatrači ispred opozicionih lista, nevladinih organizacija i ne mogu ti ljudi da napišu ništa drugo osim onoga što se desilo tamo. Osim tehničkih grašaka, ništa drugo se nije ni dešavalo. Kada se glasovi izbroje, kada oni na monitorima ili tamo u kancelarijama i soba gde prate te izbore, vide da taj rezultat nije adekvatan, pojavljuje se priča o navodnim krađama.

Slušao sam juče kolege iz opoziciji koji kažu – glasalo se na haubama. Prosto je nemoguće da nigde nije zabeleženo, ni da jedan posmatrač ili član biračkog odbora koji pripada opozicionim predstavnicima nije to evidentirao. To što neki ljudi na više od 50 metara od biračkog mesta evidentiraju ili nose neke spiskove, to nisu birački spiskovi, to nisu nikakvi dupli spiskovi. To su spiskovi ljudi sigurnih glasova kojima se bavimo u toku svake kampanje, i to ništa nije čudno i to ništa nije neobično. To su prosto stvari koje se rade.

Vi kažete da treba ukinuti kol-centre, treba ukinuti komunikaciju sa građanima. To i jeste vaš problem što nemate komunikaciju sa građanima, što sliku stvarate preko društvenih mreža, gde mislite da vam neki ljudi lajkuju možda zato što je simpatično, možda zato što eto tako misle; na društvenim mrežama se svašta dešava. Vi na osnovu toga pravite sigurne glasove i naravno da imate pogrešnu sliku.

7/2 TĐ/MP

Sada bih se vratio na, eto jedna mala digresija, na komentar kolege koji je rekao da je sreo neko dete, pa ga je lagao, pa je pričao neke priče. Evo ljudi mene pitaju, stvarno se suštinski bavim terenom i posle jučerašnje sednice Skupštine bio sam sa ljudima, i pitaju me da li će uopšte biti izbora. Mi imamo utisak da opozicija i ne želi izbore. Nisam mogao da ih lažem, nego sam im rekao da opozicija stvarno ne želi izbore, jer da želi izbore glasala bi za ove zakone koji jesu preporuka ODIHR-a, koji su plod svega onoga što ste vi tražili. Vi ste tražili da jedan čovek može da potpiše više lista. Znate li zašto? Zato što ne možete da skupite dovoljan broj potpisa; zato što mi na svakim izborima imamo između 50% i 100% više potpisa nego što je to potrebno. Znate zašto? Ne zato što mi to tražimo od ljudi, nego zato što ljudi sami žele da potpišu liste. Zato kada dogovarate sa ljudima i kažete – ljudi, dovoljno je, oni kažu – ne, ljudi žele da potpišu i da dođu. Onda nemate mogućnost, posebno u malim mestima, da skupite, dolazimo u situaciju da se svađaju komšije, prijatelji zašto je neko nekome potpisao ili neće da potpiše iz nekih drugih razloga. To ste vi tražili. Nama to nije bilo potrebno. Nama nije bilo potrebno, evo, čuli smo i kažemo – nama trebaju lažne manjinske liste. Zašto će to nama? Da bi naši glasači glasali za njih. To ste takođe vi tražili.

Prema tome, imam utisak da vi ne želite izbore i sada vidim i zašto jer, kada ste prvi put otišli na nekakav dogovor ili se usudili da sazovete bilo kakav sastanak na temu da pričate o izborima, videlo se da za mnoge od vas na tim listama neće biti mesta. To se sada vidi u ovoj sali, vidi se, naravno, posle tog sastanka.

Neki juče pomenuše kukavičje jaje – ovi su zakoni kukavičje jaje, kako bismo mi dali legitimitet izborima itd., itd. Kukavičje jaje je kada sazovete skup opozicije, kada predložite nastup i neformalno sebe predložite kao lidera. Naravno da se posle toga „G5“ pretvori u „G4“, „euro4“ ili kako ga već zovete, grupu koja će predstavljati listu na kojoj mislite da se nađete.

Prema tome, mislim lično da vama izbori ne odgovaraju u ovom trenutku. Mi smo uvek spremni za izbore i svaki put smo bili spremni za izbore. Kad god su se oni završavali, pa evo samo od 2012. godine smo imali osam ili devet izbornih procesa i izbora koje ste vi tražili. Svake izbore koje ste izgubili tražili ste odmah posle mesec dana sa pretpostavkom da su oni pokradeni, naravno, uz izgovor da niste imali dovoljno dobar rezultat kojim ste vi bili zadovoljni.

Prema tome, ja očekujem izbore što pre. Mi se ponašamo kao da će izbori biti sutra, radimo sa građanima, brinemo o njihovim problemima. Pominjali ste infrastrukturu i rad, pa nije ni moglo da se radi drugačije. Uvek smo radili i pre i posle izbora, pa od 2012. godine ste imali izbore i 2014, i 2016, i 2017, i 2020, i 2023, i 2024. godine i evo sada hoćemo izbore, pa naravno da se radi u toku izbornih kampanja i pre i posle izbornih kampanja.

Evo nije bila izborna kampanja kada je najavljeno, ja moram da ga pomenem danas, možda nije u skladu sa tačkom dnevnog reda, ali to je brza saobraćajnica Karađorđe koja će preporoditi taj šumadijski basen, kako ga mi zovemo, povezati istok i zapad Srbije, povezati centralnu Srbiju, doprineti da se taj region brže i kvalitetnije razvije i to mnogo znači za ljude koji žive tamo. Ne znam da li je neko od vas išao tim putem, koliko je on frekventan, ali mislim da je naplatna rampa Mali Požarevac jedna od najfrekventnijih kod nas u Srbiji.

Prema tome, da zaključim, mi smo za izbore spremni, podržaćemo, naravno, ove zakone koje ste vi tražili, nama ne smeta, mi smo spremni za izbore za razliku od vas, vi vidite kako ćete i na koji način ćete formirati vaše liste i kako ćete nastupiti na ovim izborima. Nadam se da će doći posle ovih izbora neki drugačiji ljudi koji će

7/3 TĐ/MP

razmišljati drugačije, koji će brinuti o svojoj zemlji zajedno sa nama i pokušavati svojim predlozima da popravljaju određene zakone, a ne da predložite zakone, da ne glasate za njih, da ne glasate ni za jedan evropski zakon, da dostavljate amandmane koji suštinski ništa ne menjaju, samo vam daju priliku da možete da govorite o stvarima koje najčešće nisu tačka dnevnog reda.

Verujem da će na narednim izborima potpuno biti jasna slika kome građani Srbije veruju, šta žele, ko žele da ih vodi i predstavlja u narednom periodu, posebno u ovom periodu koji je izuzetno specifičan i jako težak na geopolitičkom planu i da će na tim izborima pobediti Srbija. Srbija pobeđuje. Verujemo u Srbiju i siguran sam da nema drugog puta za građane naše zemlje. Hvala.

Hvala vam.
Sledeći na listi je Nenad Filipović.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, ovaj set izbornih zakona, koji je danas na dnevnom redu, predstavlja jedan vid unapređenja izbornog sistema, a da podsetim da se on donosi u skladu sa preporukama ODIHR-a sa ciljem da izborni proces bude transparentniji, uređeniji, da građani imaju veće poverenje u sam izborni postupak.

8/1 AL/CG 11.10 – 11.20

Kada smo od ODIHR-a, moram napomenuti da se njihove preporuke, deo po deo, usvajaju ovde u Skupštini i da će sve njihove preporuke biti usvojene kako bi se izbegla bilo kakva sumnja u spremnost skupštinske većine u kvalitetnom izbornom procesu, i naravno da će poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija u danu za glasanje podržati ove izmene i dopune.

Da li su sve preporuke ODIHR-a sa kojima se slažemo? Lično ja nisam za preporuku ODIHR-a da jedan birač potpisuje više izbornih lista ne zbog toga što ona direktno ide na ruke opozicionim učesnicima, a objasniću i zašto, već zato što sam lično protiv bilo kakve političke akrobacije. Podsetio bih sve da smo u ranijim izmenama izbornih zakona uveli novinu da izborna lista kojoj je bilo potrebno npr. 1.000 potpisa, a skupi 5.000 potpisa, što je uglavnom mogla da učini jedna velika stranka, u obzir se uzima samo prvih 1.000 validnih potpisa, a svi ostali ne mogu ući u one tzv. duple potpise, što mislim da je bilo na mestu, naročito za manje opštine gde nema velikog broja birača, te smo ovim izmenama omogućili da se više lista kandiduju, što je takođe išlo na ruku opozicionim akterima.

Ovim izmenama, koje predlaže ODIHR, nema više tzv. duplih potpisa, te to omogućava razne političke kombinatorike, naročito za one kojima je bio problem da skupe veći broj potpisa.

Takođe bih podsetio sve nas, a i građane, da se izborni zakon unapređivao, a sve u cilju poboljšanja izbornih uslova koji bi odgovarali opozicionim akterima i to u vidu: smanjenja cenzusa sa 5% na 3%; smanjenje potrebnog broja potpisa za kandidovanje izbornih lista na lokalu gde je u početku bilo potrebno 30 potpisa po odborničkom kandidatu; tako npr. u Leskovcu gde skupština ima 75 odbornika bilo je potrebno 2.250 validnih potpisa za punu listu, a sada samo 1.000 validnih potpisa; takođe, zbog obima posla, tj. velikog broja birača koji treba da potpiše izborne liste uvedeno je da se potpisi mogu overavati u mesnim kancelarijama, a ne samo kod notara itd. itd.

Zašto će ovaj set zakona unaprediti izborni sistem? Najvažniji dan od raspisivanja izbora jeste upravo izborni dan. To treba da bude dan demokratije, dan kada svaki građanin zna da je njegov glas završio upravo tamo gde je i glasao. I ja ću se ovde usredsrediti samo na taj dan, dan glasanja unutar biračkog mesta bez da ulazim u druge aspekte izbornog procesa. Da bi se obezbedila ta demokratičnost neophodne su najmanje dve stvari: prvo, birački odbori moraju dobro da poznaju svoja prava ali i obaveze. Zato je važno što se uvode ozbiljnije obuke i sertifikacija članova biračkih odbora jer obučeni ljudi znače manje propusta, manje spornih situacija i veću sigurnost u ceo izborni proces. Ako u biračkom odboru imate ljude koji znaju svoj posao, velika je verovatnoće da će regularnost izbora biti visoka. Zapisnik sa biračkog mesta će uraditi ljudi koji znaju svoj posao. Izbrojani glasovi će biti validni i svaka stranka će imati upravo onoliko glasova koliko je za nju i glasalo – i što je najbitnije – svaki politički akter sa svojim predstavnicima na tom biračkom mestu će imati odmah podatke tj. rezultate izbora. Kopije zapisnika koji je više dobijaju predstavnici političkih stranaka sa najviše glasova, tako da se zapisnici ne mogu menjati ili falsifikovati, jer te fotokopije moraju biti identične originalu, a jedan zapisnik se ostavlja i na ulazu na biračkom mestu tako da svi građani mogu videti izborne rezultate.

Dakle, sve se završava na samom biračkom mestu i zato je potrebno da tu budu dobro obučeni ljudi. A, koji su to ljudi? Podsetio bih da su to predstavnici političkih aktera i pozicije i opozicije. I jedni i drugi imaju predsednike biračkih

8/2 AL/CG

odbora i veliki broj predstavnika i u stalnom i u proširenom sastavu. Naravno, mnogi od opozicionih aktera i do sada nisu mogli da obezbede članove biračkih odbora na mnogim biračkim mestima, pa je dobro što su rokovi za obuku članova biračkih odbora ovako dugi.

Drugo, neophodno je da birački spisak bude validan, odnosno da na biračkom mestu bude onoliko birača koliko ih zaista ima i upravo zbog toga mi je drago što je birački spisak značajno unapređen i što se sada redovno, praktično na nedeljnom nivou, vrše korekcije i ažuriranja samog spiska koji je javno dostupan. Kao što sam i ranije govorio, a danas mogu sa zadovoljstvom da kažem, da je transparentnost biračkog spiska podignuta na daleko viši nivo. Svaki glasač sada ne može samo da proveri gde lično glasa, već može da vidi i spisak glasača sa imenom, prezimenom i imenom roditelja. Takođe, moguće je videti sve promene koje su se desile u izbornoj jedinici: da li ima novih glasača, po kom osnovu su upisani, koliko je glasača uklonjeno sa biračkog spiska, kao i ukupan broj glasača po izbornim jedinicama, i to je sve javno na sajtu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. To u praksi znači da jedna dobro organizovana stranka ili bilo koji ozbiljan učesnik izbornog procesa može sa velikom sigurnošću da proveri da li je birački spisak validan, a ukoliko postoji i najmanja sumnja dodatnu proveru može izvršiti nadležna komisija u kojoj su predstavnici i pozicije i opozicije.

Na taj način se dodatno jača demokratski princip izbora jer je ceo proces proverljiviji, transparentniji i dostupniji javnosti. Kada imate obučene biračke odbore i uređen, kontrolisan i transparentan birački spisak onda građani imaju ono što je najvažnije – poverenje u izbore i poverenje da njihov glas zaista vredi. Hvala.

Hvala vam.
Sada reč ima narodni poslanik Vesna Nedović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Danas ne raspravljamo samo o tehničkim izmenama izbornih zakona, danas raspravljamo o tome da li će Srbija ostati država institucija, reda i odgovornosti ili će postati prostor u kojem se politička volja pokušava nametnuti pritiscima, blokadama i uličnim scenarijima.

Ono o čemu danas govorimo direktno se tiče poverenja građana. Poverenje se gradi godinama a isto tako se može narušiti u jednom trenutku. Zato je odgovornost svakog zakonodavca da izborni sistem bude što čvršći, čistiji i transparentniji. I upravo zato ove izmene Zakona imaju jasnu, konkretnu i sistemsku težinu. One uvode obavezne i standardizovane obuke za članove biračkih odbora, izbornih komisija, kako bi svaki učesnik procesa bio obučen, odgovoran i profesionalan. One pooštravaju kaznenu politiku za izborne nepravilnosti jer izborni proces ne sme biti prostor za zloupotrebe. One uvode veći stepen transparentnosti radi izbornih organa kako bi svaki korak bio vidljiv i proverljiv. One jačaju nadzorne mehanizme i kontrolu da bi se sprečile bilo kakve sumnje u regularnost procesa. I ono što je posebno važno, one u potpunosti uvažavaju preporuke ODIHR, čime Srbija pokazuje spremnost da svoj izborni sistem podiže na najviši evropsko-demokratski nivo. To nije slabost. To je snaga države koja veruje u sebe, jer samo slabe države se ne plaše kontrole i samo nestabilne vlasti beže od provere, a stabilne države, kao što je Srbija danas, unapređuju svoje sistem upravo zato što znaju da je poverenje građana najvrednije.

8/3 AL/CG

Ali moramo govoriti otvoreno. Nije problem u preporukama ODIHR i nije problem u izbornim uslovima. Nije problem ni u zakonima. Problem je političi i on je dublji od svih tehničkih tema. Problem je što deo političke scene ne može da prihvati da narod u Srbiji ima jasan politički izbor i da taj izbor već godinama kontinuirano ide u jednom pravcu, u pravcu poverenja Aleksandru Vučiću. I tu počinje ono što građani sve jasnije vide. Počinje politika frustracije, a ne politika rešenja. Zato se danas kroz napad na jednog čoveka napada sistem i napada stabilnost. Njihov cilj je politička destabilizacija i rušenje legitimno izabrane vlasti, naravno, i rušenje Aleksandra Vučića i zato se stalno stvara atmosfera neke tenzije i konstantno se proizvodi neka kriza i zato se pokušava da se politika izmesti iz institucija na ulicu. Ali Srbija nije i neće biti država ulice, Srbija je država institucija. I upravo zato moramo reći sledeće. Postoji jedna konstanta u svim tim njihovim političkim napadima, a to je strah – strah od rezultata, strah od podrške, strah od legitimiteta, i na kraju, strah od jedne političke činjenice da postoji lider koji uživa poverenje većinskog dela građana Srbije.

9/1 MV/VZ 11.20 – 11.30

I da, tačno je, oni se plaše jednog čoveka. Plaše se Aleksandra Vučića jer ga ne mogu pobediti politikom rezultata. Plaše se jer ga ne mogu nadmašiti radom i plaše se jer ga ne mogu pobediti na izborima. Zato se okreću onome što nije politika, a to su uvrede, napadi i napadi na porodicu. Ali, granica mora da postoji, a oni su je odavno prešli. Jer, kada se napada porodica, deca, roditelji, to više nije politički sukob, to je dehumanizacija.

Sa druge strane, građani vrlo jasno vide, vide ko je izgradio puteve, brze saobraćajnice, pruge, vide ko je doveo nove investicije, otvorio nova radna mesta, vide ko je podigao plate i penzije i vide ko je Srbiju napravio zemljom koja je danas ekonomski stabilnija i međunarodno uvažavajuća nego pre deceniju ili više. Isto tako vide ko nudi samo blokade, političke sukobe i zaustavljanje države. Zato nije slučajno što građani pružaju poverenje Srpskoj naprednoj stranci i Aleksandru Vučiću, jer to poverenje nije nametnuto, ono je izgrađeno na rezultatima koje si vidljivi u svakodnevnom životu svakog građanina Srbije.

Zato je suština ove rasprave mnogo šira. Ovi zakoni jasno biraju stranu, a to je strana institucija, reda, zakona i poverenja. Zato je poruka danas jasna – nema te političke buke koja može nadjačati volju naroda i nema te kampanje pritiska koja može zameniti izborni legitimitet i nema tog pokušaja destabilizacije koji može nadjačati državu koja stoji iza svojih institucija. Jer, Srbija nije projekat haosa, Srbija je država reda, rada i kontinuiteta. Srbija pripada svom narodu, ne ulici, ne blokadama i ne političkoj sili koja sve vreme pokušava da predstavi sebe kao neku većinu.

Zato ćemo i danas i sutra i uvek braniti jedan princip – da samo narod odlučuje, da samo institucije sprovode tu odluku i da Srbija nastavi da se razvija, gradi, jača, jer Srbija pobeđuje. Živela Srbija!

Hvala vam.
Sledeći na listi je narodna poslanica Elvira Kovač.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsednice.

Predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pravo na ravnopravno učešće u javnom životu važan je korak ka ostvarivanju ravnopravnosti pripadnika nacionalnih manjina i očuvanja njihovog identiteta. Ovo pravo, između ostalog, podrazumeva mogućnost osnivanja stranaka nacionalnih manjina, zastupljenost u predstavničkim telima, bilo to na republičkom, pokrajinskom ili lokalnom nivou.

Moramo naglasiti da je ratifikacijom Okvirne konvencije Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina još 2001. godine Srbija prihvatila odgovornost da obezbedi ravnopravno učešće nacionalnih manjina u političkom i javnom životu. Telo koje prati ovu okvirnu konvenciju, Savetodavni komitet Okvirne konvencije Saveta Evrope formira preporuke i te preporuke su zapravo i obaveze Republike Srbije sa puta ka Evropskoj uniji ili evropskih integracija, imamo poseban akcioni plan za manjine itd.

Ali, kada pričamo o političkoj zastupljenosti nacionalnih manjina, naravno da nisu svi u potpunosti zadovoljni sa time. Ja sam ovde pre neki dan naglasila da je Srbija dobar primer i za celu Evropu, jeste, ali kritike se odnose na to da možda nije idealno rešenje za brojčano manje nacionalne manjine i činjenica koja nam se desila u prošlosti sa raznih strana je da je bilo mnogih zloupotreba. Stoga je stav Saveza vojvođanskih Mađara da kada pričamo o promenama i izmenama koje se dotiču naravno i zastupljenosti nacionalnih manjina, da je najpre cilj da se izbegnu zloupotrebe i da se polako upoređivanjem primera, znači uporedne prakse, reši i politička zastupljenost brojčano manjih nacionalnih manjina.

9/2 MV/VZ

Naravno, Ustav i zakon nacionalnim manjinama ove zemlje obezbeđuju određena prava, kako individualna, tako i kolektivna, što je svakako za pohvalu. Što se tiče političke zastupljenosti, postoje mere afirmativne akcije, kao što je, eto, spomenuto nekoliko puta tokom ove rasprave – registracija stranaka nacionalnih manjina, za čiju registraciju je potreban manji broj potpisa, 1000 potpisa, kao i prilikom predaje liste nacionalnih manjina je sada već smanjeno sa 10.000 na 5.000 potpisa.

S druge strane, mere afirmativne akcije su i smanjenje cenzusa iliti uvođenje takozvanog prirodnog praga, koji je u pravni sistem Republike Srbije uveden izmenama izbornih zakona 2004. godine. Ali, kažem, kritike su da ovo odgovara brojčano velikim, kao što su mađarska, bošnjačka, albanska nacionalna manjina, ali ovo je svakako jako dobro rešenje koje Savez vojvođanskih Mađara podržava.

No, pošto smo ovde pričali i o cenzusu i cenzus se, kao što znamo, posle međustranačkog dijaloga i određenih, činjenica je da smo imali bojkot rada parlamenta u prošlosti, smanjio sa 5% na 3% i zapravo su time svi dobili, osim stranaka nacionalnih manjina. Kako to ne bi imalo negativnog uticaja na njih, upravo na predlog Saveza vojvođanskih Mađara, u februaru 2020. godine smo mi predložili još jednu meru afirmativne akcije, a to je da se koriguje zapravo prirodni prag i korigovan prirodni prag prilikom raspodele mandata, primenom sistema najvećeg količnika, količnici svih izbornih lista političkih stranaka nacionalnih manjina se uvećavaju za 35%, pošto smo izračunali uticaj toga da je cenzus smanjen sa 5% na 3%.

Zapravo je uvedeno i da Republička izbora komisija, RIK, dobija ovlašćenja da prilikom kandidovanja manjinske liste utvrdi da li je zapravo osnovni cilj predstavljanje i zastupanje interesa manjine i zaštita i poboljšanje prava pripadnika nacionalne manjine, u skladu sa međunarodnim standardima. Prilikom ovog odlučivanja RIK može, a ne mora, da traži mišljenje nacionalnih saveta nacionalnih manjina a koje mi, naravno, smatramo značajnim.

Ovaj korigovani izborni prag od februara 2020. godine važi, naravno, za parlamentarne izbore, ali se odnosi i na lokalne izbore. S tim da smo ovde, sećate se, imali i autentično tumačenje, samim tim da se količnici ne uvećavaju za manjinske liste ako pređu izborni prag od 3%, da ponovo ne bi došlo do zloupotreba. Mi smatramo da je za stepen demokratičnosti društva jedan odlučujući faktor upravo to na koji način uključujemo nacionalne manjine.

Ali, kada smo već kod uporedne prakse, želela bih da iznesem primere npr. Hrvatske i Slovenije. Hrvatska zahteva posebne biračke spiskove, odnosno identifikaciju birača po nacionalnoj osnovi koji biraju svoje predstavnike u posebnoj biračkoj jedinici. U Hrvatskoj je osam mandata rezervisano za nacionalne manjine, tri za Srbe, po jedan mandat za mađarsku i italijansku nacionalnu manjinu i jedan zajednički mandat za Češku i Slovačku, jedan zajednički mandat za pripadnike albanske, bošnjačke, crnogorske, makedonske i slovenačke nacionalne manjine, i još jedan za 12 manjih nacionalnih manjina. Možemo diskutovati, ali nažalost nemamo vremena, da li su garantovana mesta dobra. Mi nemamo ništa protiv toga, ali smatramo da je ovaj naš sistem bolji.

U Sloveniji se skupštinski mandati garantuju samo autohtonima manjinama, kako ih oni nazivaju – mađarskoj i italijanskoj. Velika je rasprava, jedan od problema naš sa Slovenijom, da ostale manjine poput Srba, Hrvata i Bošnjaka, iako brojnije, nemaju garantovana mesta.

9/3 MV/VZ

Zašto sam govorila o svemu tome? Zato što smatramo da kada pričamo o izmenama ovih pravila za manjine, podržavamo, potrebno je svaki put zahtevati, čak mi mislimo da možda kada budemo u prilici da razgovaramo o izmenama drugih zakona, dakle, prilikom registrovanja stranaka nacionalnih manjina da bi se stranka registrovala kao stranka nacionalne manjine potrebno je da iz naziva bude jasno koju zapravo nacionalnu manjinu zastupa, da nemamo situaciju kao što smo ranije imali sa raznim listama.

10/1 MZ/MO 11.30–11.40

Stoga mi svakako podržavamo ovaj dodatak sada da iz naziva liste mora da bude jasno. Sećate se, imali smo ovde „Nijedan od ponuđenih odgovora“ koja je, kao, kvazi, predstavljala vlašku manjinu; imali smo ekološku, ili kakvu već, Zelenu stranku koja je predstavljala kvazislovačku nacionalnu manjinu. Stoga je, jednostavno zbog izbegavanja zloupotreba, ovo neophodno.

To što su grupe građana uključene sada u ove predloge – nismo najsrećniji, ali nam je jasno da ODIHR nema u potpunosti razumevanja za specifičnu situaciju i da smo na ovaj način pokušali da primenimo njihovu preporuku.

Stoga, svakako, kao što je to uvaženi predstavnik poslaničke grupe izneo, podržaćemo ovo, ali i dalje smo čvrstog stava da je neophodno voditi računa da se nikako ne zloupotrebljava jedan dobar sistem predstavljanja nacionalnih manjina. Zahvaljujem na pažnji.