Hvala.
Samo jedno upozorenje, gospodine Mirkoviću, nemojte da koristite reč "izdajnici". Čuli smo je sa strane opozicije. To nije manir kojim treba da se obraća bilo ko iz vladajuće većine.
14/3 TĐ/LjL
Reč ima Snežana Paunović.
Izvolite.

Vrlo precizno.
Hiljadu trista četrdeset i tri osobe upisane u biračkom spisku imaju preko 100 godina. Najstariji glasač ima 113 godina i živi u Zemunu, živi u Zemunu. Dakle, gospodo, nikakve hiljade, nikakve stotine hiljada. Ovo je podatak koji je vrlo proverljiv. Zato imate institut Komisije za kontrolu biračkog spiska. Sve svoje sumnje, uključujući i tih, kako ste rekli, 500 ljudi… Ja to zaista ne znam. Uvid koji u birački spisak ima komisija ministar nema. I ne treba da ima. Ali vi imate mogućnost da preko vaših ljudi koji sede u komisiji sada proverite svako potencijalno ime za koje smatrate da je neosnovano upisano u birački spisak. Da li postoje greške? Da. Mahom referenata. Pitanje je u kom trenutku i gde je osoba preminula i koliko traje put, ako ikada dođe potvrda o tome da je preminula, jer se to dešava u inostranstvu. Ali ne postoje nikakve stotine hiljada.
Ja vidim da se konsultujete sa svojim drugim kolegom koji je ovde baratao podacima RFZO, koji ni na koji način ne utiču na birački spisak i bilo bi dobro da se to odvoji, pre svega, kod vas u glavama da bismo znali da, kada razgovaramo o biračkom spisku, onda razgovaramo o biračkom spisku. A kada razgovaramo o nekim drugim registrima, onda zaista niti mogu, niti znam, na osnovu čega se oni i koliko redovno ažuriraju. Dakle, u biračkom spisku, ponavljam zbog građana Srbije, 1.343 osobe starije od 100 godina i, na moje veliko zadovoljstvo, građanin Srbije koji ima 113 godina i koji još uvek živi u Zemunu. Nije nemoguće, kao što vidite, ni to. Možemo samo da zavidimo i da mu poželimo dobro zdravlje još dugo.
15/1 AL/JG 12.25 - 12.35
Ono što se ne sećam da sam uradila, a to je da sam vas vređala. Ja baš nemam taj manir. Više to liči na vas, nego na mene. Ali da se ja ne vraćam na neke naše ranije razgovore. Da li sam ja navikla da živim – to je manir Socijalističke partije Srbije – reče čovek i ostade živ. Sve je manir Socijalističke partije Srbije, kada nemate jači adut, i obično je glavni manir kako živim na jaslama ove države. Baš me zanima – čija jasla za razliku od mene, koristite npr. vi koji sedite u Parlamentu? Evo, nek sam ja kao ministar na jaslama jer tu primam platu. Kako vi živite? Jesu li i to neka jasla ili ih ima više? Ako sam rekla bilo šta što vas vređa spremna sam i da kažem – izvinite. Tražiću stenogram da proverim svoje reči. Vašu hipersenzitivnost i improvizaciju da od mene napravite nešto što nikada nisam bila, nevaspitanog sagovornika, shvatiću kao nemoć. Hvala vam.

Hvala.
Nastavljamo dalje.
(Miroslav Aleksić: Replika.)
Molim? Imenom i prezimenom vas pomenuo nije. Pomenuli su vas? Aleksića jeste pomenula ministarka, tako da vi nemate pravo na repliku.
Samo se prijavite, Aleksiću.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana, gospođo Paunović, odgovorili ste na ono što sam ja maločas pričao vezano za Komisiju za reviziju biračkog spiska i samo potvrdili to da vi uopšte nemate spremnost da uradite ništa po pitanju zadataka koji su definisani u smislu biračkog spiska, njegove verifikacije, kontrole tačnosti itd. Pa ja da vam kažem, ta Komisija je definisala četiri zadatka: broj 1. – revizija koja podrazumeva pregled i proveru jedinstvenog biračkog spiska, kako bi se utvrdila tačnost i zakonitost upisa svakog birača; broj 2. – verifikaciju tj. potvrđivanje istinitosti i tačnosti jedinstvenog biračkog spiska; a onda broj 3. – kontrola tačnosti; i broj 4. – kontrola ažuriranja Jedinstvenog biračkog spiska. Dakle, to su definisani zadaci te Komisije.

E, sad prva dva procesa su najvažnija. Oni treba da otklone nedostatke, a ova druga dva zavise praktično od ova prethodna dva. I sada, vi kažete da naši članovi Komisije mogu da provere svakog čoveka u jedinstvenom biračkom spisku. Tačno. I to bi sada značilo da oni krenu i da tih 6.500.000, ili koliko već, jednog po jednog treba da proveravaju, da vide da li je to taj čovek, gde živi, da li je na dobroj adresi, da uporede da li je on u bazi knjige umrlih, knjige rođenih itd., odnosno šta je suština? Nisam ja govorio o kolektivnoj, nikakvoj kolektivnoj proveri, nego sam govorio o tome da se ukrste baze podataka. Pa nemojte mi reći da država Srbija, koja se izdaje za lidera u digitalizaciji, nije u stanju da ukrsti podatke biračkog spiska, matične knjige umrlih, matične knjige rođenih, ne znam, venčanih, poreske i drugih baza da se to reši u jednom vrlo kratkom periodu. Dakle, moguće je, ali ne dozvoljavate. Drugim rečima vi kažete – ne, ne mi ćemo da radimo kontrolu i reviziju biračkog spiska, ali ne možemo sada to radimo onako kako bi to moglo da rezultate, nego da stvorimo privid da se nešto dešava, a rezultata nema nigde.

Dakle, radi se o vrlo prostoj stvari – da se ukrste metapodaci. Ništa drugo. Dajte to, pregleda se, izbaci se, ko se ne uklapa... Na kraju krajeva, tu će se i videti migracije birača. To je vama problem što će se videti šta se dešavalo se u istoriji, gde je ko bio, gde je došao. Dajte to ljudima, pa nemojte da kažete da treba jednog po jednog da tako proveravaju, pa da onda 37 godina idu i da taj posao rade. Hvala.

15/2 AL/JG

Reč ima ministar Snežana Paunović.
Izvolite.

Sada moram da priznam da sam vas malo bolje razumela. Zato sam i ostavila priliku pojasnite o čemu ste govorili. To što vi zovete ukrštenim podacima jeste jedinstveni birački spisak i on je od prvog trenutka bio potpuno na uvid Komisiji za reviziju biračkog spiska. Ali je i Komisija to smatrala nedovoljnim i onda je tražila od nas uvid u matične knjige, u registre matičnih knjiga, uvid u registre prebivališta i boravišta da bi mogli da upoređuju podatke. I jedno i drugo je omogućeno.
Čak, moram da vam priznam, Zakon nije ostavio baš tu mogućnost. Lepo ste vi pročitali šta su njihove mogućnosti. Međutim, postoje i određena ograničenja koja Zakon kao takva nameće, ne zbog toga što se neko boji uvida u birački spisak, nego zbog toga što se radi o podacima građana. Svi registri su im trenutno dostupni. Četrnaestog na petnaesti, u ponoć, u skladu sa zakonskim rokom, biće im dostupan i modul, odnosno aplikacija koja će im precizno pokazivati broj upisanih birača na svakoj adresi, sa imenima i prezimenima. Ne postoji nijedan detalj koji je za Komisiju za kontrolu biračkog spiska sakriven. To što Komisija mora da radi ono što rade i svi koji se bave ovim poslom, da upoređuje podatke, izvinite, ne postoji prečica.
Da li ćemo napraviti novi softver? Razgovaramo o softveru iz 2011. godine. Da li ćemo napraviti novi softver koji će biti moderniji? Ja lično nisam protiv toga i insistiraću na njemu. U ovom trenutku ne postoji tehnička mogućnost da se to vidi drugačije, osim ovako kako oni imaju mogućnost da to vide. Da li je malo naporno i malo traži vremena? Da, jeste, ali, pravo da vam kažem, na to su trebali da budu spremni još kada su odlučili da će prihvatiti vaše poverenje da u vaše ime, i u ime svih nas, i u ime svih građana sede u toj komisiji. Oni zato nemaju mandat od dva meseca, nego mandat od pet godina da u kontinuitetu prate sve promene. Zato mi je bilo vrlo zbunjujuće kada ste mi rekli da oni moraju da idu kod svakog birača na adresu pojedinačno. Ne, ne moraju, ali sve ono što im se učini nerealnim, kao na primer – podaci o biraču koji ima preko 100 godina, imaju mogućnost da u pratnji policije, nakon što ukrste sve podatke, odu i provere da li zaista živi na adresi. I ja ne znam šta još treba da uradi država Srbija da bi oni bili ili da bismo svi zajedno bili zadovoljni time.
Jedino što više ne može da se dogodi jeste, a verujem da ima ljudi koji zbog toga žale, da se birački spisak koristi kao izgovor i alibi za izgubljene izbore. Imamo precizno podatke u biračkom spisku, greške su statističke i, ako ih ima, ljudske su, i to moramo da kažemo. Nikakvog prostora za manipulaciju na osnovu podataka iz jedinstvenog biračkog spiska niti ima, niti će ih biti. Hvala vam.

Hvala.
Gospodine Aleksiću, da ne nastavljamo ovo. Nije vas, koliko sam ispratila, pomenula imenom i prezimenom. Dobili ste repliku. Odgovorila je na pitanje. Hajte, molim vas, da nastavimo dalje po listi.
Milija Miletić, da li je tu? Nije tu.
Reč ima Minela Kalender.
Izvolite.

Predsedavajuća, kolegine i kolege narodni poslanici, članovi Vlade, pre svega želim da naglasim da mi nećemo podržati predložene izborne zakone. Nećemo ih podržati jer ne donose nijednu suštinsku promenu koja treba da dovede do vraćanja poverenja građana u izborni proces.

15/3 AL/JG

Zbog vremena koje imam na raspolaganju podsetiću samo na neke od naših stavova. Predloženim zakonima trebalo je utvrditi pravilo da se na zahtev izborne liste može izvršiti uvid u celokupni izborni materijal na svim biračkim mestima, uključujući ponovno brojanje glasova i kontrolu zapisnika na biračkim mestima, kao i da mandat organa lokalne samouprave, koji su izabrani na vanrednim lokalnim izborima, ne može trajati četiri godine, već samo do isteka mandata organa lokalne samouprave koji su izabrani na redovnim lokalnim izborima, odnosno do održavanja redovnih lokalnih izbora.

Takođe je trebalo propisati i obavezu da se redovni lokalni izbori u Republici Srbiji održavaju istog dana.

16/1 MV/IR 12.35 -12.45

Ovim zakonom je trebalo propisati i da će se parlamentarni i lokalni izbori održati nakon što Komisija za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranje biračkog spiska potvrdi i verifikuje tačnost biračkog spiska. Ovo je minimum da bi izbori bili legitimni. Hvala.

Hvala.
Idemo dalje. Reč ima dr Muamer Bačevac.
Izvolite.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi ministri, ministre, meni je drago što smo čuli jednu finu debatu o biračkom spisku i bilo bi zaista izuzetno bitno da se ovde vode iscrpni razgovori o našem izbornom zakonodavstvu, jer poverenje u izborni proces je verovatno najbolji marker stanja demokratije u jednoj zemlji.

Ta vera naših građana da su izbori pošteni, da njihov glas vredi i da ide za one za koje oni žele da glasaju, da se ne može izmanipulisati, da ne mogu biti pokradeni, vitalna je da bi vratili poverenje u izborni proces, odnosno u demokratiju u ovoj državi. Jer, kako je rekao velik Džon Luis, veliki borac za ljudska prava i za pravo glasa – glas je dragocen, gotovo svetinja, to je najmoćnije nenasilno sredstvo koje imamo u jednom demokratskom društvu.

Stoga mi u SDP-u se uvek radujemo kada možemo, pa zahvaljujući i tuđim pozitivnim preporukama, kao što je ovaj slučaj, popraviti naše zakonodavstvo kada se tiče izbornog sistema. Ono o čemu raspravljamo danas i što ćemo verovatno inkorporirati u naš zakonodavni sistem o izborima uglavnom je dobro.

Pre svega ta obavezna obuka, gde mi u SDP-u od svog osnivanja se zalažemo za profesionalizaciju izbornog procesa i smatramo da je to uvođenje obavezne obuke za učesnike izbornog procesa, za sve učesnike izbornog procesa, jako dobar korak u tom smeru. Jako je dobro što se ostavilo dosta vremena da se i ekonomski i programski omoguće kvalitetni obrazovni sadržaji za ove ljude, a i dalo se dovoljno vremena strankama da se organizuju i da što više ljudi upute na ove obuke, što će biti jako, jako bitno.

Mi sa povećavanjem odgovornosti i obaveza svima onima koji učestvuju u izbornom procesu morali bi razmišljati o tome da će ti ljudi biti blago, da kažem, verovatno i demotivisani, tako da bi izdvajanja finansijska koja oni dobijaju trebali povećati. Obzirom da od njih tražimo da budu ozbiljniji, da uče, da budu korektniji, onda moramo i povećati neka davanja i na taj način uozbiljiti situaciju i motivisanost tih ljudi da rade časno i u interesu demokratije u ovoj državi. Sa druge strane, oni će se verovatno i bolje informisati o kaznama, tako da je to nešto što će sigurno podići kvalitet našeg izbornog procesa.

Što se tiče predloga da se biračima omogući da podrže više lista prilikom prikupljanja potpisa, ja mislim da tu nema ničeg spornog, da je to po najvišim standardima demokratije i političkog pluralizma. Naravno da na lokalu ta odluka može svakako pozitivno da deluje u smislu motivisanja većeg broja političkih aktera u izborima, većeg broja takmaca, imaćemo bolju političku ponudu i to je dobro. Naravno da se i ovo može zloupotrebiti i da se od toga trebamo čuvati i vodite računa da se ne javljaju fantomske liste i da se ovo ne iskoristi za nekakav politički izborni inžinjering.

Kada je reč o izmenama koje se odnose na izborne liste nacionalnih manjina, mi smo stanovišta da je ovo pitanje ekstremno kompleksno i da zahteva koordinisanu reformu i proispitivanje većeg broja propisa, kao i registra političkih stranaka.

16/2 MV/IR

Predloženo rešenje je dobro u kontekstu da će svaka lista nacionalne manjine morati jasno da bude označena i to će svakako sprečiti dovođenje birača u zabunu, čega je nažalost bilo. To je odlično rešenje. Međutim, insistiranje ODIHR-a na omogućavanju i grupama građana da u izbornom procesu učestvuju kao liste nacionalnih manjina ne vidimo kao napredak ili poboljšanje izbornog procesa, već kao opet mogućnost za zloupotrebe. Stoga ćemo mi kao poslanička grupa, tj. mi smo već podneli dva amandmana kojima želimo da praktično isključimo ovu mogućnost.

Što se tiče nivoa zaštite prava nacionalnih manjina u Srbiji, ona je danas na visokom nivou i mi verujemo da ove predložene izmene koje se tiču lista grupa građana koje će se predstavljati kao liste nacionalnih manjina, mislimo da to može lako da dovede do zloupotrebe i da to nije dobro za izborni proces u našoj državi. Socijaldemokratska partija Srbije i SDP su oduvek bili posvećeni kreiranju izbornog sistema kojim se štiti demokratski pluralizam, ali i sprečava svaka mogućnost manipulacije i zloupotrebe.

Naš cilj nije neko formalno ispunjavanje preporuka međunarodnih organizacija, već izgradnja jednog izbornog sistema u koji će naši građani imati potpuno poverenje, jer demokratske institucije nisu jake same po sebi i njihovu snagu određuje poverenje građana, da su pravila jednaka za sve i da se izborna volja naših glasača apsolutno poštuje. Hvala vam.