Na sednici, održane 29. marta, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine, koji je podnela Vlada, u načelu. Članovi Odbora ocenili su da je pomenuti Predlog zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. U nastavku sednice Odbor je ocenio da su Predlog zakona o muzejskoj delatnosti, koji je podnela Vlada, u načelu i Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama, koji su podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojan Torbica, u načelu, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Odbor je razmotrio i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine, koji je podnela Vlada, u načelu, kao i Predlog odluke o proglašenju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja, koji je podnela Vlada, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Takođe, Odbor je odgovorio Ustavnom sudu povodom podnete inicijative, za ocenu ustavnosti odredaba člana 5. tačka 5 i člana 7. 141. i 150. Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević, a prisustvovali su i sledeći članovi i zemanici članova Odbora: Nevena Veinović, Željko Tomić, Olja Petrović, Vuk Mirčetić, Luka Kebara, Uglješa Mrdić, Đuro Perić, Dubravka Kralj, Arpad Fremond, Dijana Radović, Milenko Jovanov i Violeta Ocokoljić.

Na sednici Odbora, održanoj 29. marta, razmotreni su položaj i perspektive Srba u Republici Sloveniji i Rumuniji, u kontekstu podrške Republike Srbije i uticaja na položaj srpske zajednice u regionu. Predsednik Odbora Milimir Vujadinović istakao je da srpski narod nikada nije bio jedinstveniji oko osnovnih nacionalnih pitanja i da je dokaz tome prisustvo gostiju na današnjoj sednici, ali i prisustvo srpskih vlasti na svakom mestu gde žive Srbi. „Jedino jaka Srbija kakvu danas stvara vlast na čelu sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem može biti od pomoći Srbima u regionu“, naglasio je Vujadinović. Vladimir Kokanović predsednik Saveza Srba u Sloveniji govorio je o položaju Srba u Sloveniju. On je naglasio da je Savez osnovan sa ciljem da stvari jedinstvo svih Srba koji žive u toj zemlji i u tome su, kako je istakao, imali veliku pomoć matice. Kokanović je naglasio da još od XV veka, kada su Srbi naselili Belu Krajinu, nisu imali veću podršku i bolju saradnju sa maticom, nego danas. On je rekao da je da je Savez pokrenuo i realizovao niz projekata, od kojih je najznačajniji uvođenje dopunske nastave na srpskom jeziku u svim školama Slovenije, za koju se prijavilo 1500 učenika. Značajna inicijativa koju je Savez pokrenuo odnosi se na popis stanovništva u Sloveniji. Kokanović je objasnio da se prema popisu iz 2002. godine, 40 hiljada stanovnika izjasnilo kao pripadnici srpske nacionalne manjine, da bi 2011. godine popis bio čisto statistički, bez mogućnosti izjašnjavanja o veroispovesti i pripadnosti nacionalnim manjinama. Zbog toga je Savez u decembru prošle godine podneo inicijativu Vladi Republike Slovenije za izmenu te regulative i formiranje registra verske i nacionalne pripadnosti. Međutim i ako je rok za odgovor bio 15 dana, do današnjeg dana nije stigao, rekao je Kokanović. O položaju Srba u Rumuniji govorio je Ognjan Krstić predsednik Saveza Srba u Rumuniji i poslanik u Parlamentu Rumunije. On je istakao da je položaj srpske nacionalne manjine u toj zemlji izuzetno dobar, ali i da pored toga u Rumuniji živi sve manje Srba, te da ih je prema poslednjem popisu stanovništva bilo svega 18 ipo hiljada. „Uživamo svo poštovanje od strane rumunskih vlasti, jer su u nama prepoznali partnera koji je uvek za dijalog“, rekao je Krstić naglasivši da svaka manjina ima i svog predstavnika u Parlamentu, što im omogućava da budu i političi aktivni i uključeni u procese odlučivanja. Komentarišući saradnju sa maticom Krstić je naglasio da su u prošlosti imali često utisak da u Rumuniju članovi Diplomatsko konzularnog predstavništva dolaze „kao po kazni“, dok je danas situacija potpuno drugačija i da Srbiju u Rumuniji predstavljaju ljudi na koje su ponosni i sa kojima imaju izuzetnu saradnju. Predsednik odbora je izneo svoj lični stav da imenovanja jesu bila „po kazni“ jer su bila oličenje politike koja je vođena prema našim sunarodnicima u regionu, gde cilj nije bio jedinstvo već nešto sasvim suprotno. Predsednik Odbora osvrnuo se na informaciju da Slovenija ne priznaje PCR testove iz Srbije, te uputio apel vlastima u Sloveniji da preispitaju tu odluku i postupe u interesu i naroda Srbije i naroda Slovenije. „Apelujem na naše slovenačke prijatelje, na vlasti u Sloveniji, da još jednom razmotre tu odluku. Srbija je danas lider u borbi protiv pandemije, to govori i činjenica da se danas mnogo građana iz regiona i nekih zemalja Evropske unije vakciniše u Srbiji. Ako je lider u tome, ne vidim ni jedan razlog da Slovenija ne uvažava ono što je dokument zdravstvenog sistema Republike Srbije“, zaključio je Vujadinović. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milimir Vujadinović, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Milan Ilić, Miodrag Linta, Aleksandar Marković, Radovan Tvrdišić, Hadži Milorad Stošić, Justina Pupin Košćal, Aleksandar Čotrić, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Goran Milić, Stefan Srbljanović, Mladen Bošković i Janko Langura.

Na sednici održanoj, 25. marta 2021. godine, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su Predlog zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine, koji je podnela Vlada, u načelu. Članovima Odbora Predlog zakona obrazložila je Snežana Lakčević, pomoćnik direktora Republičkog zavoda za statistiku, koja je objasnila da je Zakonom o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine definisano da se popisivanje sprovodi od 1. do 30. aprila 2021. godine. Međutim, globalna kriza izazvana pandemijom COVID-19 prouzrokovala je klimu neizvesnosti u kojoj nije moguće sprovesti kvalitetan i bezbedan popis u planiranom terminu. Naime, da bi popis mogao da bude sproveden u aprilu 2021, potrebno je realizovati niz aktivnosti koje zahtevaju direktan kontakt, kako zaposlenih u Republičkom zavodu za statistiku sa neposrednim učesnicima u popisu, tako i direktan kontakt instruktora i popisivača sa građanima. Sledeće aktivnosti su prepoznate kao najrizičnije: selekcija kandidata za obuku, obuka oko 20.000 kandidata za instruktore, popisivače i popisivanje, odnosno terensko prikupljanje podataka metodom intervjua u aprilu 2021. godine. Imajući u vidu navedene aktivnosti i rokove za njihovu realizaciju, ali i neizvesnu epidemiološku situaciju i opasnost od širenja zarazne bolesti tokom sprovođenja popisnih radnji, nakon konsultacija sa nadležnim zdravstvenim organima i opsežne analize različitih scenarija i procene rizika, zaključeno je da je period 1 – 31. oktobra 2021. povoljniji za terensko prikupljanje podataka od perioda 1 – 30. aprila 2021. godine, te da je neophodno da se popisivanje, odnosno terenska realizacija popisa odloži za šest meseci i da se preduzmu dodatne aktivnosti za realizaciju popisa u novim okolnostima, kako bi se smanjio rizik od zaražavanja neposrednih učesnika popisa i stanovništva. Nakon obrazloženja, Odbor je glasao o Predlogu zakona i odlučio da predloži Narodnoj skupštini da ga prihvati, u načelu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Tomić, Zoltan Pek, Svetlana Milijić, dr Milorad Mijatović, Velibor Milojičić, Marina Mirković, Sonja Vlahović, Nikola Vojinović, Ana Čarapić, Duško Tarbuk, Milenka Subić i Olivera Pešić.

Odbor za spoljne poslove Narodne skupštine održao je 25. marta 2021. godine 14. sednicu. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović. Odbor je obavio razgovor sa novoimenovanim ambasadorom Republike Srbije u Republici Azerbejdžan Draganom Vladisavljevićem. Odbor je konstatovao redovne aktivnosti stalnih delegacija i zabeleške o realizovanim parlamentarnim kontaktima. Odbor je konstatovao promene u sastavu Poslaničkih grupa prijateljstva sa: Austrijom, Bahreinom, Danskom, Francuskom, Švedskom, Italijom i Egiptom. Za predsednika PGP sa Mađarskom izabran je narodni poslanik Predrag Rajić, a za predsednika PGP sa Bocvanom narodni poslanik Ivan Ribać.

Članovi Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije održali su 25. marta 2021. godine sednicu na kojoj su razmotrili Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine, koji je podnela Vlada. Nakon što je državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Enes Buhić obrazložio navedeni Predlog zakona, članovi Odbora su ga jednoglasno prihvatili. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Snežana Petrović, Goran Pekarski, Dejan Kesar, Nikola Vojinović, Nikola Kožović, Maja Grbić, Veroljub Matić, Nataša Jovanović, Adrijana Pupovac, Milutin Mrkonjić, Ivana Nikolić i Milan Urošević.

Na sednici Odbra za kulturu i informisanje, održanoj 25. marta 2021. godine, razmotreni su u načelu, Predlog odluke o proglašenju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja i Predlog zakona o muzejskoj delatnosti, koje je podnela Vlada. U ime predlagača sednici su prisustvovali predstavnici ministarstva kulture i informisanja. Odbor je jednoglasno prihvatio Predlog odluke o proglašenju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja i Predlog zakona o muzejskoj delatnosti, koje je podnela Vlada. Sednici je predsedavala predsedniaca Odbora Sandra Božić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vuk Mirčetić, Rozalija Ekres, Nataša Mihailović-Vacić, Jelica Sretenović, prof. dr Marko Atlagić, Snežana Paunović, Milica Obradović, Aleksandar Čotrić, Aleksandar Jovanović, mr Jadranka Jovanović, Miloš Terzić, Nebojša Bakarec i Ljubomir Marić.

Na sednici Odbora, održanoj 24. marta, razmotren je Predlog izveštaja Odbora za kontrolu službi bezbednosti o izvršenom nadzoru nad radom službi bezbednosti za 2020. godinu. Predsednik Odbora Igor Bečić je istakao da Predlog izveštaja obuhvata Jedanaesti i Dvanaesti saziv Narodne skupštine. On je naglasio da je izveštajni period bio veoma izazovan imajući u vidu da su u tom periodu održani parlamentarni izbori, ali smo se suočili i sa vanrednim stanjem uzrokovanim virusom korona, tokom kojeg su službe bezbednosti imale veoma aktivnu ulogu. Odbor je jednoglasno usvojio Predlog izveštaja Odbora za kontrolu službi bezbednosti o izvršenom nadzoru nad radom službi bezbednosti za 2020. godinu. Sednici je predsedavao predsednik odbora Igor Bečić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Vladan Zagrađanin, Goran Pekarski, Borisav Kovačević, Milimir Vujadinović, Jasmina Obradović, Jelena Mijatović i Aleksandar Marković.

Na sednici održanoj, 24. marta 2021. godine, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je razmotrio Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i Predlog odluke o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda, koje je podneo Visoki savet sudstva. Predstavnik VSS obrazložio je Predlog odluke za Ivanu Jovičić, koja se prvi put bira na sudijsku funkciju u Privrednom sudu u Zaječaru i Predlog odluke za Jasminu Vasović za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Odbor je nakon diskusije odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati predloge odluka, podnetih od strane Visokog saveta sudstva. U nastavku sednice, članovi Odbora utvrdili su Predlog odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu i uputila ga Narednoj skupštini na razmatranje i usvajanje. Na sednici, Odbor je predložio kandidate Odbora za članove Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija. Odbor je za članove izabrao narodne poslanike Jelenu Žarić Kovačević, Dejana Kesara i Dubravku Kralj. Odbor je izabrao i narodnu poslanicu Danijelu Vujačić, člana Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva za člana Komisije. Sednici je predsedavla zamenica predsednika Odbora Biljana Pantić Pilja, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Dubravka Kralj, Toma Fila, Velibor Milojičić, Marijan Rističević, Sanja Jefić Branković, Nenad Baroš, Nebojša Pavlović i Jelena Žarić Kovačević.

Pododbor za praćenje epidemiološke situacije zbog prisustva zarazne bolesti COVID-19, održao je 24. marta 2021. godine sednicu, na kojoj je bilo reči o karakteristikama vakcina dostupnih u Srbiji i o dosadašnjim iskustvima. Predsednica Pododbora dr Dragana Barišić istakla je, otvarajući sednicu, da je imunizacija stanovništva posebno bitna mera u zaštiti stanovnika od zaraznih bolesti. Epidemiolozi Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ dr Vladan Šaponjić i Dragana Plavša predstavili su najvažnije karakteristike vakcina koje su u upotrebi u Srbiji, kao i dosadašnje rezultate imunizacije. Dr Šaponjić je naveo da imunizacija predstavlja veliki poduhvat za zdravstveni sistem Srbije, ali i za celokupno društvo. Vakcina protiv zarazne bolesti COVID-19 je obezbeđena krajem 2020. godine, i to prvo Fajzer, čija je prva doza data 24. decembra 2020. godine, a onda su sukcesivno uvođene i nove vakcine. Danas u Srbiji imamo u upotrebi četiri vakcine - Fajzer, Sputnjik „V“, Sinofarm i Astra-Zeneka naglasio je dr Šaponjić, ističući da je to za ponos i pohvalu. On je članovima Pododbora detaljno predstavio karakteristike sve četiri vakcine. Više od 400 timova ljudi svakog dana sprovodi imunizaciju, u 232 ustanove zdravstvene zaštite, a formirano je i više od 30 vanrednih vakcinalnih punktova, ukazao je dr Vladan Šaponjić i naveo da je do sada u Srbiji dato više od 2 miliona doza vakcine, a da je preko 860.000 ljudi primilo obe doze. Imunizacija je ravnomerno distribuirana, a najveći procenat vakcinisanih obuhvata kategoriju stanovništva iznad 65 godina starosti. To je u skladu sa utvrđenim prioritetima vakcinacije, kako bi se umanjila stopa smrtnosti stanovništva, koji pripadaju ovoj najstarijoj kategoriji. Sada se prelazi i na imunizaciju mlađih kategorija stanovništva, kako bi se smanjila transmisija virusa, naglasio je dr Šaponjić. Sednici su prisustvovali članovi Pododbora prof. dr Aleksandra Pavlović Marković, Rajka Matović i Sofija Maksimović, kao predsednik Odbora za zdravlje i porodicu dr sci. med. Darko Laketić. Oni su se u razgovoru sa epidemoilozima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, dodatno informisali i dobili mišljenje o restriktivnim merama Kriznog štaba koje se uvode uporedo sa procesom imunizacije, o vakcinisanju stanovništva koje ima alergiju na penicilin, o povezanosti i kontroli d-dimera u krvi kod građana koji su primili Astra-Zeneka vakcinu, o vakcinaciji trudnica, kao i o formiranju antitela i zaštite od ovog virusa nakon vakcinacije. Dr sci. med. Laketić se interesovao i za podatke o procentu vakcinisanih koji su prethodno preležali infekciju COVID-19, navodeći da je to veoma bitno zbog sticanja kolektivnog imuniteta. Učesnici razgovora su se složili da se pogrešno stiče utisak da se jedan deo stanovništva zaražava nakon primanja vakcine. Reč je o tome da dolazi do opuštanja u ponašanju nakon primanja vakcine i do zaražavanja, pre nego što je imunitet stigao da se razvije, te da je neophodno i nakon vakcinacije nositi masku i održavati socijalnu distancu. Zaključujući sednicu, predsednica Pododbora dr Dragana Barišić je pozvala građane da se odazovu vakcinaciji i odaberu vakcinu koju žele da prime, jer samo tako možemo da se izborimo sa ovom pandemijom. Potrebno je da nauka i zdrav razum pobede skeptike i teoretičare zavere, koji unose zabunu neproverenim informacijama, navela je dr Barišić.

Na sednici održanoj 23. marta 2021. godine, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmotrili su više prijava o povredi Kodeksa ponašanja narodnih poslanika. Članovi Odbora razmotrili su prijavu protiv narodnog poslanika prof. dr Marka Atlagića, koju je podnela Željka Cvejin, i većinom glasova doneli odluku da se prijava odbija kao neosnovana i da se obustavi postupak utvrđivanja odgovornosti narodnog poslanika. Razmotrena je prijava o povredi Kodeksa ponašanja narodnog poslanika Nebojše Bakareca koju je podnela Tamara Branković. Odbor je, većinom glasova, doneo odluku da se prijava odbija kao neosnovana i da se obustavi postupak utvrđivanja odgovornosti narodnog poslanika. Protiv narodnog poslanika dr Vladimira Orlića podneta je prijava od strane Lane Avakumović, a Odbor je većinom glasova doneo odluku da se prijava odbija kao neosnovana i da se obustavi postupak utvrđivanja odgovornosti narodnog poslanika. Odbor je razmotrio i prijavu, koju je podneo Pavle Dimitrijević o poverdi Kodeksa protiv dr Aleksandra Martinovića. Odbor je, većinom glasova, doneo odluku da se prijava odbija kao neosnovana i da se obustavi postupak utvrđivanja odgovornosti narodnog poslanika. Takođe, razmotrena je i prijava o povredi Kodeksa ponašanja koju je protiv Jelene Žarić Kovačević podnela „Transparentnost Srbija“, a članovi Odbora su većinom glasova doneli odluku da se prijava odbija kao neosnovana i da se obustavi postupak utvrđivanja odgovornosti narodnog poslanika. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr sci. med. Darko Laketić, Željko Tomić, Luka Kebara, Marijana Krajnović, Branimir Spasić, Viktor Jevtović, Uglješa Marković, Dijana Radović, Adam Šukalo, Veroljub Matić, Branimir Jovanović, Sandra Božić i Ivana Nikolić. Sednici su prisustvovali i narodni poslanici: prof. dr Marko Atlagić, dr Vladimir Orlić, Nebojša Bakarec i Marijan Rističević.

Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku održao je 22. marta sednicu, na kojoj je razmotrena Informacija o radu Ministarstva privrede za period oktobar-decembar 2020. godine. Državni sekretar u Ministarstvu privrede Milan Ljušić je članovima Odbora ukazao na najznačajnije zakonodavne aktivnosti Ministarstva u poslednjem kvartalu 2020. godine. Predstavio je i aktivnosti Ministarstva u vezi sa procesom privatizacije, stečajnih postupaka, reorganizacijom preduzeća od strateškog značaja, kao i programe podrške preduzetništvu i malim i srednjim preduzećima. Nakon rasprave i dodatnih pitanja članova Odbora o postupku stečaja i privatizacije, Odbor je usvojio Informaciju o radu Ministarstva privrede za period oktobar-decembar 2020. godine. U nastavku sednice, članovi Odbora su razmotrili i usvojili izveštaje Ministarstva privrede o stanju postupka privatizacije za oktobar, novembar i decembra 2020. godine i za januar 2021. godine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Veroljub Arsić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Tomić, Vojislav Vujić, Vesna Stambolić, Nataša Ljubišić, Snežana Paunović, Mina Kitanović, Nenad Krstić, Gojko Palalić, dr Aleksandra Tomić, Uglješa Marković, Ana Beloica, Branimir Jovanović, Miloš Banđur, Adrijana Pupovac i Ivana Popović.

Na sednici Odbora održanoj 22. marta, članovi Odbora razmotrili su, u načelu, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada i Predlog zakona o potvrđivanju Odluke 1/2019 ESAA Zajedničkog komiteta od 31. jula 2019. godine kojom se zamenjuje Aneks I Multilateralnog sporazuma između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 od 10. juna 1999) o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja, koji je podnela Vlada. Članovi Odbora su većinom glasova ocenili da su oba predloga zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednicom je predsedavala Jelena Žarić Kovačević, predsednica Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora:, Nevena Veinović, Vojislav Vujić, Željko Tomić, Olja Petrović, Milenko Jovanov, Vuk Mirčetić, Luka Kebara, Uglješa Mrdić, Dubravka Kralj, Toma Fila i Arpad Fremond.

Na sednici, održanoj 18. marta 2021. godine, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada. Predlog zakona, članovima Odbora, obrazložili su predstavnici resornog ministarstva koji su naveli da su razlozi za potvrđivanje Ugovora o zajmu (Projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, potpisanog 30. decembra 2020. godine, u Beogradu, sadržani u činjenici da je Evropska banka za obnovu i razvoj odobrila zajam od 18.000.000 evra Republici Srbiji, kao zajmoprimcu. Širokopojasni internet predstavlja način povezivanja na internet koji omogućava veliku brzinu prenosa podataka. Razvoj širokopojasnih mreža u velikoj meri utiče na povećanje kvaliteta svakodnevnog života ljudi i pomaže u efikasnijem funkcionisanju u mnogobrojnim oblastima. Uvođenjem ovog sistema omogućava se bolji i brži razvoj društva, olakšava se komunikacija i povećava dostupnost državne administracije, osavremenjuje se proces učenja, pružaju se brže i kvalitetnije usluge iz oblasti medicine i omogućavaju trgovinu i plaćanja sa udaljenih mesta. Širokopojasni pristup je postao značajna karika u razvoju ruralnih i udaljenih oblasti, kao i u razvoju industrijskih oblasti i povezivanju privrednih regiona zemlje. Posebna pažnja je usmerena na povećanje brzine protoka podataka na internetu u školama seoskih područja, koja nije na zavidnom nivou. Sprovođenjem ovog projekta obezbedio bi se razvoj brzih širokopojasnih mreža u belim zonama u ruralnim područjima širom Republike Srbije, fokusirajući se na škole kao pristupne tačke i prioritetne korisnike. Projekat će omogućiti izgradnju širokopojasne infrastrukture middle mile segmenta koja će povezivati 500 škola, odnosno javnih ustanova u naseljima u belim zonama seoskih područja sa postojećom širokopojasnom infrastrukturom i obezbediti besplatno, dugoročno pravo korišćenja operatorima elektronskih komunikacija izabranim putem javnog tendera. Zauzvrat, izabrani operatori paralelno će graditi infrastrukturu lastmile segmenta, telekomunikaciona tehnologija koja prenosi signale iz širokopojasne mreže na relativno maloj udaljenosti – od kuće do kuće, koja povezuje škole sa do 80.000 okolnih domaćinstava. Projekat je deo šire inicijative i predstavlja prvu od dve faze, dok je druga faza, koja targetira i do 900 škola i javnih ustanova i 135.000 domaćinstava, planirana kao zaseban projekat u 2021/2022. godini. Predviđa se da će izgradnja middle mile segmenta podstaći operatore elektronskih komunikacija da razviju lastmile segmente infrastrukture u belim zonama, obzirom da je ovakvo povezivanje komercijalno neisplativo, i koje bi bez državne intervencije ostale nepokrivene u narednim godinama. Nakon diskusije Odbor je odlučio da usvoji Predlog zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandar Tomić, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Tomić, Ana Čarapić, doc. dr Mihailo Jokić, dr Milorad Mijatović, Adrijana Pupovac, Milenka Subić, Olivera Pešić, Velibor Milojičić, Sonja Vlahović i dr Boban Birmančević.

Na sednici, održanoj 18. marta 2021. godine, članovi Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije razmatrali su Predlog zakona o potvrđivanju Odluke 1/2019 ESAA Zajedničkog komiteta od 31. jula 2019. godine kojom se zamenjuje Aneks I Multilateralnog sporazuma između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 od 10. juna 1999) o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja, koji je podnela Vlada. Članovima Odbora Predlog zakona obrazložili su predstavnici resornog ministarstva ističući da je tokom 2019. godine Zajednički komitet obavio niz konsultacija u cilju revizije Aneksa I ESAA sporazuma, budući da je poslednja odluka kojom je isti formalno izmenjen doneta još 2008. godine. Pomenuta odluka objavljena je u „Službenom glasniku RS - Međunarodni ugovori”, broj 12/10. U međuvremenu, došlo je do značajnih izmena EU propisa sadržanih u Aneksu I ESAA sporazuma koji su od suštinskog značaja za pravilnu primenu ovog sporazuma. Najveći broj izmenjenih propisa odnosi se na oblasti koje su neposredno povezane sa civilnim vazduhoplovstvom. Pomenute izmene prouzrokovane su proširenjem i izmenom kompetencija, određenih tela Evropske unije u oblasti civilnog vazduhoplovstva, što se neizostavno reflektovalo na samu sadržinu propisa, ali i na obaveze pridruženih strana predviđene ESAA sporazumom. Imajući u vidu da pridružene strane, među kojima je i Republika Srbija, mogu postati deo Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja samo potpunom primenom važećih EU pravila, bilo je neophodno izvršiti reviziju Aneksa I ESAA sporazuma, a navedenu odluku mora primeniti i objaviti je u svom službenom glasilu. Nakon obrazloženja, Odbor je jednoglasno usvojio ovaj Predlog zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Bojan Torbica, Snežana Petrović, Goran Pekarski, mr Slavenko Unković, Milan Urošević, Milosav Milojević, Maja Grbić, Samir Tandir, Adrijana Pupovac, Milutin Mrkonjić i Ivana Nikolić.

Na sednici Odbora za zaštitu životne sredine, održanoj 18. marta 2021. godine, razmotren je Predlog zakona o klimatskim promenama, u pojedinostima. Sednici su prisustvovali predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine. Na Predlog zakona podneta su tri amandmana od kojih su članovi Odbora prihvatili sve predložene amandmane narodnih poslanika. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Ljubinko Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Jasmina Karanac, Marko Mladenović, Dragana Radinović, dr Marko Bogdanović, Tomioslav Janković, Vesna Krišanov, Gojko Palalić, Dragan M. Marković, Žarko Bogatinović, Nevenka Kostadinova i Arpad Fremond.

Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održanoj 18. marta 2021. godine, razmotren je Predlog zakona o klimatskim promenama, koji je podnela Vlada, u pojedinostima. Na Predlog zakona podneta su tri amandmana, a Odbor je ocenio da su svi podneti amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Željko Tomić, Olja Petrović, Vuk Mirčetić, Uglješa Mrdić, Đuro Perić, Dubravka Kralj, Toma Fila, Jovan Palalić, Miloš Terzić i Violeta Ocokoljić.