Istine radi, gospodine Parandiloviću, ja osam godina nisam bila u politici, a 1999. godine nisam morala, nije bio moj deo posla, bila sam zamenik saveznog ministra informisanja. Nije bilo moje, ali znate, mnogi takvi poput vas su pobegli. Znate, a zbog te 1999. godine, ja sam sebi na duže vreme ograničila karijeru. Pazite vi sada to.
Pitali ste me i zato odgovaram.
(Miloš Parandilović: Odgovorite mi posle, nemojte da me prekidate.)
Mi smo vi i ja na ti, a ako mislite da ću ja da tražim vaše udaljenje sa sednice, prevarili ste se. Znači, dobićete opet vreme. Izvolite.

Gospođo Raguš, vi možete da odgovorite meni i nakon mog izlaganja. Ne znam gde to u Poslovniku piše da predsedavajući Skupštinom može da prekine kad god hoće govornika i da on priča o čemu god hoće.

Kad niste u temi, svaki put mogu da vas prekinem, to Poslovnik govori.

Ma, sve je u redu, ali nemojte da postavljate pitanja meni, a onda tražite da budemo teme.

Hajde pređite na temu, nisam ja vama bitna, ne trošite vreme.

Ne možete da postavljate pitanje meni, da tražite da budem u temi, ja ću da pričam o temi, a vi ćete da pričate proizvoljno i to još da upadate meni u reč i da me prekidate.

Dakle, ja sam 1999. godine imao deset godina, kada je Aleksandar Vučić dobio stan od države, kada je Slavka Đuruviju pojeo mrak, ja sam tada imao deset godina, a vi ste služili Šešelju u najvećim udesima koje su Srbiju ikada zadesili, pa ste danas prešli da služite Vučiću. To je razlika između mene i vas. Vi ne znate šta znači biti opozicija sem onog jednog kratkog perioda ovde i tada ste koristili povlastice, vi radikali.

Nemojte vi da delite moralne lekcije. Gde ste vi Srbe branili, tu Srbi više ne rastu, nema ih. Idite u Knin pa tamo pitajte koliko ima Srba. Idite u Republiku Srpsku Krajinu pa vidite koliko je Srba ostalo nakon vaše genijalne politike Vojislava Šešelja i Slobodana Miloševića.

I, vi mene pitate gde sam ja bio. Pa, kolega vam lepo reče, dovodite Gerhrada Šredera na proslavu NATO bombardovanja i pričate vi meni gde sam ja bio. To je vaš patriotizam. Kukate za kineskim investicijama, a gazite na ulici sopstveni narod. Vi ste se otuđili, odnarodili, vi ne živite u realnosti, vi živite u fikciji. Vama uopšte nije jasno šta se oko vas dešava, a svet se tektonski menja i Srbija se tektonski menja, ovaj narod vas više neće.

Shvatite da vas neće i sve vaše budalaste priče i ispiranje mozga s tih govornica i vrćenje patriotskih priča, nikog živog u Srbiji ne interesuje. Vi ste prošlost, a ovoga puta je razlika ta, što ćete biti lustrirani i nećete ispirati mozak nikome više, posebno ne budućim generacijama. Od kada sam prohodao i probauljao, ja vas gledam televiziji, sa sto godina ćete da sedite tu i da pričate patriotske govore. Želudac se narodu u Srbiji prevrće od vas, a vi pričate o patriotizmu. Pojeli ste budućnost, šta još hoćete.

Gadite se na Ameriku i ne znam ni ja šta, kao da sam ja njihov zastupnik ovde. Svakome kome rasprodajete državu, kao Generalštab, kao Nemcima, rudnike kao Kinezima, rudnike, ja ću da apostrofiram, ja nemam problem. Ali, niste gadljivi na američke dolare, nego ih trpate po džepovima i gledate kako da ih iznesete iz Srbije. Svešćemo račune, lustracija vam ne gine, to vam ja obećavam.

Član 35 - kratkoročni akcioni plan kvaliteta vazduha. Njegov sadržaj i informacija o njegovom sprovođenju u formi godišnjeg izveštaja moraju biti dostupni javnosti, zainteresovanim organizacijama, kao što su organizacije koje se bave zaštitom životne sredine, organizacije koje zastupaju interese osetljivih grupa stanovništva, zdravstvenim organizacijama i udruženjima privrednika putem objavljivanja na zvaničnoj internet stranici nadležnog organa autonomne pokrajine i nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.
Dragi građani Republike Srbije, prethodni govornik je tražio da se ovaj član briše.
Na član 35. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Željko Veselinović, Slavica Radovanović i Đorđo Đorđić.
Da li neko od predlagača želi reč? (Ne)
Na član 37. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Ana Jakovljević, Ana Eraković.
Gospođo Jakovljević, izvolite.

Poštovani građani, naš amandman se odnosi na izradu plana zagađivača za smanjenje emisija iz stacionarnih tačkastih izvora zagađenja i ostajemo dosledni onome što smo govorili, da insistiramo da se pored stacionarnih tačkastih izvora zagađenja uključuju i linijski i površinski izvori zagađenja, u slučaju kada je utvrđena druga kategorija zagađenja vazduha, što znači u prevodu zagađen vazduh.

Takođe smo predložili da ovi planovi operatera moraju da budu dostupni javnosti i zainteresovanim organizacijama, kao što su organizacije koje se bave zaštitom životne sredine, koje zastupaju interese osetljivih grupa, zdravstvenim organizacijama i udruženjima privrednika putem objavljivanja na zvaničnoj internet stranici.

Ono što smo takođe predložili, da se ovi planovi objavljuju u roku od 30 dana od dana njihovog usvajanja, a najkasnije 60 dana od početka godine.

Moram samo da se osvrnem na ono što je pominjano ovde za Izveštaj iz 2018. godine, Batutov i naglasili smo da je to preliminarna studija. Sada prosto ne mogu a da se ne zapitam da neko dovodi u pitanje ovu studiju zato što ako čuveni semafor kojim se vlast hvali u Boru, samo bi trebalo da odu i stanu ispod tog semafora i da vide da zapravo teški metali, arsen, kadmijum, čestice prašine su po izveštajima Agencije za zaštitu životne sredine višestruko iznad dozvoljenih. I onda me zanima kako i sa kojim prosto rezonima dovodite u pitanje preliminarnu studiju Batuta, ako je očigledno da je vazduh tamo i te kako zagađen?

Ovde čujemo čitanje štelovanih izveštaja o tome kako "Zi Đin" savršeno i sve po pravilima službe radi, a ono što bih ja savetovala je da odete da razgovarate sa radnicima koji tamo rade, pa da čujete kakvi su uslovi rada i zaposlenja, šta zapravo u "Zi Đinu" doživljavaju.

Takođe, isti taj "Zi Đin" nema dozvole, to uvek nekako zgodno zaborave da kažu poslanici vladajuće većine, da prosto za mnoge stvari aktivnosti koje tamo sprovode nemaju adekvatne dozvole i da mnoge stvari rade, tek naknadno dobijaju dozvole za ono što su već uradili ili ih uopšte ne dobijaju.

Takođe bih podsetila i na Izveštaj DRI koja je ukratko rekla da mi uopšte nemamo pojma šta se izvozi, taj koncentrat i koji su to materijali koje kineska kompanija eksploatiše i da je zato zapravo teško utvrditi i rudnu rentu, jer ne znamo tačno na šta utvrđujemo rudnu rentu.

Ono što je vrlo interesantno, čak ne mogu da kažem smešno nego je tužno, da se moderna topionica predstavlja građanima kao vrhunac benefita za njih u kome privatna kompanija eksploatiše ne znamo šta, a od toga prosto građani Srbije imaju takav boljitak da je to prosto neizrecivo. Ja stvarno ne znam, da ovo nije tužno, bilo bi neverovatno smešno.

Amandman kojim se posle člana 37 dodaje član 37a, zajedno su podneli narodni poslanici Miroslav Aleksić, Borislav Novaković i Đorđe Stanković, Uroš Đokić.
Reč ima gospodin Đokić. Izvolite.

Poštovani građani Republike Srbije, da bismo shvatili zašto predlažemo dodavanje novog člana posle člana 37, član 37a, moramo da se osvrnemo u kakvom mi vremenu danas živimo. U ratna vremena, u vremena kada nesreće pogode jednu zemlju, odvežu se psi rata, poremete se moralna načela i vertikale i jave se ratni profiteri i to su oni ljudi koji čine razna zverstva, samo zarad sticanja profita.

Međutim, u eri SNS, javio se jedan drugi vid profitera i to su ekološki profiteri, jer kako drugačije objasniti sulude ideje prekopavanja Srbije, kako drugačije objasniti ideju da se raskopa Jadar, Dobrinski basen, kako objasniti da za interese Kineza, koje tako zdušno branite ovde i dovodimo faktičko i fizičko pitanje opstanka, Zaječara i Bora u pitanje.

Kako objasniti pustošenje šuma u Varvarinu za izgradnju vetroparka za vaše interese?

Građani Srbije treba da znaju šta se desilo, a ovde se pominjalo u Kraljevu, Valjevu, Užicu.

Svuda su gorele deponije i svuda su gorele deponije koje nisu sanitarne deponije i koje nemaju upotrebne dozvole i malopre smo čuli od ministarke, gospođice Pavkov, kako ranije nije bilo ni v od vazduha, pomenu ovde i kaže nismo čuli "v" od vazduha. Gospodo u Užicu su 2024. godine videli vazduh, nožem su mogli da ga seku, ali u Užicu su deca doslovce disala duboko, ali ne vazduh, već kancer sa deponije Duboko koji je tamo požar izbacio.

U jednoj situaciji u kojoj se Srbija sada nalazi, kada nadležne institucije ne rade svoj posao, kada nema plana o kome ovaj član zakona govori, kada se ne meri prisustvo kancerogenih čestica u vazduhu, tada roditelji moraju da mere tumor markere u krvi svoje dece. I to je ono do čega ste vi doveli.

Ono što se sada dešava u zapadnoj Srbiji, dešava se na planini Tari, lepotici zapadne Srbije, gde ljudi dolaze baš zato što nije narušena urbanistički, baš zato što je divlja, što je sjajna priroda i baš zato što je najveće stanište mrkog medveda u ovom delu sveta. E tamo jedan lokalni tajkun planira da otvori kamenolom, jedan venac kamenoloma, četiri kilometra i da teški kamioni, miniranje, prašina, pretovar, opterete našu Taru i to isti čovek koji je nelegalno vadio šljunak iz korita reke Drine.

Moram da kažem da je to ta kasta ekoloških profitera o kojima ovde govorimo, jer od svih oblika mržnje kombinovane, sa ljubavlju sa budžetskim parama, koji ste pokazali prema našoj zemlji, ta nekakva mržnja prema prirodi naše Srbije, ima posebno mesto, i zato ćete posebno odgovarati za takvu vrstu mržnje.