Na sednici Odbora održanoj 4. februara, članovi Odbora razmatrali su više predloga zakona koje je podnela Vlada, u pojedinostima. Na Predlog zakona o izboru predsednika Republike, podnet je jedan amandman, Odbor je ocenio da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izboru narodnih poslanika, podneto je ukupno četiri amandmana , Odbor je ocenio da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o lokalnim izborima, podneto je ukupno pet amandmana, Odbor je ocenio da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti, podneto je ukupno pet amandmana, članovi Odbora su ocenili da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmeni Zakona o sprečavanju korupcije, podnet je jedan amandman, te je Odbor ocenio da je isti u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednicom je predsedavala Marija Jevđić, zamenica predsednika Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora:, Nevena Veinović, Željko Tomić, Vuk Mirčetić, Luka Kebara, dr Uglješa Mrdić, Dubravka Kralj, Toma Fila, Jovan Palalić, Arpad Fremond, Đorđe Todorović, Miloš Terzić i Violeta Ocokoljić.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je na sednici, održanoj 4. februara 2022. godine, razmotrio, u pojedinostima, Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koji je podnela Vlada. Na Predlog zakona podneto je pet amandmana narodnih poslanika, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili dva. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoltan Pek, Bratimir Vasiljević, dr Milorad Mijatović, Velibor Milojičić, Sonja Vlahović, Marina Mirković, Ana Čarapić, Adrijana Pupovac, Zoran Bojanić i Olivera Pešić.

Članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, održali su sednicu 4. februara 2022. godine, na kojoj su razmotrili, u pojedinostima, Predlog zakona o izboru predsednika Republike, Predlog zakona o izboru narodnih poslanika, Predlog zakona o lokalnim izborima i Predlog zakona o izmeni Zakona o sprečavanju korupcije, koje je podnela Vlada. Na Predlog zakona o izboru predsednika Republike podnet je jedan amandman, koji su Vlada i Odbor prihvatili. Narodni poslanici podneli su četiri amandmana na Predlog zakona o izboru narodnih poslanika, a Vlada i Odbor prihvatili su dva amandmana. Pet amandmana podneto je na Predlog zakona o lokalnim izborima, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili tri. Na Predlog zakona o izmeni Zakona o sprečavanju korupcije podnet je jedan amandman, koji Vlada i Odbor nisu prihvatili. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Vladimir Đukanović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Đorđe Dabić, doc. dr Mihailo Jokić, Dubravka Kralj, Vesna Krišanov, Toma Fila, Velibor Milojičić, Marijan Rističević i Dragan M. Marković.

Na sednici Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, održanoj 4. februara 2022. godine, članovi Odbora razmotrili su Zahtev Komisije za zaštitu konkurencije za pribavljanje saglasnosti za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme sa novim licima, koji su usvojili i na koji su dali saglasnost. U nastavku sednice, Odbor je razmotrio Zahtev generalnog sekretara Narodne skupštine za pribavljanje saglasnosti za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme sa novim licima, na koji je dao saglasnost. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr sci. med. Darko Laketić, Luka Kebara, Željko Tomić, dr Nina Pavićević, Branimir Spasić, dr Dragana Barišić, Branimir Jovanović, Violeta Ocokoljić, Nebojša Bakarec i Ivana Nikolić.

Na sednici održanoj 2. februara 2022. godine, članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu razmatrali su, u načelu, Predlog zakona o izboru predsednika Republike, Predlog zakona o izboru narodnih poslanika, Predlog zakona o lokalnim izborima, Predlog zakona o izmeni Zakona o sprečavanju korupcije, Predlog zakona o dopuni Zakona o vanparničnom postupku i Predlog zakona o izmeni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, koje je podnela Vlada Republike Srbije i Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva, od 27. decembra 2021. godine, Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva, od 21. januara 2022. godine i Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koji je podnelo Državno veće tužilaca. Predlog zakona o izboru predsednika Republike, Predlog zakona o izboru narodnih poslanika, Predlog zakona o lokalnim izborima i Predlog zakona o izmeni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika obrazložila je ovlašćena predstavnica Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave državna sekretarka Maja Mačužić Puzić. Predlog zakona izmeni Zakona o sprečavanju korupcije i Predlog zakona o dopuni Zakona o vanparničnom postupku obrazložio je ovlašćeni predstavnik Ministarstva pravde Vladimir Vinš. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva, od 27. decembra 2021. godine i Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva, od 21. januara 2022. godine obrazložila je Vukica Kužić, izborni član Visokog saveta sudstava. Predlog odluke o izboru javnog tužioca, koji je podnelo Državno veće tužilaca obrazložila je Tanja Vukićević, član Državnog veća tužilaca. Članovi Odbora su jednoglasno predložili Narodnoj skupštini da prihvati predložene zakone i odluke. Sednici je predsedavao Vladimir Đukanović, predsednik Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Velibor Milojičić, Marijan Rističević, Dejan Kesar, Nebojša Pavlović, Nenad Baroš, Đorđe Dabić, Biljana Pantić Pilja, Nenad Krstić, Dragan M. Marković, Toma Fila, Dubravka Kralj i Danijela Veljović.

Na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održanoj 2. februara 2022. godine, razmatrani su sledeći predlozi zakona: 1. Razmatranje Predloga zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koji je podnela Vlada, u načelu; 2. Razmatranje Predloga zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa a.d. Beograd, Raiffeisen banka a.d. Beograd, Komercijalna banka a.d. Beograd, Sberbank Srbija a.d. Beograd, OTP banka Srbija akcionarsko društvo Novi Sad i Nova Ljubljanska banka d.d. Ljubljana po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad, koji je podnela Vlada, u načelu; 3. Razmatranje Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Međunarodne investicione banke, koji je podnela Vlada; 4. Razmatranje Predloga zakona o potvrđivnju Ugovora o kreditu koji se odnosi na neobezbeđeni zajam u iznosu do 400.000.000 evra uz osiguranje od strane Multilateralne agencije za garantovanje investicija u cilju finansiranja određenih građevinskih usluga od strane Bechtel Enka UK Limited, koji posluje u Srbiji preko Bechtel Enka UK Limited Ogranak Beograd za potrebe privrednog društva „Koridori Srbije“ d.o.o. Beograd u vezi sa izgradnjom infrastrukturnog koridora autoputa E-761 deonice Pojate – Preljina (Moravski koridor) između Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija kao Zajmoprimca i J.P. MORGAN AG kao Agentom i JPMORGAN CHASE BANK, N.A., LONDON BRANCH kao Prvobitnim mandatnim vodećim aranžerom i Credit Agricole Corporate and Investment Bank, Raiffeisen Bank International AG i Santander Bank N.A. kao Mandatnim vodećim aranžerima i CaixaBank, S.A. i UBS Switzerland AG kao Vodećim aranžerima i Banco Santander, S.A., CaixaBank, S.A., Credit Agricole Corporate and Investment Bank, JPMorgan Chase Bank, N.A., London Branch, Raiffeisen Bank International AG i UBS Switzerland AG kao Prvobitnim zajmodavcima, koji je podnela Vlada; 5. Razmatranje Predloga zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu u iznosu do 203.775.000 evra osiguranog kod China Export & Credit Insurance Corporation za finansiranje prve faze Projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca, BNP PARIBAS SA i UNICREDIT BANK AG, kao Aranžera, UNICREDIT BANK AG, BNP PARIBAS FORTIS SA/NV i BNP PARIBAS SA, kao Prvobitnih zajmodavaca, UNICREDIT BANK AG, kao Agenta i BNP PARIBAS SA, kao ECA Agenta, koji je podnela Vlada; 6. Razmatranje Predloga zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Program za otpornost na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji – faza II), između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada; 7. Razmatranje Predloga zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu Program čvrstog otpada u Srbiji, između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada; 8. Razmatranje Predloga zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu br. CRS 1022 01 A između Francuske agencije za razvoj, kao Zajmodavca i Republike Srbije, kao Zajmoprimca za realizaciju Programa čvrstog otpada u Srbiji, koji je podnela Vlada; 9. Razmatranje Predloga zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima 2) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada; 10. Razmatranje Predloga zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu u iznosu od 203.400.928 evra između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca, aranžiran od strane BANK OF CHINA SRBIJA A.D. BEOGRAD kao Ovlašćenog glavnog aranžera sa BANK OF CHINA LIMITED HUNGARIAN BRANCH u svojstvu Agenta i BANK OF CHINA LIMITED HUNGARIAN BRANCH kao Prvobitnim zajmodavcem, koji je podnela Vlada; 11. Razmatranje Predloga zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za Projekat izgradnje brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma („Fruškogorski koridor“) između Vlade Republike Srbije koju predstavlja Ministarstvo finansija kao Zajmoprimca i kineske Export-Import banke kao Zajmodavca, koji je podnela Vlada; 12. Razmatranje Predloga zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 2106 (2021) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam – Centar za obuku za dualno obrazovanje, koji je podnela Vlada i 13. Razmatranje Predloga zakona o potvrđivanju Odluke Broj 1/2021 Saveta za stabilizaciju i pridruživanje EU i Srbije o izmeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane, zamenom njegovog Protokola 3 o definiciji pojma „proizvodi sa poreklom“ i metodama administrativne saradnje, koji je podnela Vlada. Predloge zakona u ime ministarstva finansija obrazložili su Vesna Jevtić i Ognjen Popović. Odbor je jednoglasno prihvatio predloge zakona dnevnog reda sednice. Sednici je predsedavala predsednica Odbor dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Ana Čarapić, Zoltan Pek, Bratimir Vasiljević, Duško Tarbuk, prof. dr Vladimir Marinković, Zoran Bojanić, Olivera Pešić, Sonja Vlahović, Viktor Jevtović i dr Boban Birmančević.

Na sednici Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, održanoj 2. februara 2022. godine, razmotren je Predlog zakona o socijalnom preduzetništvu, u načelu. Predlog zakona, u ime predlagača, obrazložila je državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Stana Božović. Odbor je jednoglasno usvojio Predlog zakona o socijalnom preduzetništvu, u načelu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Radovan Tvrdišić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Radovan Arežina, Rozalija Ekres, Vesna Knežević, mr Danijela Vujičić, Branimir Spasić, Biljana Jakovljević, Vesna Krišanov, Ana Miljanić, prof. dr Ljubinko Rakonjac, Milanka Jevtović Vukojičić, Vladimir Grahovac i Hadži Milorad Stošić.

Na sednici Odbora za spoljne poslove, održanoj 2. februara 2022. godine, članovi Odbora, u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine, obavili su razgovor sa novoimenovanim ambasadorima Republike Srbije u Arapskoj Republici Egipat Miroslavom Šestovićem, u Republici Poljskoj Nebojšom Košutićem i u Narodnoj Republici Kini Majom Stefanović. Na osnovu člana 255. Poslovnika o radu Narodne skupštine, sednica je bila zatvorena za javnost jer teze koje je dostavilo Ministarstvo spoljnih poslova nosile su oznaku „poverljivo“. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Vesna Marković.

Na sednici, koja je održana 2. februara 2022. godine, članovi Odbora za evropske integracije razmotrili su Predlog zakona o izmeni Zakona o predmetima opšte upotrebe, koji je podnela Vlada, u načelu. Predlog zakona članovima Odbora obrazložio je državni sekretar Ministarstva zdravlja Predrag Sezdanović, koji je naveo da se brisanje člana 120. predlaže zbog komentara Evropske komisije dostavljenim Pregovaračkoj grupi 1, 2021. godine. Komisija je ukazala da je neophodno uklanjanje prelazne odredbe propisane članom 120. Zakona o predmetima opšte upotrebe. Odnosno označavanje proizvoda Srpskim znakom usaglašenosti u prelaznom periodu. Nakon obrazloženja, članovi Odbora usvojili su Predlog zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Dijana Radović, Ljiljana Malušić, Dušan Radojević, Nemanja Joksimović, Dubravka Filipovski, Vesna Marković, Ana Miljanić, Viktor Jevtović, Ana Pešić i Dušica Stojković.

Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja je održao, 2. februara 2022. godine, sednicu na kojoj je razmotrio ostavku koju je na funkciju narodnog poslanika podnela Samira Ćosović. Odbor je utvrdio da je podnošenjem ostavke narodne poslanice Samire Ćosović, izabrane sa Izborne liste ALEKSANDAR VUČIĆ – ZA NAŠU DECU nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, u kome se podnošenje ostavke navodi kao jedan od razloga za prestanak mandata narodnom poslaniku pre isteka vremena na koje je izabran, te predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. st. 3. i 4. istog zakona, konstatuje prestanak mandata imenovanoj narodnoj poslanici. Članovi Odbora su na sednici razmotrili i dali saglasnost Komisiji za kontrolu državne pomoći za zasnivanje radnog odnosa sa novim licima. Data je saglasnost i na zahtev narodnog poslanika prof. dr Jahje Fehratovića za ostvarivanje prava na zakup stana u Beogradu i prava na naknadu za odvojeni život od porodice. Sednici je predsedavao predsednik Obora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr sci. med. Darko Laketić, dr Nina Pavićević, Branimir Spasić, Viktor Jevtović, Dijana Radović, Marina Raguš, Adam Šukalo, Veroljub Matić, Branimir Jovanović, Nebojša Bakarec, Sandra Božić i Ivana Nikolić.

Na sednici, koja je održana 2. februara 2022. godine, članovi Odbora za zdravlje i porodicu razmotrili su Predlog zakona o izmeni Zakona o predmetima opšte upotrebe, koji je podnela Vlada, u načelu. Predlog zakona, članovima Odbora, obrazložio je državni sekretar Ministarstva zdravlja Predrag Sezdanović navodeći da je do njega došlo radi usklađivanja sa propisima Evropske unije. Naime, Zakonom o predmetima opšte upotrebe, donetom 2019. godine, uređen je pojam predmeta opšte upotrebe, uslovi zdravstvene ispravnosti, odnosno bezbednosti, koje moraju da ispunjavaju predmeti opšte upotrebe koji se isporučuju na tržište, a u svrhu obezbeđenja visokog nivoa zaštite života i zdravlja ljudi i životne sredine, zaštite interesa potrošača i obezbeđenja slobodnog kretanja robe. S tim u vezi, Zakon o predmetima opšte upotrebe usklađen je sa relevantnim EU propisima u oblasti, u meri u kojoj je to moguće, uzimajući u obzir da Republika Srbija još uvek nema status države članice. Evropska komisija je, u junu 2021. godine, u svojim komentarima dostavljenim Pregovaračkoj grupi 1, ukazala da je neophodno uklanjanje prelazne odredbe propisane članom 120. Zakona o predmetima opšte upotrebe i u što kraćem roku pristupilo se izmeni Zakona o predmetima opšte upotrebe. Nakon obrazloženja, članovi Odbora prihvatili su Predlog zakona, u načelu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora za zdravlje i porodicu dr sci. med. Darko Laketić, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: dr Vesna Ivković, Nataša Ivanović, Olivera Ognjanović, dr Marko Bogdanović, Vesna Krišanov, Ana Miljanić, Marina Mirković, Milica Nikolić, Nevena Đurić i Zagorka Aleksić.

Na sednici Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, održanoj 2. februara 2022. godine, razmotren je Predlog zakona o izmeni Zakona o oružju i municiji, koji je podneo narodni poslanik Marijan Rističević, u načelu. Odbor je većinom glasova usvojio Predlog zakona o izmeni Zakona o oružju i municiji. U nastavku sednice, Odbor je razmotrio jednu predstavku građanina upućenu Odboru i uputio je nadležnim institucijama na dalje postupanje. Sednici je predsedavao zamenik predsednika Odbora dr Đorđe Kosanić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dijana Radović, Jasmina Obradović, dr Uglješa Mrdić, Nataša Ljubišić, Tomislav Janković, Milovan Drecun, prof. dr Zoran Dragišić, Justina Pupin Košćal, Ivan Ribać i Srbislav Filipović.

Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo održanoj 1. februara 2022. godine, članovi Odbora razmotrili su, u načelu, više predloga zakona, koji su uvršteni na dnevni red Šesnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu i to: 1. Predlog zakona o izboru predsednika Republike; 2. Predlog zakona o izboru narodnih poslanika; 3. Predlog zakonao lokalnim izborima; 4. Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti; 5. Predlog zakona o izmeni Zakona o sprečavanju korupcije; 6. Predlog zakona o dopuni Zakona o vanparničnom postupku; 7. Predlog zakona o socijalnom preduzetništvu; 8. Predlog zakona o izmeni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika; 9. Predlog zakona o izmeni Zakona o predmetima opšte upotrebe; 10. Predlog zakona o izmeni Zakona o oružju i municiji; 11. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa ad Beograd, Raiffaisen banka ad Beograd, Komercijalne banke ad Beograd, Sberbank Srbija ad Beograd, OTP banka Srbija akcionarsko društvo Novi Sad i Nova Ljubljanska banka dd Ljubljana po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas” Novi Sad; 12 Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Međunarodne investicione banke; 13. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditu koji se odnosi na neobezbeđeni zajam u iznosu do 400.000.000 evra uz osiguranje od strane Multilateralne agencije za garantovanje investicija u cilju finansiranja određenih građevinskih usluga od strane Bechtel Enka UK Limited, koji posluje u Srbiji preko Bechtel Enka UKLimited Ogranak Beograd za potrebe privrednog društva „Koridori Srbije“ d.o.o. Beograd u vezi sa izgradnjom infrastrukturnog koridora autoputa E-761 deonice Pojate – Preljina (Moravski koridor) između Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija kao Zajmoprimca i J.P.MORGAN AG kao Agentom i JPMORGAN CHASE BANK, N.A, LONDON BRANCH kao Prvobitnim mandatnim vodećim aranžerom i Credit Agricole Corporate and Investment Bank, Raiffeisen Bank International AG i Santander Bank N.A. kao Mandatnim vodećim aranžerima i Caixa Bank, S.A. i UBS Switzerland AG kao Vodećim aranžerima i Banco Santander, S.A., CaixaBank, S.A., Credit Agricole Corporate and Investment Bank,JPMorgan Chase Bank, N.A., London Branch, Raiffeisen Bank International AG i UBS Switzerland AG kao Prvobitnim zajmodavcima; 14. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu u iznosu do 203.775.000 evra osiguranog kod China Export & Credit Insurance Corporation za finansiranje prve faze Projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca, BNP PARIBAS SA i UNICREDIT ANK AG, kao Aranžera, UNICREDIT BANK AG, BNP PARIBAS FORTIS SA/NV I BNP PARIBAS SA kao Prvobitnih zajmodavaca, UNICREDIT BANK AG, KAO AGENTA I BNP PARIBAS SA, kao ESA Agenta; 15. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Program za otpornost na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji – faza II), između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj; 16. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu Program čvrstog otpada u Srbiji, između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj; 17. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu br. CRS 1022 01 A između Francuske agencije za razvoj, kao Zajmodavca i Republike Srbije, kao Zajmoprimca za realizaciju Programa čvrstog otpada uSrbiji; 18. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima 2) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj; 19. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu u iznosu od 203.400.928 evra između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca, aranžiran od strane BANK OF CHINA SRBIJA AD BEOGRAD kao Ovlašćenog glavnog aranžera sa BANK OF CHINA LIMITED HUNGARIAN BRANCH u svojstvu Agenta i BANK OF CHINA LIMITED HUNGARIAN BRANCH, kao Prvobitnim zajmodavcem; 20. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za Projekat izgradnje brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma („Fruškogorski koridor”) između Vlade Republike Srbije, koju predstavlja Ministarstvo finansija, kao Zajmoprimca i kineske Export-Import banke, kao Zajmodavca; 21. Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog Sporazuma o zajmu LD 2106 (2021) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam - Centar za obuku za dualno obrazovanje; 22. Predlog zakona o potvrđivanju Odluke Broj 1/2021 Saveta za stabilizaciju i pridruživanje EU i Srbije o izmeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane, zamenom njegovog Protokola 3 o definiciji pojma „proizvodi sa poreklom“ i metodama administrativne saradnje i 23. Predlog za donošenje autentičnog tumačenja odredbe člana 10. stav 1. Zakona o interoperabilnosti železničkog sistema. Članovi Odbora su većinom glasova ocenili da su svi predlozi zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavala Jelena Žarić Kovačević, predsednica Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nevena Veinović, Željko Tomić, Ilija Matejić, Olja Petrović, Vuk Mirčetić, Milenko Jovanov, Marko Mladenović, Luka Kebara, dr Uglješa Mrdić, Dubravka Kralj i Toma Fila.

Na sednici Odbora održanoj 27. januara 2022. godine, razmotren je Izveštaj o radu Radne grupe za prikupljanje činjenica i dokaza u rasvetljavanju zločina nad pripadnicima srpskog naroda i ostalih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji. Predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju i predsednik Radne grupe Milovan Drecun zahvalio se Radnoj grupi na nesebičnom radu i trudu uloženom na sačinjavanju jedinstvene baze podataka koja će doprineti otkrivanju pune istine o počinjenim zločinima OVK na prostoru AP KiM u periodu od 1998. do 2000. godine i koja će omogućiti mnoštvo dokaza za dalje istrage i procesuiranje počinioca i odgovornih za zločine terorističke OVK. U nastavku sednice, Drecun je predstavio Izveštaj radne grupe u kojem se navodi, da je polazeći od činjenice, da je u periodu od 1998. do 2000. godine nestalo ili ubijeno preko 2.500 civila, da je oko 250.000 srpskog i nealbanskog stanovništva primorano da napusti svoja vekovna ognjišta i teritoriju AP KiM, da se radi o teškim, izuzetno brutalnim zločinima, neophodno krivično gonjenje zločinaca i njihovo procesuiranje, kako bi se zadovoljila pravda prema žrtvama, a počinioci i naredbodavci zločina kaznili. Dokumentacija koju je Radna grupa do sada prikupila i objedinila je veoma obimna. Radi se o preko 7.000 dokumenata za 3.540 događaja u sedam operativnih zona. Sva dokumentacija koju je Radna grupa uspela da prikupi o objedini u jedinstvenu bazu podataka se čuva u posebno obezbeđenim prostorijama van sedišta Narodne skupštine. Da bi Radna grupa uspešno obavila postavljeni cilj od posebne važnosti je bila saradnja sa predstavnicima: Tužilaštva za ratne zločine, Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno Službe za otkrivanje ratnih zločina, Kancelarije za Kosovo i Metohiju i Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije. Veoma bitno je istaći da su stručnu pomoć bezrezervno pružili predstavnici državnih organa, organizacija i tela koji poseduju potrebna znanja i dokumentaciju, pri čemu su izuzetan doprinos dali predstavnici Bezbednosno-informativne agencije, Vojnobezbednosne agencije i Vojnoobaveštajne agencije, navodi se u Izveštaju. Služba za otkrivanje ratnih zločina i Komisija za nestala lica takođe su priključile svoju bazu podataka. Radna grupa smatra da bi trebalo formirati posebno državno telo koje će nastaviti da prikuplja informacije, dokaze i činjenice o zločinima koji su počinjeni na prostoru Kosova i Metohije, od početka izvođenja terorističkih akcija OVK, u vidu dokumentacionog centra, koji može biti pridodat nekom od državnih organa ili samostalno formiran. Zadatak koji Radna grupa navodi u Izveštaju je izrada publikacija o zločinima terorističke OVK i etničkom čišćenju koje je sprovodila OVK, a koje PIS u Prištini nastavljaju. Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije Veljko Odalović je u nastavku sednice održao prezentaciju zatvorenih predmeta i dokumenata o izvršenim zločinima na prostoru Kosova i Metohije, koje poseduje Vlada Republike Srbije. Odbor je jednoglasno usvojio Izveštaj Radne grupe. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milovan Drecun, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Nebojša Bakarec, Milica Obradović, Nenad Mitrović, Danijela Vujičić, Miloš Terzić, Rajko Kapelan, Slaviša Bulatović, Ljubomir Marić, Srbislav Filipović, Đorđe Kosanić, Zvonimir Stević, Danijela Veljović i Ilija Životić.

Članovi Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, održali su sednicu posvećenu obeležavanju Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta. Predsednik Odbora dr Muamer Bačevac je podsetio da je na današnji dan oslobođen koncentracioni logor Aušvic, koji je simbol Holokausta, u kome je ubijeno šest miliona Jevreja u nacističkoj kampanji da se istrebi jevrejska populacija u Evropi. U cilju trajnog pamćenja, naš zadatak je da obeležavamo ovaj dan kao pomen na žrtve, a naša je civilizacijska dužnost u budućnosti da stalno i gromoglasno osuđujemo zločince i njihova zverstva, ocenio je Bačevac. Na sednici Odbora govorio je predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić. „Sećajući se velikog oslobađanja koncentracionog logora Aušvic od strane Crvene armije, ceo svet danas simbolično odaje poštu svim žrtvama Holokausta, najvećeg pogroma savremenog doba. Obeležavamo ovaj dan u znak počasti svim žrtvama nacizma i fašizma, a u isto vreme potvrđujemo našu obavezu i naše večno opredeljenje da se tako nešto nikada ne ponovi“, naglasio je Dačić. „Veoma je važno da svakog 27. januara govorimo o Holokaustu i njegovim žrtvama, zato što nažalost, i posle 77 godina, žrtve Holokausta i mi koji se klanjamo njihovim senima, doživljavamo osporavanja, relativizovanja, čak i otvoreno negiranje ovih nezapamćenih zločina u ljudskoj istoriji. Kao civilizacija dopustili smo da neznanje i zla namera dobiju prostor da prekrajaju istoriju i da ne priznaju žrtve jednog vremena u kojem je istrebljenje celih naroda bila misija bolesnih umova“, rekao je Dačić. Predsednik Narodne skupštine je takođe naglasio da smo ovde svi zbog toga da ponovimo da jesmo civilizacija i da se sa najvećim pijetetom sećamo žrtava i Aušvica i Jasenovca, ali i Kragujevca i Banjice i Sajmišta. Na kraju je istakao da je to naša obaveza, ne samo 27. januara, već i svakog drugog dana i svake godine, dok god se čuje i jedan jedini glas koji pravda najveće zločine ikad počinjene. Prisutnima se obratila ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić, koja je tom prilikom govorila o Holokaustu kao industriji smrti, čiji je proizvod bio milioni mrtvih tokom Drugog svetskog rata, a operacija se vodila kao zakonita. „Dosta dugo godina posle Drugog svetskog rata, svet nije pričao o koncentracionim logorima, kao ni o patnjama Jevreja, Roma i Srba, ni drugih koji su gonjeni širom rajhovske Evrope i ubijani na najstrašnije moguće načine“ istakla je Čomić. Dodala je da se, zahvaljujući aktivizmu jevrejske zajednice i razumu ljudi, omogućilo da se tematizuje i učini vidljivim tema Holokausta. Učešće na sednici su uzeli mr Zoran Pašalić, Zaštitnik građana, Brankica Janković, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Mina Pašajlić, predsednica Verske komisije Jevrejske opštine Beograd, general-major Vidosav Kovačević, predsednik Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkih ratova i prof. dr Dragoljub Acković, predsednik Pododbora za pitanja Roma. Mr Zoran Pašalić je takođe govorio o žrtvama Holokausta, o šest miliona stradalih Jevreja, od toga milion ubijenih u logoru, kao i o stradanju Roma i Srba. „Svrha svih aktivnosti, koje svi mi obavljamo je da se na svaki način borimo protiv zaborava, protiv antisemitizma i svakog drugog vida relativizacije zločina iz Drugog svetskog rata“. Zaštitnik građana je predložio da se u Republici Srbiji izgrade i urede dve institucije, od kojih bi jedna bila muzej žrtava Holokausta, a druga kuća nacionalnih manjina Republike Srbije, naveo je Pašalić. Brankica Janković je istakla da je Holokaust jedan od najtragičnijih događaja u istoriji i dodala da svima nama to treba da bude opomena i svakodnevno podsećanje kakve katastrofalne posledice u istoriji je prouzrokovala diskriminacija, netrpeljivost i mržnja prema drugom i drugačijem. Mina Pašajlić je istakla da su na ovaj dan 27. januara 1945. godine, jedinice Crvene armije oslobodile najveći logor smrti Aušvic-Birkenau u Poljskoj. Podsetila je da je Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, koja je usvojena 1. novembra 2005. godine, 27. januar proglašen za Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta. Istakla je da prošlost ne sme da se zaboravi, kao i da ne smemo da dopustimo da se ovakvi zločini ponovo dogode. Pašajlić je dodala da jevrejska zajednica u Srbiji ima obavezu da edukuje svoje članove, kao i šire građanstvo, o istoriji i posledicama Holokausta. Vidosav Kovačević je ukazao da Savez udruženja boraca narodnooslobodilačkih ratova Srbije, decenijama sa ponosom čuva i neguje kulturu sećanja na oslobodilačku i antifašističku prošlost, kao i kulturu sećanja na ogromna stradanja srpskog, romskog i jevrejskog naroda. Prof. dr Dragoljub Acković je istakao da se danas sećamo 56 miliona izgubljenih duša u toku Drugog svetskog rata. U to vreme stradalo je oko šest miliona Jevreja i oko 1,5 miliona Roma. Predstavljena je publikacija „Antologija Samudaripen e Romengo“ i „Romi izbegli sa Kosova i Metohije početkom III milenijuma“, a braća Teofilovići su izveli numeru „Đelem, Đelem“. Nakon uvodnih izlaganja, usledila je diskusija. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Muamer Bačevac, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: prof. dr Dragoljub Acković, Sandra Joković, Vesna Nedović, Viktor Jevtović, Stefan Srbljanović, Dijana Radović, Nina Pavićević i Zoltan Pek. Sednici je prisustvovala i narodna poslanica Smilja Tišma.

Odbor za evropske integracije je na sednici održanoj 26. januara 2022. godine, koja je bila zatvorena za javnost, razmotrio i dao pozitivno mišljenje na Predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Poglavlje 28 - „Zaštita potrošača i zaštita zdravlja“ uz preporuku da se u pravno-tehničkoj redakciji u tekst Predloga pregovaračke pozicije uvrsti i novi Zakon o zaštiti potrošača, koji je Narodna skupština usvojila na sednici 9. septembra 2021. godine, a koji je stupio na snagu 20. decembra 2021. godine („Sl. glasnik RS“ broj 88/21).