Hvala, isteklo vam je vreme.
U ime grupe gospodin Milenko Jovanov.
Izvolite.

Replika.

Dakle, meni se čini da pojedini ljudi, na generalnoj političkoj sceni, a i ovde kod nas, boluju od nečega što bi moglo da se nazove „vučićitis“. To je bolest koja se manifestuje tako što u svemu i svačemu vide Aleksandra Vučića i tamo gde ga ima i tamo gde ga nema. Ovi oboleli od „vučićitisa“ jednostavno ne vide i ne čitaju ono što piše, kada piše predsednik Republike, oni čitaju Aleksandar Vučić.

Hajde samo, zbog građana Srbije, još jednom da ponovimo o čemu smo govorili danima unazad. Dakle, Aleksandar Vučić je predsednike Republike, najkasnije do 2027. godine. Ako podnese ostavku sledeće godine, onda mu mandat prestaje i ranije. Zato ovaj zakon se ne odnosi na njega lično, nego na predsednika Republike, čije ćemo ime i prezime znati nakon narednih predsedničkih izbora i koji će na tom mestu biti narednih pet godina.

Dakle, do 2031. godine ako izbora bude sledeće godine, kao što ih očekujemo. Onaj ko sigurno neće biti predsednik Republike to je taj Aleksandar Vučić.

On sigurno neće zato što ne može po Ustavu više da se kandiduje. Kako onda se piše zakon za njega kada prestaje ta funkcija njemu? Pa, nikako. Ko to može onda da vidi? Pa, samo onaj ko je oboleo od „vučićitisa“ i vidi Vučića gde god pogleda. Hvala vam.

Hvala vama.
Podnosilaca amandmana, gospodin, Miroslav Aleksić.

Dakle, Zakon o vojsci koji sada menjate je usvojen 2007. godine, posle toga je bilo nekoliko izmena, uključujući i 2021. godinu i nikada do sada nikome nije palo na pamet da u Zakon o vojsci ubaci ovo što ste ubacili vi, a to je da umesto formulacije koja je do sada bila u članu 19. – načelnik Generalštaba i starešine Vojske Srbije komanduju i rukovode Vojskom Srbije u skladu sa zakonom i aktima komandovanja pretpostavljenih. Sada ste ubacili – načelnik Generalštaba Vojske Srbije komanduje Vojskom Srbije u skladu sa zakonom, odlukama predsednika Republike Srbije i aktima komandovanja. I, sada ćete vi reći da to stoji u Ustavu. Stoji samo drugačije formulisano.

Druga stvar, kad ste to shvatili da operativno upravljanje vojskom treba da sprovodi predsednik države, ko god on bio, danas Aleksandar Vučić, sutra neko drugi, jer on neće više biti. Dakle, ovde se radi o sistemskoj stvari, gde vi operativno upravljanje vojskom predajete u ruke predsedniku države. Dakle, ovde ste to uradili i formalno, suštinski on to već ima, zbog toga da možete da vršite jači i snažniji uticaj na pripadnike vojske, zlu ne trebalo, a time ne povećavate borbenu gotovost vojske niti odbrambenu, ali radite ono što ste uradili sa policijom. U policiji ste postavili direktora policije Vasiljevića koji zajedno sa Vučićem upravlja vojskom. Ministar Ivica Dačić više nije ni portparol MUP-a, ni portparol. Dakle, čovek, ne znamo čemu služi. Vojskom upravlja Vasiljević koji je postao u međuvremenu najveći „ćaci“ u policiji i služi za to da štiti kriminalce od narodnih poslanika, građana na izborima i tako dalje.

E, sada, za to bi vam trebala i podrška vojske, za svaki slučaj jer se narod Srbije podigao, pobunio i neće više da trpi ni zulum, neće više ni da ćuti. Pa, sada vi na silu pokušavate da ućutkate narod diktatorskim i autokratskim metodama. Kako? Pa, sa polugama sile i moći. To pokušavate da radite. I, ovo sada što se tiče, iako deluje da je neka formalna stvar, evo, usaglašavamo sa Ustavom, pa to nikada niko ranije nije uradio. Zašto? Kako ste to sada shvatili? Kako je vojska sada shvatila da načelnik Generalštaba Mojsilović nije više sposoban da operativno upravlja vojskom nego evo, baš sada treba da mu izdaje sve komande Aleksandar Vučić ili sutradan neko drugi.

Gospodo, vi ste razbili svuda gde god je sistem u ovoj državi postojao, sada ćete da razbijete i vojsku. Svuda ste razbili. Umesto da gradite sistem koji će da bude iznad svakog pojedinca u državi, vi sve centralizujete i taj sistem razbijate. To je tragedija. To je nešto što će se godinama ispravljati posle vas. Sistem vrednosti koji ste vi, nakaradan uspostavili u ovoj državi Srbiji.

Vraćam se ponovo na policiju, taj Vasiljević je pristao na to da zbog ličnih interesa, stanova u Beogradu na vodi i ko zna gde, proda svoje policajce, da njih tera i maltretira da štite kriminalce. Dakle, on nije nikakav direktor policije, on je sluga Aleksandra Vučića, beskičmenjak Aleksandra Vučića koji tuče studente, tuče decu, tuče građane, dozvoljava da kriminalci napadaju, prete poslanicima, da ih tuku fizički napadaju, a on, komandant, bitno je da on uživa. E, to je način na koji se pokazuje da nemate kičmu, a da ne govorim o profesionalizmu, patriotizmu ili bilo čemu. Nadam se da u vojsci takva stvar neće da se dogodi i da ipak u vojsci rade ljudi koji znaju svoj posao. Hvala vam.

Reč ima gospodin ministar Bratislav Gašić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Au, ala ste vi pomešali lončiće. Pa, vi ste za generala Vasiljevića tri puta rekli da treba da rukovodi vojskom, generala policije. Pritom, sa izmišljenim pričama o nekakvim stanovima, o nečemu.
General Vasiljević, koga ja odlično poznajem, general policije, karijerni policajac, je neko o kome morate vrlo pažljivo da birate reči jer je veliki profesionalac i o njemu na ovaj način vi nemata prava da govorite.
O generalu Mojsiloviću, takođe. Ne smete da ih spominjete jer su vrsni profesionalci.
Zašto je došlo do promene sada zakona? To mi liči na ono – a, gde je pečat? E, sad smo setili. E, a što se niste pre setili? Uvek ima – e, a zašto niste pre. Pa, eto, nismo.
Sada je došlo do toga da su nam se vojnici po ugovoru obratili, da imamo mogućnosti, hvala Bogu, jednom dobrom ekonomskom politikom da možemo da im omogućimo da dobiju ugovore za stalno i da će to da da efekte.
Vodimo računa o onima koji su u ovom trenutku u sistemu vojske, da niko ne bude na bilo koji način ugrožen, diskriminisan, pa da kažemo – e sad, ove nove koje primamo oni moraju da imaju promenjene i stručne spreme i moraju da imaju sve ostalo, a da ove koji su sada u Vojsci Srbije sa 43 godine oteramo, da moraju da odu van sistema. To je suština.
Na kraju, pitaću vas – čekajte, kad su se dešavale poplave u Šapcu i kada je general Diković dobio naređenje da Šabac ne sme da padne pa danima ste skakali, vikali – a, gde ti je naređenje, gde ti je naređenje. Čekajte sad – šta hoćete, bre, ljudi?
Sada formulišemo samo jednu… Znači, nadređeni. Moje pitanje za vas, kad hoćete da komentarišete to – ko su, bre, nadređeni načelniku Generalštaba? Ko su nadređeni, po vama? Znači, to može da bude bilo ko, jel tako, ili se jasno zna, po Ustavu, ko su nadređeni? Nema političke konotacije, bez potrebe se upinjete u to.
Suština je da se menja deo koji će bitno da pomogne svim vojnicima po ugovoru.
Zahvaljujem.

Hvala vama.
Reč ima gospodin Aleksić.
Samo da vidim po kom osnovu?
Po amandmanu?
Izvolite.

Dakle, kratko samo, izvinjavam se.

To što kažete da ne smem da pominjem Vasiljevića, Mojsilovića ili bilo koga drugog, i ja i svaki građanin Srbije koji plaća vlast i te kako ima pravo i da pominje i da traži da radite i služite narodu, jer vlast treba da služi narodu a ne obrnuto.

Što se tiče ove promene, ja čak i verujem da ovo nije ni tražio Aleksandar Vučić, jer on to formalno već radi, ali vi se na neki način sad njemu ulagujete i dodvoravate jer niste baš bili u dobrim odnosima pa da to sad izgladite – evo, šefe, sad ću da ja stavim da vi komandujete vojskom.

Hvala.

Reč ima gospodin ministar Bratislav Gašić.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Vidite kako to radi britanska škola i kako to radi srpska škola.
Da, u pravu ste. Da, u pravu ste, nije Aleksandar Vučić uopšte jednom rečenicom bilo šta pitao oko toga i rekao da to mora da se promeni. Da, u pravu ste, jer ono što vam je gospodin Jovanov malopre objasnio je upravo to – ovo je samo uređenje zakonski, onako kako to treba da bude i ono što su baštinili vaši predsednici u neko prethodnom periodu. Ništa drugo.
Zahvaljujem.