Na sednici, održanoj 11. februara, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Gruzije o ukidanju viza za nosioce običnih pasoša. Članovima Odbora Predlog zakona obrazložili su predstavnici Ministarstva spoljnih poslova, istakavši da je Sporazum potpisan još u martu 2018. godine. Zaključivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Gruzije o bezviznom režimu za putovanja nosilaca običnih pasoša do 90 dana u periodu od 180 dana je predloženo u cilju razvijanja bilateralnih odnosa u svim segmentima. Očekuje se da će Sporazum doprineti povećanoj ekonomskoj saradnji između dve zemlje i proširenju sveukupne saradnje. Nakon obrazlaganja članovi Odbora usvojili su Predlog zakona. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Maja Mačužić, Marija Obradović, Ljiljana Malušić, Jovan Palalić, Dragan Šormaz, Stefana Miladinović, Nikola Savić i Đorđe Kosanić.

Na sednici održanoj 11. februara, članovi Odbora razmatrali su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Srpskoj književnoj zadruzi, koji je podnela Vlada, u načelu. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Srpskoj književnoj zadruzi obrazložio je ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, istakavši da će Predlogom zakona Srpska Književna zadruga rešiti status i svoje probleme vezane za upis u odgovarajući registar udruženja. Predlogom zakona Srpska književna zadruga definiše se kao nevladina organizacija koja organizuje naučno-istraživačke poslove i koja će predlogom ovog zakona imati mogućnost da otvori budžetski podračun, da po potrebi bude dodatno finansirana po principu kako su finansirane i ostale ustanove od nacionalnog značaja za srpsku kulturu. Nakon kraće rasprave, članovi Odbora si predložili Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Srpskoj književnoj zadruzi, koji je podnela Vlada, u načelu. Sednici je predsedavao predsednika Odbora Mirko Krlić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Mladen Lukić, mr Jadranka Jovanović, Dragana Kostić, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Stanija Kompirović, prof. dr Marko Atlagić, Snežana Paunović i Jasmina Obradović.

Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo su, na sednici održanoj 11. februara, razmotrili predloge zakona koji su na dnevnom redu Jedanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u Jedanaestom sazivu. Članovi Odbora ocenili su da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o učeničkom i studentskom standardu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Srpskoj književnoj zadruzi, Predlog zakona o izmeni Zakona o oružju i municiji, koje je podnela Vlada, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti, koji je podnela narodni poslanik Maja Gojković. Članovi Odbora ocenili su da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o osnivanju Evropske organizacije za nuklearna istraživanja, Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o privilegijama i imunitetima Evropske organizacije za nuklearna istraživanja, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Transportne zajednice o sedištu Stalnog sekretarijata Transportne zajednice, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kazahstan o saradnji u borbi protiv kriminala, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o međunarodnom drumskom graničnom prelazu Gostun (Republika Srbija) - Dobrakovo (Crna Gora), Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o međunarodnom drumskom graničnom prelazu Špiljani (Republika Srbija) - Dračenovac (Crna Gora), Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o otvaranju zajedničkog graničnog prelaza Granice (Republika Srbija) - Čemerno (Crna Gora) za međunarodni drumski putnički saobraćaj, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o regulisanju režima pograničnog saobraćaja, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o otvaranju zajedničkog graničnog prelaza Godovo (Republika Srbija) - Vuča (Crna Gora) za međunarodni drumski putnički saobraćaj, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o međunarodnom železničkom graničnom prelazu Prijepolje (Republika Srbija) - Vrbnica - Bijelo Polje (Crna Gora), Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o međunarodnom drumskom graničnom prelazu Jabuka (Republika Srbija) - Ranče (Crna Gora), Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država o izručenju, Predlog zakona o potvrđivanju Protokola između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih/specijalnih pasoša, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Gruzije o ukidanju viza za nosioce običnih pasoša, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Izrael o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanju poreske evazije u odnosu na poreze na dohodak, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Izrael o uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Socijalističke Republike Šri Lanke, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kanade o vazdušnom saobraćaju, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indije, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan, Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Razvoj rečne transportne infrastrukture u Srbiji između Republike Srbije i Evropske investicione banke, Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije koja se odnosi na bezbednost i zdravlje u poljoprivredi, i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indije o saradnji u oblasti zdravlja bilja i biljnog karantina, koje je podnela Vlada. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Neđo Jovanović, Vesna Nikolić Vukajlović, Krsto Janjušević, Bojan Torbica, dr Balint Pastor, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović i Milena Ćorilić.

Na sednici Odbora, održanoj 11. februara, razmotreni su, u načelu, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Izrael o uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Izrael o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanju poreske evazije u odnosu na poreze na dohodak i Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Razvoj rečne transportne infrastrukture u Srbiji između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Predloge zakona članovima Odbora obrazložili su, u ime Ministarstva finansija Milka Živanović i Ana Tripović i v.d. pomoćnika ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Veljko Kovačević. Odbor je jednoglasno usvojio Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Izrael o uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima , Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Izrael o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanju poreske evazije u odnosu na poreze na dohodak i Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Razvoj rečne transportne infrastrukture u Srbiji između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Veroljub Arsić, Đorđe Kosanić, Olivera Pešić, Srbislav Filipović, Goran Kovačević, Zoltan Pek, Momo Čolaković i Zoran Bojanić.

Na sednici održanoj 11. februara članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Transportne zajednice o sedištu Stalnog sekretarijata Transportne zajednice, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Socijalističke Republike Šri Lanke, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kanade o vazdušnom saobraćaju, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indije i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan. Predloge zakona obrazložio je pomoćnik ministra u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zoran Ilić. Kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Transportne zajednice o sedištu Stalnog sekretarijata Transportne zajednice, Zoran Ilić je upoznao članove Odbora sa podatkom da je na Ministarskom savetu Transportne zajednice, koji je održan 6. decembra 2017. godine u Briselu, Republika Srbija formalno dobila da sedište Stalnog Sekretarijata Transportne zajednice bude u Beogradu. U nastavku sednice, pomoćnik ministra obrazložio je i set zakona koji se odnosi na sporazume o vazdušnom saobraćaju, istakavši da se oni, kao i svi ostali sporazumi o vazdušnom saobraćaju, generišu na osnovu Čikaške konvencije potpisane 1944. godine, kada je osnovana Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva. Ovi sporazumi predstavljaju standardne, tranzicione sporazume i spadaju u red modernijih zakona. Nakon kraće rasprave, članovi Odbora su većinom glasova predložili Narodnoj skupštini da prihvati gore navedene predloge zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vladimir Orlić, Stefana Miladinović, Dalibor Radičević, Jasmina Karanac, Ognjen Pantović, Olivera Pešić, Goran Kovačević i Jovica Jevtić.

Na sednici Odbora održanoj 11. februara, razmotren je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti, koji je podnela narodni poslanik Maja Gojković. Predlog zakona članovima Odbora obrazložili su direktor Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije Slađan Velinov i pomoćnik direktora Branko Brajić, koji su naveli da se izmene Zakona odnose na terminološko usklađivanje Zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti, sa Konvencijom o nuklearnoj sigurnosti, a tiču se i pitanja transporta opasnih tereta i inspekcijske kontrole. Članovi Odbora jednoglasno su usvojili Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dušica Stojković, Vesna Marković, Dragan Šormaz, Zvonimir Đokić, Žarko Mićin, Momo Čolaković, Vera Jovanović i Biljana Pantić Pilja.

Na sednici održanoj 8. februara, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja su razmotrili predloge odluka za utvrđivanje maksimalnog broja zaposlenih na neodređeno vreme za 2019. godinu, u službama sledećih nezavisnih državnih organa, organizacija i tela: Komisije za zaštitu konkurencije, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Fiskalnog saveta, Zaštitnika građana, Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Komisije za hartije od vrednosti. Sednici su prisustvovali predstavnici predlagača koji su tom prilikom izneli i obrazložili svoje predloge: U Komisiji za zaštitu konkurencije predložen je maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme, u kalendarskoj 2019. godini, 58; U Stručnoj službi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti predložen je maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme, u kalendarskoj 2019. godini, 60; U Stručnim službama Fiskalnog saveta predložen je maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme, u kalendarskoj 2019. godini, 9; U Stručnoj službi Zaštitnika građana predložen je maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme, u kalendarskoj 2019. godini, 106; U Službi Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki predložen je maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme, u kalendarskoj 2019. godini, 54; U Službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti predložen je maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme, u kalendarskoj 2019. godini, 94 i U Komisiji za hartije od vrednosti predložen je maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme, u kalendarskoj 2019. godini, 46. Nakon kraće rasprave, članovi Odbora su, većinom glasova, usvojili predloge odluka za utvrđivanje maksimalnog broja zaposlenih na neodređeno vreme za 2019. godinu, u gore navedenim službama nezavisnih državnih organa, organizacija i tela. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Dušica Stojković, Stefana Miladinović, Branimir Jovanović, Vjerica Radeta, Momo Čolaković, Veroljub Matić, Vera Jovanović, Milorad Mirčić, Petar Petrović, Aleksandar Marković i dr Dragana Barišić.

Na sednici održanoj 7. februara, članovi Odbora razmatrali su Godišnji izveštaj Sekretarijata Energetske zajednice o napretku Republike Srbije u implementaciji propisa iz oblasti energetike. Na početku sednice, direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač, podsetio je na podatak da je Energetska zajednica međunarodna organizacija, osnovana u oktobru 2005. godine, u Atini. Danas je čini EU i devet ugovornih strana. Predstavljajući Godišnji izveštaj, Janez Kopač je podsetio na glavne ciljeve Energetske zajednice kao što su: privlačenje investicija u proizvodnju električne energije i mreže kako bi se obezbedilo stabilno i stalno energetsko snabdevanje koje je ključno za ekonomski razvoj i socijalnu stabilnost; uspostavljanje integrisanog tržišta energije tako što će se omogućiti prekogranična trgovina energijom i integracija sa tržištem EU; jačanje sigurnosti snabdevanja; unapređenje životne sredine u sektoru energetike i jačanje konkurencije i stvaranje uslova za ekonomiju obima na regionalnom nivou. Energetska zajednica ocenila je da Srbija beleži dobar rezultat u uvođenju pravnih tekovina, naveo je Kopač i dodao da je cilj Energetske zajednice da se do 2050. godine pređe na obnovljive izvore energije, kao i da era uglja polako ostaje iza nas. U nastavku izlaganja upoznao je članove Odbora sa zakonodavnim okvirima i implementacijom određenih propisa od strane ugovornih strana. S tim u vezi, istakao je, Srbija je postigla veliki uspeh u implementaciji u elektroenergetskom sektoru i u sektoru energetske efikasnosti, dok je u sektoru statistike implementacija skoro završena. Implementacija u sektoru gasa, nafte i infrastrukture je u umerenoj fazi. Kopač je informisao članove Odbora o delu Izveštaja koji se odnosi na oblast električne energije, gasa, nafte, infrastrukture, klime i na oblast zaštite životne sredine. Razgovaralo se o procesu razdvajanja Srbijagasa i istaklo se da će se 1. oktobra 2019. godine taj proces okončati. Takođe, kada su u pitanju obnovljivi izvori energije, ocenjeno je da Srbija beleži oscilacije u potrošnji energije iz obnovljenih izvora, zbog porasta ukupne potrošnje električne energije i da su potrebna dalja ulaganja u ovoj oblasti. Na sednici je govorio i Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike, koji je predstavljeni izveštaj Sekretarijata Energetske zajednice ocenio pozitivnim, uz sugestije i preporuke za izvesne korekcije koje bi Sekretarijat trebalo da uvaži u narednom periodu. Antić je ukazao na visok nivo saradnje Vlade Republike Srbije, resornog ministarstva i Sekretarijata i pohvalio rad Narodne skupštine i resornog odbora. Srbija će uz podršku Sekretarijata uložiti maksimalne napore da kompletna implementacija bude uspešna, naveo je ministar i dodao da, u odnosu na baznu 2009. godinu, Srbija beleži ukupan rast potrošnje energije od 16 odsto, isključivo kao posledicu novih industrijskih potrošača. Takođe, Antić je naveo da će Srbija u narednom periodu veliki akcenat staviti na stvaranje uslova za povećanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. Na sednici su govorili i direktor Srbijagasa i narodni poslanik Dušan Bajatović, predsednik Saveta Agencije za energetiku RS Dejan Popović i narodni poslanici Gorica Gajić, Zoran Bojanić i Snežana Paunović. Na kraju sednice predsednica Odbora Snežana B. Petrović konstatovala je da je Godišnji izveštaj Sekretarijata Energetske zajednice razmotren šesti put, da je Srbija napravila veliki napredak u implementaciji propisa i da se nastavlja dalja saradnja sa Sekretarijatom u interesu Srbije kao potpisnice Ugovora o Energetskoj zajednici. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Snežana B. Petrović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora dr Aleksandra Tomić, Stanislava Janošević, Studenka Kovačević, Tomislav Ljubenović, Zoran Bojanić, Gorica Gajić, Milimir Vujadinović, Snežana R. Petrović, Vojislav Vujić, Snežana Paunović i Ana Čarapić.

Na sednici održanoj 6. februara, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razmotrili su Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za četvrti kvartal 2018. godine. Izveštaj je predstavio pomoćnik ministra Nenad Katanić, koji je istakao zakonodavnu aktivnost Ministarstva u četvrtom kvartalu prethodne godine i poljoprivrednu politiku koja će se sprovoditi u 2019. godini. On je naveo da je u četvrtom kvartalu 2018. godine pripremljeno četiri predloga zakona koji se pre svega odnose na bezbednost hrane i zdravlje i zaštitu bilja, doneto je pet uredbi, među kojima je najznačajnija ona koja se odnosi na raspodelu podsticaja, a doneto je i 11 pravilnika. Katanić je posebno predstavio raspodelu podsticaja koji su, u delu koji se odnosi na stočarstvo, povećani u odnosu na prethodnu godinu. On je naveo da je za biljnu proizvodnju ostao podsticaj od 4.000 dinara po hektaru, dok su podsticaji povećani posebno za tovno govedarstvo, i to 25.000 dinara za tovne krave, 30.000 dinara za priplodne krave, 20.000 za neumatičene krave, 7.000 dinara za ovce i koze, za krmače i tov junadi 15.000 dinara, dok je za živinu i ribu podsticaj ostao isti kao i prethodne godine, što važi i za podsticaje za tov jagnjadi, junadi i svinja. Takođe, povećani su podsticaji i za višegodišnje zasade koji sada iznose 5 miliona dinara, a kod organske proizvodnje podsticaji su povećani 120 odsto u odnosu na konvencionalnu proizvodnju, istakao je Katanić. On je napomenuo da je povećanje davanja podstaknuto potpisanim sporazumom sa Turskom o izvozu mesa, kao i sporazumom sa Egiptom o izvozu pšenice. Predstavnik Sektora za ruralni razvoj posebno je upoznao članove Odbora sa rezultatima rada koji se odnose na poljoprivredne stručne službe, gde je Ministarstvo radilo i nastavlja da radi na podizanju saradnje sa lokalnim samoupravama. U novembru su pripremljeni pravilnici za nacionalne mere, a što se tiče IPARD-a ove godine se očekuje da se mere 7 (ruralni turizam) i 9 (zapošljavanje stručnjaka) akredituju. Predsednik Odbora je zatražio od predstavnika Ministarstva da na svakoj narednoj sednici Odbora budu prisutni, ako ne ministar, onda bar jedan državni sekretar, imajući u vidu da ih je sedam, i najavio da će se sednice Odbora bez njihovog prisustva odlagati, do momenta dok se njihovo prisustvo ne obezbedi. Nakon duže rasprave, članovi Odbora prihvatili su Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za četvrti kvartal 2018. godine. Sednici je predsedavao Marijan Rističević, predsednik Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Mladen Lukić, Ognjen Pantović, Žarko Bogatinović, Milorad Mirčić, Arpad Fremond, prof. dr Miladin Ševarlić, Radovan Jančić, Veroljub Matić, Marjana Maraš, Nada Lazić, Jasmina Obradović, Milija Miletić i Boban Birmančević.

Članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu su, na sednici održanoj 4. februara, razmotrili Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država o izručenju, koji je podnela Vlada, i odlučili da predlože Narodnoj skupštini da ga usvoji. U nastavku sednice, članovi Odbora razmotrili su Predlog odluke o izboru predsednika Privrednog suda u Leskovcu, koji je podneo Visoki savet sudstva, i odlučili da predlože Narodnoj skupštini da prihvati navedeni Predlog odluke. Na sednici je razmotren i Predlog odluke o izboru sudije koji se prvi put bira na sudijsku funkciju u Prekršajni sud u Preševu, koji je podneo Visoki savet sudstva. Članovi Odbora odlučili su da predlože Narodnoj skupštini da prihvati predloženu odluku. Odbor je na sednici utvrdio Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Višeg suda u Kragujevcu i uputio ga je Narodnoj skupštini na razmatranje i odlučivanje. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Neđo Jovanović, Tanja Tomašević Damnjanović, Stanija Kompirović, Aleksandra Majkić, Slaviša Bulatović, Miletić Mihajlović, Srbislav Filipović, Đorđe Komlenski, dr Balint Pastor i Marko Parezanović.

Odbor za kontrolu službi bezbednosti, na 26. sednici, održanoj 29. januara 2019. godine, razmatrao je i usvojio Izveštaj o radu Bezbednosno-informativne agencije za period od 1. aprila do 30. septembra 2018. godine i Izveštaj Bezbednosno-informativne agencije o stanju bezbednosti u Republici Srbiji (decembar 2018. godine). Članovi Odbora su pozitivno ocenili rad pripadnika Bezbednosno-informativne agencije u izveštajnom periodu, njihovo angažovanje na realizaciji težišnih zadataka u obavljanju poslova zaštite Ustavom utvrđenog poretka i bezbednosti Republike, suprotstavljanja organizovanom kriminalu i delatnostima usmerenim ka vršenju krivičnih dela sa elementom inostranosti, unutrašnjeg i međunarodnog terorizma. Predsednik Odbora mr Igor Bečić pozdravio je napore predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i članova Vlade Republike Srbije u borbi protiv svih oblika organizovanog kriminala i pronalaženju počinilaca najtežih krivičnih dela. Takođe je ukazao na aktuelne bezbednosne izazove, rizike pretnje globalnog i regionalnog karaktera od značaja za bezbednost Republike Srbije i njenih građana i značaj pravovremenog iznalaženja adekvatnih odgovora za svaku buduću situaciju koja nas može zadesiti. Ocenjeno je da aktuelna bezbednosna dešavanja na teritoriji AP Kosova i Metohije svakako usložnjavaju bezbednosnu situaciju i zahtevaju povećani stepen angažovanja. Razgovaralo se i o aktuelnoj situaciji u Republici Srpskoj. Ocenjeno je da je stanje bezbednosti u Republici Srbiji stabilno i pored kontinuirane izloženosti naše države različitim bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama čije je ispoljavanje manjeg ili većeg intenziteta. Tokom diskusije, predstavnici Bezbednosno-informativne agencije, na čelu sa gospodinom Bratislavom Gašićem, direktorom Bezbednosno-informativne agencije, dali su članovima Odbora odgovore na pitanja i pojašnjenja u vezi sa navedenim izveštajima. Odbor za kontrolu službi bezbednosti nastaviće aktivan nadzor nad radom službi bezbednosti u cilju daljeg koordiniranog i usklađenog rada službi bezbednosti na planu ostvarivanja nacionalnih interesa koji se sprovode putem obaveštajno-bezbednosne delatnosti. Sednici, koja je bila zatvorena za javnost, predsedavao je predsednik Odbora mr Igor Bečić.

Na sednici, održanoj 28. januara, članovi Odbora razmotrili su Izveštaj o radu Saveta za prava deteta Vlade Republike Srbije, koji je podneo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Izveštaj je članovima Odbora obrazložila ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku prof. dr Slavica Đukić Dejanović i državna sekretarka Stana Božović. Ministarka je istakla da su nakon prvog izveštaja iz 2018. godine i koji je predstavljen Odboru, održane još dve sednice Saveta za prava deteta. Na sednicama su usvojene izmene i dopune Poslovnika o radu Saveta, usvojen je konačni Nacrt strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, u rad je pušten sajt Saveta za prava deteta, na kojem se zainteresovani mogu informisati o radu svih dosadašnjih aktivnosti Saveta. Na jednoj od održanih sednica formirana je i Radna grupa Nacionalnog plana akcije (NPA) za decu. Članovi Saveta upoznali su se sa dokumentom Mapa puta za eliminaciju zloupotrebe dečjeg rada. Na sednici Saveta predstavljene su i preporuke Saveta za ljudska prava UN u oblasti prava deteta, dobijene nakon predstavljanja izveštaja Republike Srbije za treći ciklus univerzalnog porodičnog pregleda. UNICEF i Mreža organizacija za decu Srbije (MODS) su zajednički predstavili inicijativu za unapređenje merenja, praćenja i izveštavanja o javnoj potrošnji za decu u skladu sa preporukom Komiteta za prava deteta. Predstavljen je i predlog Akcionog plana koji prati Strategiju za prevenciju i zaštitu dece od nasilja i koji će se donositi dvogodišnje. Na petoj sednici Saveta, održane početkom novembra prošle godine, članovi Saveta upoznali su se sa koracima preduzetim po pitanju realizacije odluke sa prethodne sednice koja se tiče javne potrošnje za decu. Na jednoj od održanih sednica Savet je razmotrio predložen Nacrt zakon o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta. U skladu sa Programom rada za 2018. godinu, članovima Saveta predstavljena je i Analiza o dostupnosti usluga na lokalnom nivou deci iz romske zajednice. Na dalje, članovi Saveta upoznati su i sa polugodišnjim Izveštajem o radu Međuministarskog operativnog tima za zaštitu dece od nasilja. Posebna radna grupa za rani razvoj dece predstavila je svoj plan rada za 2019. godinu, a predstavljen je i nastavak projekta „Eliminacija najgorih oblika dečjeg rada“, koja će se sprovoditi u saradnji sa Ministarstvom rada SAD. Predstavnik MODS, članovima Saveta, obrazložio je preporuke za razvoj i unapređenje mera, usluga i programa za sprečavanje izdvajanja dece iz porodica, odnosno za povratak dece u primarnu porodicu ukoliko je do razdvajanja dece došlo. Takođe, članovi Saveta upoznali su se sa smernicama i praksama UNICEF globalne Inicijative za gradove i opštine po meri dece. U toku prethodne godine Savet je realizovao odluku o pokretanju inicijative za pristupanje Srbije Globalnom partnerstvu za zaustavljanje nasilja nad decom, predstavljen je prvi izveštaj o radu Saveta Odboru za prava deteta, obeležen je 20. novembar, kao Svetski dan deteta, u kom je učestvovala i Narodna skupština. Članovi Odbora odredili su i člana Odbora za pristupanje, formiranju i delovanju Nacionalne koalicije za okončanje dečjih brakova u Republici Srbiji, za koje je određena narodna poslanica Sandra Božović. Sednici je predsedavala zamenica predsednice Odbora Nada Lazić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Veroljub Arsić, prof. dr Vladimir Marinković, Gordana Čomić, Milanka Jevtović Vukojičić, Nataša Mihailović Vacić, Marko Đurišić, Ana Karadžić, Arpad Fremond, dr Danijela Stojadinović, dr Sanda Rašković Ivić, Nataša Mićić i Sandra Božić.

Na sednici održanoj 25. januara, članovi Odbora za spoljne poslove razmotrili su godišnje izveštaje o aktivnostima stalnih delegacija Narodne skupštine u međunarodnim parlamentarnim institucijama za 2018. godinu. Predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović istakao je da Narodna skupština ima 11 delegacija u međunarodnim institucijama, kao i da je malo poznato u kakvim uslovima one deluju i rade. Od 11 organizacija, u osam imamo status punopravnog člana, u jednoj smo u statusu priključenog člana (PS NATO), a u dve imamo status posmatrača (PS Frankofonija i PS ODKB) istakao je predsednik Obradović, koji je dodao i da broj članova u delegacijama varira od dva do osam. Obradović je naveo i da je svaka delegacija podigla nivo i rezultate rada, što su međunarodne organizacije prepoznale i odlučile da svoja zasedanja održavaju u Beogradu. On je tako najavio i održavanje 141. skupštine IPU u oktobru ove godine u Beogradu. U nastavku rada, aktivnosti delegacija kojima su šefovi, predstavili su Aleksandra Tomić (PSSE), Dragan Šormaz (PS NATO), Jadranka Jovanović (PS Frankofonije), Aleksandar Čotrić (ISP), Milovan Drecun (PS ODKB) i član delegacije u IPU dr Sanda Rašković Ivić. Nakon rasprave, Odbor je prihvatio sve podnete izveštaje. Na ovoj sednici razmotren je i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih/specijalnih pasoša, koji je članovima Odbora predstavio predstavnik Ministarstva spoljnih poslova v.d. pomoćnika ministra Aca Jovanović. Ovaj Sporazum zaključen je u cilju razvijanja bilateralnih odnosa Srbije i UAE, povećanja ekonomske i sveukupne saradnje dveju zemalja. On je usklađen sa odredbama tipskih sporazuma o ukidanju viza i konkretno će omogućiti bezvizni režim i za naše građane, imajući u vidu da je Srbija osnovnim sporazumom ukinula vize za građana UAE, naveo je Jovanović. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su Predlog zakona. Članovi Odbora usvojili su pet inicijativa za posete, konstatovali redovne aktivnosti stalnih delegacija, usvojili izveštaje o realizovanim posetama i konstatovali realizovane parlamentarne i ostale kontakte. Članovi Odbora formirali su PGP sa Mjanmarom i za predsednika izabrali narodnog poslanika Neđa Jovanovića. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Ljiljana Malušić, Dušica Stojković, Dragan Šormaz, Jovan Palalić, Jelena Vujić Obradović, Tijana Davidovac, Maja Mačužić Puzić, Nikola Savić, Stefana Miladinović i dr Sanda Rašković Ivić, kao i narodni poslanici koji nisu članovi Odbora Aleksandar Čotrić, mr Jadranka Jovanović, Milovan Drecun i dr Aleksandra Tomić.

Na sednici održanoj 24. januara, članovi Odbora razmotrili su Odluku Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnih poslanika radi popune upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini. Odbor je, postupajući u skladu sa odredbama člana 199. Poslovnika Narodne skupštine, izvršio uvid u Odluku Republičke izborne komisije i uverenja o izboru narodnih poslanika Nemanje Radojevića, Vojina Biljića i Andrijane Avramov, izabranih sa Izborne liste DOSTA JE BILO – SAŠA RADULOVIĆ i utvrdio da su podaci o izboru narodnih poslanika istovetni sa podacima iz Odluke Republičke izborne komisije, čime su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata imenovanim narodnim poslanicima, te predlaže da Narodna skupština po prijemu ovog izveštaja, konstatuje potvrđivanje mandata novoizabranim narodnim poslanicima Nemanji Radojeviću, Vojinu Biljiću i Andrijani Avramov. Odbor je razmotrio i većinom glasova usvojio ostavke koje su na funkciju narodnog poslanika podnele Ivana Stojiljković i Ljibuška Lakatoš. Odbor je utvrdio da je podnošenjem ostavki narodnih poslanica Ivane Stojiljković i Ljibuške Lakatoš nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, u kome se podnošenje ostavke navodi kao jedan od razloga za prestanak mandata narodnom poslaniku pre isteka vremena na koji je izabran, te se predlaže da Narodna skupština konstatuje prestanak mandata imenovanim narodnim poslanicima. U nastavku sednice, članovi Odbora su razmotrili obaveštenja zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mera održavanja reda narodnom poslaniku Balši Božoviću na Četvrtoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini, održanoj 28. novembra 2018. godine i doneo rešenje o kažnjavanju narodnog poslanika novčanom kaznom u visini od 10 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u iznosu od 7.673,26 dinara. Odbor je razmotrio i obaveštenje zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mera održavanja reda narodnom poslaniku Bošku Obradoviću na Četvrtoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini, održanoj 28. novembra 2018. godine i doneo rešenje o kažnjavanju narodnog poslanika novčanom kaznom u visini od 10 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u iznosu od 7.673,26 dinara. Članovi Odbora razmotrili su i obaveštenje zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mera održavanja reda narodnim poslanicima Dušanu Petroviću, Bošku Obradoviću, Balši Božoviću i dr Sandi Rašković Ivić na Četvrtoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini, održanoj 4. decembra 2018. godine i doneo rešenje o kažnjavanju narodnih poslanika novčanom kaznom u visini od 10 odsto osnovne plate narodnih poslanika, u iznosu od 7.673,26 dinara. Takođe, Odbor je razmotrio i obaveštenje zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mera održavanja reda narodnim poslanicima Zoranu Živkoviću, Radoslavu Milojičiću i Marku Đurišiću na Četvrtoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini, održanoj 5. decembra 2018. godine i doneo rešenje o kažnjavanju narodnih poslanika novčanom kaznom u visini od 10 odsto osnovne plate narodnih poslanika, u iznosu od 7.673,26 dinara. Članovi Odbora razmotrili su i doneli Odluku o visini osnovice za obračun i isplatu plate za predsednika Republike, narodne poslanike i imenovana lica u Službi predsednika Republike i Službi Narodne skupštine i shodno tome: – Utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plate predsednika Republike u neto iznosu od 8.922,39 dinara, sa pripadajućim porezom i doprinosom za obavezno socijalno osiguranje. – Utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata narodnih poslanika u neto iznosu od 8.922,39 dinara, sa pripadajućim porezom i doprinosom za obavezno socijalno osiguranje. – Utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata imenovanih lica u Službi predsednika Republike u neto iznosu od 3.033,92 dinara, sa pripadajućim porezom i doprinosom za obavezno socijalno osiguranje. – Utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata imenovanih lica u Službi Narodne skupštine u neto iznosu od 3.033,92 dinara, sa pripadajućim porezom i doprinosom za obavezno socijalno osiguranje. – Osnovica iz tač. 1–4. ove odluke primenjivaće se počev od obračuna i isplate plate za januar 2019. godine. Odbor je razmotrio predlog zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine za postavljenje državnog službenika na položaj pomoćnika generalnog sekretara Narodne skupštine – rukovodilac Sektora za opšte poslove i rukovodilac Sektora za operativno-tehničke poslove i informacione tehnologije. Odbor je većinom glasova doneo Rešenje o postavljenju Marine Šuković na položaj pomoćnika generalnog sekretara Narodne skupštine – rukovodilac Sektora za opšte poslove postavi i Rešenje o postavljenju Daria Kukolja na položaj pomoćnika generalnog sekretara Narodne skupštine – rukovodilac Sektora za operativno-tehničke poslove i informacione tehnologije, na period od 5 godina. Takođe, Odbor je doneo rešenje o produženju statusa vršioca dužnosti za period od 6. januara 2019. godine do donošenje rešenja o postavljenju na položaj pomenutih lica. Na kraju sednice, Odbor je doneo Odluku o usmeravanju sredstava iz Fonda solidarnosti Narodne skupštine, koja iznose 121.911,44 dinara, i većinom glasova članova Odbora odlučili da se pomenuta sredstva uplate u korist Eparhije raško-prizrenske, Manastir Gračanica, kao pomoć narodnim kuhinjama. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Dušica Stojković, Stefana Miladinović, Branimir Jovanović, Momo Čolaković, Veroljub Matić, dr Aleksandra Jerkov, Petar Petrović, Aleksandar Marković, Jelena Mijatović i dr Darko Laketić. Sednici je prisustvovao i zamenik generalnog sekretara Branko Marinković.

Na sednici, održanoj 26. decembra, članovi Odbora razmotrili su aktuelno stanje u pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji i Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Republike Bugarske, za period januar–jun 2018. godine. Aktualno stanje i Izveštaj, članovima Odbora, iznela je Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije i šef Pregovaračkog tima Tanja Miščević. Joksimović je istakala da je ove godine otvoreno četiri poglavlja na dve međuvladine konferencije i da je okvirna godina za pristupanje Srbije u EU 2025. Ministarka je navela i da Unija iduće godine ima vrlo važne datume o kojima treba da brine, kao što je formalizovanje izlaska Velike Britanije u martu, potom izbori za Evropski parlament, u maju 2019. godine. Iznela je i podatak da su poglavlja 2, 4, 14, 9, 21 i 28 tehnički spremna za otvaranje, odnosno da je Srbija predala pregovaračku poziciju, ali da otvaranje zavisi od zemalja članica. Navela je da otvaranje novih poglavlja zavisi i od poglavlja 23 i 24, koje je Srbija otvorila u junu 2016. godine, te da se dva puta godišnje podnose izveštaji kako bi se utvrdilo šta je postignuto na tim poljima. Istakla je i činjenicu da je EU postavila uslov da ova dva poglavlja budu prva otvorena kada je u pitanju Srbija i ima veliku ulogu u otvaranju ostalih poglavlja. Ona je u svom izlaganju iznela i činjenicu da je, po trenutnom istraživanju javnog mnjenja zemalja članica, 45 odsto protiv, a 43 odsto za proširenje Evropske unije. Nakon diskusije koja je usledila, članovi Odbora usvojili su Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Republike Bugarske i predložio Narodnoj skupštini da razmotri i usvoji pomenuti izveštaj. U nastavku sednice, određena je i delegacija Odbora koja će učestvovati na sastanku predsedavajućih Konferencije odbora za evropske poslove parlamenata država članica Evropske unije (KOSAK), koji će se održati u Bukureštu, od 20. do 21. januara 2019. godine. Delegaciju će činiti poslanici Gordana Čomić i Žarko Mićin. Na sadnici je određena i delegacija od dva člana Odbora koji će učestvovati na Interparlamentarnoj konferenciji na temu „Komunikacija sa građanima: Kako razviti sveobuhvatnu strategiju komunikacije parlamenta“, u organizaciji Evropskog parlamenta, u Briselu, 29. januara 2019. godine, koju će činiti Elvira Kovač i Vesna Marković. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora dr Muamer Bačevac, Ivana Nikolić, Hadži Milorad Stošić, Vesna Marković, Dragan Šormaz, Olivera Pešić, Zvonimir Đokić, Žarko Mićin, Elvira Kovač, Dubravka Filipovski i dr Aleksandra Jerkov.

Odbor za kontrolu službi bezbednosti, na sednicama zatvorenim za javnost, održanim 21. decembra 2018. godine, razmatrao je i usvojio izveštaje o radu Vojnobezbednosne i Vojnoobaveštajne agencije, za prethodni period. U toku diskusije je istaknuto da je zbog aktuelne bezbednosne situacije neophodno intenzivno angažovanje svih državnih struktura kao i organa bezbednosti Republike Srbije. Članovi Odbora za kontrolu službi bezbednosti pružili su punu podršku predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, svim državnim organima i službama bezbednosti u naporima koje ulažu na zaštiti i očuvanju bezbednosti Republike Srbije i svih njenih građana. Članovi Odbora informisani su o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji u Republici Srbiji kao i o aktuelnoj političko-bezbednosnoj situaciji u okruženju. Tom prilikom članovi Odbora upoznati su sa aktivnostima koje vojne službe bezbednosti preduzimaju u vezi sa nedavnim događajima od uticaja na bezbednosnu situaciju u Republici Srbiji, uključujući događaje u južnoj srpskoj pokrajini. Na osnovu predstavljenih aktivnosti i dobijenih informacija, istaknuto je da su vojne službe bezbednosti u izveštajnom periodu sve zadatke iz svojih nadležnosti vršile u skladu sa važećim pozitivno-pravnim propisima, u interesu zaštite bezbednosti Republike Srbije i svih njenih građana. Tokom diskusije, ocenjeno je da izveštaji pružaju potpun uvid u rad Vojnoobaveštajne i Vojnobezbednosne agencije i da su agencije u izveštajnom periodu efikasno izvršavale zadatke iz svoje nadležnosti. Analizom rada u izveštajnim periodima, Odbor je zaključio da je Vojnobezbednosna agencija uspešno realizovala težišne zadatke iz svoje nadležnosti u suprotstavljanju organizovanom kriminalu i korupciji, bezbednosnoj i kontraobaveštajnoj zaštiti Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Posebno je naglašen značaj pravovremenog otkrivanja i procenjivanja indikatora ugrožavanja bezbednosti sistema odbrane i preduzimanje efikasnih mera kontraobaveštajne i bezbednosne zaštite Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Agencije su u izveštajnom periodu realizovale zadatke iz svoje nadležnosti u skladu sa zakonom i u saradnji sa organima rukovođenja i komandovanja Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, kao i sa drugim nadležnim institucijama u Republici Srbiji i partnerskim službama drugih zemalja. Članovi Odbora posebno su pozdravili unapređenje saradnje i razmenu informacija sa domaćim i stranim službama bezbednosti čime je omogućena efikasnija provera podataka i informacija što je doprinelo većoj pouzdanosti procena i u velikoj meri doprinelo jačanju poverenja i saradnje među agencijama. Takođe, prepoznajući značajnu ulogu koju imaju izaslanstva odbrane, kao organizacione jedinice Vojnoobaveštajne agencije, članovi Odbora izrazili su jedinstven stav da se pruži puna podrška za otvaranje novih izaslanstva odbrane.