1. OSNOVNE INFORMACIJE O SEDNICI

Odbor: Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu

Datum sednice: 15.01.2026.

Trajanje sednice: približno 2:01 (od 00:00:02 do 02:01:18 u transkriptu)

Tema / naziv tačke dnevnog reda:

Predstavljanje Nacrta strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja RS 2025–2034.

Stanje u veterini u toku 2025. godine, sa osvrtom na uvoz/izvoz proizvoda iz stočarstva (tačke su spojene za raspravu)

Predsedavajući: Marijan Rističević

Broj prisutnih poslanika: predsedavajući na početku konstatuje 11 prisutnih; kasnije se u izjašnjavanjima pojavljuju i brojke 12/13, pa precizan broj prisutnih tokom cele sednice nije dosledno vidljiv iz transkripta.

Učesnici van poslanika: predstavnici Ministarstva poljoprivrede (u uvodu nabrojano više funkcionera/načelnika), a u raspravi ključni govornici su Tatjana Brankov (poseban savetnik ministra) i Predrag Rojević (državni sekretar).

Ko je koliko govorio (procena po formuli 95 reči = 1 minut, udeo u ukupnoj raspravi):

Poslanici vladajuće većine: ~56,6%

Poslanici opozicije: ~8,9%

Član vlade/gosti: ~26,2%

Napomena: u raspravi značajno učestvuje i Milija Miletić (nije član nijedne poslaničke grupe) sa ~8,3%, pa ga nije moguće čisto svrstati u podelu većina/opozicija.

Ukratko sa sednice: Ministarstvo je predstavilo nacrt nove strategije poljoprivrede (2025–2034) i iznelo pregled stanja u veterini tokom 2025, sa naglaskom na epizootiološku situaciju i bilans uvoza/izvoza. Raspravu je obeležila oštra polemika i lične uvrede između predsedavajućeg i opozicionog poslanika Miroslava Aleksića, posle čega je Aleksić napustio sednicu. Većina govornika iz većine i gosti podržali su nacrt strategije i isticali potrebu da se dokument zaista sprovede, uz fokus na stočarstvo, preradu i tržišne mehanizme. Na kraju su usvojena dva zaključka (oba jednoglasno među prisutnima koji su glasali).

---

2. STAVOVI UČESNIKA U RASPRAVI

Marijan Rističević (vladajuća većina, predsednik Odbora)
Vodio sednicu, insistirao da se rasprava „spusti” na suštinu (posebno uvoz/izvoz i proizvodi stočarstva). Otvorio je pitanja mogućnosti zabrane uvoza u kontekstu trgovinskih obaveza i naglasio dileme oko mera poput prelevmana. Posebno je problematizovao ranije mere vezane za mleko u prahu i sugerisao da takav model ne treba ponavljati, uz ideju državne intervencije kroz kapacitete za preradu i stabilizaciju tržišta. Ušao je u otvoren konflikt sa Miroslavom Aleksićem, uz međusobne uvrede i pretnju udaljavanjem sa sednice.

Tatjana Brankov (gost, Ministarstvo)
Predstavila nacrt strategije kao odgovor na izmenjene uslove (geopolitičke/klimatske) i istek prethodnog dokumenta. Navela opšti cilj (prehrambeni suverenitet/sigurnost, konkurentnost i ruralni razvoj) i šest posebnih ciljeva, uz naglasak da strategija otvoreno prikazuje slabosti sistema (pad samodovoljnosti, produktivnosti, konkurentnosti). Isticala je konceptualnu promenu ka „ishodima”, integraciji znanja i prakse, jačanju institucija i tržišta, te merama poput podrške integrisanim sistemima, generacijskoj obnovi, modernizaciji pijaca i većoj transparentnosti cena.

Predrag Rojević (gost, Ministarstvo – državni sekretar)
Izneo pregled rada Uprave za veterinu: složena, ali kontrolisana epizootiološka situacija (posebno afrička kuga svinja, plavi jezik), bez ugrožavanja velikih komercijalnih farmi, uz nadoknade štete stočarima. Detaljno je govorio o usaglašavanju sertifikata za izvoz, tržištima i procedurama (razna nova/otvorena tržišta i sertifikati), kao i o broju novoodobrenih objekata i kontrolama. U delu uvoz/izvoz iznosio je zbirne brojke i potom ih razdvajao (npr. UHT/pasterizovano, mleko u prahu), uz korekcije i dodatna pojašnjenja na insistiranje predsedavajućeg.

Miroslav Aleksić (opozicija, Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije)
Kritikovao je proceduru i pripremu sednice (materijal dobili dan ranije) i način izlaganja Ministarstva, tvrdeći da je izlaganje o uvozu/izvozu pokazalo neozbiljnost i loše upravljanje podacima. Za strategiju je rekao da sadrži dijagnozu problema koju opozicija dugo ističe, ali je doveo u pitanje kredibilitet vlasti da sprovede novu strategiju nakon, po njegovom tumačenju, slabih rezultata prethodne (2014–2024), navodeći negativne trendove iz samog dokumenta. Raspravu je zaoštrio vrednosnim ocenama o nesposobnosti, što je dovelo do eskalacije sukoba sa predsedavajućim i njegovog izlaska.

Milija Miletić (poslanik, nije član nijedne poslaničke grupe)
Pozvao na smirivanje tonova i podržao strategiju, uz naglasak na regionalizaciju, komasaciju i brdsko-planinska područja. U delu o veterini fokusirao se na probleme veterinarske službe na terenu: gašenje stanica, manjak kadra i loše uslove rada u malim opštinama, nerealne cene usluga i potrebu za programima pomoći, kreditima i jačim inspekcijskim kapacitetima. Poručio je da bez stabilne veterinarske službe nema ni zaštite zdravlja životinja i ljudi.

Radoslav Milojičić (vladajuća većina)
Podržao strategiju i izdvojio prehrambeni suverenitet, jačanje stočnog fonda i mehanizaciju kao ključne teme. Posebno je naglasio korišćenje IPARD sredstava i potrebu da se poljoprivrednicima olakša pristup aplikacijama/administraciji. Polemisao je sa opozicionim narativom o „gašenju sela”, uz stav da su migracije dugoročan trend, ali da država treba da pomaže i da subvencije nikada nisu bile veće.

Dejan Bulatović (vladajuća većina)
Nastupio pretežno polemički prema opoziciji: tvrdio da opozicija napušta institucije i deluje kroz blokade, i osporavao tvrdnje o „gašenju” poljoprivrednih fakulteta i sela. Izneo je i ličnu izjavu izvinjenja predsedavajućem za ranije optužbe, naglašavajući da ga je „upoznao” kao domaćina. Strategiju je podržao uz tezu da treba jače vezati ratarstvo i stočarstvo i povećati preradu i izvoz finalnih proizvoda.

Jožef Tobiaš (vladajuća većina, SVM)
Zahvalio autorki strategije i naglasio da dokument ne sme ostati „mrtvo slovo”, već da mora biti sproveden. Podržao je pravce kao što su integrisana poljoprivreda, podrška mladima, uređenje pijaca i intervencije na tržištu. Otvorio je i praktična pitanja regulacije proizvoda (pominje primenu uredbe o palminom ulju i najavu uredbe za „domaće meso”), kao i status poljoprivrednika (PIO, doprinosi po ekonomskoj snazi) i potrebu sistemskog uređenja.

Risto Kostov (vladajuća većina, poslanik koji nije član Odbora – PUPS)
Polemizao je sa opozicionim tvrdnjama: navodio je rezultate programa za brigu o selu (useljenje u prazne kuće, minibusevi i sl.) i dao pregled promene ministara poljoprivrede kroz duži period, tvrdeći da je ranije bilo više promena. Strategiju je podržao uz poruku da „teza bez primene postaje proteza”, insistirajući na sprovođenju, posebno u pravcu stočarstva, povezivanja grana i povećanja prihoda po hektaru.

---

3. ZAKLJUČAK SEDNICE

Usvojeno: dva zaključka, oba jednoglasno među prisutnima koji su glasali (9 za, bez protiv i uzdržanih):

Odbor je podržao Nacrt strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja (u zaključku izgovoreno 2025–2036, dok se tokom sednice govori o periodu 2025–2034).

Odbor je saslušao podatke o radu Uprave za veterinu i konstatovao pomake vidljive kroz manji uvoz proizvoda iz stočarstva.

Otvorena pitanja: tokom rasprave ostale su nedoumice oko pristupa merama za tržište mleka (posebno mleko u prahu), kao i oko realnih dometa restrikcija uvoza u kontekstu međunarodnih obaveza i mogućih posledica na izvoz.

25. sednica Odbora za poljoprivredu šumarstvo i vodoprivredu 15.01.2026.

UČESTVUJU U RASPRAVI:
Marijan Rističević, predsednik Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
Tatjana Brankov, poseban savetnik ministra za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu
Predrag Rojević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Miroslav Aleksić, član Odbora, Narodni pokret Srbije - Novo lice Srbije, opozicija.
Milija Miletić, član Odbora, nije član nijedne poslaničke grupe.
Radoslav Milojičić, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
Dejan Bulatović, član Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina.
Jožef Tobiaš, zamenik predsednika Odbora, Savez vojvođanskih Mađara, vladajuća većina.
Risto Kostov, nije član Odbora,  PUPS - solidarnost i pravda, vladajuća većina.

00:00:02 - Marijan Rističević: Dame i gospodo da počnemo. Otvaram dvadeset petu sednicu Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Konstatujem da sednici (zvuk metala) prisustvuje- -jedanaest narodnih poslanika, da imam oko kvoruma za rad i odlučivanje. Današnjoj sednici prisustvuju iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Blagojević, državni sekretar, Predrag Rojević, državni sekretar, Milica Neđić, pomoćnik ministra zadužen za normativne i upravne poslove, Nenad Katanić, pomoćnik ministra zadužen za poljoprivrednu politiku, Bojan Živković, pomoćnik direktora Uprave za agrarna plaćanja, profesor doktor Tatjana Brankov, poseban savetnik ministra, Tanja Vujović i Odeljenje za normativne poslove i harmonizaciju propisa, Danijela Kozomora, savetnik Uprave za veterinu, Tamara Bošković, načelnik Odeljenja za veterinarsko javno zdravstvo, Uprava za veterinu, Maja Nikolić, načelnik Odeljenja za međunarodni promet i sertifikaciju, Uprava za veterinu, (zvuk mikrofona) Dejan Jelena Ivanac, načelnik Odeljenja veterinarske inspekcije, Uprava za veterinu, eh, Boban Đurić, načelnik Odeljenja za zdravlje životinja, Uprava za veterinu. (pauza) Branislav Marković, Branislav Marković, načelnik Odeljenja granične veterinarske inspekcije, Uprava za veterinu, Tanja Stojković, Sektor za normativne poslove.

00:01:12 - Marijan Rističević: Ovu sednicu Odbora sam zakazao u roku kraćem od tri dana, u skladu sa članom 72. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, zbog značaja i hitnosti razmatranja Nacrta strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period od 2025. do 2034. godine Prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda za ovu sednicu.

00:01:29 - Marijan Rističević: Prelazimo na sledeći dnevni red. Jedan. Predstavljanje Nacrta strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period od 2025. do 2034. godine.

00:01:38 - Marijan Rističević: Dva. Stanje u veterinari u toku 2025. godine, sa posebnim osvrtom na uvoz i izvoz proizvoda iz stočarstva. Ova druga tačka dnevnog reda je bila dug Odbora za poljoprivredu. S obzirom da kad smo razmatrali informaciju za treći kvartal, eh, ministar se, ehm, požalio da državni sekretar koji je naređen za veterinu nije bio prisutan, pa smo se dogovorili da ovu tačku uvrstimo na prvoj sledećoj sednici.

00:02:06 - Marijan Rističević: Sad treba da se izjasnimo da li se članovi Odbora slažu sa predloženim dnevnom redom.  Deset za, dva nije glasalo, deset za, dva nije glasalo od ukupno dvanaest narodnih poslanika saopštavam da smo usvojili dnevni red. Eh, idemo dalje, molim Šta Šta Dobro.

00:02:43 - Marijan Rističević: Također, na osnovu člana 76. 9a 2. poslovika Narodne skupštine, predlaže se Odbor izjasni o predlogu za spajanje tačaka dnevnog reda. Molim da se izjasnimo o predlogu za spajanje tačaka dnevnog reda. Da to sve odradimo negde makar do pet šest sati.

00:03:02 - Marijan Rističević: Za deset, dva nije glasalo od dvanaest narodnih poslanika, saopštavam da smo usvojili tačke dnevnog reda. Konstatujem da smo usvojili taj predlog. Pre nego što pređemo na prvu tačku dnevnog reda, predlažem da usvojimo zapisnik sa dvadeset četvrte sednice Odbora. Molim da se izjasnimo. (pauza) Davaj, davaj.

00:03:25 - Marijan Rističević: Za deset nije glasalo tri od prisutnih trinaest narodnih poslanika. Saopštavam da smo usvojili zapisnik. Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu. E sad ovako idemo, predstavnici Ministarstva da uzmu reč, prvo gospođa sa Nacrtom strategije, pa, posle vi? Posle gospodin Rojević.

00:03:46 - Marijan Rističević: Gospođo Brankov. Eh, samo da podsetim članove Odbora da je gospođa Brankov strategiju uradila na određen način po, eh, na određen način po uputstvima eh, članova Odbora pre nekoliko meseci. Tako da na određen način gospođa Brankov zastupa i pojedine stavove Odbora koje smo imali i tada, pa ćete vi sada svi da zajedno sa mnom da saslušamo gospođu, pa ako nešto budemo trebali da dopunimo, tu smo. Izvolite

00:04:27 - Tatjana Brankov: Poštovani- Poštovani predsedniče Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, gospodine Rističeviću, poštovani članovi Odbora, narodni poslanici, ja pre svega želim da vam se zahvalim na ukazanom poverenju, odnosno na predlaganju Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da koordiniram izradu Nacrta strategije. Istovremeno, vam se zahvaljujem na kontinuiranoj podršci tokom ovog zahtevnog i složenog procesa. Osnovni razlog za donošenje nove strategije poljoprivrede je istek prethodnog eh, dokumenta, ali i suštinski izmenjeni eh, uslovi geopolitički i klimatski, koji su nametnuli potrebu da se poljoprivredne politike prilagođavaju novoj realnosti. Nacrt strategije je eh, na uvidu javnosti od dvanaestog decembra prošle godine i tekst Nacrta strategije sa pratećim šablonima za komentare dostavljen-objavljen je na internet portalu Ministarstva i na portalu E uprave. Do sada smo primili šesnaest komentara i eh, radna verzija izveštaja u kojima smo eh, analizirali prispele primedbe i ugradili najveći deo njih završen je jučeJa želim da naglasim ono što je gospodin Rističević već pomenuo, a to je da je shodno zaključku sedme sednice Odbora za poljoprivredu, šumarstva i vodoprivredu od dvadesetog septembra 2025.

00:06:16 - Tatjana Brankov: godine preporučeno Ministarstvu poljoprivrede šta treba ustvari da bude cilj nove strategije. Na osnovu zaključka Odbora mi smo definisali željeno stanje, opšti i posebne ciljeve strategije, tako da je utvrđen opšti cilj strategije obnova prehrambenog suvereniteta Republike Srbije, obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovništva, povećanje konkurentnosti poljoprivredno prehrambenog sektora i podsticanje održivog razvoja ruralnih područja. U svrhu ostvarenja ovog opšteg cilja, definisano je šest posebnih ciljeva: povećanje proizvodnje poljoprivredno prehrambenih proizvoda uz obezbeđenje stabilnosti dohotka poljoprivrednika; povećanje proizvodnje proizvoda više dodate vrednosti kroz unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane, veterinarskih i fitosanitarnih standarda; jačanje položaja poljoprivrednih gazdinstava i unapređenje kvaliteta života u ruralnim sredinama; jačanje otpornosti poljoprivredne proizvodnje na klimatske promene i održivo upravljanje prirodnim resursima koji se koriste u poljoprivredi; unapređenje inovacionog potencijala poljoprivrede i efikasan prenos znanja i unapređenje procesa EU integracija uz efikasno prilagođavanje zakonodavnog, administrativnog i institucionalnog okvira. Tokom izrade ove strategije vodili smo se idejom da analiza postojećeg stanja treba da bude potpuno transparentna i da otvoreno pokaže sve slabosti sistema, ali i njegove potencijale. Prikazano je da je u poslednjoj deceniji da se beleži pad samodovoljnosti u svim kategorijama poljoprivredno prehrambenih proizvoda, osim u uljaricama.

00:08:13 - Tatjana Brankov: Posledično, smanjuje se i pokrivenost uvoza izvozom. Indeks konkurentnosti kod najvažnijih grupa proizvoda je rapidno opao i jasno se uočava asimetrija između proizvođačkih i maloprodajnih nivoa cena kod gotovo svih proizvoda. Ipak, ako bih ja morala da izdvojim samo jednu analizu, ja bih rekla da je ključna analiza indeksa produktivnosti koja je pokazala da je Republika Srbija u analiziranom periodu zabeležila prosečan godišnji pad ukupne faktorske produktivnosti na-- od jedan zarez jedan osto, što je drastično odstupanje od prosečnog rasta od nula zarez jedan odsto na nivou Evrope. Ono što je dobro jeste da je naša poljoprivreda konzistentno tehnički efikasna, što znači da efikasno koristimo raspoložive resurse. Međutim, produktivnost i dalje zaostaje za prosekom Evropske unije, pre svega zbog niske stope tehnološkog napretka, što znači da će bez kontinuiranih ulaganja u savremene poljoprivredne prakse i tehnologije jazu produktivnosti u odnosu na Evropsku uniju ne samo ostati, već će se i dalje produbljivati Takođe, shodno sugestijama i brojnim diskusijama o stočarstvu na ovom uvaženom Odboru, u strategiji je stočarstvo nije tretirano kao izolovana grana poljoprivrede, već kao indikator funkcionisanja celokupnog prehrambenog sistema.

00:09:55 - Tatjana Brankov: Stanje u stočarstvu direktno odražava način na koji funkcionišu proizvodnja, tržište, sistem podsticaja, organizacija lanaca vrednosti i institucionalni okvir, tako da je jasno da se najpre i najizraženije negativne posledice i svi problemi ispoljavaju upravo u ovom sektoru. Zato strategija stočarstvo koristi kao lakmus papir poljoprivredne politike. Ako stočarstvo živi i postane stabilno, to neće biti slučajnost. To će biti dokaz da je prehrambeni sistem počeo adekvatno da funkcioniše Ovaj nacrt donosi promenu konceptualnog okvira poljoprivredne politike. Ova promena koncepta nije kozmetička, već suštinska.

00:10:46 - Tatjana Brankov: Do sada je poljoprivredna politika u velikoj meri bila usmerena na kratkoročne mere i reagovanja na krize. Nova strategija polazi od pristupa u kojem se prehrambeni sistem transformiše tako da istovremeno obezbeđuje dovoljne količine zdravstveno bezbedne hrane, ekonomsku održivost proizvođača, zaštitu prirodnih resursa i pozitivne ishode po zdravlje stanovništva, uz jačanje otpornosti sistema na klimatske i druge spoljne šokove. Ova promena koncepta omogućava pomeranje fokusa sa pojedinačnih mera na jasno definisane ishode, jaču povezanost sa evropskim međunarodnim okvirom, kao i unapređenje veze između znanja, naus-naučnoistraživačkog rada i poljoprivredne prakse. Istovremeno, jačaju se institucionalni i tržišni mehanizmi i jasno pozicionira prehrambeni suverenitet, čime se poljoprivredna politika jasnije i doslednije postavlja kao sistem, a ne kao zbir pojedinačnih sektorskih mera. Same mere su grupisane u nekoliko ključnih blokova kako bi se obezbedila jasna orijentacija i bolja koordinacija politikaPrvi blok obuhvata mere za jačanje proizvodne osnove, drugi blok mere za unapređenje tržišta i razvoj lanaca vrednosti.

00:12:11 - Tatjana Brankov: Treći blok odnosi se na mere za jačanje znanja, inovacija institucionalnih kapaciteta, dok je četvrti blok obuhvatio mere usmerene na jačanje klimatske otpornosti i održivo upravljanje prirodnim resursima. Među najznačajnijim novinama predloženim u nacrtu strategije izdvaja se uspostavljanje sistema podrške integrisanoj poljoprivredi, pre svega integrisanim ratarsko stočarskim sistemima koji omogućavaju efikasnije upravljanje resursima, unapređenje plodnosti zemljišta i održivu proizvodnju. Strategija predviđa i posebnu podršku nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima, kao i primenu de minimis podrške kao fleksibilnog instrumenta za reagovanje u slučajevima sezonskih tržišnih poremećaja. Značajna novina je iniciranje izrade nacionalnog programa generacijske obnove u poljoprivredi kao ključnog instrumenta podrške mladima u ruralnim područjima. Dalje, strategija predviđa modernizaciju pijaca koje treba da postanu savremeni centri za prodaju i plasman proizvoda domaćeg porekla, kao i uspostavljanje mehanizama za veću transparentnost u formiranju cena, uključujući imenovanje Zaštitnika građana za hranu.

00:13:33 - Tatjana Brankov: Posebna pažnja posvećena je podršci formiranju nacionalnih branšnih poljoprivrednih saveza i udruženja, kao i jačanju investicija u kapacitete za proizvodnju, preradu i plasman poljoprivredno prehrambenih proizvoda. Strategija takođe predviđa unapređenje sistema upravljanja i kontrole kroz uspostavljanje registra podsticaja, jedinstvene knjige polja, jedinstvenog sistema za komasaciju integrisanog sistema upravljanja i kontrole. Uvode se programi školskih šema radi unapređenja prehrambenih navika dece i omladine, kao i tržišni standardi za sveže voće i povrće, jaja i živinsko meso. Poseban akcenat stavljen je na unapređenje dobrobiti životinja, prevenciju i kontrolu antimikrobne rezistencije, razvoj programa celoživotnog učenja, integraciju poljoprivrednih savetodavnih i stručnih službi u širi akis sistem, kao i uvođenje stipendija za decu poljoprivrednih proizvođača koja se obrazuju u oblastima od značaja za zelenu tranziciju kao što su agronomija i veterinarska medicina Ukoliko se opredelimo za ovaj pravac razvoja, pred nama je jasan i zahtevan reformski proces poljoprivredne politike. Pored osnovne podrške prihodu radi održivosti koja se obezbeđuje kroz jedinstveni iznos po hektaru ili grlu, u strateškom periodu uvodi se i dopunska podrška prihodu, odnosno komplementarna plaćanja, kako bi se podrška prvenstveno usmerila ka gazdinstvima srednje veličine s razvojnim potencijalom.

00:15:18 - Tatjana Brankov: Pažnja će biti posvećena i dodatnoj podršci mladim poljoprivrednicima, kao i nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima. Istovremeno, u nacionalni sistem direktnih plaćanja biće uveden sistem uslovljenosti kao sastavni deo novog okvira zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije. To znači da će ostvarivanje podrške biti povezano sa poštovanjem zakonskih zahteva upravljanja i standarda dobrih poljoprivrednih i ekoloških uslova, čime se jasno povezuje finansijska podrška sa odgovornim upravljanjem resursima i održivim razvojem poljoprivrede Kao što sam rekla na samom početku, nacrt strategije od dvaneset decembra na uvid u javnosti, odnosno u postupku e-konsultacija. Sve dosadašnje sugestije Odbora su uvažene i ugrađene u nacrt strategije. Ukoliko nakon današnjeg predstavljanja budu postojale dodatne primedbe ili komentari, sa zadovoljstvom ćemo ih razmotriti i u skladu sa ciljevima dokumenta integrisati u finalnu verziju.

00:16:26 - Tatjana Brankov: Na kraju bih istakla da ovaj nacrt strategije nije sam sebi cilj. Njegova vrednost će se meriti time da li će, ukoliko bude usvojen i sproveden, proizvođači osetiti veću sigurnost, da li će mladi videti perspektivu u ruralnim područjima i da li će država izgraditi stabilan i otporan prehrambeni sistem. Upravo ka tim ishodima je ovaj dokument i usmeren. Hvala na pažnji Zahvaljujem se.

00:17:13 - Marijan Rističević: Predrag Rojević, izvolite.

00:17:15 - Predrag Rojević: Uvaženi predsedniče, članovi Odbora, narodni poslanici, veliko mi je zadovoljstvo što mogu danas da predstavim rad Uprave za veterinu i izvinjavam se za prošli Odbor. Nisam bio u mogućnosti da dođem i da budem fizički prisutan na tom Odboru, ali sam svakako su bili prisutni načelnici, svi načelnici odeljenja Uprave za veterinu i takođe su mogli da daju bilo odgovore na bilo koja pitanja. Al' dobro. Što se tiče Uprave za veterinu, kao jedan od ključnih stubova sistema bezbednosti hrane i zaštite javnog zdravlja, posvećena je kontinuiranom jačanju mera kojima se štite prvenstveno zdravlje životinja i zdravlje ljudi.

00:18:06 - Predrag Rojević: Što se tiče zdravlja životinja, epizootiološka situacija u Republici Srbiji tokom 2025. godine bila je veoma složena, ali pod kontrolom, bez pojave sistemskih poremećaja i bez ugrožavanja velikih komercijalnih farmi. Što se tiče konkretno Aksa ili afričke kuge svinja, u 2025. godini na teritoriji se pojavio-- na teritoriji šesnaest opština i devet okruga: Nišavski grad, Beograd, Sremski, Kolubarski, Podunavski, Mačvanski, Zapadnobački, Južnobački i Borski. I Aks je potvrđen na dvesta trideset i dva gazdinstva kod domaćih svinja.

00:18:48 - Predrag Rojević: Tokom godine primetna je i stabilizacija i sama lokalizacija žarišta. Velike komercijalne farme, što je veoma značajno, nisu bile pogođene tokom 2025. godine. Afrička kuga svinja je bila potvrđena i kod dvesta devedeset pet divljih svinja na teritoriji deset upravnih okruga: Nišavski, Pirotski, Grad Beograd, Pčinjski, Braničevski, Zapadnobački, Južnobački, Podunavski, Zaječarski i Borski okrug. Bolest plavog jezika bila je potvrđena na stotredeset i sedam gazdinstava u jedanaest okruga sa najvećim intenzitetom tokom letnjeg i jesenjeg perioda.

00:19:31 - Predrag Rojević: Nakon početnog širenja, usledila je i stabilizacija bez većih ekonomskih posledica i zahvaćena su isključivo seos-seoska gazdinstva. Što se tiče boginja ovaca i koza, ograničena je pojava na tri gazdinstva u opštini Raška. Bolest je uspešno suzbijena i zvanično odjavljena. Naročito opasne zarazne bolesti, slinavka i šap, kuga malih preživara ili PPR i druge visoko rizične bolesti nisu registrovane u Republici Srbiji, iako svuda u regionu su veoma prisutne. Besnilo i avijarna influenca.

00:20:22 - Predrag Rojević: Srbija je i dalje bez slučajeva besnila. Zabeležen je jedan izolovan slučaj avijarne influence kod divljih ptica, bez pojave bolesti kod živine. Ono što je veoma važno i što je na ponos Republike Srbije, a i Ministarstva poljoprivrede same Vlade Republike Srbije jeste da je održana prva JFTATS regionalna konferencija stalnih stručnih grupa za prioritetne prekogranične zarazne bolesti životinja u Evropi u septembru mesecu u Beogradu. Posebno treba istaći značaj činjenice da je ova konferencija po prvi put organizovana u ovom formatu i to u Republici Srbiji, gde je učestvovalo oko stodvadeset predstavnika iz Evroazijskog regiona Što se tu-- što se tiče ključnih rezultata i aktivnosti, a vezane za zdravlje životinja, jeste da je isplaćena nadoknada štete stočarima u ukupnom iznosu od dvesta šesnes-- u iznosu od dvesta jedanaest zarez šest miliona dinara. Sproveđen je intenzivan epizootiološki nadzor i pred-- i onda preduzete su neblagovremene mere radi daljeg širenja i sprečavanje unosa naročito opasnih zaraznih bolesti životinja.

00:22:03 - Predrag Rojević: Kontinuirano je praćeno kretanje naročito opasnih zaraznih bolesti poput Aksa, boginja ovaca i koza, kuga malih preživara, bolesti plavog jezika uz izradu rešenja za isplatu pripadajućih sredstava. Intenzivno je sprovođen rad na pripremi Nacrt zakona o zdravlju životinja. Pripremljena je i dostavljena Evropskoj komisiji dokumentacija za stavljanje Republike Srbije na listu zemalja odobrenih za nekomercijalno kretanje kućnih ljubimaca u skladu sa uredbom EU 576 x 2013. Izrađen je plan monitoringa i nadzora nad zaraznim bolestima koji obuhvata besnilo, afričku i klasičnu kugu svinja, avijarnu influencu, atipičnu kugu živine, groznicu zapadnog Nila i kugu malih preživara. Tokom 2025.

00:23:04 - Predrag Rojević: godine Republika Srbija se suočila sa više značajnih zaraznih bolesti životinja za i zahvaljujući blagovremenom reagovanju, strogo sprovođenju veterinarsko sanitarnih mera i kontinuiranom nadzoru, žarišta su u najvećem broju slučajeva lokalizovana i zatvorena. Iako je bizuteknološka situacija u Evropi i regionu izrazito složena, sa prisustvom više značajnih zaraznih bolesti životinja u neposrednom okruženju, Republika Srbija zahvaljujući pravovremenom i sveobuhvatnim merama Uprave za veterinu održava stabilnu kontrolu nad zdravljem životinja Ono što je veoma značajno jeste da su usaglašeni sertifikati za izvoz tokom 2025. godine. Pokrenute su procedure za usaglašavanje sertifikata za nova tržišta različitih vrsta pošiljaka. Uspešno je usaglašeno trideset sertifikata od kojih su najznačajnijiAlbanija, za izvoz živinskog i goveđeg mesa, goveda za klanje i priplod k-i za hranu za životinje.

00:24:15 - Predrag Rojević: Crna Gora, ovce i koze, klanje i priplod, proizvodnja, kao i nastavak izvoza goveda u Crnu Goru i pored pojave bolesti plavog jezika u Srbiji, uz dodatne garancije. Malezija i Maroko, izvoz hrane za životinje i dodaci za ishranu životinja. Egipat, izvoz jednodnevnih pilića. Severna Makedonija, izvoz svinja za priplod iz slobodnih područja od afričke kuge svinja i Sjedinjene Američke Države izvoz ov-ova žvakalica za pse, mačke i kolageni omotači. U postupku je usaglašavanje još osam sertifikata; s Albanijom za izvoz jednodnevnih pilića, Saudijskom Arabijom, izvoz ovaca i koza, Marokom, izvoz goveda za priplod i tov, Tunis, izvoz goveda za klanje i priplod i tov, Gana, izvoz živinskog mesa, Kongo, izvoz živinskog mesa, Demokratska republika Kongo i izvoz živinskog mesa, Liberija, izvoz živinskog mesa Izvoza Rusku Federaciju tokom novembra meseca dve hiljade dvajes-baespete godine izvršen je inspekcijski nadzor i kontrola tri objekta koji proizvode hranu za životinje sa ciljem da se odobri izvoz na evroazijsko tržište.

00:25:36 - Predrag Rojević: Izveštaj se očekuje krajem januara meseca. Što se tiče izvoza za Kinu, izvoz živinskog mesa i proizvoda od mesa, u toku je izrada dodatnih odgovora na pitanja koje nadležni organ u Kini dostavio za subjekte Upravi za veterinu. Nakon dostave upitnika očekuje se potpisivanje Protokola koji je jedan od glavnih uslova za izvoz u Kinu Što se tiče jaja, izvoza jaja i živinskog mesa, nastavlja se i intenzivan rad na procedurama i izveštajima koji treba da se dodatno dostave na zahtev Evropske komisije i kroz par meseci se očekuje finalizacija postupka odobravanja izvoza u zemlje EU po pitanju izvoza jaja i živinskog mesa Predstavnici Uprave za veterinu su tokom dve hiljade dvajespete godine učestvovali u radu više zakona. Zakon o službenim kontrolama, koji je usvojen u decembru 2025. godine, zatim Zakon o hrani za životinje, gde je sprovedena javna rasprava je i očekuje se njegovo usvajanje, Zakon o bezbednosti hrane i Zakon o dobrobiti.

00:26:50 - Predrag Rojević: U toku su e-konsultacije, Zakon o sprovedenim proizvodima životinjskog porekla i Zakon o zdravlju životinja. U pravnoj redaktori su, a pripremljen je i zakon i tekst nasla zakona o veterinarsko medicinskim proizvodima Ono što je veoma važno da istaknemo jeste da objekti koji su u nadležnosti Uprave za veterinu, objekti za proizvodnju hrane i hrane za životinje, a to je da se, da je tokom dve hiljade dvajespete godine odobreno i otvoreno sto šezdeset i sedam novih objekata za klanje i preradu mesa, preradu mleka i jaja većeg kapaciteta, za razliku od 2024. godine, gde je taj broj bio sto dvadeset tri. Od ovoga broja, trijes't šest je odobreno za izvoz u CEFTA zemlje, a pet u zemlje EU. Što se tiče malih fleksibilnih objekata, u 2025.

00:27:49 - Predrag Rojević: godini registrovano je novih trista devedeset šest objekata za proizvodnju mleka, mesa, jaja i meda, za razliku od 2024. godine, kada je taj broj iznosio dvesta pet. Gotovo duplo više u 2025. godini otvoreno novih objekata. U 2025.

00:28:06 - Predrag Rojević: godini je sto šesnaest novoregistrovanih objekata za hranu za životinje, od čega su devetnaest izvoznih objekata, za razliku od 2024. godine, kada je broj bio pedeset pet, što znači da imamo u svakom segmentu tendenciju rasta novootvorenih objekata. Objekti za sporedne proizvode životinjskog porekla su novootvoreni u 2025. godini je trideset šetori sa-sa dva izvozna objekta, dok je taj broj u 2024. godini izv-ovaj, iznosio dvajes' tri sa dva, takođe izvozna objekta.

00:28:44 - Predrag Rojević: Odobreno je sto dvadeset osam novih objekata, od čega dva nova centra za veštačko osemenjavanje i distribuciju, dva nova objekta za proizvodnju veterinarskih lekova i dvajes' pet ambulanti, što je za osam posto više nego u 2024. godini Što se tiče objekata za uzgoj i držanje životinja ili takozvane farme, ukupan broj registrovanih farmi u 2025. godini je povećan je za jedanes' posto, od čega je najviše otvorenih farmi ovaca petsto jedanes', muznih grla trista šezdeset osam i za tov goveda dvesta osamdeset i jedan. Dobar dan! Što se tiče veterinarske inspekcije, broj redovnih nadzora je izvršen u iznosu od dvajstdevet hiljada devetsto osam i devdeveset jedna hiljada devetsto trideset broj vanrednih nadzora.

00:29:44 - Predrag Rojević: Službene kontrole i uzorkovanje, broj službenih kontrola. Ukupan broj izvršenih službenih kontrola je osamnaest hiljada četristo trideset pet, po planu monitoringa četrnaest hiljada petsto devedeset jedan, po nalogu granične inspekcije hiljadu dvadeset četri i vanredne službene kontrole po nalogu sumnje na bezbednost hrane trinaest hiljada trista devedeset i osamDobro. Veterinarsko sanitarni pregledi za izvršene veterinarsko sanitarne preglede na liniji klanja fakturisano je četristo dvadeset šest miliona osamsto četrdeset tri hiljade trideset tri dinara. Naplaćeno je četristo sedam miliona devetsto četrdeset dve hiljade devetsto devedeset tri hiljade dinara. Međunarodni sertifikati izdato je četrnaest četiri hiljade sedamsto sedamnaest i naplaćeno trista devedeset sedam miliona šesto četrdeset osam hiljade dvesta pedeset dva dinara.

00:30:44 - Predrag Rojević: Što se tiče uzrokovanja živih životinja, po monitoring planu je urađen osam hiljada sto četrdeset devet. Tokom trajanja karantina dvadeset pet hiljada dvjesto šezdeset devet po planu sumnje na zaraznu ili službena kontrola osam hiljada četristo dvadeset i devet. Što se tiče suzbijanja zaraznih bolesti u cilju suzbijanja zaraznih bolesti ubijene ili zaklane su sledeće životinje goveda dvesta deset, svinja četiri hiljade sedamsto dvadeset pet ovce ostalo devetdeset živine, dvjest trideset tri hiljade konji tri kućni ljubimci dvanaest divlje životinje pedeset i šest. S obzirom da me predsednik gleda, Znam, jasno mi je.

00:31:35 - Marijan Rističević: Vi niste bili na tom odboru jer vas nisam obavestio. Dakle, uglavnom je rasprava bila oko uvoza i izvoza.

00:31:45 - Predrag Rojević: Mhm.

00:31:46 - Marijan Rističević: Da, vi možete, vi ste ovo nama dostavili u elektronskoj formi.

00:32:02 - Marijan Rističević: Vi možete da kao predstavnik Vlade i Ministarstva možete koliko god hoćete, ali većinu poslanika interesuje suština

00:32:06 - Marijan Rističević: Vi izvolite, ja ne sprečavam .

00:32:06 - Marijan Rističević: Sam kažem šta je bila najveća rasprava, a vi niste bili tu. Najveća rasprava je bila oko uvoza i izvoza mleka, eh preremana i tako. To je bilo na prošloj sednici gde vi niste bili.

00:32:20 - Predrag Rojević: Sad ćemo da, sad ćemo da pređemo

00:32:42 - Marijan Rističević: A vi nemate, nemam ja ništa protiv, ono. Ja sam- Sad ćemo da pređemo- Eh, čoveče možete vi da čitate

00:32:44 - Predrag Rojević: Što se tiče- Što se tiče uvoza, konkretno mesa u dve hiljade dvadeset petoj godini, uveženo je pedeset i četiri miliona devetsto trideset četiri hiljade šesto devedeset jedan Uvoz mesa. Mesa.

00:32:47 - Marijan Rističević: Mesa tu spada svo meso?- Svo meso.

00:32:50 - Predrag Rojević: Ne, ne. Ovo je samo meso bez prerađevina.

00:32:52 - Marijan Rističević: To znači sveže rashlađeno, to već je to.

00:32:55 - Predrag Rojević: I zamrzlo.

00:32:56 - Marijan Rističević: Sveže, rashlađeno i zamrzlo.

00:32:58 - Predrag Rojević: I svinjsko i goveđe i sve zbirno meso. Pedeset četiri miliona devetsto trideset-

00:33:02 - Marijan Rističević: pedeset Četiri hiljade tona jel tako?

00:33:04 - Predrag Rojević: Pedeset četiri hiljade tona.

00:33:06 - Predrag Rojević: Jeste.

00:33:18 - Predrag Rojević: Za razliku u poređenju sa dve hiljade dvadeset četvrtom godinom kada je uveženo šezdeset i šest hiljada tona, što predstavlja- Dve i četvrte šezdeset šest hiljada iste vrste mesa Iste vrste mesa.

00:33:19 - Marijan Rističević: Sigurno.

00:33:20 - Predrag Rojević: Da.

00:33:21 - Marijan Rističević: I onda- pedeset Četiri hiljade je bilo dve hiljade dvadeset pete, jel tako? Cela godina i devet, jedanaest, deset meseci tako cela godina obuhvaćena?

00:33:30 - Predrag Rojević: Cela godina obuhvaćena.

00:33:31 - Marijan Rističević: Znači pedeset četiri hiljade.

00:33:33 - Predrag Rojević: Jeste.

00:33:33 - Marijan Rističević: OK.

00:33:34 - Predrag Rojević: Što predstavlja sedamnaest posto manje nego prethodne godine.

00:33:37 - Marijan Rističević: Pa dobro.

00:33:38 - Predrag Rojević: Uvoz proizvoda od mesa šesnaest tona je u dvadeset i petoj godini.

00:33:43 - Marijan Rističević: Koliko?

00:33:55 - Predrag Rojević: Šesnaest tona je u dvadeset i petoj šesnaest i po- Mesnih prerađevina, da proizvoda od mesa Ne šesnaest hiljada tona, izvinjavam se- U kojoj godini?

00:33:56 - Predrag Rojević: U dvadeset petoj u dvadeset četvrtoj je sedamnaest hiljada tona.

00:34:04 - Marijan Rističević: To je obuhvatilo svih dvanaest meseci.

00:34:07 - Predrag Rojević: Svih dvanaest meseci. Uvoz mleka i proizvoda od mleka. U dve hiljade dvadeset petoj godini. Znači, to je mleko i proizvodi od mleka zbirno, a posle ćemo da to razdvojimo i jedno po jedno i sterilizovano mleko i pasterizovano mleko koliko je čega ušlo.

00:34:26 - Marijan Rističević: Ja ću, imam podatke, pa ću da vidim.

00:34:29 - Predrag Rojević: Da, da.

00:34:29 - Marijan Rističević: Ja imam svoje podatke.

00:34:31 - Predrag Rojević: Dobro, dobro. Ovo su podaci zvanični podaci sa ove granice. Nemam tu šta. Što se tiče uvoza mleka i proizvoda od mleka u dvadeset petoj godini ušlo pedeset dve hiljade tona, a u dvadeset četvrtoj godini šezdeset šest hiljada i sedamsto tona, što predstavlja dvadeset i jedan posto manje nego u prethodnoj.

00:34:50 - Marijan Rističević: Koliko ste rekli da je bilo dve hiljade dvadeset četvrte?

00:34:53 - Predrag Rojević: Dvadeset četvrte je bilo šezdeset šest hiljada i sedamsto.

00:34:57 - Marijan Rističević: A dvadeset pete?

00:34:58 - Predrag Rojević: Pedeset dve i osamsto.

00:35:00 - Marijan Rističević: A i osamsto.

00:35:04 - Predrag Rojević: I osamsto sedamdeset pet Pedeset dva miliona osamsto sedamdeset pet hiljada petsto dva.

00:35:07 - Marijan Rističević: Dobro.

00:35:08 - Predrag Rojević: Da.

00:35:08 - Marijan Rističević: Vi ste prvo rekli pedeset dve hiljade.

00:35:10 - Predrag Rojević: Da, da.

00:35:12 - Predrag Rojević: Znači to je- E ono što je veoma interesantno jeste da nam je povećan uvoz proizvoda od ribe.

00:35:21 - Marijan Rističević: Čekajte malo ovo je bilo mleko.

00:35:23 - Predrag Rojević: To je bilo, to je bilo mleko.

00:35:24 - Marijan Rističević: Uvoz, a izvoz.

00:35:25 - Predrag Rojević: Sad ćemo izvoz.

00:35:27 - Marijan Rističević: Polako do te ribe.

00:35:28 - Predrag Rojević: Da. Pa idemo prvo uvoz, pa ćemo izvoz, pa ćemo da sumiramo sve.

00:35:32 - Marijan Rističević: Izvoz, rekli ste izvoz mleka, jel to obuhvata sve proizvode mleka?

00:35:37 - Predrag Rojević: Uvoz.

00:35:45 - Predrag Rojević: Ma ne bre ovo što ste rekli uvoz eh dve hiljade dvadeset pete pedeset dve hiljade tona, jel to sve od mleka- Mleko i mlečni proizvodi.

00:35:46 - Marijan Rističević: OK dobro.

00:35:47 - Predrag Rojević: Mleko i mlečni proizvodi.

00:35:48 - Marijan Rističević: A da vidimo šta je bio izvoz.

00:35:59 - Marijan Rističević: Što se tiče izvoza mesa i proizvoda od mesa u EU, znači u zemlje Evropske unije- Mleka sad ćemo Gde je mleko?

00:36:00 - Predrag Rojević: Samo sekund, samo sekund.

00:36:12 - Marijan Rističević: Što se tiče izvoza mleka, što se tiče izvoza proizvoda od mleka u dvadeset petoj godini- Znate zašto me to interesuje? Ja ću vam reći zašto me to interesuje zato što postoje intencije da se zabrani uvoz-A ja imam utisak da mi više izvozimo nego što uvozimo.

00:36:22 - Predrag Rojević: Mi izvoz.

00:36:32 - Marijan Rističević: Izvezli smo u dve hiljade dvadeset petoj godini šezdeset jedan milion sedamsto sedamdeset tri hiljade dvadeset četrdeset jedan, znači šezdeset jednu hiljadu sedamsto- Tona.

00:36:34 - Predrag Rojević: 2025 Jeste.

00:36:40 - Marijan Rističević: A u dve hiljade dvadeset četvrtoj šezdeset četiri hiljade sedamsto šezdeset dva Šezdeset četiri hiljade?

00:36:43 - Predrag Rojević: Da.

00:36:53 - Marijan Rističević: Što znači- Ali, ali šta ste to rekli, znači- Što znači da je devet hiljada- To je izvoz dve hiljade... Koliko ste rekli?

00:37:01 - Marijan Rističević: Izvoz dve hiljade dvadeset pete je šezdeset jedna hiljada i sedamsto- Dobro.

00:37:01 - Predrag Rojević: tona.

00:37:05 - Marijan Rističević: A uvoz nam je bio pedeset dve hiljade, što znači da smo neto Pedeset dve hiljade i osamsto sedamdeset pet.

00:37:08 - Predrag Rojević: Da. Dvaeset posto plus.

00:37:12 - Predrag Rojević: Dvaes plus.

00:37:13 - Marijan Rističević: Koliki je bio izvoz? Šta ste mi rekli koliki je bio izvoz u dve hiljade dvadeset četvrtoj?

00:37:17 - Predrag Rojević: Dvadeset četvrte šezdeset četiri hiljade sedamsto šezdeset dve tone.

00:37:21 - Marijan Rističević: Znači, negde oko tri hiljade tona, oko tri hiljade tona izvoz bio manji. Izvoz je bio manji.

00:37:32 - Predrag Rojević: Jeste, ali i manji uvoz u dvaeset petoj u odnosu na dvaeset četvrtu.

00:37:40 - Predrag Rojević: Uvoz je bio manji- Za dvajst jedan posto.

00:37:43 - Marijan Rističević: Čekaj, čekaj. Uvoz je bio, erm, pedeset dve hiljade, jel tako?

00:37:47 - Predrag Rojević: To je uvoz. Uvoz dvaeset četvrta, dvaeset pet.

00:37:52 - Predrag Rojević: Pedeset dve hiljade osamsto šezdeset pet- (istovremeno) Uvoz. Uvoz. Ne, ne. Evo ti ga izvoz. Gde je to?

00:37:55 - Predrag Rojević: To je to, izvoz, prestajao je.

00:37:56 - Marijan Rističević: Uvoz.

00:37:59 - Marijan Rističević: Izvoz ste rekli- Ovdje smo neto- Izvoz šezdeset jedna hiljada. Uvoz pedeset dve hiljade, jel tako?

00:38:03 - Predrag Rojević: Jeste.

00:38:03 - Marijan Rističević: Znači, negde oko devet hiljada tona plus.

00:38:13 - Marijan Rističević: Plus, više izvozimo- Uvoz dvaeset i petoj- A u dvaeset četvrtoj koliko je plus A u dvaeset četvrtoj je plus- Minus dva.

00:38:13 - Predrag Rojević: Minus.

00:38:15 - Marijan Rističević: Minus dve hiljade.

00:38:20 - Marijan Rističević: Rekli ste šezdeset šezdeset hiljada- Manje smo izvezli nego što smo uvezli u dvaeset četvrtoj- Dve hiljade tona?

00:38:22 - Predrag Rojević: Dve hiljade tona.

00:38:35 - Marijan Rističević: A sada smo- Dva eset četvrta minus dve hiljade tona, dve hiljade dvajspeta plus- A dvaeset peta je plus devet hiljada tona- Devet hiljada tona.

00:38:38 - Marijan Rističević: Smo više izvezli nego što smo- Ali izrazito zato što sam imao oko toga, erm, navodiću znači raspravljali prošli put. E, sad možemo da pređemo na, i na meso. Šta sad?

00:38:49 - Marijan Rističević: E, ono što je važno sada čisto- Ja moram da zapitkujem, jel?

00:38:50 - Predrag Rojević: Ne, ne dobro. U redu je. Znači, to je u dvadeset petoj godini smo dvadeset posto više izvezli nego što smo uvezli. Meso.

00:38:58 - Marijan Rističević: Čega?

00:38:59 - Predrag Rojević: Mleka. Mleka. Mleka.

00:39:00 - Marijan Rističević: Dobro okej, ja sam to preveo na tone, eto.

00:39:03 - Predrag Rojević: Da. A meso? Evo, sad ćemo meso, idemo redom.

00:39:07 - Marijan Rističević: Znači, sa mlekom smo prešli u plusu?

00:39:09 - Predrag Rojević: Jeste.

00:39:10 - Marijan Rističević: To je definitivno dobro.

00:39:11 - Predrag Rojević: Jeste.

00:39:11 - Marijan Rističević: To je dobro.

00:39:12 - Predrag Rojević: Što se tiče uvoza mesa. E ovako.

00:39:27 - Marijan Rističević: Zbirno u dve hiljade dvadeset i petoj godini svih kategorija mesa, mimo mesnih prerađevina- Mimo prerađevina Mimo prerađevina.

00:39:28 - Predrag Rojević: Bez prerađevina uvezli smo pedeset i četiri hiljade i devetsto, znači gotovo pedeset pet- A jel imate ono govedina- Ima sve, sve imamo. Imate taksije?

00:39:46 - Marijan Rističević: Dobro, ajde da vidimo sad Pedeset pet hiljada tona smo uvezli za razliku od dva eset četvrte smanjen- Ček, ček, ček, uvoz bio pedeset čet' tih tona ste mi rekli.

00:39:49 - Predrag Rojević: Jeste.

00:39:50 - Marijan Rističević: Dve hiljade dvajspet?

00:39:51 - Predrag Rojević: Da. Dva eset četvrte šezdeset šezdeset hiljada tona.

00:39:55 - Marijan Rističević: Šezdeset i šezdeset hiljada tona. Ja sam mislio da je dva eset četvrta bila šezdeset šezdeset hiljada tona.

00:40:00 - Predrag Rojević: Šezdeset šez.

00:40:01 - Marijan Rističević: Dobro, ja sam vadio podatke iz Privredne komore.

00:40:10 - Marijan Rističević: Ono što je veoma interesantno, a to bi predložio da uradimo- Znači, ovako čekaj.

00:40:13 - Predrag Rojević: Znači, to je da smo manje uvezli dvanaest hiljada- Jeste.

00:40:14 - Marijan Rističević: Tona. Ali samo mesa, ono rashlađeno i sveže, jel tako?

00:40:19 - Predrag Rojević: Zamrzlo i sveže, da.

00:40:20 - Marijan Rističević: Zamrzlo to je sveže, dobro. Svih kategorija tu spada i piletina, junetina, sve?

00:40:24 - Predrag Rojević: Svih kategorija, svih kategorija.

00:40:48 - Marijan Rističević: Erm, ono što je veoma interesantno u poređenju, a dobro je za analizu jeste da smo, erm, svinjskog mesa na primer, konkretno rashlađenog mesa, za razliku od dva eset četvrte, uvezli manje gotovo dva miliona i dvesta hiljada kilograma Dobro, to je dve hiljade dvesta tona.

00:40:59 - Predrag Rojević: Dve hiljade dvesta tona smo manje uvezli nego dva eset četvrte, što predstavlja četrdeset i dva posto manji uvoz nego dva eset četvrte- Koliko smo- Zamrzlog.

00:41:00 - Marijan Rističević: Pardon, koliko smo uvezli dve hiljade dva eset četvrte svinjskog?

00:41:09 - Marijan Rističević: Svinjskog dvadeset i četvrte smo zbirno uvezli, e ovako- Ovo što ste mi rekli da je dve hiljade dvesta manje, hoću da vidim.

00:41:12 - Predrag Rojević: Jeste. Evo sad ćemo. Svinjskog rashlađenog je u dva eset četvrtoj uveženo pet hiljada i sto četrdeset sedam tona.

00:41:21 - Marijan Rističević: Ja mislim da me to nije tačno. Mislim da nam roštilj padne.

00:41:26 - Predrag Rojević: Pet miliona sto četrdeset sedam ili sto četrdeset šest.

00:41:31 - Marijan Rističević: Hoćete da kažete da smo uvezli svega pet hiljada sto četrdeset tona svinjskog mesa?

00:41:35 - Predrag Rojević: Rashlađenog, znači, to je svežeg.

00:41:37 - Marijan Rističević: Rahlađeno, dobro.

00:41:38 - Predrag Rojević: Da, to je svežeg u dva eset četvrtoj, a u dva eset petoj smo uvezli dva miliona devetsto osamdeset pet.

00:41:46 - Marijan Rističević: Znači- Jel vi sigurni?

00:41:47 - Predrag Rojević: Tri miliona, tri hiljade kilograma.

00:41:48 - Marijan Rističević: Zvanični podaci možete da tražite kako god hoćete.

00:41:53 - Marijan Rističević: E sada što se tiče zamrzlog- Mm.

00:41:55 - Predrag Rojević: Za prerađivanje- Da, da, što se koristi u mesima na industrijama za ne preradu. U dva deset i četvrtoj godini uvezli smo četrdeset i četiri hiljade tona, a u dva deset petoj trideset sedam hiljada tona.

00:42:13 - Predrag Rojević: Zato što je moj podatak bio zbiran, zato ste- Pa zbiran, da, da. E pa dobro.

00:42:14 - Marijan Rističević: Da, da- Ja sam ispred Privredne komore vadio podatke.

00:42:22 - Marijan Rističević: Ja volim da to bude sve odvojeno, da se- Ja volim da verujem- Ali zbirno je trideset posto manji uvoz u dva eset petoj- Ja volim da verujem. Molim?

00:42:33 - Marijan Rističević: Trideset posto je gotovo manji uvoz što se tiče svinjskog mesa- I zamrznutog i svežeg zajedno je manji trideset posto uvoza u dva eset petoj nego u dva eset četvrtoj godini Znači trideset sedam, znači skoro četrdeset hiljada tona smo uvezli dva eset pete godine.

00:42:38 - Predrag Rojević: Jeste.

00:42:39 - Marijan Rističević: A dvadeset i četvrte godine smo uvezli gotovo pedeset hiljada tona.

00:42:45 - Predrag Rojević: Tako je.

00:42:45 - Marijan Rističević: Je l' tako otprilike? To manje više..

00:42:48 - Predrag Rojević: Sbirno.

00:42:50 - Marijan Rističević: Oko deset hiljada tona smo manje uvezli- Evo sad se ne različimo.

00:42:52 - Predrag Rojević: Deset hiljada tona smo manje uvezli zamrzlog i svežeg svinjskog mesa u dvadeset petoj u odnosu na dvadeset četvrtu.

00:42:58 - Marijan Rističević: E, sad ima prerađevine. Pogrešan je cijep. Evo.

00:43:07 - Predrag Rojević: (zvukovi u pozadini) Idemo dalje.

00:43:09 - Marijan Rističević: Prerađevine.

00:43:10 - Predrag Rojević: Uvoz proizvoda od mesa. Evo ga. Proizvodi od goveđeg mesa. Četristo šezdeset pet tona smo svega uvezli u dvadeset četvrtoj, a u dvadeset i petoj trista sedamdeset tri tone.

00:43:39 - Marijan Rističević: Proizvodi od svinjskog mesa, smo u dvadeset četvrtoj na sedam hiljada četristo sedamdeset Četiri hiljade?

00:43:40 - Predrag Rojević: Sedamsto čet-, eh, sedam hiljada četristo sedamdeset tona, a u dvadeset petoj na sedam hiljada i četristo tona.

00:43:50 - Marijan Rističević: To znači sedamdeset tona manje.

00:43:51 - Predrag Rojević: Da, to je minus jedan posto manje što se tiče prerade dvadeset pete na dvaest četvrto.

00:44:19 - Marijan Rističević: Što se tiče proizvoda od živinskog mesa, u dvadeset četvrtoj godini je uveženo devet hiljada i sto četrdeset tona, a u dve hiljade dvajstpetoj godini osam hiljada sedamsto šezdeset tona, što je četiri pot-, četiri posto manje- Jeste Dobro, to je sve.

00:44:21 - Predrag Rojević: E, sada, ja bih se predsednjučko, ukoliko dozvolite, vratio na jednu vrlo značajnu stvar kada je u pitanju uvoz mleka i proizvoda od mleka. Mi smo sada sa-sabrali sve kategorije. Jesmo, ali ja bih to da mi razdvojimo, da ne bi bilo nekih spekulacija poslije.

00:44:40 - Marijan Rističević: I na šta hoću da stavim poseban akcenat- Ja se bojim za spekulacije.

00:44:43 - Predrag Rojević: (pauza od tri sekunde i zašmrcavanje usana) E ovako. Što se tiče sterilizovanog mleka, jer to nam je ključno za naše mlekare i primarne one proizvođače.

00:44:54 - Marijan Rističević: Zato je veoma važno da to- Istaknemo To mleko u ono beše kakvu oznaku.

00:44:57 - Predrag Rojević: UHT.

00:44:58 - Marijan Rističević: UHT, dobro.

00:44:59 - Predrag Rojević: E, u dve hiljade dvadeset četvrtoj godini smo uvezli osamnaest miliona ili ajde na tone ćemo, osamnaest hiljada i četristo tona, a u dve hiljade dvadeset petoj svega jedanaest hiljada, što predstavlja četrdeset posto manje u odnosu na dvadeset četvrtu godinu. Što se tiče pasterizovanog mleka, u dve hiljade dvajstčetvrtoj godini smo uvezli hiljadu devetsto osamnaest tona, a u dvadeset petoj nula.

00:45:47 - Marijan Rističević: Znači u dvadeset- petoj, u dvadeset petoj nismo imali apsolutno uvoz pasterizovanog mleka A šta je sa- sa mlekom u prahu Evo, sad ćemo to- Čekaj polako da vidimo.

00:45:49 - Marijan Rističević: Pa čekaj- Ma sad, sad ćemo ovako.

00:45:51 - Marijan Rističević: Nema- 11 hiljada tona. Ovako, jedna tona je hiljadu, je l' tako?

00:45:58 - Predrag Rojević: Da, da.

00:45:58 - Marijan Rističević: Jedna tona je hiljadu, jedna krava kvalitetna da deset hiljada, je l' tako? Znači ono otprilike, otprilike, to je ipak dve hiljade dvajspete hiljadu sto krava uvoz. A bio je hiljadu osamsto četrdeset krava, pretvaramo krave da su najkvalitetnije deset ništa uredu je. Tek toliko ono da, da ljudi znaju koliko je to u kravama. I to je ono veoma što je značajno kada su u pitanju naši primarni proizva oni proizvođači što se tiče Evo ga mleko u prahu.

00:46:34 - Marijan Rističević: Ajmo.

00:46:38 - Predrag Rojević: Mleko Molim vas da mi objasnite nešto Mleko u prahu u dve hiljade dvajstčetvrtoj godini uveženo je sedam hiljada tona, a u dvadeset petoj godini uveženo je šest hiljada i trista tona.

00:46:51 - Marijan Rističević: I što se tiče mleka u prahu- Ček, ček, čekaj, sad vi meni objasnite, pošto ste vi tu iz ministarstva, pa ćete vi mene podsetiti. U dve hiljade dvajstčetvrtoj godini su još uvek na snazi bile mere proizvodnje domaćeg mleka u prahu. Pitam. Što me gledate tako?

00:47:06 - Tatjana Brankov: Ne, ne, jesi se...

00:47:08 - Marijan Rističević: Pitam, dve hiljade dvajstčetvrte su, s obzirom da smo mi imali meru a podsticaja nekog ludačkog podsticaja proizvodnje domaćeg mleka u prahu za konditore. Navodno su konditori tada dobijali šest evra po kilogramu razlike u ceni između naše i evropske. Baš mi to nekako razlika bila sto pedeset posto cene neka, nego smo mi plaćali konditorima da kupuju domaće mleko u prahu i da od njega prave konditore, jel. Je l' tako? Ove godine nismo, jel.

00:47:41 - Marijan Rističević: To je i Tanaskovićka i Martinović su to radili, potrošili smo dvajstpet miliona evra, je l' tako? Pitam. Vi ne pratite šta su radili oni prošli, jel. Dobro. Dali smo dvajstpet miliona.- Dali smo dvajset pet miliona za proizvodnju mleka u prahu konditorima da kupuju domaće mleko u prahu od domaćih proizvođača za upotrebu u konditorskoj industriji.

00:48:07 - Marijan Rističević: Sad meni nikako nije jasno zašto smo dve hiljade dvajstčetvrte kada je ta mera bila uvezli sedam hiljada tona, a dve hiljade dvajstpete kada je ta mera prestala da važi šest hiljada tristo. Šta to znači onda? Da ono prošle bilo prevara, jel. Pitam.

00:48:24 - Marijan Rističević: Evo- Ako smo imali meru da se kupuje domaće mleko u prahu od dve i četiri jel tako Bogatoviću. Ako smo imali- Ako smo imali to tu meru, onda smo mi morali da prošle godine razumete uvezemo manjeDa su kupovali kao domaće mleko u prahu ili je možda bilo ono promena, promena da ne kažem pola marke i tako dalje. Ono lepš nalepnicu, a kao Ministarstvo poljoprivrede će da proveri šta se dešavalo jel. Inspeksi-inspekcijska inspekcija za nadzor i tako dalje kako se to zvalo. Inspekcijski posao je kao trebao bi po toj nekoj uredbi da provere da li je to mleko domaće ili je samo prepakovano.

00:49:03 - Marijan Rističević: Čisto pitam, ono. Evo kad smo već do mleka u prahu došli dobro, ovo je uvoz. Jesam li ja to dobro zapisao? Uvoz mleka u prahu od 2024 sedam hiljada tona.

00:49:14 - Predrag Rojević: Tako je.

00:49:15 - Marijan Rističević: Uz meru, ja ću da napišem uz meru ono kako se zove podsticaja i tako dalje. Bez podsticaja 2025 šest hiljada trećina ili sedamsto tona manje.

00:49:26 - Predrag Rojević: Tako je.

00:49:27 - Marijan Rističević: Dobro. To ćemo da vidimo. Ima, ima, eh, ono ima svega ono. Mi ćemo ovlastiti Bulatovića da to malo ispregleda tamo. Ne.

00:49:41 - Marijan Rističević: Ako Bulatović. Jesmo li zapisali sve? Šta još treba da zapišemo?

00:49:47 - Marijan Rističević: Uvoz proizvoda- Aj još nešto.

00:49:47 - Predrag Rojević: Što se tiče ove ribe, ako vas zanima, to je vrlo- Da je skočio uvoz za pet posto.

00:49:55 - Marijan Rističević: Eto Uvoz skočio za pet posto.

00:50:00 - Predrag Rojević: Zašto mi nemamo dovoljno ribe, nego ti meni reci sirevi Sirevi, evo ga.

00:50:02 - Marijan Rističević: I maslac.

00:50:03 - Predrag Rojević: I maslac, saćemo.

00:50:06 - Marijan Rističević: Zato znaš zašto vas to pitam? Zato što sa svaki kilogram sira eh, je deset litara mleka, za svaki kilogram maslaca, to je sve otprilike mleko u prahu, se te puta deset litara jel. Znate.

00:50:20 - Predrag Rojević: Ti sad meni kažeš da je bio- Sirevi, sirevi sa zrenjem osam hiljada i sedamsto.

00:50:27 - Marijan Rističević: Ma ukupno sirevi, to je sve manje više podešeno.

00:50:30 - Predrag Rojević: Aj da sabiramo ajde, aj moramo da sabiramo.

00:50:32 - Marijan Rističević: Pa jel imaš i dalje sabrano?

00:50:34 - Predrag Rojević: Ajde.

00:50:35 - Marijan Rističević: Osam hiljada i sedamsto.

00:50:35 - Predrag Rojević: Osam hiljada i sedamsto plus sirevi bez zrenja eh, hiljadu osamsto devedeset.

00:50:44 - Marijan Rističević: To ti je deset hiljada.

00:50:45 - Predrag Rojević: Plus hiljadu devetsto.

00:50:54 - Marijan Rističević: Ako gospođa bude- sabirala, nećemo mi Dvanaest hiljada četristo devedeset- Koliko?

00:50:55 - Predrag Rojević: U dvajstčetvrtoj.

00:50:56 - Marijan Rističević: Dvajstčetvrtoj je l?

00:50:57 - Predrag Rojević: Da, dvanaest hiljada četristo devedeset tona.

00:51:02 - Predrag Rojević: Dvanaest hiljada četristo- Devedeset tona.

00:51:11 - Marijan Rističević: Četristo devedeset- A u dvajstpetoj- Znači koliko je to dvanaest hiljada četristo devedeset tona- To je sto dvadeset i četiri miliona litara mleka Plus sedam- Da li vi znate?

00:51:12 - Predrag Rojević: Da, plus dve hiljade i dvesta.

00:51:16 - Predrag Rojević: A naša ukupna pr-pr-pra- Jedanaest i trista.

00:54:44 - Marijan Rističević: A u dvajstpetoj- Ali ovde su se već neki prijavili. Dakle, što se tiče ovog izvoza uvoza, ja sam već rekao da niste baš bili popularni na prošlom. Jeste smanjeno, ovaj još mora da poslanici to pregledaju do neke druge sednice. Mene na određen način raduje to što je pao uvoz, što nam je izvoz, koliko sam ja razumeo, neka veća nego uvoz i onda se otvara pitanje. A kako da zabranimo uvoz ako nam je izvoz veći od uvoza?

00:55:14 - Marijan Rističević: To je ono čisto pitanje, retoričko. Dakle, ukoliko vi, ukoliko ja vama zabranim da prodajete na mom tržištu, a kako ćete vi onda dozvoliti da ja prodajem na vašem tržištu, posebno ako smo u plusu? Što se tiče mleka imamo još neke ovde spominjani prelevmani. Dakle, problem je sa prelevmanima je da moramo da dokažemo da oni koji nam to ugrožavaju, to uglavnom su zemlje Evropske unije da koriste neke netržišne mere i tako dalje. Ono oko onog spota, to ne možemo baš direktno da dokažemo da je to njihova vantržišna mera.

00:55:47 - Marijan Rističević: Uglavnom, oni mogu nama da dokažu da oni nemaju, oni nemaju mere koje imamo mi. Suprotno jeste zaželeli. Mi zaželimo prelevmane i onda nam kažu, ali mi nemamo devetnaest dinara premiju za mleko ... A onda nam kažu mi nemamo za nabavku krave sto pedeset hiljada dinara ulice, a onda nam kažu mi nemamo godišnje pedeset pet hiljada dinara. I sad je pitanje iza vas.

00:56:13 - Marijan Rističević: A iza ministra kako mi to onda da da uradimo kad smo mi onako u nekoj pozitivnoj diskriminaciji u odnosu na njih? Onda ima i dalje neka se pitanja otvaraju. Ovo sam u nekom prahu je ozbiljna stvar i ja mislim da je intencija nekih vođa udruženja i pojedinih ljudi, ne mogu da sumnjam na, paušalno, ali meni sve liči da neko hoće da se ponovi mera Jelena Tanković. Samo da znate da treba isto to malo naučiti. Mi smo platili mleko u prahu dvadeset pet miliona evra.

00:56:54 - Marijan Rističević: Znači, platili smo dvadeset pet miliona evra ne mleko u prahu, već doplatu između navodne evropske cene i naše cene. Pa, recimo, ako je evropska cena bila četiri pet evra, a mi doplatiti šest. Znači, to mleko u prahu su nama konji na računu na jedanaest evra. Tu se već otvara ozbiljno pitanje korupcije. Ja sam tu gospođom već bio u nekom, eh, sukombliktu, ali je to tih dvadeset pet miliona i ja mislim da je nešto bilo i posle nje, ali je to regulisano bilo tom uredbom gde su se konditorije verovatno hvatali za tu uredbu Ali dvadeset pet miliona što se mene tiče, bolje da napravimo pogon i da damo udruženjima poljoprivrednika na korišćenje, ali ne u vlasništvo.

00:57:40 - Marijan Rističević: Da napravimo pogon za preradu mleka u mleko u prahu, sireve i maslace i da obavežemo otkupljivače mleka da kad se pojavi, kad se pojavi višak mleka na tržištu, da su obavezni da to ponabave na ceni ustupe tom pogonu i da tako štrajkujemo maslac, sireve i mleko u prahu. Evropa ima običaj da to u toku godine jednom godišnje proda na aukciji, a mi možemo da to, recimo, uzmemo bolje da to dotiramo sa jedan evro po kilogramu, jer ja računam da jedno deset posto mleka ako povučemo sa tržišta nećemo imati nikakav problem. Znači, to bi bilo negde oko osam do devet hiljada tona nečega, da li mleka u prahu, da li sireva, da li maslaca i da država već dotira sa po jedan evro. I na takav način sve to kasnije pojavimo na tržištu. A mleko u prahu može da bude i politički argument za neke afričke zemlje.

00:58:36 - Marijan Rističević: To je bolje da uradimo, nego da dajemo masnim guskama rep da podmazujemo, odnosno konditorima. To je bio, to je bila ideja u, pre tri četiri godine u tadašnjem, isto tako smo raspravljali u tadašnjem sazivu Odbora Dakle, ja lično sam protiv toga da na isti način pokušamo da rešimo viškove mleka za koje tvrde da su se pojavili na tržištu. Što se tiče zabrane uvoza što najviše se galami. Ja ne znam kako to da izvedemo. Nisam dovoljno pametan da se bojim da bi posledice bile ne samo za mleko, da bi posledice bilo i za nešto drugo.

00:59:15 - Marijan Rističević: Samo da vas podsetim, nisam ja potpisao SSP, ali SSP ima i svoje prednosti. Dakle, oni su deo našeg tržišta i mi deo njihovog tržišta. Taj problem je što mi moramo da napravimo konkurentnu poljoprivredu koja može da se takmiči, a ukoliko nastavimo da subvencionišemo i podstičemo, recimo biljnu proizvodnju koja nije vezana sa stočarstvom prerađivačkom industrijom. Ukoliko tako nastavimo mi pravimo gubitničku poljoprivredu, odnosno na određen način finansiramo, finansiramo pobedu. Znači treba da se opredelite vi u Ministarstvu, uvek ćete imati podršku Odbora ako se opredelite za nešto više da se uveća proizvodnja i vrednost proizvodnje i da se povrati apsolutni prehrambeni suverenitet ove zemlje.

01:00:00 - Marijan Rističević: E to ćete imati podršku, treba da budete malo hrabriji da iskorjačite. Nemojte se bojati ruskih razbojnika Dakle, i sa njima se neki ljudi izgleda dogovaraju. Pojavljuju se uvek neki ljudi. Tako su se pojavljivali kod Jelene Tanasković i ja se odmah opredeljujem sad da ja za tu meru nisam. E sad drugi.

01:00:23 - Marijan Rističević: Što se tiče ovo je pa vredno pažnje da je uvoz pao, ali bih ja voleo da, da mi izvezemo više, a uvezemo još manje. To je onako želja, zato što su to proizvodi stočarstva što nam garantuje da će naša prerađivačka industrija imati poslaNaravno, mi smo se opredelili da naša poljoprivredna proizvodnja bude posvećena razvoju stočarstva, ratarstva, odnosno povrtarstva i voćarstva i da uvežemo biljnu proizvodnju sa stočarstvom i prerađivačkom industrijom, da to bude karika koja će nas dovesti do većih prihoda. E, to je naše opredeljenje i mi smo više puta doneli zaključak da podsticaji za poljoprivredu treba da idu u tom smeru. Evo, sad da idemo redom, Aleksić, Mil, eh, Miletić, Milojičić. Je l' ima još nekoga ko se prijavio?

01:01:24 - Marijan Rističević: Evo Okej. Gospodine Aleksiću, izvolite.

01:01:30 - Miroslav Aleksić: Zahvaljujem.

01:01:30 - Marijan Rističević: Ja sam malo prehladjen, pa se izvinjavam.

01:01:36 - Miroslav Aleksić: (kašalj) Moram da konstatujem da smo mi predlog strategije dobili juče uz poziv za sednicu koja ima dvesta strana, a da je o tome predstavnica Ministarstva govorila deset minuta, a jedno četrdeset minuta je gospodin iz Uprave za veterinu govorio, sabirao, presabirao i čini mi se da taj način kako vi vladate materijom i podacima u ministarstvu najbolje oslikava situaciju u srpskom agraru. Vi pojma nemate, vas tu sad predsednik Odbora preslišava da mu dajete brk i vi s-gledate, pa čekajte ovo, pa ček-zašto ste došli ovde?

01:02:18 - Marijan Rističević: Molim? Jel grešiš?

01:02:20 - Miroslav Aleksić: Ne grešim.

01:02:27 - Miroslav Aleksić: Čekajte, nemojte da prekidate da-dovolite i meni da govorim. I prvo, mi nismo, mi čuvali kozе zajedno.

01:02:36 - Miroslav Aleksić: Ako ja persiram vama, moraćete vi meni

01:02:38 - Marijan Rističević: (nejasan govor)

01:03:08 - Miroslav Aleksić: Izvinite, ali- Ste završili?

01:03:10 - Marijan Rističević: Nisam ja završio, ali izvolite.

01:03:12 - Miroslav Aleksić: N-nisam govorio uopšte o strategiji.

01:03:23 - Miroslav Aleksić: Govorio sam o gospodinu iz uprave za veterinu i o tome kako ste presabirali pola sata količine izvoza i uvoza mleka, mesa i prerađevina- Da- I konstatovao vrhunsku neozbiljnost. Jer je to sve trebalo da bude. Nešto od toga se nalazi u papirima. To što vi se očigledno ne razumete dobro. To govori o situaciji u agraru.

01:03:36 - Miroslav Aleksić: Što se strategije tiče, drago mi je da ste u toj strategiji napisali sve ono što godinama govorimo o poljoprivredi. I zašta me napadate i pričate da sam politikant, i tako dalje. I ja ću sada da vam čitam odavde iz strategije, pošto to gospođa nije uradila, da bi se prisetili šta je ono što sam ja govorio u prethodnim godinama vezano za poljoprivredu. Kaže: "U strategiji koju predlažete za period dvadeset pete trideset četvrte godine za poljoprivredu, prehrambeni suverenitet je prepoznat kao jedan od ključnih faktora budućeg ekonomskog napretka, održivosti i očuvanja nacionalnih interesa." Tačno.

01:04:24 - Miroslav Aleksić: "Posebna pažnja posvećena je stočarstvu kao najslabijoj karici u nacionalnom prehrambenom sistemu." Tačno. "Strategija ukazuje na potrebu za sistemskim pristupom koji bi osigurao modernizaciju i bolju integraciju srpske agroprivrede u evropske i globalne tokove." Tačno. "Strategija predviđa niz mera koje će istovremeno ojačati poljoprivredne proizvođače, poljoprivredno prehrambeni sektor i državne institucije, a potrošačima osigurati ekonomski pristup hrani visokog kvaliteta u dovoljnim količinama i unaprediti kvalitet života u ruralnim područjima."

01:05:07 - Miroslav Aleksić: Tačno. I onda kaže, uključujući i niz ključnih izazova kao što su rastuća zavisnost od uvoza poljoprivredno prehrambenih proizvoda i inputa, pad konkurentnosti vodećih izvoznih proizvoda, neefikasan sistem upravljanja tržištem, zemljištem i vodnim resursima. Tačno E, sad dolazimo do analize postojećeg stanja i to se nalazi u strategiji i slažem se sa time. A to je ex post evaluacija strategije od dvijetisuće četrnaeste do dvijetisuće dvadeset četvrte. I ovo što ste vi, gospođo sada govorili vrlo optimistično vezano za strategiju koju predlažete za period od dvadeset, od dvadeset pete do trideset četvrte, bi bilo vrlo interesantno, zanimljivo i pozitivno za čuti da mi nismo imali isto takvu strategiju dvijetisuće četrnaeste usvojenu.

01:06:06 - Miroslav Aleksić: O njoj ste isto tako govorili kako će pokrenuti srpski agrar, uspostaviti konkurentnu poljoprivredu, razviti prehrambeno poljoprivredni deo industrije, da ćemo povećati sve što se očekuje vezano za poljoprivrednu proizvodnju, a sve se dogodilo suprotno tome. Dakle, vi ste napisali i podržava-ja to govorim godinama. Kaže ovako: "Od dvijetisuće četrnaeste do dvadeset četvrte godine Strategija poljoprivrede pokazala nejasnu vezu između operativnih i strateških ciljeva." TačnoOd dvadeset četiri indikatora, četrdeset šest procenata je u potpunosti postignuto, a trideset tri delimično. Budžetska sredstva su umesto na godišnjem nivou, bila planirana po periodima.

01:07:05 - Miroslav Aleksić: Iako je strategija prepoznala i adekvatno definisala ključne potrebe i izazove ciljnih grupa, kao što su mala poljoprivredna gazdinstva, na primer. Implementacija mera u okviru nije bila u potpunosti uspešna. Tačno. Dakle, sve ovo što ste sada rekli, pada u vodu jer ko će vama da veruje. Vi ste -šta je bilo u svih deset godina?

01:07:26 - Miroslav Aleksić: Pojeli skakavci. Vi ste obećavali u toj strategiji, rast poljoprivrede na godišnjem nivou od šest do devet procenata. A imali ste kumulativni rast ispod dva posto, za deset godina. I sad ovde kažete, ali sad imamo novu strategiju. Nema veze šta je bilo u prethodnih deset godina.

01:07:46 - Miroslav Aleksić: Sad vam mi obećavamo, krećemo ponovo ispočetka. Ovo su, ove godine su pojeli skakavci. Šta je rezultat toga što vi sad hoćete ponovo kao mrmot da zamotate čokoladu? Udeo poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u BDP u Republici Srbiji u periodu 2014. - dvedeset treća smanjio se sa šest zarez jedan na tri zarez osam.

01:08:09 - Miroslav Aleksić: Udeo poljoprivrede u BDP-u. Pa vi sad kažete, razvijala se industrija. Ukazuje samo na relativno brži rast drugih sektora. A zašto nije rasla poljoprivreda? To je pitanje za vas.

01:08:21 - Miroslav Aleksić: Da se ispoštovalo ono što ste napisali u strategiji, ne bi bila ovolika razlika. Dalje. Učešće zaposlenosti poljoprivrede u ukupnoj zaposlenosti Srbije opalo je sa devetnaest zarez jedan na trinaest zarez tri posto. To vi napisali. Sve je tačno.

01:08:38 - Miroslav Aleksić: Dakle, ljudi prestaju da se bave poljoprivredom koliko im je dobro od vaših strategija i od vaše agrarne politike. Dalje. (uhm) Učešće poljoprivredno prehrambenih proizvoda u ukupnom izvozu robe u Srbiji u periodu 2014. - 2023. pokazuje opadajući trend, sa dvadeset zarez jedan posto u 2014.

01:08:59 - Miroslav Aleksić: na šesnaest zarez dva u dvadeset trećem. Znači, opada i izvoz. Podaci o pokrivenosti uvoza izvoza poljoprivredno prehrambenih proizvoda za period od četrnaeste do dvadeset treće pokazuju značajan i zabrinjavajući pad sa sto osamdeset jedan zarez dva posto na sto trideset osam zarez šest. Prosečna godišnja stopa rasta iznos-izvoza iznosila je pet zarez osamdeset tri, dok je uvoz rastao po prosečnoj godišnjoj stopi devet zarez dva. Sve vi napisali lepo, ja pročitao i slažem se sa svim što ovde stoji.

01:09:37 - Miroslav Aleksić: To je dobra stvar, jer ste po prvi put iskreno rekli šta se dešavalo u prethodnih deset godina. Da biste mogli da planirate nešto narednih deset godina, trebate da se suočite sa istinom i sa situacijom u kojoj se danas nalazimo kad je u pitanju agrar I da se pitate da li imate pravo i kredibilitet da sada posle jedne propale strategije predstavljate novu. Ja verujem da ova nova, nisam stigao da pročitam dvesta strana detaljno, ali sam pogledao ono što mogu Svi smo ovaj, vaši...

01:10:20 - Miroslav Aleksić: Dakle, gospodo iz ministarstva, sve ste lepo napisali u strategiji i to da koliko raspolažu sa koliko poljoprivrednog zemljišta raspolažemo, struktura poljoprivrednih gazdinstava. Napisali ste i to da je broj poljoprivrednih gazdinstava po popisu iz dvadeset treće umanjen za sto dvadeset i tri hiljade. Drugim rečima, jedino što se dešavalo u ovih četrnaest godina vaše vladavine, menjali ste ministre poljoprivrede. I to također govori mnogo o tome zašto je ovakvo stanje u agraru. Glamočić je drugi put sedmi ministar poljoprivrede u svim vašim vladama, počev od Gorana Kneževića, Glamočića, Snežane Bogosavljović Bošković, Danislava Nedimovića, Jelene Tanasković, Aleksandra Martinovića, pa opet Glamočića.

01:11:15 - Miroslav Aleksić: Sedmi čovek ministar. Jedino su propadali poljoprivrednici. Sela polako postaju pusta i to zna svako od vas ko ima dodira sa selom. I sada kad pogledamo selo danas, u odnosu na pre deset godina, shvatićete da polako se gase. Sve je manje ljudi koji ostaju da se bave poljoprivrednom proizvodnjom.

01:11:42 - Miroslav Aleksić: Sve je više ljudi koji odlaze. Mladi ljudi, deca koja se školuju, roditelji koji školuju poljoprivrede ih pripremaju da idu iz sela. Niko svoje dete ne šalje više ni na poljoprivredni fakultet, da bi planirao da ga ostavi da vodi gazdinstvo i domaćinstvo zato što zna da od toga ne može da živi. I to je istina i realnost. Vaši brojevi, analize, priče, bajke o najvećem budžetu ovom, onom su bajke.

01:12:16 - Miroslav Aleksić: Na terenu je realna slika stanja i ja se slažem, evo reče predsednik, da mi ne možemo da zabranimo uvoz, jer moramo da imamo izvoz, ali je isto tako rekao jednu stvar o kojoj ja govorim često, a to je da naša poljoprivreda treba da bude konkurentna. Pa zašto nije? Za koga je to pitanje zašto naša poljoprivreda nije konkurentna i kako to Može da neko iz, odakle god Holandije, Kine, Argentine, Albanije uveze ovde robu i bude konkurentniji od naših proizvođača za istu robu?

01:12:58 - Miroslav Aleksić: To je pitanje za državu, za sistemE, nemate odgovor. Vi ste nedorasli da se bavite ovim. Možete, završavam.

01:13:05 - Miroslav Aleksić: Dakle, možete da pričate šta god hoćete, da usvete strategije, da pričate sad kako ćete ne znam da rešite problem mleka i ostalo. Vi ste nedorasli i nesposobni da upravljate srpskim agrarom. Četrnaest godina ste imali za to i vrlo rado ću pohvaliti sve što da rezultate. Sve što je dobro i pozitivno

01:13:28 - Marijan Rističević: Ne možeš da budeš tako bezobrazan. Ti si dorastao- Jel tak?

01:13:36 - Marijan Rističević: Ti si dorastao Ne budi bezobrazan, ajde da te izbacim napolje - Koga da izbaciš napolje?

01:13:37 - Marijan Rističević: Tebe.

01:13:37 - Miroslav Aleksić: Ti?

01:13:38 - Marijan Rističević: Dobro je da si naučio da čitaš, da si pročitao. Rek'o ko će nama da veruje? Pa ti si poverovao Pa ti si nam poverovao, da smo doneli tačne podatke. Znaš kad bi ih ti izneo, kao što si, kao što si izneo za ono kako se zove, ljudske resurse i tako dalje, kako si izneo te podatke. Ajde, bre, ako ćemo o laganju, ti si bre car svih lažova.

01:14:10 - Marijan Rističević: Ja tebe, ja tebe nisam prekidao.

01:14:16 - Marijan Rističević: Strpljivo sam te slušao- Deset i nešto minuta A ovi- Upozorio sam te. Upozorio sam te. Ajde lepo, ajde lepo ćutaj, bre prevarantu jedan. Kome ćeš ti? Pa nisam ja potpisao SSP, već tvoje barabe na čelo su isti bio, pa tvoje barabe- Đilas i ekipa.

01:14:30 - Marijan Rističević: Pa ti si bio sa Dinkićem? Vi ste potpisali SSP. Vi ste Vi ste poljoprivredu žrtvovali. Potpisali ste SSP i time našu poljoprivredu izložili, izložili teškoj konkurenciji. Vi ste to uradili 2007.

01:14:44 - Marijan Rističević: i 2008.

01:14:48 - Marijan Rističević: Ne budi bezobrazan Ajde, bre- Lepo ti objašnjavam. Ma daj. Mi smo tebi dali traktor, ti nama nisi.

01:14:53 - Miroslav Aleksić: Ajde, izađi napolje

01:14:53 - Marijan Rističević: Ajde, bre. Ma daj, bre, ajde kad ideš Ma mi pokrali državu, mi pokrali državu. Tvoji poslije ce bili devetnaest milijardi, naši sto četrteset sedam. Sram te bilo. Napolje!

01:15:07 - Marijan Rističević: Te sram bude. Ti ćeš da vređaš. Bitango jedna, lažljiva. Ja se izvinjavam, ali stvarno bitanga. E al' on naučio da čita?

01:15:20 - Marijan Rističević: Znači, nije imao kecu iz srpskog. Imao je dvojku. Idemo dalje. Miletić Mileta, izvolite.

01:15:36 - Marijan Rističević: Pa nismo odrasli, pa nismo odrasli, ali Naš iznos četiri puta veći nego njihov Zahvaljujem se predsedniče- Naš budžet pet puta veći nego njihov. Mi smo nedorasli, a kad treba, aa, biljnu proizvodnju transferisati u stočarstvo to povezati, on prvi stane uz blokadere i podržava blokadere. Kad treba neke mere, on prvo kaže, jao, pa nemojte tamo sločevi s troje dece i tako dalje. On prvi traži od Ministarstva poljoprivrede da to bude kuća socijalna, a onda dođe i kaže ne kao znaš, kao što niste. Pa čekaj, vi blokirate.

01:16:03 - Marijan Rističević: Vi ste drumski razbojnici. Vi tražite da mere idu za biljnu proizvodnju i najviše para ode za biljnu proizvodnju koja nije povezana sa našim stočarstvom i našom proizvođačkom industrijom. Da čitaju strategiju do kraja mogu to da pročitam. Ajde bre više. Idemo dalje.

01:16:19 - Marijan Rističević: Bar, bar je na Odboru bilo tolerancije. Sad nema više. Izmini Milija, izvoli.

01:16:40 - Milija Miletić: Zahvaljujem se, evo, ja bih nastavio, pošto, aa, imali smo- Imali smo sada nekoliko ovih malo težih reči, ali s jedne strane mi moramo staviti, što se kaže, da se malo smirimo i da

01:16:54 - Marijan Rističević: E može jednom ili ja, može jednom da kaže da smo, ne znam, kažem, nedorasli i tako dalje, a i to je više, možda tri puta u iznosu, a on je dorastao.

01:17:02 - Milija Miletić: Ja bih samo prokomentarao što je rek'o- Nekoliko stvari konkretno za strategiju naše poljoprivrede za period narednih deset godina. Evo, gospođa koja je o tome govorila, mi smo se s njom već imali prethodnih, ja mislim, rekli se pet šest meseca gde smo i bili, bilo je jedno neko javno slušanje gde smo oni, gde smo zajedno s njom neke stvari sugerirali i sve je to stavljeno u okviru strategije za razvoj poljoprivrede. Mislim da je strategija urađena na način kako treba da bude. Bitno je da to sve bude naredni period, da se to odradi i faktički i meni kao čoveku je veoma bitno što se tu mora videti da se i takozvana ta regionalizacija u poljoprivredi, da se tačno vidi u kom delu šta treba da se radi. Tu se pominje komasacija, zakon komasacije koji, koji ne postoji, a treba da imamo taj zakon komasacije i još puno takvih stvari koje se tiču svih nas, a ja uvek potenciram sad ta nerazvijena brdsko-planinska područja, aa, u kojem ja živim, kojem ja pripadam Što se tiče sveg ostalog, ću podržati ovu strategiju.

01:18:07 - Milija Miletić: Mislim da je ovo dobra strategija i čuli smo i gospodina Aleksijevića koji je sada izašao da se i on slaže da je ovo dobra strategija i da na tome trebamo zajedno da radije to sve implementiramo i da to bude sve stavljeno, što se kaže, i u realizaciji. A ovo ostalo vezano za veterinarsku službu, struku, aa, gospodin koji je govorio državni sekretar koji je govorio malopre, mislim čovek je izneo sve one podatke koje su fakat, koje se mogu videti. Aa, za stanje u veterini sigurno ne može da bude odgovoran ni on, on koji je sada go-go-govorio, odnosno ispred Ministarstva, nego to sve stvari koje su, koje se dešavaju unazad petnaest, dvadeset godina, možda čak i više. Veterinarska služba i veterinarska struka je u veoma teškoj situaciji baš zbog toga što ima veoma, veoma manji broj tih životinja, zato što je urađena privatizacija je kva kakva urađena, da veliki broj tih veterinarskih stanica su sada ugašeneEh, sada postoje ambulante, eh, i sve zbog toga. Mislim da ta, da ti naši ljudi koji su na terenu veterinari su u veoma teškoj situaciji i finansijskoj i u svakom drugom pogledu.

01:19:09 - Milija Miletić: Tu govorimo, ima veliki broj malih opština koje nemaju veterinarsku stanicu, gde oni u okviru svog svojih angažovanja, ti njihovi, eh k-klijenti, to konkretno mislim na naše ljude poljoprivredne proizvođače stočare koji imaju potrebe da zadovolje svoje potrebe, da konkretno obezbede sebi neka zdrasna uređenja za svoju stoku, za jedno, drugo, treće u nekim opštinama rekao sam, nema veterinarskih stanica, tako da mislim da svi mi moramo u narednom periodu dati načina i mogućnosti da veterinarske stanice mogu da, da im se obezbede kroz eh, neku instituciju, da su obezbedene mogu da elementarne uslove za rad mogu da obezbede. Ja znam, pošto živim u Svrljigu, znam kakve teras- stanice u Svrljigu veoma teško funkcioniše. To važi i za okolne opštine gde je stvarno loša situacija, a to nije zbog toga što ti ljudi ne znaju ili ne žele da rade, nego zbog toga što ima manji-manji broj grla stoke. Zato što teritorije velike, jedna, jedno domaćinstvo u stočarstvu ima trideset devet sela kod nas, recimo, a u tim selima sada imamo petsto krava ili možda deset idovaca. To govorim o Svrljigu, a o drugim opštinama, možda je i manje.

01:20:13 - Milija Miletić: Knjaževac je nešto slično. Eh, Bela Palanka isto tako, ta op-opshtokobanja, slično svude. Svuda je ot-prilike to sve nisi-nisi način. Tako da mora da nađemo načina kako veterinarskoj službi, pošto smo mi od neke mere smo, što se kaže, zaustavili da se ne radi vakcinacija protiv svinjske kuge, da ima još neke mere koje se ne rade, ali s druge strane nešto je novo ubačeno. Cene su, cene nisu menjane.

01:20:38 - Milija Miletić: Cene usluga koje rade veterinarske stanice i radnici na terenu su iste koje su bile unazad možda pet, šest ili deset godina. Tako da ljudi i veterinari na terenu ne mogu da se uklope i mislim da moramo naći rešenja da se obezbede osnovni uslovi za rad veterinarskih službi, veterinarskih stanica, veterinarske ambulanti baš zbog toga jer bez jakе veterinarske službe, vetrinarskе struke nema nam ni zdravlje životinja, a samim tim dolazi u pitanje i zdravlje ljudi. Još jednom, mislim da, eh, ono što ste vi kao državni sekretar radili u okviru vaše nadležnosti gde ste obavili veterinarsku, veterinarsku službu, vaš deo posla je raditi onako kako može da se uradi i to je real-realno Pre vas je bio direktor Uprave za veterinu. Pre toga je bio neki drugi direktor Uprave za veterinu. Eh, suština svega je što niko od vas nema odgovornost jer je takva situacija što se tiče u veterinarskoj službi koja je nasleđena u udaru za petnaest dvadeset godina Zbog toga ja samo mogu da vam poželim da nađete načina da se pomogne veterinarskim stanicama kroz određeni program mera, makar da se stave neke realnije cene, da ti ljudi mogu tamo da funkcionišu, da se njima na vreme isplaćuju te, te, te, te njihove odrađene stvari, a s druge strane, da se nađe načina da kroz određenu kreditnu politiku se njima obezbedi, mo-možda bude bez nekih kamata, da obezbede sebi određenu opremu, da obezbede sebi prevozna sredstva, da obezbede sred, da se reše njihove prostorije i to bi dalo načina i mogućnosti da veterinarska služba možda funkcioniše, da nastavi da funkcioniše i da to bude dobro-dobrobit naših stočara, jer smo svedoci, ja sam bio i ranije kad se radio u stanici veterinarskoj kao tehničar, poslao ga sam i kao, kao, k-kao predsednik opštine kao poslanik.

01:22:26 - Milija Miletić: Eh, znam koji su problemi, znam o kakvom vremenu živimo, kada je najteže, eh, t-tiče se tih zaraznih bolesti, da li su zoonoze, da nisu zoonoze, veterinarstvi-veterinari su na terenu tu. Zbog toga gledajte, ako postoji mogućnost da se po određenim pravilnicima neš-takve stvari obezbede, pospeši finansijski potpomognute veterinarske stanice i ambulante i da oni mogu da nastave da rade, da funkcionišu i da normalno obezbedite veći broj veterinarskih inspektora na terenu koji će da budu zajedno sa stanicama, da se program mera rešava na najbolji način, a sve za dobrobit naših seljaka, poljoprivrednika, stočara i za sve one koje ljudi žive u selu Fakat stanje jeste da je manji broj gr-grla stoke, fakat stanje jeste veliki-manji broj ljudi koji se bavi poljoprivrednom gazdinstvima Ali cena koju smo platili, cena, to je nekih, nekih pre, nekog prethodnog perioda. E, on, eh, Marijan, predsednik, predsednik Odbora pominje više puta prethodnu ministarku poljoprivrede, to je, koja je bila pre gospodina, eh, Martinovića, gde smo više puta sugerirali, govorili dobronamerno da su sve one Da su sve one stvari koje, da su sve one stvari koje smo mi na odborima govorili, davali predloge, davali sugestije, donosili zaključke, da je samo deset posto toga prihvaćeno, verujte mi da situacija u poljoprivredi ne bi bila ovakva kakva jeste sada. Još jednom, ja ću podržati program, eh, razvoja poljoprivrede, strategiju za narednih deset godina, uz neke možda dodatne stvari koje možemo zajedno da, da, da dostavimo, a vama kao čovek zadužen za veterinarnu dajem podršku novom ministru poljoprivrede jer vi ste ovog trenutka tu na tom mestu, radite u interes veterinarske službe struke, a sve za dobrobit našeg seljaka i zdravlja naših životinja, posle zdravlja naših ljudi. Hvala još jednom

01:24:12 - Marijan Rističević: Zahvaljujem. Milojičić Radoslav.

01:24:17 - Radoslav Milojičić: Hvala. Pa siguran sam da bi svaki poljoprivrednik i svaki seljak da je pročitao, i ako bude pročitao ovu strategiju do 2034. godine da će se saglasiti sa njom i da će videti dobre stvari. Ono što je na nama, pre svega kao odboru, a pre svega vama kao ministarstvu, je da idete po tim, eh, i da idete tim utabanim putem i da ne skrećete što se kaže od ove, od ove strategije, jer mislim da je zaista dobro. Ja bih tu izdvojio tri stvari, pre svega opšti ciljevi kao prehrambeni suverenitet.

01:24:54 - Radoslav Milojičić: Mislim da je to izuzetno važno ne samo za poljoprivrednike i-i poljoprivrednu proizvodnju, već i za nas kao državu.Druga stvar je stočarstvo. Da povećamo naš stočni fond koji eh, već godinama planiramo da, da povećamo i sada subvencije i u tom delu nikada veće i treća stvar je mehanizacija. To su one stvari koje su najbitnije, ja bih dodao to je podgrana. Mislim da treba da koristimo više sredstava iz IPARD fondova od dvjesto osamdeset miliona, mi ćemo iskoristiti sto miliona, znači sto osamdeset miliona nećemo iskoristiti i to je novac koji naši poljoprivrednici mogu da iskoriste i za podizanje novih zasada, i za eh, i za eh, podizanje novih objekata i za bavljenje sem za kupovinu zemlje, za sve ostale stvari i za jata i za eh, stada. Što se tiče ovčarstva i, i za krda i za sve ostalo mogu da koriste.

01:25:49 - Radoslav Milojičić: Tako da mislim da je taj IPARD zaista dobra stvar. Tu se dobiju sredstvi do sedamdeset procenata nazad od šezdeset pet, sedamdeset procenata, to je bespovratno. I poljoprivrednik ako uloži sto dinara, on će dobiti šezdeset, sedamdeset ili šezdeset pet dinara bespovratno od IPARD fondova. Tako da mislim da moramo da eh, olakšamo našim poljoprivrednicima. I sam sam 2018.

01:26:10 - Radoslav Milojičić: koristio IPARD fondove da olakšamo našim poljoprivrednicima mogućnost da dođu, da konkurišu, da popune eh, obrasce i da im olakšamo da mogu da apliciraju za IPARD fondove. Znam da se ne tiče sve ministarstvo i da nije, naravno do, do vas da postoje stroga pravila iz Evropske unije od IPARD fondova koje naši poljoprivrednici moraju da ispune. Ali poljoprivrednik koji eh, ajde da kažemo nije kadar ili eh, eh pismen na taj način ne želi da plati agenciju ili advokata ili stručnog konsultanta ili nema da ga plati. Da vidimo da nađemo neki mehanizam, da ili da otvorimo neko odeljenje u ministarstvu, da mu mi budemo na usluzi jer ta sredstva ostaju ovde i poljoprivrednici i celo selo, jedno selo kada se radi IPARD fond. Naravno da će ljudi iz tog sela da rade ako se radi o, o voću i podizanje protivgradne mreže i širenje mreže i eh, postavljanje stabala, saksija i svega ostalog tako da ta sredstva ostaju, ostaju u selu.

01:27:12 - Radoslav Milojičić: Mehanizacija, bez mehanizacije danas ne možemo ništa. Sve je mnogo evoluiralo Što se tiče govora prethodnika, kako da vam kažem, ja ne volim kada neko nešto dođe da kaže i pobegne. Dođeš, kažeš, ostaneš tu, pogledaš sve u oči i onda završiš sa, sa tom temom. Mislim da je ova tema izuzetno važna, jer poljoprivreda nije samo, eh, nije samo novac. Poljoprivreda je i naša država i snaga naše države.

01:27:39 - Radoslav Milojičić: Poljoprivrednici po eh, eh u graničnim i pograničnim predelima su čuvari našeg suvereniteta, čuvari naše zastave, čuvari naše himne, čuvari naše državnosti i moramo ih kao takve i gledati. Kažu ovi iz opozicije. Eh, drago mi je da su podržali strategiju, to je novitet i kažu sela, prazne se sela. Kako da vam kažem, ja sam sa osam godina brao kukuruz ručno, išao pešice tri kilometra do njive i vraćao se nazad. I moja sestra isto.

01:28:14 - Radoslav Milojičić: Moj sin sad sa osam godina. Prvo se ne bere kukuruz ručno, bere se putem mehanizacije. Ne možete, naravno, detetu da date traktor, tako da se menjaju vremena Tako da je ta opaska od opo- opozicije onako zlonamerna i pravda vam kažem kad se vraćam traktorom do kuće, najviše što me uznemiri je kada vidim da se neka kuća prazni. Što se toga tiče sam malo i emotivan. Pričam o svom selu, naravno, ali to se tiče svih sela, tako da to nikome nije, nikome nije prijatno.

01:28:53 - Radoslav Milojičić: Ali kako da vam kažem, ljudi se iz sela sele u gradove iz moje, iz mog sela u Smederevsku Palanku, iz Smederevske Palanke u Beograd, iz Beograda po svetu. To je prosto prirodan tok. Ja bih voleo da to nije tako, ali tako je Eh, što se tiče dalje, eh, eh dalje nacrta strategije poljoprivrede. Mislim da govoriti o subvencijama koje su sada sto šesnaest koma pet milijarde plus jedanaest milijardi za gorivo, što je sto dvadeset sedam milijardi i porediti te subvencije sa subvencijama od trideset milijardi nije normalno. Mi imamo budžet najveći u poljo, najveći u svojoj istoriji za poljoprivredu i to ni iz opozicije neće da kažu.

01:29:33 - Radoslav Milojičić: Ne možete me ubediti da je trideset milijardi veće nego eh, skoro sto trideset milijardi. Imamo subvencije od osamnaest hiljada dinara po hektaru plus sedamnaest hiljada dinara plus oko pet hiljada dinara za gorivo. Ali eh, moramo, moramo još da pomognemo poljoprivrednicima koliko smo u mogućnosti i mislim da poljoprivreda ne treba da bude socijalna kategorija. Mi treba da ubeđujemo poljoprivrednike i da im dajemo ko-konkurse, da konkurišu. Ja sa Marijanom stalno govorimo o tome u onim granama od koje će i oni, a i država da imaju najveće koristi.

01:30:07 - Radoslav Milojičić: Nije isto hektar žita i hektar kukuruza, nije isti prihod kao kada imate hektar voća. I naravno, mislim da treba da razgovaramo o tome da uslovimo eh, hektar obradive površine s uslovnim grlom. Mi imamo nula koma tri uslovna grla po jedinici hektara, dok je to u-u-u Holandiji, na primer, mislim da je, eh, tri grla po jedinici hektara, kod nas je nula koma tri Ja ću naravno podržati, podržati ovu strategiju.

01:30:38 - Marijan Rističević: Hvala Zahvaljujem. Jedan- (uzdasi) Ne samo da prođe svi, eh kad prođe svi poslanici. Dakle, vi imate pravo na reč tek kad prođu članovi Odbora, pa vi kao poslanik koji nije član Odbora imate pravo na reč, ali ima još eh, Bulatović, Tobiaš. Ako ne bude više prijavljenih, onda je vi. Samo jedna mala ispravka što se tiče IPARDa, on je trista sedamdeset osam miliona, nacionalni doprinos je devedeset miliona, doprinos Srbije, a dvjesto osamdeset sedam miliona su evropske pare.Da bude.

01:31:13 - Marijan Rističević: To je tristo sedamdeset osam miliona, ali prošli bil sto sedamdeset četiri miliona, od toga smo pola iskoristili, a pola nismo. Ja se nadao da ćemo ovde više iskoristiti, ali nekako sam se previše nadao. Bulatović Dejan, izvolite.

01:31:28 - Dejan Bulatović: Poštovani predsedniče. Poštovani članovi Odbora za poljoprivredu, poljoprivredu i šumarstvo. Ja neću puno zato što, naravno, kada treba da se radi u odboru i kada to treba da bude konstruktivno, onda opozicija napusti taj odbor. I to je pro-prosto pravilo i to nije samo pravilo i odnos prema Odboru Skupštine Srbije. To je od i to je pravilo i u plenumu.

01:31:55 - Dejan Bulatović: Ovde jedino im ostaje da unose te dimne bombe, topovske udare i da zaustave samo posao i ono što radimo. Tako rade i po celoj Srbiji blokade, pale prostore Srpske napredne stranke, tuku policiju po ulicama i to je jedino što znaju i umeju da rade. Ali ono što, na šta ja moram da reagujem. Prosto, prosto neistina. Kaže, ugasili su se maltene i fakulteti, niko ne upisuje fakultete, Poljoprivredni fakultet, znači u Novom Sadu, Beogradu.

01:32:28 - Dejan Bulatović: To je prosto laž. Pogledajte koliko je upisalo ove godine dece Poljoprivredni fakultet, to se proveri. Upiše, pogledajte sad na, na sajtu Univerziteta beogradskog, recimo da li je manje, jeste, ali se nije ni blizu gasiti. Evo, recimo, moje dete je prošle godine upisalo Poljoprivredni fakultet, druga godina i ja ga pitam sine kako ide, on je zadovoljan, uči i 'oće ostati na selu i nije tačno Što se tiče sela, znate, onda kažu, gase nam se sela, pa neće to baš tako da bude. Zašto to nisu postavili pitanje kada je trebalo da se postavi pitanje u borbu za prazna sela, protiv praznih sela trebalo je da se bori posle dve hiljade godine.

01:33:15 - Dejan Bulatović: Tada je to trebalo da se radi, kada je, kad je smenjen jedan režim i kada je trebalo praviti drugačiju politiku i prema državi ekonomsku politiku, jer jedan režim je smenjen zbog toga što su obećavali narodu da će biti mnogo bolje i da oni imaju izlaznu kartu, da će biti u šampionu, svema, svemu što rade. Na kraju, dobili smo premijera koga su ubili, za koga nikad nije niko politički bio odgovoran, zašto je do tog ubistva d-došlo. Pričamo o doktoru Zoranu Đinđiću, za koga zaista nikad nismo čuli ko je politički bio inspirisan da to uradi, koja politička partija? Da li je smenjen ijedan ministar u to vreme? Oni su došli posla, nije?

01:33:59 - Dejan Bulatović: Da li je ijedan dao ostavku? Nije Prema tome, to su sve odgovori na koje su oni trebali da daju. I onda kažu zašto deca nisu ostala na selima. Pa izvinite u takvoj državi gde ste vi pljačkali ovu zemlju, gde ste napravili takvu privatizaciju, gde ste uništili svaki san u ovoj državi. Uništili ste svaku moguću pozitivnu misao u ovoj zemlji.

01:34:22 - Dejan Bulatović: Vi ovde dođete na ovaj odbor da postavite pitanje zašto nam se gase sela. Da je to rađeno pre dvadeset pet godina danas bismo mogli pričati zaista o strategiji, o strategiji očuvanja sela. Mi se sad ovde borimo da se sela ne ugase i to je činjenično stanje. A o strategiji uništavanja sela trebalo da smo izgoreli pre dvadeset pet godina. Srpska napredna stranka je u najmanju ruku usporila gašenje sela sa novom politikom, sa novim načinom gledanja na selo, na poljoprivredu, ulaganjem države u poljoprivredu.

01:35:02 - Dejan Bulatović: Sve se promenilo i sve je drugačije. Do samo pre deset, jedanaest godina nezamislive su bile ove subvencije. Nezamislivo je bilo da uopšte država može da pomogne poljoprivredi, da kupuju takve traktore, takvu mehanizaciju, da država na taj način stoji čvrsto kao partner uz poljoprivrednika, a oni onda su se okoristili o sve to i onda sa tim istim traktorima određeni poljoprivrednici oru drumove, blokiraju i prave blokade i nale-nasrću nekorektno na državu baš onoj koja je to sve njoj njemu i dala Jako je nekorektno kada Dušan Nikezić priča o tome. On je, recimo, ispred Stranke slobode i pravde u ovom Odboru. Zašto ovo danas nije došao ovde?

01:35:54 - Dejan Bulatović: Pa zato što nema šta da priča o strategiji, a treba da mu ka, a treba da nam kaže kako je to kada se uzgajaju kokoške, recimo u Negotinu, kako ide ta farma, da nam priča kako ide sa jabukama u Negotinu. Možda sam ja čovek koji zna to sve šta oni rade. Ta ista firma u kojoj je Nikezić uposlenik, a vlasnik je Dragan Đilas. Da nam kaže Đilas kako ide sa subvencijama i to je dragi građani, krajnje nepošteno. Nepošteno kada se kaže, kada se samo floskulama gađaju i kada koriste svaku moguću tragediju u našoj državi.

01:36:33 - Dejan Bulatović: Neki su koristili Ribnikar u tom slučaju, neki su koristili nadstrešnicu u Novom Sadu, a neki koriste led, sušu u poljoprivredi i ko je za to kriv, pa njima je mantra da je za sve kriv Aleksandar Vučić. Zašto je suša u Srbiji? Pa kriv je Aleksandar Vučić. Zašto? Zašto?

01:36:54 - Dejan Bulatović: Zašto jaka zima? Pa kriv je Aleksandar Vučić. A isti ti nisu sposobni koji kažu da je Aleksandar Vučić kriv, oni ispred svoga, ispred svoje kuće ne očiste ni sneg I onda je kriv Aleksandar Vučić, zato što ispred njihovih kuća nije čak ni sneg očišćen. I to vam je postala mantra u Srbiji. Za sve je kriv Aleksandar VučićA oni su uvek u pravu.

01:37:18 - Dejan Bulatović: Gle čuda. Oni pričaju kao da nikad ni u čemu nisu učestvovali, a to je kaže opozicija. Izvinite, vi ste bivša vlast. Šta ste vi uradili? Kažite građanima šta ste vi uradili za tu istu poljoprivredu?

01:37:32 - Dejan Bulatović: I to je ono što je najstrašnije i to je ono što u ovoj državi morate da znate da nemate opoziciju. Nažalost, nemate, nego imate terorističke organizacije koje na svaki način žele da unište državu, da prete narodnim poslanicama, posebno ženama narod-narodnim poslanicama. To ste videli na jednoj od skupština kad su uneli i dimne bombe i topovske udare, kada su pretukli tri narodne poslanice, jedna se borila za život i nje i njenog nerođenog deteta. I to smo sve videli mi narodni poslanici uživo. I to vam je bilo zaista, to vam je činjenica.

01:38:10 - Dejan Bulatović: I onda oni dođu ovde i onda kažu ne valja im, ne valja im predsednik odbora. A šta vam ne valja predsednik odbora? Zato što imate čoveka koji je poljoprivrednik, koji se bavi stočarstvom. Evo ja lično, evo ja lično nikad to nisam uradio, ja to želim pred građanima Srbije baš to da uradim. Ja nikad se nisam izvinuo predsedniku odbora Marijanu Rističeviću za stvari koje sam iznosio pre, recimo, pet ili šest godina, za koje su mi govorili da je Marijan Rističević, i ja sam to ponavljao verujući tim ljudima sa kojima sam bio tada.

01:38:47 - Dejan Bulatović: Ali ja sam, dragi građani, upoznao tog čoveka dobro, mogu da kažem da mi je prijatelj. Bio sam na njegovom domaćinstvu. Video sam sjajnog domaćina koji drži zaista tu, to stočarstvo u rukama i bori se iskreno za to. A samo stočari znaju šta znači boriti se uz stočarstvo. Ja se izvinjavam, Marijane Rističeviću za sve što sam izrekao u prošlosti, jer su to čiste notorne laži A to sam sad rekao, jer jedan od tih narodnih poslanika izlazeći je rekao ono što sam i ja nekad govorio u javnosti, a to je čista i notorna laž.

01:39:24 - Dejan Bulatović: I jedino što oni umeju znaju da lažu. I to je ono što treba da te znate. Ja vam to kažem, jer sam i kao opozicioni lider sedeo ovde u ovom odboru i tada govorio baš o poljoprivredi, tražio da budu veće subvencije u to vreme od ministarstva tadašnjeg, tražio i borio se i kao opozicioni poslanik, a danas ne da je to ono što smo tražili kao opozicija, nego je mnogo više uradilo samo ministarstvo, država, predsednik Aleksandar Vučić, koji je opredelio bukvalno ogroman novac državni prema poljoprivredi. I to su činjenice. To su egzaktne činjenice, da nikad niko sa ponosom nije govorio o srpskim, srpskim proizvodima na njivama kao predsednik Aleksandar Vučić.

01:40:14 - Dejan Bulatović: I nikad ga nijednom nikog video nije više u selima, u-na-na farmama, kao što se Aleksandar Vučić video. Ne u kampanji, znate. Videli smo razne u kampanjama kako koriste poljoprivrednika. Aleksandar Vučić obilaze poljo-busela i poljoprivrednika kada nije kampanja i to je suština Treba samo da kažu koliko država ulaže u poljoprivredu. Da li može bolje, pa može.

01:40:40 - Dejan Bulatović: Da li može? Pa evo mi u Odboru za poljoprivredu se borimo na način da sugestijama upućujemo m-ministarstvo da bi baš trebali da idemo više prema stočarstvu i tu sam apsolutno saglasan. Apsolutno saglasan. Da moramo ve-vezati ratarstvo sa stočarstvom i da nekako ratarstvo mora biti u službi stočarstva, jer prosto ako to ne uradimo u ovoj zemlji ćemo imati apsolutni-apsolutni deficit. Moramo to razumeti i moramo to shvatiti, kao što, kao što tu jabuku koju moj prijatelj, recimo moj prijatelj iz Smederevske Palanke, Kejna kad govori o toliko voćarstvu i bori se za to voćarstvo, ja tu dodajem da se borim i za preradu, da ne izvozimo jabuku kao, kao gotov proizvod, nego tu jabuku da od nje pravimo u Srbiji najlepše sokove, keksove, razne proizvode, marmelade.

01:41:31 - Dejan Bulatović: Da toga bude što više, da to proiz, da tu proizvodnju izvozimo u inostranstvo, da tu budemo, da vidimo tu stvar kada budete sledeći put vi iz ministarstva sledeće godine čitali da vam kažu koliko naših, upravo tih proizvoda izvozimo i tu se zajedno borimo i mislim da i Ministarstvo i Odbor za poljoprivredu su na istom zadatku i to je suš-suština i činjenica. I želim da vas podržim i apsolutnu podršku i strategiji za poljoprivredu. Borite se, ljudi, Srbija je naša, mi nemamo drugu zemlju Mi nismo hoštapler izdajnici kao što su oni. Mi nismo ustaške divizije, mi smo, mi smo ljudi koji vole svoju zemlju i borićemo se za njih. A ustaške divizije biće pokorene baš na ovakav način.

01:42:15 - Dejan Bulatović: Izaći će napolje pognute glave i reći će, mi-mi smo se uplašili kao ovaj poslanik što je izašao i kaže, mi smo se uplašili i treba da se plašite srpskog poljoprivrednika, srpske pozitivnosti. Pobediće Srbija živela Srbija živeo Aleksandar Vučić.

01:42:33 - Marijan Rističević: Hvala Zahvaljujem. E sad samo još jedna dopuna, s obzirom da su nas kritikovali za broj izgubljenih poljoprivrednih gazdinstava, odnosno za eh ruralno stanovništvo. Kaže ovako, dve hiljade pete do dve hiljade dvadesete godine Evropska unija je izgubila pet zarez tri miliona poljoprivrednih gazdinstava ili trideset sedam procenata. Srbija je izgubila šezdeset i jednu hiljadu poljoprivrednih gazdinstava ili devet zarez devet procenata. Znači, opšti trend je u Evropi da se gube poljoprivredna gazdinstva i da je sve manje ruralnog stanovništva, s tim što je naša opozicija tako...Zaboravili, ono pa je zaboravljen da to uporedi sa Evropskom unijom.

01:43:22 - Marijan Rističević: Naravno i da pohvali rast izvoza i druge stvari, ali manje, manje je to bitno. Što se drugih njihovih podat-podataka tiče, pravo da vam kažem onako su me malo iznervirali, pa baš sve zamerke nisam ni-, možda i bolje, pa nisam sve na, na zapamtio. Imamo još, eh, Tobijaš i ako se niko od članova Odbora više ne javlja gospodin Posto. Tobiaš izvoli.

01:43:52 - Jožef Tobiaš: Hvala lepo. Poštovani predsedniče, uvaženi članovi vl- Vlade, to jest Ministarstva poljoprivrede, eh, i posebno pozdravljam profesorku Tatjanu Brankov i zahvalio bih joj se ovaj na, eh, što je eto, eh, rekao bih ovako svakodnevnim rečnikom ovaj, odradila je posao za koji smo se dogovorili pre nekoliko meseci, jel tako. Ovaj, mi smo, mi smo to zacrtali. Znači, naravno, imam, ovako, izrazio bih želju da se ta strategija koja je urađena da se i sprovede. Naravno, da to ne bude samo jedan strateški dokument koji smo doneli zato što smo morali to da uradimo, zato što je prethodni ovaj istekao, već da se to primeni, to jest da se sprovede.

01:44:43 - Jožef Tobiaš: Eh, naravno, eh, prehrambeni suveren-suverenitet države koji smo više puta istakli i zaista to treba da, eh ponavljamo tačno ovaj, eh, eh stalno. Eh, što bolja povezanost ovaj, stočarstva sa biljom proizvodnjom i uz, eh, voćarstvo da se, da se ovaj prerađivačka industrija ovaj, eh da bude obezbeđena ovaj, eh, sirovinom i da ono što je kolega Bulatović malopre rekao da izvozimo umesto sirovine, da izvozimo što više gotovih proizvoda. To nam je, to nam je zaista ovaj eh, cilj. Ono što bih nekoliko stvari istakao što sam tu ovaj zabeležio, to je svakako ovaj integrisana ovaj poljoprivreda, to je neophodno da se, da se ovaj, eh, eh, da se postiže. Eh, podrška intenzivnoj proizvodnji, što je ministar Glamočić nekoliko puta ovaj, eh već eh ponavljao i tu u razgovoru i na samoj sednici ovaj, Narodne skupštine smo o tome razgovarali.

01:45:44 - Jožef Tobiaš: Eh, podrška mladima u posebno u ruran-ruralnom području da bi opstali tamo je neophodna. Mi smo, ja sam još kao član Odbora za poljoprivredu Skupštine Vojvodine pre, eh, dosta godina ovaj, sam boravio u Sloveniji. Recimo, oni isto imaju dobar, eh, eh primer za to. Eh, funkcionisanje pijaca gde se eh uveliko ovaj u većoj, najvećoj meri ovaj, eh pr-prodaje, prodaju domaći proizvodi. Eh sistem intervencija na tržištu, to je isto ovaj, eh, pozdravljam.

01:46:20 - Jožef Tobiaš: I kad smo već kod, eh, toga želeo bih da ja se nekoliko puta javno eh, ovaj, eh pohvalio Uredbu o palminom ulju i zaista ne vidim sad, eh, eh u zadnje vreme kao da, eh, n-ne vidim toliko u prodavnicama da se poštuju te, eh, te mere, kao što je to bilo na samom početku, kad je, kad je to ovaj, pa bih vas zamolio da ovaj, ukoliko imate, imate ovaj, eh, eh, imate informacija o tome. Ja sam postavio, ja sam postavio pitanje, eh, profesoru Glamočiću na samoj sednici da ovaj da, eh, eh Narodne skupštine u mom izlaganju da li se planira nešto za, za u vezi mesa, neka slična uredba. On je odgovorio da se, da je u toku izrada uredbe za domaće meso, šta se može nazvati domaćim mesom i tako dalje To apsolutno ovaj, eh, apsolutno pozdravljam i eh, ja sam isto više puta i ovde na odboru, eh, govorio o problemu sa ovaj mleka u prahu da da li možemo te viškove ovaj na neki način da to država uređuje da i da se od toga naprave, eh da se proizvodi ovaj. Imamo i fabriku čokolade i tako dalje, da se tu možda ovaj, eh, eh pomogne, eh, pomo-, da bude neka pomoć od, odnosno pomoć i intervencija od star- od strane ovaj eh, eh države. Ono što je, eh ono što je za nas iz Saveza vojvođanskih Mađara izuzetno važno, pošto smo mi u nekoj strategiji poljoprivrede, smatramo da je status poljo-rešavanje statusa poljoprivrednika, eh, u-laganje u navodnjavanje, edukacija poljoprivrednika, uređenje tržišta i pošumljavanje su neke možda najbitniji neki elementi ovaj eh, strateški, pa bi, eh znam ja da to nije, eh n-nije čisto povezano ovaj, eh, eh povezano ovaj, eh nije, nije striktno vezano za, za samu strategiju, ali, ali moramo da rešimo ovaj status poljoprivrednika i problem oko plaćanja penzijsko invalidskog osiguranja, da pogotovo mali proizvođači, da poljoprivredni proizvođači, da, da plaćaju po, po ekonomskoj snazi i po veličini, a ne ovaj eh, eh, paušalno.

01:48:59 - Jožef Tobiaš: Eh ovajI ono što sam još eh, još hteo to. Recimo, recimo u Mađarskoj postoji znači Zakon o poljoprivrednom gazdinstvu znači koji uređuje s jedne strane i sa druge strane postoji poseban zakon koji uređuje plaćanje ovaj eh, eh poreza doprinosa i tako dalje. Eh, kas weć toga mi recimo agradnu komoru nemamo, ali unutar privredne komore možda se funkcioniše. Međutim, ovaj zakon o privrednim komorama omogućava članstvo ovaj pravnim subjektima, što registrovana gazdinstva nisu u svakom slučaju. Jesu ona koja su u pe, u sistemu PDV-a, je l' tako?

01:49:42 - Jožef Tobiaš: Ali, ali ovaj eh, eh obična, pa bi, pa bi to ovaj eh isto i zbog toga ovaj bilo neophodno rešiti ovaj status eh, eh poljoprivrednih eh, eh gazdinstava. Ja u svakom slučaju eto, navijam da stvarno zaista eh krenemo da koračamo sa, sa eh ovaj u, u tom pravcu, čiji je eh cilj zaista ovaj prehrambeni suverenitet naše države i, i vama je na ministarstvu je da to sprovedete, eh mi da vas eto malo nadgledamo, a tako i da ovaj eh intervenišemo ka-šta god treba. I naravno, tu smo ovaj za svaki vid saradnje. Hvala lepo.

01:50:28 - Marijan Rističević: Zahvaljujem. Kostov, vi isto izvolite.

01:50:42 - Risto Kostov: Eh, eh Hvala. Koliko imam pet minuta da ovaj ima. Poštovani gospodine Rističeviću. Posebno pozdravljam eh, predstavnike, odnosno predstavnice Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i gradoprivrede Republike Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, članovi ot-ovog odbora. Ja ću da krenem od jedne dopune jedne diskusije, a zatim i malo da polemišem sa kolegama koji su, nažalost izašli ovaj- A rekli su neku neistinu. Prvo eh, jedna lepa vest za mog uvaženog kolegu Milojčića Kenu, eh koga posebno cenim i zato što je poljoprivrednik, a iz nekih davnih vremena znam da je reč o jednom kvalitetnom čoveku, ali me malo iznenađuje da je on rekao to je dobro što emotivno doživljava pražnjenje eh, seoskih kuća. Ali ja sam na eh, plenarnoj sednici govorio, citirajući predsednika Republike Aleksandra Vučića, koji je upravo pohvalio eh, program Ministarstva za brigu o selu, koji je jedan od retkih u Evropi koji za četiri hiljade, eh, za pa izvinjavam se za četiri godine postigao rezultat četiri hiljada kuća praznih seoskih su postali domovi, a useljeno je sedamnaest hiljada ljudi.

01:51:59 - Risto Kostov: Od toga sigurno jedna trećina dece, a imamo neka mesta koja su zaista za Ginisa kao Bačko Petrovo selo, gde je useljeno više od sto trinaest domova i otvoreno novo odeljenje vrtića Toliko o tome. A da ne govorim o tome da je eh, selo mnogo više od poljoprivrede. To je zajednica ljudi sa više potreba, pa je država Srbije kroz programe Ministarstva za brigu o selu dodelila i sedamdeset os-osam ovih minibuseva za besplatan prevoz seoskog stanovništva. I da ne navodim sada i domove kulture i privredne aktivnosti u selima. E sad, onaj drugi deo ovde je rečeno da tačno je da ovaj to je u fudbalu se najbolje vidi ovi naj, najbolje fudbalske ekipe svetske ovaj teško menjaju trenera na svakih šest, sedam ili deset meseci.

01:52:51 - Risto Kostov: E ovako. Ali ovde jedna poluistina izrečena. Od dve hiljade te godine do danas sedamnaest je ministara promenjeno. Na je bilo na čelu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i gradoprivrede Republike Srbije. Prosek je oko četrnaest meseci, ali pošto je podeljen onaj period od dve hiljade te od takozvanih demokratskih promena do dve hiljade i dvanaeste i od dve hiljade i dvanaeste do dve hiljade i dvadeset četvrte.

01:53:19 - Risto Kostov: To mnogo lepo dođe za ovu analizu. Pa da vi vidite da je u tom periodu od dve hiljade i te do dve hiljade i dvanaeste godine promenjeno više ministara poljoprivrede nego sada Evo da ne izmišljam. Živanko Radovančev, koordinator dve hiljade te godine, doktor Dragan Veselinov, doktor Stojan Jeftić, doktor Ivana Dulić Marković, dok, eh pardon, Goran Živkov, Predrag Bubalo koordinator, Danilo Gulubović koordinator, doktor Slobodan Milosavljević, doktor Saša Dragin, Dušan Petrović, Goran Knežević, to je jedanaest, a u ovom periodu, drugom od dvanaest godina do danas je promijenjeno, ovo je sedmi, sedmi ministar gospodin Glamočić koji je po drugi put.

01:54:08 - Risto Kostov: E, sada da nešto kažem i o ovoj strategiji - Sve doktori.

01:54:09 - Risto Kostov: Vi znate da je, pa nisu ba svi, ali neki jesu. Eh, jedan od mojih profesora je govorio. Kaže i dobra teza, ako se ne primenjuje, postane proteza. Mi smo imali neke strategije poljoprivrede i ja pozdravljam to što je navedeno real-realan učinak ove prethodne strategije, jer iz toga mogu da se izvuku ovaj eh, eh pouke. Ali pozdravljam tu prehrambenu suve-suverenost i stočarstvo i povezivanje posebno mi se dopada ratarstva i stočarstva jer sam i sam, sam četiri godine eh, imao trista grla ovaca, eh tako da sam gospodine Rističeviću, ako vam zatreba pomoć naučio i da jagnjem i da sečem papke i da šišam.

01:55:03 - Risto Kostov: Jedino nisam, nisu davale te bile su virtenberg ovce mlekov, ali hah.Tako da, stočarstvo je budućnost, budućnost svake zemlje, pa i Srbije. Eh, pozdravljam tu novu strategiju poljoprivrede, ali uz napomenu da se njeni najbolji delovi zaista realizuju u praksi. Tako da mi se pomerimo ka Danskoj i Hol-Holandiji, vi znate da je tamo prihod po hektaru. E, tu nekako sporo napredujemo. Kod nas je koliko?

01:55:42 - Risto Kostov: Negdje oko hiljadu i dvesta, hiljadu i po dolara neka bude maksimum. U Danskoj je sedamnaest hiljada po hektaru prihod, a u Holandiji sa onim njihovim čuvenim reeksportom dvajstčetiri hiljade. Jesu daleko, ali bar da do-dostignemo četiri pet hiljada mi, mi ćemo ovaj i-i eh, eh naš društveni proizvod da podignemo na viši nivo. Eh, šta sam još? E ovako.

01:56:14 - Risto Kostov: Samo želim da kažem da su naši kapaciteti u poljoprivredi ogromni. Vi to svi znate. Mi smo evo, pogledajte, a ovde je i fotografija, da se vratim na početak. Ovo je osnivanje Nacionalnog tima za preporod sela Srbije. Još tada nas je predsednik Vučić podržao i hvala mu na tome i to radi čitavih pet šest godina.

01:56:37 - Risto Kostov: I dozvolite, nemojte da mi zamerite, znam da znate, ali samo kad suma sumarum ovako, mi smo u vreme korone napravili, ovo je izdala Politika, Nacionalni tim za preporod sela Srbije, pa smo rekli devetnaest predloga vrhunskih stručnjaka iz isplativih ulaganja. Pa je tu voćarstvo, pet zlatnih voćki Srbije, povrtarstvo, stočarstvo, sirarstvo, živinarstvo, prerada žita, pčelarstvo, ribarstvo, lekovito bilje, gljive, telemarstvo, cve-cvećarstvo, seoski turizam, lov i lovni turizam, vodenice, potočare, mini pivare, v-vinogradarstvo i destilerije. Evo i sa tim ću da završim kad su destilerije u pitanju eh, profesor Nikićević koji je svetski priznat stručnjak za, za stoka pića je u ovom, ovom prilogu Nacionalnog tima za preporod sela S-Srbije naveo podatak da se sve njegove kolege u svetu slažu sa tim da je prepečemica, šljivovica prepečemica u istom rangu sa ovaj škotskim viskijem i eh, francuskim konjakom. Eh, i u ovom, ovoj strategiji poljoprivrede želim da uspe kao što je uspeo ovaj nacionalni program za preporod sela Srbije, jer svi programi rađeni sa Akademskim odborom za selo, a eh ovaj akademske, ovaj Srpske akademije nauka i umetnosti na čijem je čelu do pre mesec dana, nažalost preminuo, pre mesec dana bio akademik Dragan Škorić, selekcionar svetskog glasa. Svi programi ministarstva za brigu o selu proizlaze iz ovog dokumenta i tako neka bude i sa ovom strategijom poljoprivrede. Zahvaljujem

01:58:23 - Marijan Rističević: Zahvaljujem. Imate minut.

01:58:27 - Marijan Rističević: Jer nije bilo puno pitanja. Imate minut. Bezobrazliku nije pitanje tamo, vi ste bili bezobrazni, to se ne računa.

01:58:47 - Predrag Rojević: Hvala. Ja ću samo nadovezati, ja ću samo kratko nadovezati na prethodno izlaganje. Ono predsedniče što ste vi rekli da li neko gaji simpatije prema meni ili ne, to je nešto lično. Ja ne mrzim nikoga niti, niti gajim bilo kakve posebne simpatije prema bilo kome. Rezultati rada su nešto onaj drugo, ali bi se nadovezao na ono što je izneo samo gospodin Aleksić.

01:59:07 - Predrag Rojević: To je kada gledamo u selo pre petnaest godina kada su oni bili na vlasti, vidimo jedno selo koje je bilo potpuno devastirano i bez struje, vode i kanalizacije i bez vrtića i škola. Danas su ti uslovi mnogo bolji i kvalitetniji zahvaljujući politici predsednika Aleksandra Vučića. Tako da u svakom narednom odboru Uprava za veterinarnu će nam stojati na raspolaganju i sva pitanja koja budete imali za to su...

01:59:29 - Marijan Rističević: Nadam se da ćete biti na svakom sledećem odboru i zahvaljujem.

01:59:32 - Predrag Rojević: Hvala.

01:59:33 - Marijan Rističević: E, sad ćemo da glasamo ovako, da im nemamo na čelu. Gde su nas stavili?

01:59:41 - Marijan Rističević: Kaže zaključak. Odbor zaključak jedan. Odbor je na svojoj sednici održanoj, gde je Milija, održanoj 15.01.2026 godine podržao Nacrt strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2025-2036. godina. To je zaključak jedan, a zaključak dva.

02:00:02 - Marijan Rističević: Odbor je na svojoj sednici saslušao podatke vezane za Upravu za veterinarnu iz informacije za treći kvartal eh, koji je izneo državni sekretar, iz kojih se vidi poma, iz kojih se vide pomaci vezani za manji uvoz proizvoda iz stočarstva. E, to su dva zaključka i glasamo jedan po jedan. Jer se Mija vratio, gde je?

02:00:29 - Risto Kostov: Imamo devet.

02:00:30 - Marijan Rističević: Ima, ajde da glasamo. Ajde idemo.

02:00:34 - Marijan Rističević: Pa dobro, ja ću tražiti da ga zamenimo. Ne možeš tako. Predsedniče Ujedinjene seljačke stranke. Devet za, protiv niko, uzdržan niko saopštavam da smo usvojili zaključak. Glasamo za ovaj drugi vezano za upravu za veterinarnu.

02:01:01 - Marijan Rističević: Izvolite, izjasnite se. Ko je vodio ovo sednicu?

02:01:10 - Tatjana Brankov: On.

02:01:10 - Marijan Rističević: Da. Saopštavam rezultat za devet. Niko protiv, niko uzdržan. Saopštavam da smo usvojili zaključak broj dva. Zaključujem dvadeset petu sednicu.

02:01:18 - Marijan Rističević: Hvala svima koji su dočekali kraj i glasovali i učestvovali u ovome. Zatvaram jel' dvadeset petu sednicu. Zahvaljujem.