Mislim da je ipak obrnuto, pa vas molim da obratite pažnju na zakon. Eh, nisam bila na prošlom odboru. Žao mi je što vas nisam čula, ali uvek imate mogućnost da sve ono što su sugestije u pismenoj formi ili lično dođete, ja ću vas rado saslušati. Ja nemam nikakav problem da čujem konstruktivne ideje, kao što sam vam rekla da nisam imala problem sa amandmanima eh, jedne poslaničke grupe koji samo u ovom trenutku nisu primenljivi. Ove izmene zakona su upravo obrnuta priča od onoga što ste rekli.
Eh, odlaže se sprovođenje konkursa za lica koja su angažovana na određeno vreme na osnovu povećanog obima posla. To je suština. Odlažemo da ne bismo zaustavili eh, ceo proces, jer evo da, da vam plastično kažem šta bi to značilo konkretno za moje ministarstvo. Pod okolnostima da smo doneli zakon o jedinstvenom biračkom spisku, za implementaciju Ministarstvo ima prvo je imalo mesec dana, pa ima pet, MUP pa ima šest, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Taj kompleksni posao više ne može da radi četvoro ljudi koliko ih trenutno ima zaposlenih na matičnim registrima.
Ako krenem da sprovodim konkursni proces zbog povećanog obima posla, rizikujem da u zakonskom roku za implementaciju neću imati ljude koji to treba da urade.I to nisu partijski ljudi, to bi trebalo da su profesionalci koji će raditi težak posao na softveru koji ne postoji nigde u svetu, po zakonu koji ne postoji nigde u svetu osim kod nas. Mislim da vam plastično kažem zašto odlažemo primenu, ponovo sam rekla najverovatnije na tri do četiri meseca, ne duže. Ali bi bilo malo glupo da napišem da je odlaganje na pet meseci ili šest meseci, dali smo godinu dana i ponovo kažem, nemam problem da na mesec dana promenimo zakon koji pokaže da u primeni ima mane, da ne može da se sprovede. Šta bi značilo da ostane na snazi nešto što ne može da se sprovede? Sigurno do marta ili do aprila.
Prema tome, ići ćemo sa još jednom izmenom. Potpuno ste u pravu kada pričate o jedinicama lokalne samouprave. Prvo što sam uradila u prva dva meseca mandata je obišla svaku od njih ponaosob. Dvadeset i šest hiljada kilometara smo prešli po Srbiji, moj tim i ja, i čuli sve te ljude. Čuli sve ono što su im problemi i o odlasku stručnog kadra i odlasku mladih ljudi na fakultete koji biraju pre da rade mimo struke u velikim gradovima, nego da u svom matičnom gradu ostanu, ostanu da rade u struci.
Međutim, niko nema čaroban štapić da danas podigne plate do nekog nivoa koji bi bio konkurentan, pre svega kod privatnog sektora, jer privatnici ozbiljno plaćaju ljude sa iskustvom. I ako ste me pažljivo pratili zato sam vam i rekla, menjaćemo i zakon o jedinicama lokalne samouprave sa puno svesti šta su njihovi kapaciteti, a šta njihove potrebe. U kom delu može da postoji nešto što se zove međuopštinska saradnja, jer smo takođe, da budem potpuno iskrena, napisali zakon u kome predlažemo da svaka jedinica lokalne samouprave ima svog ombudsmana. Nemoguće je, uvažena narodne poslanice, uz dobru volju našu, to je nemoguće. To jeste preporuka Evropske unije, ali je nemoguće.
Možemo da računamo da to imamo i u Kragujevcu i u Požarevcu i u Vranju i u Pirotu i u Nišu, ali ne možemo da računamo u Beloj Palanci u Babušnici, u jedinicama lokalne, ta u Trgovištu, u jedinicama lokalne samouprave koje su devastirane. I ono što je najveći problem, migracija stanovništva. Mi u Rekovcu imamo selo u kom živi samo jedan čovek. Naš je zadatak da stvorimo uslove da se mladi ljudi tamo vrate, a da tom jednom čoveku obezbedimo sve. Zato paralelno sa svim ovim što radimo, radimo i na izradi jedinstvenih upravnih mesta, pa sad više ne onih statičnih, da vi možete da dođete i rešite sve vaše probleme ili da elektronski potražite bilo koji dokument, nego i mobilnih da oni mogu da stignu do najudaljenijih sela u zapadnoj Srbiji koja je najrazuđenija, ako hoćete, tu su mahom staročka domaćinstva.
Ministarstvo zaista vodi računa o svakom građaninu ponaosob i to nije proces koji može da se reši ni za mesec dana ni za tri meseca. I kakvu god da imate konstruktivnu ideju, ja sam spremna da je čujem. Jedino na šta neću reagovati je na paušalne kritike koje su se čule na skupštinskom zasedanju i to baš onog dana kad me nije bilo, jer volim kad možemo da razgovaramo i beskrajno vam hvala što razgovaramo i danas. Ali je interesantno da sve vreme, koliko sam ja bila u parlamentu, nije bilo nikakvog govora o zakonu o državnim službenicima, a je postao jako atraktivan baš tog dana kad sam ja bila na službenom putu u Finskoj, jer je onda lako da vi kažete šta god smislite, ne mislim vi kao vi, nego kolege poslanici, kad sa druge strane nemate adekvatan odgovor. Čak sam optužena i da sam pobegla.
Sve imam kao manir i naviku, a to bežanje baš nikako. U ostalom, dugogodišnje poslaničko iskustvo me je ipak prekalilo toliko da ne moram baš da pobegnem iz Skupštine. Radije bih bežala možda iz Vlade. Šalim se, naravno, ali zaista sam spremna da sve ono što ste, žao mi je što nisam čula, ali ću pogledati stenograme sa odbora da vidim u kom su smeru išle vaše sugestije, sve ono što mislite da je primenjivo i ja ću vrlo rado implementirati u sve izmene zakona koje budu bili pred nama. Uostalom, i ovaj zakon je prošao javnu raspravu.
Moram da vam priznam, jedno jedino slovo nije stiglo kao sugestija od bilo koje poslaničke grupe parlamentarne koja pripada opoziciji. Nije istina bilo primedbi ili dopuna ni iz redova stranaka koje pripadaju vlasti. Ali hoću da vam kažem, sve intervencije su bile uskolične i uglavnom su se ticala institucija koje su želele da nekako, ako mogu da obiđu baš ceo taj naš, celu tu našu ambiciju da ipak ustrojimo ovaj sistem, tako da svaka naredna izmena će se naći u javnoj raspravi. Uvek sam spremna da razgovaramo, kao što sam spremna da sve vaše sugestije čujem, pročitam, otvorena su vam vrata u svakom trenutku kad god osetite potrebu, želju i volju, imate nešto što trebate da nam sugerišete, dobro ste došli. Hvala vam.
