Hajde molim vas završite. Isteklo vam je vreme. Završite misao.

Samo da završim misao, a tiče se ovog dela oko rađanja. Naše te mlade mame koje su sada trudne i sutra rode zdravo, pravo dete, te mlade mame koje dobiju sredstva za prvo dete, drugo, treće, to je potreba o kojoj treba da razmišljamo, a to je tzv. porodiljsko bolovanje. Porodiljsko bolovanje za tu mladu mamu kreće 45 dana pre termina porođaja, a završava se u narednih godinu dana. Može da bude i 60 dana pre termina porođaja.

Na taj način porođaj, termin porođaja može da bude pomeren za 10 dana i to dete kada se rodi, to dete godinu dana bi po pravilu trebalo da ima, da ta majka ima porodiljsko, jer ta majka sutra doji dete, neko doji pet, šest, neko 10, neko godinu dana i na taj način ja bih tražio da obezbedimo i da bude makar godinu dana od dana porođaja. Hvala još jednom. Ja bi podržao ovaj predlog zakona.

Razumeli smo, prenećemo resornoj ministarki za brigu o porodici.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, gospodin Aleksandar Martinović.
Izvolite.

Zahvaljujem se, gospođo Raguš.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja kao član Vlade ne mogu da se složim sa jednom konstatacijom koja je pre nekih pola sata izneta ovde u Narodnoj skupštini, da je pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, 1. novembra prošle godine bio, kako je rekao narodni poslanik, okidač za proteste i za nasilje koje se konstantno dešava u svim delovima Srbije od novembra meseca pa do današnjeg dana.
Ja mislim da je jedan drugi događaj, ako već govorimo o događajima kao, uslovno rečeno, okidačima za određene političke pojave, da jedan drugi događaj zapravo predstavlja okidač koji je legitimisao nasilje i teror kao sredstvo političke borbe, a to je nešto o čemu sam već više puta govorio ovde u Narodnoj Skupštini, pokušaj ubistva predsednika, tada predsednika Vlade Aleksandra Vučića u Srebrenici u julu 2015. godine. Posle toga na ovim našim prostorima izgleda da je sve postalo dozvoljeno.
Zašto to kažem? Godine 2015. neko je pokušao da ubije u Srebrenici Aleksandra Vučića. U to nema nikakve sumnje. Dakle, kada pogledate one snimke, ono je pokušaj ubistva i hvala dragom Bogu i hvala onim policajcima i hrabrosti samog Aleksandra Vučića što se to nije desilo, ali namera da se ubije predsednik Vlade je nesumnjivo postojala.
Šta se posle toga dešava? Godine 2016. mnogi od vas se sećaju tog saziva, pre nego što je konstituisan novi saziv Narodne skupštine, Boško Obradović upada u zgradu Narodne skupštine u Kralja Milana u sedište RIK-a i traži da ga RIK proglasi, odnosno njegovu listu da je ušla u parlament, iako nije – ali, nema veze što nije, ja ultimativno tražim da proglasite da sam prešao cenzus u to vreme od 5% i hoću da uđem u parlament.
Posle toga imate intervenciju tadašnjeg američkog ambasadora, pa posle toga imate skup tamo ispred stare zgrade Narodne skupštine u Kralja Milana, sećate se, svi lideri opozicije su bili, bez obzira da li su levi ili desni, tamo je bio i Boško Obradović, tamo je bio i Bojan Pajtić, tamo su bili svi, apsolutno svi i posle toga Boško Obradović je ušao u Narodnu skupštinu. Taj isti Boško Obradović, koji je tada bio u savezu sa Draganom Đilasom, za koga danas narodni poslanik kaže da ne sprovode nikakvo nasilje, da ne poziva na nasilje, a ne da samo poziva nego je akter nasilja, učestvuje u nasilju ovde u Narodnoj skupštini i van Narodne skupštine.
Dakle, 2020. godine Marijan Rističević biva napadnut ovde ispred ulaza u Narodnu skupštinu. Dakle, bilo je mnogo događaja koji su pripremali teren za ono što nam se danas dešava i nije tačno da je pad nadstrešnice u Novom Sadu okidač za bilo šta.
Teren za ono što se danas dešava u Srbiji i ono što se dešava unazad nekoliko meseci pripreman je mnogo, mnogo ranije.
I ako izuzmemo 5. oktobar koji je bio klasičan primer obojene revolucije i sprovođenje nasilja i terora u politici kao legitimnog sredstva političke borbe mi zapravo od leta 2015. godine, kada se desio pokušaj ubistva predsednika Vlade, Aleksandra Vučića, u Srebrenici, imamo stvaranje atmosfere da je nasilje, da je teror, da je sila legitimno sredstvo političke borbe.
To da Dragan Đilas, Goran Ješić, Marinika Tepić, Miroslav Aleksić, Borko Stefanović i njima slični ne stoje iza nasilnih protesta i blokada to je apsolutna neistina. Ne samo da stoje, ne samo da ih iniciraju, nego, kao što sam rekao, u njima vrlo aktivno i učestvuju.
Mnogi su se pitali gde je viđeno sve ono što se dešavalo pre nekoliko dana ovde u Narodnoj skupštini kada su nas gađali suzavcem, šok bombama, kada su nas gađali jajima, kada su nas posipali prahom iz protivpožarnih aparata i mnogi ljudi su rekli to se nikada nigde nije desilo. Nažalost, desilo se. Desilo se u Ukrajini, u njihovom parlamentu, njihovoj Vladi, pa se posle toga desio Majdan, pa je posle toga na vlast došao neko ko je nekome u tom trenutku bio simpatičan, ko baš nije bio klasičan političar i onda su neki rekli – baš super što je došao takav jedan na čelo Ukrajine, pa je Ukrajina gurnuta u rat sa Rusijom. Pri tome, uopšte ne želim da pravdam ni na koji način ono što Rusi nazivaju specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini.
Ali, hoću da vam kažem tako se priprema teren da se uništi jedna država. Kada predsednik Republike Aleksandar Vučić opominje sve nas, posebno mlade ljude, posebno studente da se ne povode za onima koji bi da Srbiju vrate u 2000-e godine, mnogi misle da je to jedna prazna floskula i da to nije moguće da se desi. Nažalost, i te kako je moguće.
Da je neko rekao 2014. godine da će na istoku Evrope da bukti praktično bratoubilački rat između dva skoro identična naroda, vi biste rekli da je to nemoguće. Kao što, da se malo dalje vratimo u prošlost, da nam je neko rekao da je moguće u 20. veku bombardovati jednu suverenu i nezavisnu zemlju, kao što je bila Savezna Republika Jugoslavija, mnogi bi rekli tamo negde 1996. 1997. 1998. da je nemoguće. Međutim, i te kako je moguće.
Dakle, i ono što govori danas predsednik Republike je i te kako moguće. Lako je moguće da ako poverite vlast ovima poput Đilasa, Marinike, Borka, Miroslava Aleksića itd. da Srbiju vratite u 2000-e godine.
Gde imate primer takvih zemalja? Ja ću navesti samo dva. Siriju i Libiju. Dve zemlje koje su bile među najrazvijenijima u svetu, gde je zaista postojalo u pravom smislu te reči jedno ekonomsko i socijalnoj blagostanje, gde se imali visok životni standard, gde ste imali visoko razvijenu privredu, sjajne univerzitete, sjajan zdravstveni sistem, odlične puteve. Onda se desilo što su neki, zamislite tog licemerja, nazvali Arapskim prolećem i pogledajte na šta posle tog proleća liči jedna Sirija ili jedna Libija?
Na to bi nam ličila Srbija kada bi razni Đilasi, razne Marinike, Borko Stefanovići, Aleksići ponovo preuzeli vlast i zbog toga je važno, ja mislim, da i sa ovoga mesta i mi ministri i vi narodni poslanici, koji ste odgovorni, koji ste požrtvovani, koji ste odani Ustavu, zakonu i pravnom poretku ove države, da svi zajedno pošaljemo jasnu i nedvosmislenu poruku studentima, studentima koji su blokirali svoje fakultete i koji misle da time čine nešto dobro za ovu državu, da im kažemo još jedanput da ne dozvole da budu izmanipulisani, politički iskorišćeni od strane onih koji hoće da unište državu Srbiju.
Nemojte da se povedete za onima koji su na delu pokazali šta mogu, nažalost mnogo toga lošeg da urade za državu Srbiju. Dvanaesti je čas da se vratite nastavi, da se vratite učenju, da se vratite polaganju ispita. Lako može da se desi da zbog Đilasa, da zbog Marinike Tepić, da zbog Borka Stefanovića, Miroslava Aleksića, da zbog ovih medijskih trovača sa N1, Nove S, iz „Danas“ izgubite školsku godinu. Kao neko ko ima decu koja će ove godine, nadam se upisati fakultet, kažem vam kao roditelj, nije isto kada izgubite godinu u trenutku kada imate 20 ili 21 godinu i kada ste u mojim godinama. Kada imate skoro 50 godina, kao ja onda nema neke velike razlike, da li imate 50, 52 ili 55, ali kada imate 20 godina, pa izgubite godinu dana lako može da vam se desi da vam se upropasti buduća karijera, da stanete sa učenjem, da stanete sa svojim redovnim obavezama, obuzmu vas emocije, neko vas proglasi za heroja, kao što su vidite zloupotrebili onu Milu Pajić, danas je nema nigde, jedno vreme je bila maltene nova Jovanka Orleanka, žena, devojka koja je nosila baklju slobode, Đilas ju je odbacio kao staru krupu, više je nema nigde. Nemojte da se to desi i vama.
Dakle, vreme je da se vratite nastavi, da se vratite učenju, da postanete dobri pravnici, dobri inženjeri, dobri lekari, vi ste budućnost Srbije. Najmoćnije oružje koje jedna država ima jeste obrazovana, normalna i pristojna mladost i zbog toga je važno da se vratite svojim obavezama, da se vratite u svoje fakultete, da budete na ponos i svojim roditeljima i svojoj otadžbini.
Što se tiče, i time ću da završim, nadovezao bih se samo na ono što je rekao prvi potpredsednik Vlade Siniša Mali. Mi smo juče na sednici Vlade, ovo želim da kažem pre svega zbog narodnih poslanika koji su se dotakli tema iz oblasti poljoprivrede, mi smo juče na sednici Vlade, pored ove važne odluke o kojoj je govorio gospodin Siniša Mali, a koja se odnosi na školarine studenata, doneli još jedan važan propis, doneli su Uredbu kojom smo izvršili izmenu Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Opredelili smo ukupno milijardu dinara za dva važna programa u našoj poljoprivredi 500 miliona dinara je namenjeno za kupovinu novih traktora, a 500 miliona dinara za izgradnju, odnosno rekonstrukciju farmi, ja mislim da je to jedna dobra poruka našim poljoprivrednim proizvođačima da država i na taj način pokazuje svoju brigu o njima, a mi smo inače juče donoseći tu uredbu u stvari ispunili ono što je predsednik Republike Aleksandar Vučić rekao prilikom obilaska Srednje-banatskog i Severno-banatskog upravnog okruga pre nekoliko nedelja da ćemo uložiti dodatna sredstva u našu poljoprivredu i mi smo to juče i učinili. Sledeći korak je da usvojimo odgovarajući zaključak na Vladi i posle toga i molim vas da prenesete svi vi koji imate kontakte sa našim poljoprivrednim proizvođačima ili se sami bavite poljoprivredom da će uskoro biti raspisana dva javna poziva. Jedan javni poziv u vrednosti od 500 miliona dinara ide za nabavku novih traktora, gde ćemo značajno subvencionisati nabavku novih traktora i 500 miliona dinara će biti drugi javni poziv za izgradnju, odnosno rekonstrukciju farmi, što je naročito važno za naše stočare.
Samo želim da demantujem nešto što se pojavilo u ovim trovačkim medijima pre nekoliko dana na N1 televiziji, a posle toga se pojavilo i na društvenim mrežama. Radi se o tome, izvinite što ću da koristim mobilni telefon, ali pročitaću vam ono što se pojavilo na društvenim mrežama, a što je u stvari prepričano sa N1 televizije. Kaže – od ranog jutra Vučić dovlačio traktore koje je poklonio SNS lažnim poljoprivrednicima. Dakle, nikakve traktore Aleksandar Vučić, Ministarstvo poljoprivrede, niti bilo ko iz SNS ne dovlači u Beograd. Mi ne želimo bilo kakve sukobe, mi ne želimo nasilje. Dakle, ovo je laž, koju kao ministar poljoprivrede želim da demantujem. Jedini traktori o kojima mi govorimo su novi traktori koji će vrlo brzo biti dodeljeni našim poljoprivrednim proizvođačima.
Mi smo u toku 2024. godine imali mnogo razgovora sa našim poljoprivrednicima, mislim da smo iznašli mnogo dobrih rešenje za njihove zahteve, da smo rešili mnoge njihove probleme. U subotu mislim da će pobedi slobodna i slobodarska Srbija. Znam da je sada svima nama pomalo teško da osećamo neizvesnost, ali kao što je rekao i predsednik Republike Aleksadar Vučić mrak je pred zoru najgušći, ja mislim da će u subotu i u nedelju svima nama većinskoj, ubedljivo većinskoj Srbiji zaista da svane sunce slobode i da se od ponedeljka svi vratimo svojim redovnim aktivnostima, da unapređujemo, da razvijamo, da guramo napred jednu normalnu i pristojnu Srbiju. Živela Srbija!

Hvala.

Gospođa ministar prosvete Slavica Đukić Dejanović.

Hvala.

Uvažena potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, da možda nije bilo diskusije od pre jednog skoro već sat vremena koja je obojena instrukcijom o tome da ne treba odavde da šaljemo nekakve negativne poruke nekom i da treba da damo doprinos smirenju i spuštanju atmosfere koja je vrela na ulicama, u Pionirskom parku, u obrazovnim institucijama, vrlo je verovatno da nakon učešća u raspravi koju je imao kolega Martinović, ne bih imala potrebu da se možda i javim.

Međutim, imam potrebu da informišem pre svega građane Srbije, a i mi ovde još jednom da konstatujemo da je bilo izuzetno značajno da se upravo bavimo onim radom za koji su građani opredeli, da treba da radi parlament i Vlada Republike Srbije.

To da „selo gori, a baba se češlja“ prosto nije tačno. Ono što radimo i onda kada su dimne bombe bile u ovoj sali, to je da donosite vi zakone, da mi prosto budemo spremni sve do momenta dok ova Vlada ili neka druga, implementiramo te zakone. Naravno da je sfera prosvete vrlo osetljiva zbog toga što i pored toga što najveći broj skupova počinje konstatacijom da svi radimo na nultoj toleranciji na nasilje, mi smo svedoci činjenice da je na izuzetno perfidan i prosto jedan neprimeren način nasilje ušlo u one segmente našeg društva za koje svi tvrdimo da su najosetljiviji, dakle ušlo je u prosvetni sistem, u škole. To ne samo fakultete, gde govorimo da autonomija univerziteta možda može nekako i da se razume i da su to naša deca koja će biti nosioci društvenog života kasnije, nego i u osnovne škole i to na način da su neki nastavnici, neki roditelji kada pošalju dete u školu potpuno se složili sa tim dete može da bude izvedeno iz škole i da učestvuje u protestima, makar ono bilo i u nižim razredima osnovne škole. To je zaista neprimereno.

Ako danas ne bismo podsetili da moramo reći svoj glas „stop“ tome, mi prosto ne bismo bili dovoljno odgovorni.

Daje se nekakva kritika Vladi Republike Srbije i Ministarstvu prosvete što nisu svi učitelji i nastavnici dobili iste plate. Razumem one koji nas pitaju zašto ranije nije svako dobio platu u skladu sa onim koliko je radio. Ja ću reći da je to bio jedan doprinos upravo spuštanju te vrele atmosfere. Smatrali smo da jedna prosto atmosfera u kojoj roditelji, nastavnici i učenici, koji su praktično elementi obrazovanja, treba da steknu uvid u to šta to ne valja i da treba da se vrate svom osnovnom poslu, obrazovanju i vaspitanju dece u osnovnim i srednjim školama, naravno, u uslovima bezbednosti.

Da li smo sigurni da su uslovi bezbednosti u redu kada su deca u pitanju? Jesmo. Poslali smo inspekcije, doduše, to su inspekcije koje pripadaju Ministarstvu rada, ali svejedno mi u Vladi na pitanju obrazovanja radimo svi zajedno i došlo je do zaključka da u školama postoje uslovi za bezbedan rad.

Zašto nisu plate bile u skladu sa radom još u decembru i januaru mesecu? Pre svega, zbog toga što je to bio period kada smo imali razgovore sa reprezentativnim sindikatima, kada smo se trudili zajednički da nađemo takav jezik koji će prosto biti adekvatan odgovor na to što su tražili prosvetni radnici i vi ste o tome svi obavešteni. Dakle, svi zahtevi reprezentativnih sindikata prosvetnih radnika su uvaženi i onda su i sami sindikati pozvali svoje kolege da se vrate u škole i da počnemo da radimo.

Koristim i ovu priliku da posebno zahvalim nastavnicima, profesorima, roditeljima koji su dali svoj doprinos da preko 50% škola uvek radi po 45 minuta čas. Dakle, oni su bili vrlo stigmatizovani. Na njih se vršio strašan pritisak. Oni su proglašavani primitivnim nastavnicima i profesorima, a zapravo su svoj profesionalni život i ljubav, ne samo prema poslu, nego prema deci, ispoljili na način kome se možemo svi diviti, jer kada je teško mi zapravo vidimo kakav ko ima istinski odnos prema radu.

Ono što se, nažalost, nije dogodilo, doduše, za 5% škola, to je da su one sve vreme bile u blokadi, i danas su u blokadi. Ono što se dogodilo, kao neka realnost, to je da je bilo i onih škola u kojima su neki nastavnici i učitelji radili, a neki nisu. Trideset, odnosno 22 do 25% škola je, u skladu sa onim što predviđa Zakon o štrajku, radilo po 30 minuta, neke 35 minuta čas, ali činjenica je da deca koja ne idu u školu ili koja čekaju da se neki nastavnik i profesor smiluje da im održi čas jesu oštećena, na onaj način koji je, po meni, najteži oblik nasilja i o kome upravo moramo govoriti ovde.

Ono što je takođe činjenica, to je da smo ocenili, naravno u Vladi Republike Srbije, i Ministarstvo finansija i premijer i pre svega Ministarstvo prosvete i Ministarstvo rada, zajednički smo prosto analizirali strukturu plata. Htela bih sada da vam kažem na koji način se obračunavaju plate, zbog toga što su to kontinuirana pitanja – kako smo mi to nekoga kaznili? Pa zapravo, mi smo sve vreme kažnjavali one koji su kontinuirano radili puno radno vreme, jer smo ih izjednačili sa onima koji su bili na ulici i primali su iste plate.

Januar mesec je mesec u kome je do 20. bio raspust. Pošto nikome nije raskinut ugovor o radu, naravno da smo smatrali da svi prosvetni radnici treba da dobiju pune plate. Ocena je bila da kada se krene sa nadoknadom, da će sigurno januar mesec svi nadoknaditi, kada god da se krene sa nadoknadom, i već smo onda vrlo otvoreno govorili da ćemo morati da poštujemo strukturu vremena, tj. obračun će morati da bude za finansijska davanja za plate na sledeći način.

Mi u prosveti imamo 40-časovnu radnu nedelju, 24 sata se plaća profesorima, nastavnicima, učiteljima za rad sa učenicima, sa decom, 10 časova u toj nedelji se plaća priprema i šest časova su finansijska sredstva koja se odnose na njihovo stručno usavršavanje, administrativne poslove, kontakt sa roditeljima i svi su u februaru dobili upravo tih šest sati, a onog momenta kada se bude nadoknadila nastava, i najveći broj škola je napravio plan nadoknade, biće isplaćen i drugi deo.

Dakle, doprinos smirivanju situacije je bio ne kazna što će neko primiti punu platu, a neko će primiti onoliko koliko je radio, jer to se prosto moralo uraditi još ranije, nego je bio još jedan poziv na što raniju nadoknadu.

S druge strane, imputira nam se da smo u prosveti jako kasno počeli da se bavimo pitanjem finansiranja visokog obrazovanja. To je apsolutna laž. Dana 25. jula, premijer je formirao komisiju koja se bavila finansiranjem visokog obrazovanja, u čijem radu smo učestvovali mi iz Ministarstva prosvete, ja sam bila predsedavajuća, predstavnici Ministarstva finansija, svi rektori državnih univerziteta i njihovi saradnici.

Mi smo zaista u ovim postojećim okolnostima ubrzali usaglašavanje sopstveno na način koji nije baš primeren, jer onog momenta kada predsednik države, koji je izabran voljom ogromnog broja građana, pozove rektora da razgovaraju, a on to odbije, pa sasvim je jasno da je trebalo taj razgovor obaviti, da bi on samo mogao da pomogne. Ali svejedno, Vlada je imala ogromno razumevanje upravo za postojeću situaciju i za potrebu da damo doprinos smirenju postojeće situacije i ubrzali smo izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju i vi ste, naravno, upoznati sa svim segmentima, pa i sa činjenicom da je 18 milijardi uloženo u visoko obrazovanje i to počinje već u ovoj školskoj godini.

Dakle, 16% veće plate uposlenima, 20% što je bio i studentski zahtev taj četvrti, povećanja za materijalne troškove i materijale koji su potrebni radu fakulteta i univerziteta. Ono što je takođe jako važno, studenti koji su samofinansirajući, onog momenta kada uplate taj deo samofinansirajućih troškova, u roku od dva meseca, a to je do aprila i septembra meseca, vraća im se 50%, čime se daje mogućnost većem broju studenata, veća dostupnost u učenju u visokom obrazovanju, prema tome, naravno, i upravljačka prava su povećana, jer bilo je 55% nastavnika i saradnika fakulteta u savetima fakulteta i univerziteta, a sada je 60% na račun predstavnika države, kojih ima 25, a ne 30%.

Tako da, kada analiziramo sve ovo o čemu sam govorila, sasvim je jasno da smo vrlo konkretnim potezima, odlukama u Vladi i, naravno, zahvaljujući razumevanju vama, poštovani narodni poslanici, koji ste, u krajnjem slučaju, ne samo informisali, nego u okviru svoje te nadzorne funkcije sticali uvid šta to mi radimo u Vladi u ovom segmentu, dali ogroman doprinos da počnu sve školske ustanove svih nivoa, i osnovne i srednje i visokoškolske, da funkcionišu.

Da li će doći do polarizacije? Hoće.

Ako me pitanje, kao nekog ko je jako dugo u političkom životu, a profesor je univerziteta, šta se zapravo događa, ja ću anticipirati. Meni se čini da je postojeća opozicija vrlo suicidalna. A kad je neko suicidalan, onda prvo ima ideju o tome, koja je pogrešna, kako nešto treba rešavati, onda ima čitav niz radnji koje su najčešće neprimerene, onda ima i pokušaje i na kraju dođe i do tog političkog suicida.

Znate, neko ko pokušava da zaista zloupotrebi dobronamernost vlasti i Vlade, koja je regularno izabrana, i vas poslanika i kompletnog našeg društvenog života, na način da nema nijednu jedinu kreativnu ideju kako bi nešto uradio bolje i pokušava na ulicama da reši svoje ambicije, za mene je to politički suicid. Hvala.

Hvala vama.
Reč ima potpredsednica Skupštine gospođa Elvira Kovač.
Izvolite.

Zahvaljujem uvažena potpredsednice, predsedništvo, potpredsedniče Vlade, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici.

Kao ovlašćena predstavnica poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara, bez obzira na sve što nam se dešava, kao neko ko izuzetno poštuje ovaj visoki dom, ja ću se zaista vratiti isključivo na temu dnevnog reda. Da podsetim sve, mi raspravljamo o sporazumima. Najviše ću se u svom izlaganju baviti potvrđivanjem sporazuma o zajmu između EU koju predstavlja Evropska komisija kao zajmodavca i Republike Srbije kao zajmoprimca i NBS kao fiskalnog agenta zajmoprimca, sve u okviru instrumenta za reformu i rast zapadnog Balkana, jer smo mi zaista u Savezu vojvođanskih Mađara uvereni da Srbija više nema vremena za gubljenje i da je krajnje vreme da i finansijski osetimo još više benefite toga, da je naš strateški put, put ka priključivanju EU ili što bi naša uvažena ministarka rekla, nije put ka EU, već priključenje i da što pre postanemo punopravna članica EU.

Ako mi zaista u najkraćem vremenskom periodu želimo, kao što je to podvukao uvaženi predsednik Republike, da završimo sa usklađivanjem i sa ispunjenjem svih naših obaveza do kraja 2026. godine, dakle ako zaista želimo da otvorimo i zatvorimo sve klastere ili ti poglavlja, potvrđivanje ovog sporazuma je na tom putu važan korak.

Složićemo se da svi važni koraci jesu ključni koraci za Republiku Srbiju. Na primer 2003. godine kada su deset zemalja postale članice i bile su prisutne na Atinskoj Agori, Republika Srbija je tada izostala, to je bila jedna od propuštenih šansi, pa je posle bilo jako puno.

U međuvremenu smo mi, podsetila bih sve vas, danas pišemo 2025. godinu, a status kandidata smo dobili 1. marta 2012. godine. Godine 2014. je organizovana prva međuvladina konferencija i to još u januaru, 21. januara 2014. godine i Srbija je polako počela pregovore. Nažalost u poslednjih, sada već više od tri godine, dakle od decembra ispada kao da stojimo u jednom mestu. Nažalost, od frontranera tzv. frontranera, onih koji vode u ovom procesu sa zapadnog Balkana, Crna Gora i Republika Srbija sada se sve više spominje. Crna Gora koja samo što nije ušla, po nekima i Albanija.

Da ne bi izgubili ovaj zamajac, jedna od instrumenata EU koji si smislili za ceo zapadni Balkan je instrument za rast i razvoj zapadnog Balkana. Kao deo svega toga je sporazum o kojem sada raspravljamo i koji ćemo nadam se do kraja dana i ratifikovati.

Naravno, neki bi kritikovali manjkavosti naše politike i instrumenata, ali treba se podsetiti da EU dugo samo već maše zastavicom te evropske perspektive za koju se ne zna šta znači i koja povremeno nedostaje kao pustinjska fatamorgana. Za nas u Savezu vojvođanskih Mađara izuzetno je značajno da se Srbija u sadašnjem promenjivom, ne lakom svetu pozicionira, da zaista nemamo više vremena za propuštene šanse, da vrlo pametno procenimo šta je za nas najbolje. Zato je, kao što sam spomenula važno da ratifikujemo i ovaj sporazum.

Mislim da se dosta govorilo o tome, uvaženi potpredsednik Vlade, ministar finansija je davao izjave za to, ali mislim da ne manjka da razjasnimo konkretno u celom ovom instrumentu se radi šest milijardi evra, zapravo su dve milijarde evra grantovi, a četiri su povoljni krediti. To je za period, oni bi rekli od 2024. godine, prošle, mada svi malo kasnimo na zapadnom Balkanu, pa do 2027. godine.

Ako pričamo konkretno o Republici Srbiji, na nas, za Republiku Srbiju bi od celog ovog iznosa pripalo 1,59 milijardi evra, s tim da će se deo sredstava, biće obezbeđeni u vidu budžetske podrške u kreditima, a veći deo sredstava, više od polovine 53,39 skoro ceo grant i deo kredita, zapravo za konkretne infrastrukturne projekte iz „Western Balkans Investment Framework“.

Mnogo se pričalo o ovom planu rasta, instrumentu za rast i razvoj. Njegova suština da se podržava ekonomska integracija celog regiona sa EU, integracija svih regiona i usmeren je na dodatnu finansijsku pomoć, kao što sam spomenula u vidu budžetske podrške, ali što je mnogo konkretnije infrastrukturnih projekata. Ne manje važno ono što, zapravo zvaničnici EU podržavaju, a što je za nas značajno, da se suštinski podrže reforme neophodne da ceo region ispuni standarde priključivanje EU.

Uslov svih uslova je bio da svi sa zapadnog Balkana donesu svoju reformsku agendu i ja bih u tome pohvalila i Vladu Republike Srbije i Ministarstvo za evropske integracije koje je koordinisalo ceo ovaj proces i da podvučem dobru saradnju između Ministarstva i Odbora za evropske integracije.

Dakle, mi smo na sopstvenu inicijativu uz dogovor sa ministarkom Tanjom Miščević organizovali sednicu Odbora još 18. jula gde smo pozvali predstavnike Nacionalnog konventa EU, da podvučem, koji se sada žale i žele da prekinu saradnju između parlamenta i Vlade. Mi smo na sopstvenu inicijativu, niko to nije radio u celom regionu, organizovali sednicu koja je trajala pet sati, svi su mogli da iznesu svoje zamerke i posle toga, ali isključivo zbog dugih procedura i pregovora sa Evropskom komisijom konačno je završena reformska agenda i ona je prihvaćena. Vlada Republike Srbije na svojoj sednici 3. oktobra je prihvatila reformsku agendu.

Šta je za nas značajno i koji su najbitniji delovi? Izvukla bih nekoliko. Sporazum ocene usaglašenosti o prihvatanju industrijskih proizvoda, ono što je možda najkonkretnije, je zapravo da je unapređen Sporazum o carinskoj saradnji, da su uspostavljeni tzv. zeleni koridori na granicama. Ono što je najsvežije i što nas očekuje vrlo skoro je zapravo pristupanje Republike Srbije jedinstvenom području za plaćanje u evrima, SEPA. Očekujemo odluku svakog momenta.

Podsetila bih da je Narodna banka prošle godine u oktobru predala zahtev, Nacrt aplikacije za priključivanje Republike Srbije SEPA području. Zapravo, preliminarno mišljenje je bilo potrebno od Evropske komisije, pa od Evropskog platnog saveta i njihova odluka se očekuje do kraja ovog meseca.

Da bi sve to bilo moguće zbog toga je ponovo neophodna usklađenost sa propisima EU, naravno iz oblasti platnog sistema i zbog toga je poslanička grupa SVM i podržala sve predloge zakona koje je Narodna banka predložila i o kojima smo glasali pre nekoliko dana i o kojima su spomenule kolege.

Zašto je ovo značajno? Značajno je znači, kada bi se olakšalo plaćanje, digitalizovala određene procene Svetske banke su da bi se procenat sive ekonomije smanjio. Ne bih opterećivala ostale, ima tu nekoliko brojeva koje su procene, ali možda najuhvatljivija, najkonkretnija je da bi čak ceo region zapadnog Balkana mogao da uštedi i do pola milijarde evra. Najplastičnije objašnjeno, danas kada prebacujemo novac, plaćamo mnogo više nego oni koji su već u sistemu. Crna Gora je to uspela i veoma je značajan korak što će i Republika Srbija.

Plan rasta koji sam spomenula i reformska agenda, kao što sam to naglasila, predviđa uspostavljanje jedinstvenog regionalnog tržišta zapadnog Balkana. Znamo da posle EU najveći prometi ostvarujemo sa regionom iliti komšijama. On se u proteklom periodu u poslednjih pet godina udvostručio. Dakle, obim regionalne razmene, promet roba i usluga je takođe povećan za oko 20%.

Ono što je možda građanima najznačajnije, ono što je zaista svako osetio kada pričamo o zapadnom Balkanu, je tzv. ukidanje rominga, iliti zvanično "roming room like at home" od 2021. godine, što bi značilo da kada neko u Crnu Goru, Severnu Makedoniju itd, u tom je roming sistemu i zbog toga je komunikacija povećana sa 500%, dakle, građani su to očekivali i ono što je za njih takođe značajno da polako i sa EU, sa zemljama EU, se smanjuju naknade u romingu od 2023. godine, bilo bi mnogo bolje kada bi to išlo brže, zapravo bi bilo najbolje kada bismo bili članica EU, pa bi telefonirali i surfovali internetom i u tim zemljama. Naravno, Berlinski proces pored ovog instrumenta za rast i razvoj je drugi projekat koji je uglavnom Nemačka, ako mogu tako da kažem, za zemlje Zapadnog balkana i prošlo je dosta godina, konkretni benefiti su putovanja, samo ličnim kartama i ono o čemu smo ovde razgovarali, ratifikovali smo nekoliko sporazuma, prihvatanje profesionalnih kfalivikacija najpre je bilo za doktore medicine, stomatologije i arhitekte, a kasnije i poslednji sporazum posle tog Samita u Tirani 2023. godina i profesionalnih kvalifikacija za medicinske sestre i veterinare, hirurge, itd. Najznačajnije je da ti mladi ljudi koji žive u Republici Srbiji ostanu u Republici Srbiji i upravo zbog toga mi smo tokom protekle rasprave su uvažene kolege Boris Bajić i Akoš Ujhelji, pričali o dva zakona.

Zašto je poslanička grupa SVM podržala i izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, a i o zvaničnom utvrđivanju garantne šeme, i subvencionisanju dela kamate, kao mere podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti. Mislim da možda nismo dovoljno naglasili da je povećanje izdvajanja od 18 milijardi dinara ili 153 miliona evra za unapređenje visokog obrazovanja, zaista velika stvar i što su se školarine smanjile za 50%. Neophodno je da sve ove mere pa ih kako to popularno zovemo povoljna kupovina nekretnine za mlade koja će biti aktuelna i implementirana za svega nekoliko dana da su te mere ekonomski održive, sistemske i efikasne i zapravo ciljaju da to da svako pronađe svoju budućnost i dobar život ovde u ovoj zemlji.

Poslanička grupa SVM i plan rasta, dakle, ceo instrument vidi kao održiv sistemski i značajan i da naglasimo, pričali smo o celom iznosu koji je 6 milijardi evra, od toga zapravo Republici Srbiji bi trebalo da pripadne 1,59 a ovim konkretno ovim sporazumom koji ćemo ratifikovati do kraja dana, bi trebalo da, će zapravo preduslov da povučemo prvu tranšu. Prva tranša bi bila 7% celog iznosa, dakle 112 miliona evra, od čega u budžetsku podršku ide oko 52 miliona a za projekte Republike Srbije, u okviru "Vestern bank" i "Investment fajnd", dakle za konkretne investicije, oko 60 miliona evra, 28 miliona u zajmu i 32 miliona Granta.

Naravno, druga stvar o kome ponovo pričaju zvaničnici EU, ali pošto mi volimo vrlo otvoreno i iskreno i jasno da iznesemo činjenično stanje je da je ovo ipak i uslovljeno određenim obavezama koje treba da ispunimo i svesni smo toga da kasnimo sa dve najznačajnije obaveze i jedno je izbor saveta REM, a drugo je primena ODIHR preporuka, dakle, jasno je da smo malo zastali ali značajno je naglasiti da što se tiče izbora saveta REM, dakle odmah po isteku mandata članova konkurs je zapravo raspisan 29. novembra i to prvi put, prema novim kriterijumima i Zakona o elektronskim medijima i značajno je naglasiti da država, pa ni AP Vojvodina, odnosno Narodna skupština, AP Vojvodina više nisu predlagači.

Potrebno je naglasiti da smo ovaj proces završili i da smo prvi put ikada imali tzv. javni razgovor, javno slušanje u organizaciji Odbora za kulturu i informisanje i samo što nismo dobili celu listu da mi glasamo o tome i onda su neki odlučili da se povuku. Neki kandidati, vrlo otvoreno pitanje, kako će se ovaj proces nastaviti.

Značajno je još spomenuti i za plan rasta, koji instrumenti, šta se finansira, zapravo cilj razvoja poslovnog okruženja privatnog sektora, zelena digitalna tranzicija, ljudski kapital i osnove, odnosno projekti iz raznih oblasti kao što su energetika, transport, digitalizacija, ljudski kapital.

Kada pričamo o energetici, trenutno je Srbija u procesu primene nove energetske politike i pravnog okvira, u skladu sa grin dilom, evropskim zelenim dogovorom, zelenom agendom za zapadni Balkan. Ono što je za nas izuzetno značajno je da je juče o tome pričala uvažena ministarka rudarstva i energetike. Postoji indikativna lista projekata u oblasti energetske infrastrukture između ostalog i za AP Vojvodinu, za izgradnju tzv. Panonskog koridora. Još u novembru 2023. godine, objavljena je prva lista zajedničkog projekta, zajedničkog interesa koja je izrađena pod vođstvom, naravno, Evropske komisije, koordinira sve ovo i uključuje novu interkonekciju između Republike Srbije i Mađarske, definisane u okviru Panonskog koridora i o tome smo juče mogli da čujemo.

Ono što je značajno je da će se na ovaj način zapravo dozvoliti integracija tržišta električne energije, odvoda energije iz obnovljivih izvora u regionu Bačke, povezivanje novih proizvodnih kapaciteta izgradnjom i rekonstrukcijom trafo stanica u Subotici, Somboru, Novom Sadu, itd.

Naravno, kao predstavnici nacionalnih manjina voleli bi da podvučemo svega nekoliko stvari iz reformske agende a koji se tiču osnovnih prava, konkretno pod oblast, jedna od podoblasti reformske agende je poboljšanje zaštite osnovnih prava za ranjive pojedince i pripadnike nacionalnih manjina i to je tako definisano i na osnovu ovoga Republika Srbija je preuzela na sebe obaveze da izmeni i dopuni određene zakone do kraja 2025. godine.

Naravno ovo je vrlo široka oblast, ja bih samo naglasila da je činjenica i o tome je juče govorio ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, da se predugo već radi na reviziji akcionog plana za nacionalne manjine i samim tim, određeni rokovi će morati da se promene, ali koliko smo obavešteni ovaj posao je skoro gotov i očekuje se javna rasprava o posebnom akcionom planu, kako bi ponovo ceo proces bio inkluzivan i transparentan. Pored ovog u ovom delu osnovama, dozvolićete mi da još kratko govorim o izmenama i dopunama zakona, jer smatram da je to značajno i zato što smatram da to građani očekuju od nas.

Između ostalog, planira se donošenje krivičnog zakona o krivičnom postupku i još nekoliko.

Ovom prilikom bih želela da podsetim sve nas da je krajem prošle godine tokom javne rasprave o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika naša poslanička grupa tražila da se iznos za tzv. sitne krađe ne menja već da se ostavi na 5.000 dinara. Nažalost, bio je opet neki plan da se on poveća sa 5.000 dinara na 15.000 dinara. Zašto govorim o tome?

Podsetila bih sve nas da smo pre 13 godina, zapravo na našu inicijativu smo uspeli da taj iznos sitnih krađa smanjimo sa 15.000 dinara na 5.000 dinara jer nekad građani imaju utisak da je sve dozvoljeno i da slobodno može da se krade. Jasne su nama osnovni problemi, ali mislim da je to nedozvoljeno i da treba da obezbedimo sigurnost imovine svih.

Dakle, da još jednom podvučem i da ne zloupotrebljavam vreme, kao neki, u ovoj raspravi. Poslanička grupa SVM svakako podržava Sporazum sa EU koji predstavlja Evropska komisija zbog toga što će na ovaj način biti omogućeno da povučemo prvu tranšu novca od 1,59 milijardi evra za Republiku Srbiju. Sada bi dobili 112 miliona. Podržavamo i sve ostale sporazume koji se nalaze na dnevnom redu.

Hvala najlepše.

Hvala, koleginice.
Sada reč ima gospodin Stefan Krkobabić.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Janjiću.

Uvaženi potpredsedniče Vlade, Vulin, uvaženi ministri, danas u našem domu, domu građana Srbije su različiti sporazumi na dnevnom redu, ali trudeći se da ispratim iskustvo ministra poljoprivrede, uvaženog gospodina Aleksandra Martinovića, mislim da nije ni trenutak, ni vreme da se samo usko i pojedinačno bavim onim sporazumima koji su danas na dnevnom redu jer tako je puno pitanja pred nama i tako puno događa je ispred nas u ova dva dana.

Uvaženi narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, dok mi sedimo ovde pod ovom kupolom demokratije, dok sedimo i razgovaramo o sporazumima upravo je naša policija, naše specijalne snage uspele su da razbiju i da otkriju vrlo dobro obučenu mrežu ljudi i da konfiskuju opremu i naoružanje koje je trebalo da se koristi u subotu u nekom trenutku kada budu bili protesti 15. marta.

Nama su puna usta reči „dijalog“ i o dijalogu pričamo. O dijalogu u ovom parlamentu mogu da govore samo predstavnice vladajuće koalicije, i to izričito oni koji su izabrani na listi Aleksandar Vučić – Srbija sutra jer smo u svakom trenutku pružili ruku i bili smo spremni za dijalog.

Zašto kažem za dijalog? Zato što je Vlada Republike Srbije ispunila sva četiri zahteva zbog kojih su pokrenute studentske blokade, i o tome je bliže govorila ministarka Slavica Đukić Dejanović. Hvala joj na tome.

Danas je uvaženi prvi potpredsednik Vlade Siniša Mali rekao da je upravo juče na sednici Vlade Republike Srbije ispunjen i taj tehnički deo oko budžetskih rezervi i prosleđivanja para, i sa time je gotovo. Od tog trenutka mi prelazimo u jedan novi vid rasprave i kažemo da ovo više nema samo veze ni sa studentskim zahtevima, niti sa društvenom krizom, ovo predstavlja jednu ozbiljnu političku krizu i želju da se 15. marta na ulicama Beograda promeni legitimno izabrani režim.

Zašto kažem legitimno izabrani režim? Zato što su za ovu vladajuću koaliciju za predsednika Republike glasali građani Srbije u nikad većem broju i rekli šta misle. Nasuprot tome danas imamo želju da zamenimo predstavničku demokratiju, da ovaj parlament raspustimo, da Vlada više ne treba da postoji i da po ugledu upravo, kao što je to rekao i predsednik Vučić, na one najgore boljševičke tradicije mi krenemo u neke zborove, krenemo u plenume i da predstavničku demokratiju zamenimo sa direktnom gde će valjda na kraju da se uvede i narodna milicija i narodna vojska, da će onda svako na nivou svoje mesne zajednice i opštine odlučivati onako kako mu padne na pamet.

Upravo zbog toga i ova Vlada i ova vladajuća koalicija to neće dozvoliti jer nigde u svetu takav princip do sada nije uspeo. Ako hoćete da vučete paralelu to je isključivo postojalo i pokušao je da uradi Pol Pot. Tako da, ako nama treba takav nivo demokratije i nivo civilizacijskog razvoja neka nam služi na čast.

Uvaženi građani Srbije, rušenje ustavno-pravnog poretka Srbije je na delu i to više ne treba da krijemo. Nama pričaju o dijalogu. Pričali su nam u ovoj skupštinskoj govornici o dijalogu dok su nas gađali šok bombama, dok su nas gađali suzavcem, dok smo trpeli sve ono što nije zabeleženo u modernoj parlamentarnoj istoriji Republike Srbije i pričaju nam i dalje o dijalogu i kažu da ako padne krv 15. marta, za to će biti odgovorna Vlada i biće odgovoran Aleksandar Vučić, oni koji pozivaju na nasilje i oni koji očekuju da se sva vrata srpskih institucija otvore i da oni zasednu u fotelje bez izbora, bez podrške građana Srbije.

Nisu građani Republike Srbije naivni. Znaju oni vrlo dobro šta sledi.

Kada pričamo studentima, velika većina studenata, i na tome moramo da im čestitamo, nijednog trenutka nisu prihvatili vođstvo opozicije i opoziciju su oterali.

Studenti imaju pravo na svoje zahteve, ali nemaju prava da ulaze u onaj deo političke rasprave koji treba da vode isključivo političke partije i politički pokreti.

Mi smo sazrelo društvo za ovih 30 godina i tako moramo da prihvatimo da se na izbore izlazi i da onaj ko dobije poverenje na izborima treba da formira Vladu, a onda i da upravlja državom.

Uspesi koje je naša država postigla za ovih 12 godina, i tu ću se složiti sa ministrom Martinovićem, su upravo i razlog zašto sve ovo traje.

On je rekao da ovo traje od 2015. godine. Ja sam negde uspeo da povežem to od 2016. i onih događaja u aprilu koji su tada bili izuzetno složeni i početka jedne vrlo jake kampanje i protiv predsednika Vučića i protiv vladajuće koalicije posle izbora.

Upravo oni koji nama govore o dijalogu oni su uveli nesreću, uveli su sukob, uveli su svađu i uveli su tuču u ovaj dom i sada nam kažu da 15. marta će sve da bude u redu.

Ko nama garantuje da će sve da bude u redu? Ko nama garantuje da će ta blokada da se pretvori i da će to biti jedan miran skup? Oni koji podržavaju, koji politički podbunjuju, oni koji su ovde od ovog doma hteli da naprave Bejrut, oni nas ubeđuju da će u subotu sve da bude u redu. Izvinite, molim vas, dozvolite da im ne verujemo. Ne verujemo ni njihovim grupama za pritisak, ne verujemo ni njihovim političkim partijama, ali da vam kažem jednu stvar. Gospođa Slavica Đukić Dejanović je to, poštujem, iznela svoje, verujem, i stručno mišljenje da je ovo politički suicid, ali ja mislim da nije politički suicid. Mislim da su oni izuzetno talentovani i da su sve ovo dugo spremali.

Ovo je bio početak i pokazna vežba u utorak, da nam pokažu šta smo mi trebali da doživimo kao narodni poslanici i ministri ovde, a šta treba da dožive građani Republike Srbije u subotu. Zato vam govorim čitajte medije i gledajte. Pa, nije slučajno to naoružanje, ti samostreli, ti bodeži, to sve što je trebalo da uđe i da bude 15. marta da je to neki ne znam ni ja skup koji treba da pokaže mir i da pokaže jedinstvo.

Želja i namera je vrlo prosta. Imate studente koji su okupljeni u Pionirskom parku, koji žele da studiraju. Šest dana protiv njih se vodi kampanja na najmonstruozniji način, na društvenim mrežama, u medijima. I, na kraju, šta treba da se pokaže, da oni nisu studenti, ma ni to nije bitno. Treba da se pokaže da oni nisu ljudi. Njima su počeli da viču, da arlauču, da ih napadaju. Sa kojim ciljem? Da i njih dehumanizuju, da bi u subotu i oni bili legitimna meta i legitimna meta napada onih koji sve ovo čekaju i spremaju poslednjih 10 godina.

Ne želim da budem ptica zloslutnica i crni gavran, ali su stvari vrlo jasne. Danas, sutra i prekosutra pozivam i građane Srbije i nas narodne poslanike da odaberemo svoju stranu. Mi iz partije koja zastupa najstarije, koja zastupa poljoprivrednike i radnike Srbije, znamo našu stranu. Naša strana je na strani prosperiteta, napretka, boljeg života za sve građane Srbije, da studenti posle završetka školovanja mogu da se zaposle, da naši najstariji ne budu posvađani sa studentima, nego da mogu da dožive svoju penziju pristojnu i da mogu od nje pristojno da žive. To je strana koju smo odabrali.

Zato pozivam sve da ne dozvolimo da one koji nas lažno pozivaju na dijalog i govore kako su oni mirni protestanti, kako su spremni da razgovaraju, da ne nasedamo na njihove priče, jer znamo da im to nije cilj. Cilj je da posle okupljanja naprave veliku nesreću i da nas vrate u ono što je bilo 5. oktobra, starije kolege znaju, i s time ću završiti, kažu oni da peti njihov oktobar nije uspeo, ja vam kažem da je uspeo. To može da potvrdi potpredsednik Vlade Vulin. Svi se sećamo, posle 5. oktobra, taj njihov šesti je doneo krizne štabove, doneo je nesreću, doneo je sukobe i doneo je nejedinstvo. Doveo nas je u sve ono što smo morali osam, 10 godina posle toga da popravljamo i da lečimo društvo.

Kada smo to uspeli 2012. godine, pa očito to nekome spolja i iznutra opet nije odgovaralo, i kao što kažu da se istorija uvek ponavlja, evo, pokušavaju opet. Samo ima jedna razlika, 5. oktobra njima nisu odgovarali rezultati izbora. Ovog puta izbora nije bilo. Mi imamo jednu šizofrenu situaciju da opozicija ne želi da izađe na izbore, niti da želi da izađe na savetodavni referendum. Džentlemenski pružena ruka predsednika je bila izađite,, ljudi na izbore, osvojite vlast, ne trebaju vam plenumi, ne trebaju vam blokade, ne morate da se krijete iza studenata, pokažite da je narod za vas, preuzmite vlast. Nijednog trenutka ne žele da ispoštuju demokratske institucije Srbije, već nam sa pričom o njihovom dijalogu i danas ovde u Skupštini Srbije podvaljuju, građani Srbije, i spremaju nas za onu nesreću koju hoće da načine celom srpskom narodu u subotu 15. marta.

Pozivam vas na smirenost. Većinska Srbija je mirna. Većinska Srbija je staložena. Većinska Srbija želi napredak i većinska Srbija zna u kom pravcu želi da ide njihova država. Zahvaljujem.