U Srbiji od 2009. godine postoji Zakon o ravnopravnosti polova, koji je za cilj imao ostvarivanje ravnopravnosti između žena i muškaraca, utemeljenje politike jednakih mogućnosti, kao i preduzimanje mera za sprečavanje i otklanjanje diskriminacije na osnovu pola. Međutim, imajući u vidu podatke o ravnopravnosti iz poslednjih nekoliko godina – ovaj zakon nije uspeo da omogući ono zbog čega je donet.

Nekoliko godina unazad Srbija dobija negativne ocene i preporuke od strane relevantnih međunarodnih tela kada je reč o oblasti rodne ravnopravnosti. Pa tako u poslednjim izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije se svaki put ukazuje na probleme rodne ravnopravnosti, dok je u izveštaju za 2020. godinu navedeno da se sa donošenjem Zakona o rodnoj ravnopravnosti „ozbiljno kasni“. Takođe, i tela Ujedinjenih nacija, Komitet za ljudska prava, Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava i Komitet za eliminaciju diskriminacije, u više navrata su ukazivala na nedostatke i prostor za unapređenje.

Nakon što je posle izbora u junu 2020. godine formirano novo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u čiju nadležnost i delokrug spada i rodna ravnopravnost, pristupilo se izradi konačnog teksta nacrta Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

U prva tri meseca 2021. godine održana su četiri društvena dijaloga na temu nacrta Zakona, formirana je posebna radna grupa koja se sastala dva puta. Održane su javne konsultacije i sačinjen izveštaj. Tekst nacrta Zakona dorađen na prethodno opisan način objavljen je 26. februara, zajedno sa obrascem za dostavljanje sugestija i komentara. Kako je objavilo Ministarstvo pristiglo je 16 popunjenih obrazaca sa ukupno 139 sugestija za izmene i dopune. Potom je održan sastanak posebne radne grupe na kom su razmatrani dostavljeni predlozi i vršena njihova evaluacija i implementacija u tekst nacrta Zakona. Ministarstvo je na kraju objavilo izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi, u kom je obrazložen zauzeti pristup u odnosu na sve pristigle komentare koji nisu usvojeni.

Iako se postupak javnih konsultacija i javne rasprave odigrao veoma brzo, što nije nužno dobro kada se pristupa regulaciji društveno osetljivih tema kakva je rodna ravnopravnost, ipak treba pozdraviti izuzetnu transparentnost procesa i uključivanje civilnog sektora. Ono što je pokvarilo ukupan utisak svakako je unošenje izmena u tekst predloga Zakona, koje nisu bile predmet javne rasprave. Izmene su učinjene je nakon što je objavljen izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi, a pre nego što je predlog Zakona dostavljen Narodnoj skupštini. Ministarstvo se po ovom pitanju nije oglasilo.

Materija koju ovaj Zakon treba da uredi je po prirodi veoma kompleksna, pogotovo u društvu koje nije ni blizu zadovoljavajućih standarda u pogledu rodne ravnopravnosti. Takođe, Zakon ne uređuje samo ravnopravnost, već zadire i u sa njom povezana pitanja, kao što su diskriminacija, nasilje, zdravstvena zaštita, itd.

Opšti utisak je da je vidljiva namera predlagača da sprovede transparentan postupak i da ugradi u Zakon preporuke međunarodnih tela i organizacija civilnog društva koje aktivno deluju u oblasti rodne ravnopravnosti.

Međutim, određena pitanja su ostala otvorena i nedovoljno ili veoma šturo obrađena. Zakon obiluje opštim načelima i uopštenim deklarativnim pravilima, koja, s obzirom na nedovoljno razrađene mehanizme za njihovo sprovođenje i sankcionisanje nepoštovanja obaveza propisanih Zakonom, na mnogim mestima više deluju kao preporuke nego kao zakonska pravila.