Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Borislav Antonijević, koji nije u sali.
Reč ima narodni poslanik Ana Krstić.
Molim vas da se prijavite.
Izvolite.

Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, osvrćući se na tri godišnja izveštaja o radu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koji su se takođe našli na dnevnom redu, moram da istaknem nekoliko stvari.

Kao prvo, na sednici Odbora za pravosuđe i kada se raspravljalo o ovoj temi, ostalo je nejasno zašto ovi izveštaji nisu razmatrani pravovremeno. Koliko sam mogla da primetim, svake godine su uredno dostavljeni. Poverenik ih je blagovremeno slao Skupštini, a obaveza je bila da se oni blagovremeno i razmatraju.

Zatim, što se tiče same sadržine ovih izveštaja, vidimo da se iz godine u godinu ponavlja jedno isto i jasno upozorenje – drastičan i nenormalan priliv predmeta u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja.

Izveštaji beleže enormne skokove broja žalbi, i to iz godine u godinu. Poverenik dosledno ističe uzrok – ukidanje instituta zloupotrebe prava izmenama zakona iz 2021. godine, kao i promene stava Upravnog suda u vezi sa obavezom nadoknade troškova koje potražuju advokati u prekršajnim postupcima.

Dakle, imamo situaciju gde pojedinci, pa i advokati, koriste zakonske mogućnosti da organima vlasti šalju desetine, pa i stotine zahteva. To naročito pogađa najslabije karike u sistemu – mesne zajednice, škole, domove zdravlja koji nemaju kadrovske, pravne, ni tehničke resurse da se nose sa tim. Kada te ustanove ne odgovore na zahteve, što se sve češće dešava, podnose se žalbe Povereniku, a onda i prekršajne prijave i onda uz kazne te institucije plaćaju troškove prekršajnog postupka, uključujući i troškove advokata.

Zbog uvećanog broja predmeta, kancelarija Poverenika postaje preopterećena, a jedna od posledica je da građani, novinari, nevladine organizacije i svi oni koji zaista traže informacije u javnom interesu sve duže čekaju na reakciju ove institucije. Sistem ostaje zakrčen.

Dakle, da uprostimo kroz jedan primer. Pera Perić iz Ljiga traži od lokalnih ustanova podatke koji su gotovo izvesno besmisleni. Ustanove ne odgovore, sledi prekršajna prijava i onda ne samo da te ustanove plaćaju kazne, nego još i troškove advokata. Tako neko zarađuje enormne cifre iz državnog budžeta, na račun slabosti zakonskog teksta.

Poverenik je više puta isticao koja su moguća rešenja za ovu situaciju, a kao jedan – ponovno uspostavljanje instituta zloupotrebe prava. Ali uprkos tome što smo svi sa time upoznati i što znamo da se ovo stanje ponavlja već nekoliko godina, zakon još uvek nije izmenjen. Na sednici Odbora za pravosuđe donet je zaključak kojim se poziva Vlada da intenzivira aktivnosti na pripremi odgovarajućih izmena i da ih blagovremeno utvrdi. Ali moram da primetim da to nije dovoljno, blagovremeno bi bilo juče, jer ovo pitanje nije novo.

Podsećam da je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave još ranije priznalo da je stanje postalo neodrživo i zajedno sa Poverenikom formiralo Radnu grupu za pripremu izmena. Čak su i one bile predložene u februaru, ali predlog se nije našao pred parlamentom. Ovo je jasan i nedvosmislen primer zakona koji se pokazao u praksi kao manjkav. Ako neka situacija zahteva hitno postupanje, onda je to ova. Nema više prostora za odlaganje, izmene zakona moraju što pre pred narodne poslanike.

Dakle, apelujem da se pitanje izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja hitno stavi u središte pažnje. Ne smemo ostati na nivou deklarativnih zaključaka i opštih mesta. Sada je krajnji trenutak za konkretne korake, a unapređenje zakonodavnog okvira je ipak osnovna nadležnost ovog doma. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski.
Molim vas da se prijavite. Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege, uvaženi građani Srbije, veoma je važno što posle sedam meseci maltretiranja i terora mi raspravljamo na ovoj sednici o setu zakona koji su veoma važni za život svakog građanina i građanke Srbije.

Izdvojila bih Predlog zakona o Alimentacionom fondu, koji je ogromna podrška porodicama, samohranim roditeljima, da ostvare svoje pravo na alimentaciju za svoje dete. Za mene su tu najvažnije tri odredbe ovog zakona. Prva je da je država opredelila sredstva iz budžeta od 500 miliona dinara za njegovu realizaciju, druga je da se sve radi izvršnim postupkom, bez birokratskih bilo kakvih opterećenja i da se ovim zakonom obuhvataju i ranije pokrenuti postupci.

Zatim, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o subvencionisanju dela kamate za mlade, za kredite za mlade, za rešavanje njihovog stambenog pitanja, koje pokazuje ozbiljnost države da je spremna da pomogne mladima da na jedan siguran, a veoma povoljan i jeftin način obezbede svoje stambeno pitanje, i to u kontinuitetu.

Što se tiče tri medijska zakona koja su na ovoj sednici na dnevnom redu, za mene je najvažnije da je bila javna rasprava, da su ova tri medijska zakona usklađena sa Evropskom komisijom i da mi ovim predlozima zakona želimo i dalje da unapređujemo medijski prostor Srbije, a ima nas koji se veoma dobro sećamo kako je izgledala sloboda medija za vreme onih koji su sada opozicija, a nekad su bili na vlasti i kako bi medijska slika Srbije i dalje izgledala u Srbiji, jer su to pokazali blokaderi i oni koji ih podržavaju, svojim odnosnom na lokalnim izborima prema novinarima u Kosjeriću i u Zaječaru. Uprkos svemu što radite, ne možete da zaustavite dalji napredak i razvoj Srbije, veliki infrastrukturni projekti Srbije menjaju Srbiju na bolje, otvaraju nova radna mesta i dovode veliki broj investitora.

Navešću samo jedan primer koji ilustruje ovo što sam rekla. Do kraja godine u Srbiji će biti izgrađeno 170 kilometara novih saobraćajnica. Trenutno se u Srbiji gradi 504 kilometra auto-puteva, brzih saobraćajnica koje građane povezuju, omogućavaju njihovu bolju povezanost i jačaju našu ekonomiju.

Ako ste, uvažene kolege koje ste prekoputa mene, posle sedam meseci blokada i agresije shvatili da je propao pokušaj vašeg uličnog prevrata i nasilne smene vlasti, onda je to dobro. Ako to niste shvatili, onda su vam lokalni izbori u Kosjeriću i u Zaječaru to veoma dobro pokazali. Ali moje mišljenje je da ste prevazišli sebe u svakom smislu reči, zato što ste državne univerzitete doveli na korak do kolapsa i do bankrota.

Govorili ste protiv nasilja, a svakodnevno ste samo izazivali nasilje. Puna su vam usta bila vladavine prava, a svakodnevno ste kršili Ustav Srbije i vaši predstavnici, oni koji vas podržavaju, nažalost, to je prof. Jovo Bakić na Filozofskom fakultetu u Beogradu, koji sam i ja završila, koji je javno rekao da ćete nas juriti po ulicama i da ćete nas kuvati i dinstati.

Ali, ono što je za mene najgore u celoj ovoj situaciji je što ste posejali zlo mržnje i što će nam trebati dugo vremena da to ispravimo, ali kao što je koleginica rekla – uspećemo u tome, i što ste se za sve ovo vreme predstavljali kao borci protiv korupcije, a završili ste snabdeveni elektronskim brojačima novca, saznaće se jednom i čijeg.

Međutim, sada je vreme da Srbija nastavi da se razvija i da nadoknadi sve ono što je prepušteno. To veliki broj građana Srbije i traži i očekuje i vrlo dobro zna ko je Srbiju izvukao od pretećeg bankrota, iz situacije koju smo imali sa poplavama i iz korone. Ja verujem da ćemo mi to u narednom periodu, zajedno sa građanima koji su većinski uz nas, i pokazati.

U danu za glasanje podržaću ovaj set predloženih zakona.

Zahvaljujem.
Na listi govornika nema više prijavljenih narodnih poslanika.
U skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa. Sa radom nastavljamo u 15 časova i 15 minuta.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.
Završili smo po listi i vraćamo se na ovlašćene po grupama.
Da li neko želi reč?
Slavica Radovanović. Izvolite.

Dobar dan i hvala predsedavajuća.

Pošto je naravno, jedna od tačaka dnevnog reda Alimentacioni fond, zaista se radujem da smo mi napokon u ovom sazivu uspeli da napravimo dogovor, odnosno da se usaglasimo za jednu ovako važnu temu i da smo svi saglasni da jedan ovakav zakon treba da usvojimo i nažalost, da nam je trebao i pre mnogo godina.

Ono sa čime ne bih mogla da se složim, a to je da se pripisuje to jednoj grupaciji ljudi, ili jednom čoveku, zasluga za ovakav zakon. Predlagali smo mi i pre zakone, predlagali smo mi i pre mnoge amandmane koji nažalost, nisu usvojeni. Govoriti o tome zašto nešto nije usvojeno jer je neko bio poslanik i u prošlom sazivu, mislim da nije korektno, jer ovde ima poslanika koji su poslanici po 15, 20 godina, pa komotno može i da se postavi pitanje, zašto pojedini zakoni nisu usvojeni i tada.

Smatram da nema mesta ni prostora govoriti kada su ovakve teme u pitanju, ko je predlagač, zašto je neko predložio, a zašto neko nije, ili usvojio, najvažnija je stvar da ove kategorije našeg društva budu zbrinute kao što su u ovom slučaju deca.

Meni je žao što nikada niste usvojili amandman kada sam predlagala da se jedna ovakva donacija da i deci čije su majke ubijene u porodičnom nasilju. Znači, deca čije su majke žrtve femicida, i ta deca takođe zaslužuju da imaju neku nadoknadu od ovog društva. Takođe, mi je žao što nikada niste usvojili moj predlog kroz amandmane da napravimo jednu kuću, odnosno hitno zbrinjavanje žrtava nasilja u porodici.

Ja sam to videla, i ova država me poslala da vidim kako to funkcioniše u drugim zemljama, i zaista sam to želela, kao pripadnik MUP da vratim svojoj državi te posete u inostranstvu, da to ne budu turističke posete, nego posete koje će doneti doprinos i neku blagodet našem društvu. Niste imali saglasnost i niste imali razumevanje, a znam koliko je to važno i znam koliko je to potrebno.

Juče smo čuli da imamo 67 sigurnih kuća. Da, imamo ih, ali nažalost, samo na papiru. Od 67 sigurnih kuća samo su šest do sedam u funkciji i to delimično. Od toga spomenula bih najpre sigurnu kuću koja je među prvima formirana u Somboru. Te 2002. godine, kada smo dobili nasilje u porodici kao krivično delo, Sombor je bio pionir u radu svih institucija i funkcionisanju svih institucija. Mi smo odlazili tamo po taj model da vidimo kako da ga implementiramo. Nažalost, došli smo do toga i to je ono što kod nas najviše boli ove Srbe, i što najviše Srbiji smeta i koči razvoj, a to je, uvek se oslanjamo na pojedince.

Imamo zakone, imamo predloge, imamo institucije, ali nažalost, samo tada kada imamo dobre pojedince koji prepoznaju u čemu je problem i koji prepoznaju u kom smeru treba delovati, to zaživi. Onog momenta kada taj pojedinac ode na neko drugo mesto, od svega toga nema ništa.

Tako da bih zamolila ministarku za rad, socijalna pitanja u čijoj nadležnosti se nalaze ove sigurne kuće, da zaista obiđe te sigurne kuće da se izdvoje sredstva i da se te sigurne kuće ponovo vrate u funkciju, ali na način na koji treba, ne samo da se žene ili dete smesti, ne, nego da se sa njima tamo radi, da im se pruži psihološka pomoć, da im se pruži ekonomska podrška, da se te žene prekvalifikuju, ili obuče za neki rad, kako bi mogle da nastave svoje živote normalno.

Drugo, ne mogu zaista da pređem preko događaja koji se desio, a to je isticanje jednog sramnog znaka kao što je kukasti krst. Mi znamo koliko je ta nacističko fašistička organizacija uništila ljudi, naroda i nacija. Pa, bih vas zato samo podsetila da Zakon o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrane upotreba neonacističkih i fašističkih simbola i simbola, u članu 1, 2. i 3. reguliše da je zabranjeno isticanje takvih simbola i uopšte koji se odnose na neonacističke ili fašističke organizacije i udruženja, zabranjuje se isticanje takvih simbola, opet kažem neonacističkih i fašističkih organizacija. Što je najvažnije u članu 3. kaže – zabranjuje se proizvodnja, umnožavanje, skladištenje, veličanje ili na bilo koji drugi način širenje propagandnog materijala, simbola ili obeležja kojima se propagiraju ili opravdavaju neonacistički i fašističke ideje i organizacije.

Evo, ga zakon, prema tome, ko će da odgovara za ono što je urađeno i ono što se zaista desilo i u Beogradu i u Nišu, da mi ovde u sred Beograda i Niša imamo kukasti krst, a evo ga zakon koji to reguliše. Neko mora da snosi odgovornost za to što se desilo.

Ono što bih volela dalje da vam prezentuje, to su muke građana koji se nalaze u bloku 4. Evo, pogledajte slike, šta ste dozvolili. To jest ljudi u gradu Beogradu šta su dozvolili da se gradi. Ljudima koji žive u zgradi koja se gradi potpuno su zatvoreni prilazi terasama, ja sam tamo bila. Ne moguće je da vi stojite na terasi i da vi gledate, gledate u beton, gledate u stepenište, gledate u ljude. A pogledajte ovo nisu ljudi iz Srbije, ovo su ljudi koji su došli da rade iz ko zna kojih zemalja. Oni čak ne koriste ni osnove Zakona o zaštiti na radu. Oni nemaju ništa zaštićeno. Pa, nije ni čudo što nam malo, malo neko padne sa neke terase koja se gradi ili zgrade i šta se dešava? Niko ne snosi ni za to odgovornost. Kako mogu ovi ljudi da budu pored svega što ste učinili ovim ljudima u bloku 4. još da budu ovako neobezbeđeni i da prave jedan ovakav objekat.

Pogledajte koliko je to blizu. Da li možete da zamislite sebe da živite u zgradi i da gledate komšije koji vam se šetaju ispred vas, znači, zagrađena vam je terasa, zagrađen vam je prozor, a konkretno stan koji je u ovoj situaciji najugroženiji u tom stanu se nalazi porodica sa dvoje dece i ti ljudi zaista govore da njihova deca nisu bezbedna i da su čak morali da stave šipke kako im ne bi ti radnici ulazili, jer kada su se pobunili taj glavni preduzimač je preskočio terasu i ušao bez problema u kuću da se raspravlja sa takvim ljudima.

Ja vas zaista molim, okej, pravimo zgrade i radimo zgrade, ali mi ne možemo ugrožavati živote drugih ljudi. Konkretno, u ovom slučaju, u Bloku 4 stanari nemaju pristup objektu sa javne parcele i nemaju zemljište za redovnu upotrebu objekta. Zatim, parcela ne zadovoljava uslov da bude građevinska jer nema pravilan oblik. Predmetna parcela svojim oblikom ne zadovoljava uslov da bude građevinska, ima oblik šupljeg trapeza a pravilnik ne prepoznaje takve parcele.

Ovde se sve gradi i na zelenoj površini, te vas ja molim da u ime stanara Bloka 4 stambene zgrade prekinete gradnju ovog objekta i završite jednostavno sa maltretiranjem ovih ljudi.

Imam još par pitanja.

Ovo je bilo za vreme junskih izbora u mojoj zgradi. Umesto kluba penzionera, napravljen je bokserski klub. Tu su se pronašli vaši kol centri, listići, spiskovi za glasanje. Ovaj bokserski klub i danas dani nije bokserski klub, tako da vas molim da mi odgovorite za šta služi objekat u Lipama, kada nije bokserski klub a bio je kol centar? Hvala.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pavić. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, na dnevnom redu je, između ostalog, i Zakon o zaduživanju kod francuskih banaka u vrednosti od 1,9 milijardi evra, za kompletiranje kupovine, avansne kupovine "Rafala", što je inače nešto što je protiv uobičajenog načina kupovine, gde se sve plaća avansno pre nego što je išta isporučeno od borbenih aviona.

Ja ću ovde da, pošto sam član i Odbora za odbranu i bezbednost, međutim, ni ja, ni još neke kolege nismo uspevali na Odboru da dobijemo neke najosnovnije odgovore na pitanja vezana za "Rafale", da iskoristim priliku da javnost bar čuje ono što smo mi hteli da dobijemo kao informaciju a nismo dobili. Pogotovo je paradoksalno što mi, evo, kupujemo od jedne NATO države borbene avione, i to ne bilo koje NATO države, od NATO države koja se otvoreno meša u izbore u susednim zemljama, u Rumuniji, a mi postajemo sve zavisniji od Francuske. Dok se Afrika oslobađa kolonijalnog ropstva francuskog, mi sve više padamo u ropstvo koje je vrlo slično afričkom i sad ispada da mi još treba da se ugledamo na afričke narode. Pa i treba, u tom pogledu. Uopšte, današnja Francuska mnogo više podseća na Višijevsku Francusku nego na onu Francusku De Gola, pogotovo danas kada je predsednik u Odesi, iako je dobio prilično diplomatsko upozorenje iz Moskve da ko hoće da sarađuje sa Rusijom treba da razmisli da li je na strani istine ili na strani neonacizma. To je sve u sklopu ovoga što kažem kakva je Francuska danas, koja aktivno učestvuje u ratu. Sad će da gradi i vojne fabrike u Ukrajini i mi se oslanjamo na njih za jedan tako važan borbeni sistem kao što su "Rafali".

Sad ću da postavim ta pitanja na koja nismo dobijali odgovor mesecima na Odboru za odbranu i bezbednost.

Jedan, na osnovu čega je doneta odluka o kupovini višenamenskih borbenih aviona tipa "Rafal"? Osnovno pitanje, još uvek čekamo odgovore.

Da li je ikad urađena studija o tehničkom opremanju RV i PVO novim borbenim avionima i da li je u njoj naveden "Rafal"?

Tri, da li je rađena studija nabavke i opremanja i ako jeste, koji tipovi aviona su uzimani u obzir?

Četiri, da li su i koliko opitnih pilota letelo borbenim avionima tipa "Rafal" i koji je uporedno avion prikazan i uziman u obzir za alternativu?

Pet, da li je, ako su piloti leteli "Rafalom", napisana analiza uporednih karakteristika, prednosti i mana alternativnih aviona?

Šest, ako nije, zašto nije? Ili je to stvar isključivo političkog dogovora, bez pitanja struke?

Sedam, zašto ranije nije izvršena nabavka novih borbenih aviona iz Rusije ili Kine? Uopšte, da li je bio u opticaju kineski avion "J-10-S" koji se izvanredno pokazao u nedavnom indijsko-pakistanskom ratu, koji je jeftiniji, a ispada da je delotvorniji od "Rafala"?

Osam, da li je i kada uopšte uziman u obzir ruski ili kineski avion i koji tip?

Devet, koliki su ukupni troškovi za avion "Rafal" bez naoružanja?

Deset, koliki troškovi otpadaju na naoružanje "Rafala"?

Jedanaest, koliko će koštati prilagođavanje aerodromske infrastrukture za prijem i smeštaj aviona "Rafal", kao i poletno-sletna staza?

Dvanaest, osim aerodroma Batajnica, da li će se vršiti prilagođavanje aerodromske infrastrukture na vojnim aerodromima Niš i Lađevci?

Trinaest, koliki su ukupni troškovi obuke pilota, koliko će trajati smeštajni kapaciteti i ko to plaća, Srbija ili kompanija "Daso"?

Četrnaest, obuku zemaljskog osoblja vrši kompanija "Daso". Koliko traje i koliko košta po osobi?

Petnaest, kako će država sprečiti odlazak mehaničara i električara, s obzirom da osim vojnih dobijaju i civilne sertifikate?

Šesnaest, da li je rešeno tehničko održavanje, remont jedan, dva, tri i da li će se nešto vršiti u Srbiji ili sve u Francuskoj?

Sedamnaest, kolika je cena remonta dva motora, radara i elektronike?

Osamnaest, kako je rešeno pitanje rezervnih delova za avione "Rafal"?

Devetnaest, da li je konačno poznato šta od raketa "vazduh-vazduh" i "vazduh-zemlja" dobijamo?

Dvadeset, spominje se i navodna integracija domaćeg naoružanja za borbenu avijaciju, da li je to medijska spekulacija ili istina? Ako jeste, zašto onda nije jeftinija nabavka "Rafala" nego skuplja?

Dvadeset jedan, da li će i koliko integracija softvera biti dostupna nama ili će samo biti dostupna pod ograničenim uslovima? Evo sad Indija već pravi problem oko toga zato što hoće da ima ključ za taj softver koji oni upotrebljavaju na "Rafalima", upravo zbog načina na koji su se pokazali u ovom nedavnom sukobu.

Dvadeset dva, kolika je cena sata leta borbenim avionom "Rafal"?

Dvadeset tri, za koliko godina ćemo znati ekonomsku opravdanost kupovine aviona tipa "Rafal"?

Dvadeset četiri, šta planiramo sa postojećim MiG-29 u periodu posle 2030. i 2033. godine?

Dvadeset pet, da li smo nabavili polovne MiG-29 iz Mađarske za rezervne delove i da li planiramo da ih osposobimo za let, da ostanu operativni bar do 2035. godine, ili će se koristiti za postojeće MiG-ove?

Dvadeset šest, da li imamo dovoljno pilota za let na avionima tipa "Rafal"?

Dvadeset sedam, da li s obzirom na ovu kupovinu planiramo nabavku novih školsko-borbenih aviona?

Dvadeset osam, kakva je uloga Makrona, s obzirom da je Vlada Srbije vodila razgovor sa kompanijom "Daso" u ambasadi Srbije u Parizu?

Kakva je uloga bila ambasadorke koja se sastajala sa direktorom kompanije "Daso"?

Dvadeset devet, da li se stručno analiziraju nedavna iskustva Indijsko Pakistanskog rata i pogotovo činjenica da su jeftiniji kineski avioni po dostupnim izveštajima, pokazali su superiornost u odnosu na "Rafale".

Ministar odbrane nas obaveštava da je nemoguće doći do takvih podataka, osim iz sredstava javnog informisanja i to je meni direktno govorio na nedavno zatvorenoj sednici i to nije nikakva tajna, to postavljam javno to pitanje na koje nema odgovora, i čemu onda nama obaveštajne službe ako sve moramo da čitamo iz medija, pogotovo o jednom tako važnom pitanju, kada je reč kao što je nabavka borbenih aviona?

Trideset, da li se prate letovi Hrvatskih "Rafala" uz granicu sa Srbijom?

Trideset i jedan, da li imamo informaciju o Hrvatskom opremanju raketama "Vazduh-vazduh", velikog dometa i krstarećim raketama?

Trideset i dva, da li je bilo reči o vazdušnom patroliranju na prostoru nekadašnje SFRJ, pošto samo Hrvatska i Srbija imaju borbenu avijaciju, svih eks ju republika, i da li su nabavljeni "Rafali"da bismo zajedno sa Hrvatima za račun NATO, patrolirali nad tim prostorom i to je nešto što se stalno provlači, kao nešto što je vrlo pod velikim oblakom sumnje, da li se ustvari mi spremamo za jednu tihu integraciju NATO bez članstva i da mi ustvari u nekoj budućnosti zajedno sa Hrvatima obavljamo patroliranje nad nebom bivše Jugoslavije, za račun NATO, pošto imamo iste avione?

Kao poslednja vest je da je Azerbejdžan upravo sada prijateljska zemlja posle indijsko-pakistanskog sukoba rešila da nabavi dodatnih 40 kinesko-pakistanskih lovačkih aviona kineske proizvodnje JF-17C Blok 3 za oko 4,2 milijarde dolara ili 100 miliona dolara po letilici.

Pošto smo mi mnogo bogatiji od Azerbejdžana izgleda, mi možemo da plaćamo više nego duplo po letilici, a imamo, to jest imali smo do nedavno odlične vojne odnose sa Kinezima i sve mi to dovodimo u pitanje.

Ja bih mogao da se kladim, dok mi budemo dobijali možda taj prvi „Rafal“, da će situacija u svetu biti potpuno drugačija, da će Francuska biti definitivno na stani poraženih zemalja u ovom ratu, a mi ćemo biti vezani za tu Francusku i već ćemo potrošiti unapred 2,8 milijarde dolara za ovaj borbeni avion.

Hvala vam.
Samo privodite kraju. Prošlo je vreme.