Hvala vam.

Za početak zahvaljujem vam se što ste reagovali, doduše naknadno, što ste reagovali. Mislim da nije u redu da se poigravamo sa imenima i sa prezimenima i da onda smišljamo kao neke smicalice – hahaha, šta sam mu rekao itd. Je l` da? Vrlo često se ovde pogreši sa našim prezimenima. To nije pravac u kome treba da idemo. Mislim da to nikako nije pravac u koji treba da idemo.

Takođe, nije dobro da uopšte govorimo o tome šta je etnička pripadnost, poreklo nečije itd. Ja o tome uopšte ne govorim. Ja govorim o onome što je zapisano u preporukama OEBS-a. Jedna od preporuka, koja mislim da je vrlo bitna, koja kaže – potrebno je sprečiti zloupotrebu posebnih odredbi za liste nacionalnih manjina; trebalo bi razmotriti dodatno preciziranje pravnih kriterijuma za određivanje statusa nacionalne manjine i procedura za njihovu registraciju. Znači, ko i kako određuje šta je status nacionalne manjine na lokalnim izborima.

Mi imamo primere…

Prekinite da dobacujete narodnom poslaniku. Šta vam je?

…da se vrlo često zloupotrebljavalo nešto što se nazivalo listom nacionalne manjine sa ciljem da se dobije sa manjim brojem glasova dobije jedan ili dva odbornička mandata. Gle čuda, tako ste u Nišu sačuvali svoju većinu. O tome pričamo. O tome se ovde radi.

Druga stvar. Razlog zašto smo mi ovde danas i zašto pričamo o poboljšanju izbornih uslova jeste zato što suštinski ne postoji demokratija u Srbiji. Jeste suštinski zato što ne postoje slobodni mediji, nema REM-a, nije funkcionalan, kradete izbore, zastrašujete građane da glasaju za vas i vršite funkcionersku kampanju. To su ključne preporuke o kojima govori OEBS, a vi se pravite da ih ne vidite, nego uzimate periferne i onda te preporuke, čak ni njih ne uradite na pravilan način, nego omogućite da se nastavi i dalje sa zloupotrebom mehanizma manjinskih lista. Hvala vam.

Hvala.
Moje izvinjenje zato što nisam reagovala prvi put. Zaista nisam čula. Tako da, da sam čula prvi put reagovala bih prvi put. Izvinite.
Milenko Jovanov ima reč.

Svemirci su među nama.

Uglavnom, nekoliko stvari samo. Sve preporuke koje su date će biti predmet nekih drugih zakona u bliskoj budućnosti. To pod jedan. Tako da, ne bežimo ni od toga. Pod dva – nema zloupotrebe manjinskih lista. Rekao sam na prvom izlaganju. Dakle, bilo bi mnogo bolje da smo seli i dogovorili se šta je ono što treba da uključimo u naš zakonodavni okvir, a ne da slepo prenosimo ono što je rekao ODIHR. Nismo imali sagovornika sa druge strane i ovo je posledica.

40/2 AL/MJ

I treća stvar, poštovana predsednice, ja vas molim onda ta taj aršin, koji ste sada primenili, primenjujete i na naše poslanike iz prostog razloga što su isti ovi koji su sada reagovali i koji su burno reagovali na izlaganje gospodina Nikolića nedeljama govorili da je Uglješa Smrdić ovde u ovoj sali. Niko od njih nije reagovao. Evo i sad se smeju. Dakle, niko nije reagovao od njih. Niko ni na koji način nije ukazao da je to ružno, da je to igranje, a sve što je rekao je tačno. Dakle, bezveze je igranje imenima i prezimenima. To je na nivou osnovne škole, i ranije, vrtića. Ali očigledno da im ne smeta kada to oni rade, ali da im izuzetno smeta kada su oni meta. Isto što smo imali na prethodnoj sednici, da dođe ovaj što dolazi u pola šest, da vređa i da napada, a onda kada dobije po glavi, onda posle – jadan ja, vidi šta mi rade, ja sam žrtva, ja sam žrtva, pa ide od televizije do televizije. Siroma, na kraju je završio time kako je silni Uglješa Mrdić napao njih dvojicu pa je opet bio žrtva. Naišao Uglješa, njih dvojica sami. I eto.

Prema tome, ako ćemo aršine da postavimo da budu jednaki za sve, ne može to, ali ne može ni onda kada oni to rade i da jednostavno na jednak način se odnosima prema svima, a slažem se da je neprimereno. Hvala.

Gospodine Nikoliću, nemate osnov za repliku. Molim? Nemate osnov za repliku i ne želim da nastavljam ovakvu diskusiju. Nema potrebe. Nema veze sa dnevnim redom.
Gospodine Škrijelj, vi ste javili zbog? Po Poslovniku?
Izvolite, po Poslovniku.

Reklamiram povredu člana 107. stav 2. u delu koji se odnosi na korišćenje uvredljivih izraza. Odnosi se na diskusiju poslanika Rističevića. Dakle, ja juče ni u kom trenutku nisam rekao da su srpskom narodu ruke krvave i da znate mi nikada ne stavljamo znak jednakosti između srpskog naroda i vladajućeg režima. To nije isto. To nije isto.

Ja dolazim iz regije u kojoj je zajednički suživot tradicija koja traje vekovima i u najtežim vremenima očuvan je mir i dobri međunacionalni odnosi i niko od vas ovde iz Beograda radi pokušaja bilo čije diskreditacije nemate pravo da narušavate međunacionalne odnose između Srba i Bošnjaka u Sandžaku i nemojte to da radite, jer ta vrednost koja postoji u Sandžaku mnogo je vrednija i veća od vaših partikularnih partijskih interesa.

Kada govorimo …

To je sve dirljivo što vi pričate, s tim što nikakve veze sa Poslovnikom nema. Ne nema i pošto nemate više ni vremena ne mogu po članu 103. da vam oduzmem vreme.
(Ahmedin Škrijelj: Da završim rečenicu.)
Ne, zato što ste pre 30 sekundi već prestali da govorite o povredi Poslovnika, pa sam vas pustila, pa sad najbolje da vas pustim nadalje.
U redu je.
Da li želite da se izjasnimo? (Da.)
Izjasnićemo se. U redu.
Reč ima Miroslav Petrašinović.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Uvažena ministarka, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas tokom čitavog dana slušali smo diskusije o tome da

40/3 AL/MJ

selektivno primenjujemo neke preporuke ODIHR, da se koristimo principom švedskog stola, da smo neke primenili, neke nismo primenili. Ono što je prava istina i što građani Republike Srbije treba da znaju jeste da smo se mi kao jedna odgovorna vlast, koja poštuje međunarodno preuzete obaveze, obavezali na to da ćemo sve preporuke ODIHR implementirati u naše pozitivno zakonodavstvo i naše pozitivno-pravne propise. I to svakako nisu samo one preporuke koje su, da kažem, podcrtane kroz ovih četiri zakonska predloga, već i neke koje smo preuzimali i implementirali ranije.

Ukupno 12 preporuka od 25 preporuka mi smo do sada implementirali i naravno, kao što sam i rekao, mi tu nećemo stati. Nastavićemo i dalje sa primenjivanjem preporuka ODIHR-a. Jedna od preporuka koje smo primenili jeste da bi se efikasno sprovele preporuke navedene u ovim i prethodnim izveštajima ODIHR o posmatranju izbora neophodne izmene zakonodavstva bi trebalo inicirati dovoljno pre narednih izbora kroz uključivanje konsultativnih procesa zasnovanih na širokom politikom konsenzusu. Tako smo i uradili. Imali smo politički dijalog. Taj politički dijalog, kako unutar ovog parlamenta, tako i van ovog parlamenta, uključivanje i nevladinog sektora i civilnog društva doveo je dotle da smo imali javna slušanja i da smo imali konsultacije kada je bio u pitanju Zakon o izmeni i dopuni Zakona o jedinstvenom biračkom spisku i posle 11 nacrta usvojili takav predlog i da smo, naravno, kako to predviđa i Poslovnik, i kada su u pitanju i ovi zakonski predlozi, koji se sada nalaze nad dnevnom redu sednice Skupštine Republike Srbije, imali javna slušanja jako dobro i jako kvalitetno organizovana, gde je bilo uključeno, pored civilnog sektora, i stručna javnost i gde je svako imao dovoljno vremena i mogućnosti da iznese svoj predlog i da dostavi svoja rešenja, kako misli da bi ove preporuke mogle da budu implementirane na najbolji mogući način.

41/1 MZ/MP 17.50–18.00

Druga preporuka koju smo ispunili, to je, citiram, kako je i prethodno preporučeno – da bi se osigurala dosledna primena procedura na dan izbora i poboljšao profesionalni kapacitet izborne administracije moglo bi se razmotriti uvođenje standardizovane obavezne obuke za sve članove i potencijalne članove lokalnih izbornih komisija i biračkih odbora, uključujući i prošireni sastav ovih organa. Bukvalno kako je preporučeno preporukom ODIHR-a, tako smo implementirali i kroz Zakon o izboru narodnih poslanika i kroz Zakon o lokalnim izborima da ove obuke budu obavezne, kako za članove gradskih i opštinskih izbornih komisija tako i za članove biračkih odbora, s tim što smo, naravno, stavili da ona lica koja su imenovana u gradske i opštinske izborne komisije pre stupanja ovog zakona na snagu imaju rok od tri meseca da prođu obuku i steknu potvrdu, a oni koji budu imenovani nakon stupanja ovog zakona na snagu imaju šest meseci da prođu obuku i steknu potvrdu. Naravno da smo kroz odredbe ovih zakona obavezali RIK da predvidi program i način sprovođenja obuka. A kada su u pitanju birački odbori, tu smo ostavili rok da se to primenjuje od 1. 1. 2028. godine, imajući u vidu činjenicu da jako veliki broj ljudi participira u biračkim odborima, odnosno da je to negde između 150 i 200 hiljada ljudi.

Treća preporuka ODIHR-a koju smo ispunili kaže – da bi se poboljšalo efektivno ostvarivanje biračkog prava, Republička izborna komisija trebalo bi da razvije i sprovede blagovremen, sveobuhvatan i ciljno usmeren program edukacije birača koji uključuje edukaciju o pravima birača, prevenciju grupnog glasanja i značaj tajnosti glasanja. Ono što je RIK uradio jeste da je, u saradnji sa američkim IFES-om, uz konsultacije sa ODIHR-om, 29. marta 2024. godine, utvrdio Program informisanja i edukacije birača za period 2024–2026. godine, da se taj program nalazi na sajtu RIK-a i da bukvalno svaki građanin može, čitajući taj program, da izvrši, da se edukuje o samom procesu glasanja i onome kako se postupa na biračkom mestu. Naravno da ćemo dalje raditi u tom pravcu i da ćemo predvideti program koji će ići za period 2026–2028. godine.

Četvrta preporuka – da bi se odgovorilo na zabrinutost u vezi sa tačnošću biračkog spiska i povećalo poverenje javnosti, trebalo bi preispitati relevantne zakone, propise i prakse kako bi se omogućio pristup podacima o registraciji birača i olakšalo sprovođenje značajne revizije jedinstvenog biračkog spiska uz učešće relevantnih aktera, uključujući i političke stranke, civilno društvo, a u skladu sa standardima zaštite podataka. Upravo je to nešto o čemu sam govorio malopre. Prošle godine moj kolega i saborac dr Uglješa Mrdić radio je na izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, 11 nacrta, prihvatili sve njihove predloge, sugestije, kritike, konsultovali parlamentarnu, vanparlamentarnu opoziciju i civilno društvo, izradili jedan zaista sjajan nacrt izmena i dopuna Zakona o jedinstvenom biračkom spisku i na kraju za te izmene i dopune Zakona glasali svi poslanici u ovom parlamentu.

Peta preporuka – izborna administracija bi trebalo da na sveobuhvatan način i blagovremeno prikuplja i objavljuje podatke razvrstane po polnoj zastupljenosti u svojim organima. Takođe, to je nešto što je RIK uradio na svojoj veb-prezentaciji, tako da sada možete da vidite i polnu zastupljenost – i to je bila jedna od preporuka ODIHR-a – onih lica koja participiraju u organima za sprovođenje izbora.

Šesta preporuka – kako bi se ostvario održivi napredak u svojim aktivnostima, kao što su razvoj uputstava, obuka izbornih službenika, poboljšavanje kampanja za edukaciju birača i unapređivanje pristupačnosti izbornog procesa, Republička izborna komisija trebalo bi da bude opremljena dovoljnim administrativnim i tehničkim kapacitetima, uključujući i postojanje njenog stalnog sekretarijata. Nadležan skupštinski odbor, Odbor za administrativno-budžetska i

41/2 MZ/MP

mandatno-imunitetska pitanja, na svojoj sednici doneo je Odluku da se obrazuje Sektor za podršku rada RIK-a. I na taj način učinili smo i taj korak i ispunili i tu preporuku kao šestu, da se RIK-u dodeli, da kažem, stručna pomoć, odnosno omogući ta organizaciona jedinica koja će da pomaže u radu RIK-a, a u smislu Sektora za podršku rada RIK-a.

Sedma preporuka koju smo ispunili, znači nije pet, evo već smo došli do sedme preporuke – kao što je i prethodno preporučeno da bi se dodatno promovisao pluralizam u izbornom procesu i sloboda udruživanja, moglo bi se razmotriti uklanjanje ograničenja protiv davanja podrške za više od jedne liste. I tu preporuku smo ispunili i to je nešto što se nalazi kroz izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika koje sam predložio, kao kroz izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima gde sada jedan birač svoj potpis podrške može dati većem broju izbornih lista, a na kraju kada dođe dan izbora odlučuje se za koju će izbornu listu od tih kojima je dao potpis podrške ili možda za neku drugu i glasati.

Osma preporuka koju smo ispunili – moglo bi se razmotriti revidiranje zakonodavstva kako bi se kandidatima omogućilo da isprave sve uočene nedostatke u dokumentaciji za podnošenje izborne liste nakon što RIK objavi svoju odluku. Tu smo intervenisali kroz brisanje člana kada je u pitanju Zakon o izboru narodnih poslanika, a gde smo brisali član koji govori o odbijanju proglašenja izborne liste u slučaju ukoliko se na toj listi kao nosilac izborne liste ili kandidat za narodnog poslanika nalazi lice koje nema izborno pravo, ukoliko je nosilac liste i kandidat za narodnog poslanika lice koje se već nalazi na ranije proglašenoj izbornoj listi, ukoliko na toj izbornoj listi nije poštovano pravilo vezano o zastupljenosti polova ili ukoliko naziv izborne liste nije određen u skladu sa zakonom, tako da smo brisanjem tog člana ostavili dovoljno mogućnosti o onome licu koje se javlja kao podnosilac izborne liste da otkloni sve nedostatke, a da mu lista apriori ne bude odbijena.

Deveta preporuka koju smo ispunili – da bi se osigurali jednaki uslovi za vođenje izborne kampanje, vlasti bi trebalo da sprovedu mere kojima se u potpunosti ostvaruje pravo svih izbornih aktera na pristup i korišćenje javnih prostora za potrebe kampanje pod jednakim uslovima. U skladu sa ovom preporukom mi smo odgovorili na taj način što smo osnovali Kontakt centar za prijavu kršenja izbornih odredbi u okviru Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, gde svaki akter izbornog procesa, ukoliko primeti da je došlo do kršenja izbornih prava u smislu prezentovanja stranke i jednakih uslova na vođenje izborne kampanje, može to i da prijavi.

Deseta preporuka koju smo ispunili – da bi se sprečila zloupotreba posebnih odredbi za liste nacionalnih manjina, trebalo bi razmotriti dodatno preciziranje pravnih kriterijuma za određivanje statusa nacionalne manjine i procedura za njihovu registraciju. I tu smo, naravno, ispunili i ovu preporuku. Predvideli smo tačno da svaka stranka koja hoće da dobije status stranke nacionalne manjine, odnosno da izborna lista ima status liste nacionalne manjine, mora biti upisana u Registar političkih stranaka kao stranka nacionalne manjine. U nazivu liste mora imati pun ili skraćen naziv stranke nacionalne manjine. Isto tako, kada su u pitanju i koalicije stranaka nacionalnih manjina, moraju biti sve stranke koje su upisane u Registar stranaka nacionalnih manjina i u nazivu liste imati pun ili skraćen naziv liste nacionalne manjine. Takođe, kada je u pitanju grupa građana koja želi da dobije manjinski status, u nazivu te liste mora jasno stajati odredba – interesi koje nacionalne manjine ta izborna lista zastupa.

41/3 MZ/MP

Jedanaesta preporuka koju smo ispunili – kao što je i prethodno preporučeno, trebalo bi uložiti dodatne napore da se obezbedi adekvatni prostor za biračka mesta kako bi se sprečile gužve i osigurala tajnost glasanja i omogućio lak i nezavisan pristup biračima sa fizičkim invaliditetom. Ono kako smo radili ovde jeste da smo smanjivali broj birača po biračkom mestu da bismo na taj način smanjili gužvu na biračkom mestu, tako da sva ona biračka mesta koja imaju preko 1.800 birača mi smo podelili na biračka mesta sa 900 birača. Tako ste imali situaciju u gradu Beogradu da se u odnosu na 2023. godinu povećao broj biračkih mesta, baš zato što smo ova biračka mesta sa 1.800 birača delili da ne bi dolazilo do gužve, a takođe gledamo i načine kako možemo da unapredimo da na svakom biračkom mestu budu adekvatni uslovi da na njima mogu da dođu i glasaju i lica sa invaliditetom.

Dvanaesta preporuka koju smo ispunili od ukupno 25 preporuka ODIHR-a, znači, ne pet, ne jednu, nego je 12 ukupno preporuka koje ispunjavamo, govori o tome da bi zakonom trebalo utvrditi razumno kratke rokove Ustavnom sudu za razmatranje izbornih žalbi i omogućiti produženi vremenski okvir za sprovođenje ponovljenih izbora. Bukvalno smo postupili ovako kako je i navedeno u ovoj ODIHR-ovoj preporuci. Smanjili smo, skratili smo rok u kome organ za sprovođenje izbora treba da dostavi svu potrebnu dokumentaciju Ustavnom sudu. Taj rok je sada tri dana. Smanjili smo rok u kome Ustavni sud treba da donese odluku po sporu koji se tiče vezano za izborni proces. Prvobitni predlog je bio 30 dana. Iz ODIHR-a su tražili da taj rok bude kraći. Naš predlog je da to bude 20 dana. Znači, tri dana da organ dostavi za sprovođenje izbora sve spise i dokumente vezano za izborni spor, 20 dana da Ustavni sud donese odluku, a ukoliko bude odluka da budu ponovljeni izbori, kao što su i tražili od nas da povećamo taj rok, važeće zakonsko rešenje kaže da se izbori ponavljaju u roku do 10 dana. Mi smo to produžili i sada propisujemo da se to produži, da se ponovljeni izbori održe u roku do 30 dana.

Znači, bukvalno jedna odgovorna vlast koja poštuje međunarodno preuzete obaveze, koja poštuje obaveze, odnosno odluke OEBS-a donete 1999. godine u Istanbulu, da sve zemlje članice OEBS-a treba da poštuju preporuke ODIHR-a. Mi se tako ponašamo. I ono što je rekao predsednik Vučić, da ćemo biti apsolutno spremni da ispoštujemo sve preporuke ODIHR-a, na tome i radimo iz godine u godinu. Od 25 preporuka ODIHR-a nakon parlamentarnih izbora 2023. godine mi smo ispunili 12, imamo još dva zakona u proceduri – Zakon o sprečavanju korupcije i Zakon o finansiranju političkih stranaka. Nastavićemo da menjamo te zakone, da ispunjavamo sve preporuke ODIHR-a da bismo naše izborno zakonodavstvo učinili što boljim i kvalitetnijim. Hvala.

Hvala vam.
Pošto je 18.00 časova, prekidamo rad za danas.
Nastavljamo sutra u 10.00 časova. Hvala vam.