Hvala.
Reč ima Aleksandar Jovanović:

Gospođo Brnabić, pre vas je ovde sedela na vašem mestu gospođa Raguš i postavila se u ulogu narodnog poslanika. Bilo je priče o patriotizmu, bilo je priče o NATO bombardovanju. Ja želim još jednom samo da kažem, ta stvar je u vezi NATO agresije na našu zemlju. Tom prilikom 1999. godine srušen je kompleks Generalštaba.

Kad pričam o patriotizmu, svi ovde prisutni, vrlo dobro vam je poznato šta je plan ove države kada je u pitanju mesto gde je nastala srpska vojna misao i srpska vojska. Ako je patriotizam da ga poklonite Trampovim kumovima i da tamo gradite džakuzije i hotele sa pet zvezdica, gospođo Raguš, onda vama svaka čast. Ako je patriotizam da 24. marta, na dan bombardovanja, napunite Arenu i dovedete Gerharda Šredera, kome ste aplaudirali, onda opet svaka čast. Ako je patriotizam to što radite, da prodajete naš bakar, naše zlato, našu zemlju, naše vodne resurse...

Evo, ovde je jedan primer, pošto je malopre rečeno da se ovde nešto paušalno izriče. Gospođo Raguš, ovo što vidite na ovoj fotografiji, to je deponija kod Užica, Duboko, koja je gorela prošle godine dve nedelje. Za to nam nisu krivi ni Kinezi, ni „Ziđin“, ni „Knauf“ nemački, za to smo krivi mi sami. Nikada niko nije izmerio čime su se tačno dve nedelje i više trovali građani Užica i okolnih sela. To je posao ove države, ako država, ponavljam, postoji, ako postoji Agencija za zaštitu prirode, ako postoji Sara Pavkov, kao nova ministarka. Ako postojite, dajte da rešavamo to, ako hoćete. Ako nećete, možemo da se raspravljamo ovde danima, to neće pomoći ni građanima Bora, ni Smedereva, da udišu onu otrovčinu. Isto važi i za vode, isto važi i za šume.

Hvala lepo.

Hvala vama.
Replika, Marina Raguš je tražila.
Izvolite.

Najlepše hvala, gospođo predsednice, i hvala vama, kolega Jovanoviću.

Reagovala sam kada je reč o činjenicama. M smo imali prilike da čujemo da je „Batut“, po preliminarnoj studiji, ocenio visoku stopu zagađenosti vazduha u Boru, ako sam dobro razumela jednu od koleginica, i to 2018. godine, što je tačno, ali to je pre početka rada „Ziđina“. „Ziđin“ počinje da radi 2018. godine, samo zbog činjenice.

Pošto ste mi dali dobar šlagvort, sada ću vam reći nekoliko podataka, prosto da imate to u slici. Do kraja aprila 2025. godine, „Ziđin“ je uložio 268,3 miliona američkih dolara u unapređenje životne sredine i ekologije, što je skoro četiri puta više od iznosa predviđenog Sporazumom o strateškoj saradnji, koji iznosi 70 miliona američkih dolara. Glavni sadržaji obuhvataju tretman dimnih gasova, prašine, otpadnih voda, čvrstog otpada.

U zaštitu životne sredine kompanija je uložila 230,11 miliona američkih dolara, u obnovu ekološke vegetacije 38,18 miliona američkih dolara, zasađeno je ukupno 1.214.500 sadnica, ukupno ozelenjena površina povećana je na 3.705.000 kvadratnih metara. Propisno je odloženo 959.000 tona neopasnog otpada i 3.222.000 tona opasnog otpada. Ojačane su sve brane na flotacijskim jalovištima. Saniran je stari kolektor rudnika Veliki Krivelj, planira se i novi kolektor. Pored toga, preduzete su različite efikasne mere za suzbijanje prašine, tretman otpadnih voda, otpadnih gasova, pri čemu su postignuti jako dobri rezultati.

Gospodine Jovanoviću, ovo su konkretni podaci koji se ne nalaze samo u državi Srbiji, već se nalaze u svim kvalifikovanim institutima koji se bave ovim. Nijedna kineska kompanija, opet da ponovim, ne bi mogla da deluje u Republici Srbiji da ne ispunjava ISO standarde, visoke standarde Evropske unije.

(Predsednik: Vreme.)

Oni imaju dnevna merenja, oni imaju svoj nezavisni sistem, koji mi kao država ne možemo da pratimo jer nemamo tu vrstu standardizacije, koristim vreme poslaničke grupe, i tu stajem. Ovo su vam činjenice.

Molim vas samo, kada govorite o tim kompanija konkretno, makar se malo bolje pripremite, jer od ovih činjenica, i kada je reč o zaštiti životne sredine, ne samo vazduha, biodiverziteta, nema kompanije koja radi kao kineska kompanija u Boru.

(Aleksandar Jovanović: Replika.)

Reč ima Aleksandar Jovanović.

Gospođo Raguš, postavlja se osnovno pitanje – a čiji su to bakar i zlato i u Boru i u Majdanpeku i dole u okolini Zaječara koji su sad takođe predmet sveopšteg čerupanja iste te kompanije? Čije su naše vode, čije su naše šume, čija je bre ovo zemlja? Ako pitamo vas, vašeg predsednika iz SNS-a, pa vi ste to dali na izvolte. Vi se ponašate kao konobar, od Srbije ste napravili švedski sto. Ja vas pitam to ne napamet, gospođo Raguš, vi ste jedan kroz jedan dali Kinezima, „Ziđinu“, „Čukaru Peki“, sa svim nalazištima. A čiju vi to zemlju prodajete? Čija je zemlja u centru Beograda? Niste mi odgovorili na to pitanje, kao i kada je u pitanju NATO agresija.

Koga ste doveli, bre, na dan bombardovanja? Onog ko nas je bombardovao. Nemojte nam pričati o patriotizmu, gospođo Raguš. Na tom prostoru ovde kod Generalštaba ginuli su ljudi, tamo je nastala srpska vojska. Ja na vašem mestu više ne bih govorio ni o Generalštabu ni o patriotizmu. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima Marina Raguš. Molim vas da tu završimo sa replikama.

Hvala najlepše. Ovo je izvanredna prilika samo da nastavim sa činjenicama.

Nisam govorila o Generalštabu, nego konkretno o „Ziđinu“ i Boru. Godine 2023, opet nekoliko podataka vama bitnih, bavite se tom temom, treba ozbiljnije da shvatate vrlo, vrlo ozbiljnu temu. Dakle, završen je projekat tehničke nadogradnje topionice, ukupni kapitalni izdaci dostigli su otprilike 320 miliona američkih dolara, 120% od prvobitno planiranih, 265 miliona američkih dolara. Od tog iznosa, više od 100 miliona američkih dolara bilo je namenjeno opet zaštiti životne sredine, što je četiri puta više od 25 miliona američkih dolara, predviđenih Sporazumom o strateškoj saradnji. Od kada je nova topionica puštena u rad, 2023. godine, kvalitet gradskog vazduha se značajno poboljšao. Nije bilo dana kada su koncentracije sumpor-dioksida prelazile regulatorne granice.

I konačno, da završim, čak i pre nego što mi predviđa vreme za repliku, vidite, mi danas imamo problem, i Bogu hvala na tome, da sačuvamo ljude u našoj javnoj upravi i u Boru i u Majdanpeku. Ono čemu ja mogu da vam posvedočim je da svi odlaze da rade za „Ziđin“, jer su dobri uslovi rada, da dolaze naši inženjeri iz Šapca, jer su odlični uslovi rada i da je to kompanija koja je jedna od svetski vodećih kompanija. Znači, pored standarda, kvaliteta, tehnologije, spada u sami vrh. A kada je reč o resursima, gospodine Jovanoviću, Srbija je tradicionalno istorijski i rudarska industrijska zemlja. Bogu hvala te smo privukli kompaniju koja može danas da nam garantuje dobar nivo na svetskom nivou.

I još nešto za kraj, paralelu pravim sa HBIS-om u Smederevu. Mi smo tada nasledili bankrotiranu državu, nismo imali za penzije. Mi smo prvo pitali Evropsku uniju da nam pomogne sa Železarom Smederevo, čekali šest meseci i rekli su da nemaju nijednu zainteresovanu kompaniju. Bog je veliki, pa je HBIS ušao i mi smo oživeli i Smederevo i Bor, i taj deo regiona i ceo istok. Hvala. Izvinite.

Hvala vam.
Zaista nema mesta za repliku, ali ako želite vreme poslaničke grupe, izvolite.
Reč ima Aleksandar Jovanović.

Gospođo Raguš, nije tu, Srbija nije tradicionalno rudarska zemlja, Srbija je tradicionalno poljoprivredna zemlja, i to znaju deca u osnovnoj školi. Srbija se nalazi i Srbija se brani u Gornjim Nedeljicama ljudi, tamo ljudi proizvedu, to selo proizvede godišnje milion litara mleka. Tamo je svaki santimetar zemlje, gospođo Raguš, obrađen. Svako ko je tamo bio shvatio je da je Bog dao za poljoprivredu i svaka normalna država, pričamo o patriotizmu, to nije pitanje patriotizma, to je pitanje zdrave pameti, čuva to mesto, one koji ih hrane, koje hrane, kao malo vode na dlanu.

Projektom Jadar, tamo lepo stoji, da je neophodno raseliti stanovništvo. Vi, ako hoćete da znate kako je lepo živeti pored rudnika idite u Slatinu, idite u Metovnicu. Pre dve godine me zovu iz sela Slatina, i nije problem, oni se generacijama sele, od kada je Vajfert tamo početkom 20. veka doveo Francuze, oni su navikli da se sele i tačno je da oni rade u rudniku i rudnik je njihova sudbina. Ali, čekajte, polako, vi ste doveli Kineze, „Ziđin“, i dolaze Kinezi u Slatinu, i kažu – vidite ovako ljudi, ispod vaše privatne imovine nalazi se bakar i zlato, hoćemo da kupimo. Naravno, ako sada neće da prodaju sledi eksproprijacija, i pogode se za cenu, i poreska uprava razreže cenu i sve je u redu. Međutim, kada je došlo vreme da se plati Kinezi se predomisle i kažu – sada nam je skupo i ostanu i bez para, gospođo Raguš, a država je garant i bez zemlje. Onda zovu mene, i gde ćemo mi, država ne reaguje, oni se žale, itd. Država, nemaš kome da se žališ, hajdemo mi lepo u Užičku ulicu ispred kineske ambasade, kod tadašnje ambasadorke Čeng Bo, da joj prenesemo jednu poruku, da prenese svojim drugarima iz Centralnog komiteta, da njihove firme ovde…