Poštovane kolege, Dragan Stanojević, Mi – Glas iz naroda, mi smo već rekli da nećemo glasati za ovu Vladu. Moje kolege su već govorile o tome koji su razlozi i zbog čega mi nećemo podržati. Naravno, želim da pozdravim sve kolege i da kažem da mi ne želimo da dajemo karakteristike budućem premijeru pošto ga ne poznajemo, a i drugi razlog je, pošto ja imam jedan životni moto koji me vodi u životu i koji kaže – tvoja dela govore o tome toliko glasno da ja ne čujem šta ti govoriš… Imaćemo priliku da vidimo vas na delu kako ćete da radite.

Druga stvar koju želim da kažem, želim da pozdravim našu poslaničku grupu, pošto se danas nama priključio još jedan poslanik i to je jedna dobra tendencija da naša poslanička grupa raste. Znači, postoje ozbiljni ljudi koji shvataju našu poziciju, državotvorni način delovanja, bez obzira što smo dobijali razno razne kritike, ali mi iskazujemo poštovanje prema ovom domu, iskazujemo poštovanje prema onim ljudima koji su za nas glasali i naravno prema ovoj državi.

Što se tiče vašeg ekspozea, hteo bih da kažem nekoliko osnovnih akcenata. Od velike politike ja ću da se spustim na jedan prizemni nivo, ono što se tiče svakog čoveka posebno, bez obzira za koga on glasao, za vas, za nas, za neke druge, ali u pitanju je nešto što se zove, kako ste vi u ekspozeu rekli da će to da bude borba za rast životnog standarda građana kroz povećanje plata itd.

Mislim da narod koji nas sluša može da potvrdi i moje reči da su ranije sa manjom platom mogli da kupe više. To treba da imate u vidu, to je prosto činjenica. Znači, povećanje plata ne prati ipak životni standard, odnosno generalno troškove koje ljudi imaju.

Jedan od razloga je to što je država prepustila velikim trgovinskim sistemima da određuju snabdevanje i faktički drže monopoliju. Zato naši poljoprivrednici bacaju krompir, mleko, paradajz, itd. a u marketima tu robu plaćate kao da je zlato.

Dakle, podizanjem plata koje ne prate rast cena pomažete faktički ovim sistemima da zarađuju više, a narod toga ima, naravno samo manje.

Moje pitanje - kako je moguće da su cene u Srbiji veće nego u istoj toj Moskvi, u Evropskoj uniji? Moskva je jedna od najskupljih gradova na svetu, to svi znaju. Kako je moguće da su cene na srpsku produkciju u regionu mnogo povoljnije nego u Srbiji? Neke su čak i duplo i troduplo niže.

Cene npr. u DM su duplo veće nego u nemačkom DM. Da ne nabrajam. Prvo, što bih preduzeo na vašem mestu jeste kontrola trgovinskih sistema i regulisanje tog tržišta, da proizvođač ima veću cenu, a kupac manju. Narod i treba da bojkotuje sisteme koji tako zloupotrebljavaju svojom monopolijom.

Što se tiče spoljne politike, vi kažete u vašem ekspozeu - evropski put Srbije nije jednosmerna ulica. To je proces u kome i mi oblikujemo budućnost Evrope. Uverenje da je evropska Srbija jednako potrebna Evropi koliko je EU nama. Da li vi verujete u ovo što je napisano? Bojim se da većina naroda u Srbiji u to ne veruje.

Da li ste vi stekli takav utisak posle zahteva da priznamo secesiju Kosova i Metohije ili pokušajima da nas uvuku u rat sa Rusijom ili ucenama koje godinama dobijamo koje uništavaju naš suverenitet, nacionalni interes, ekonomiju itd?

Da li je to ta Evropska unija koja je sankcijama uništila sopstvenu privredu, pa sada umesto automobila moraju da proizvode oružje?

Da li je to Evropska unija koja želi da primi Ukrajinu, a svi znamo da ona ne ispunjava ni jedan standard?

Koje mesto u vašoj spoljnoj politici zauzima Evroazijski savez ŠOS i BRIKS? BRIKS treba da bude jedan od strateških pravaca spoljne politike?

Dalje, kažete naše reforme nisu odgovor na zahtev Evropske unije. One su odgovor na potrebe naših građana. Da li ima neko u Srbiji ko veruje da sve što radimo na tom evropskom putu jeste potreba naših građana? Da li je to džendar ideologija, promena pola deci, sportska takmičenja gde se muškarci bore sa ženama, jer osećaju da su žene ili otimanje dece od porodica pod raznim izgovorima ili nametanje ideologije kojom se poništava nacionalni identitet Srbije? Ako mislite da je to tako, možete pitati narod na referendumu.

Dalje, kažete imate program koji ste nazvali – Skok u budućnost – Srbija 2027 EKSPO 2027 itd. ulaganjem 18 milijardi evra. Znate, mogu se složiti sa vama da će to stvarno biti skok u budućnost, ali najvećim delom za one koji upravljaju tim projektom i izvođačima radova. Za narod će to biti očigledno skok iz novčanika.

Navodite da se planira usvajanje prostornog plana. Vidite, još jedan savet bih vam dao. Da sam na vašem mestu rešio bih napokon problem legalizacije objekata, kuća, stanova kojih ima nekoliko stotina hiljada u Srbiji i time bi rešili veliki problem i državi i naravno vlasnika tih objekata, jer to postoje faktički roba kojom oni mogu da raspolažu da uzimaju kredite itd.

Dalje kažete, u Srbiji imate 166.000 gradilišta. Odlično, treba da ih ima još više. Jedini je problem što u svim krupnim objektima mogu da rade uglavnom stranačke firme koje zarađuju stotine miliona evra zahvaljujući upravo toj stranačkoj podršci i korupciji. Ti biznismeni vam vraćaju naravno kroz raznorazna finansiranja stranaka. Evo nismo još uspeli da izglasamo izgradnju Bistrice, a već je kolač podeljen. Opet stranačke firme koje drže monopole u tom biznisu.

Znate, mi imamo mnoge firme srpske koje rade u Rusiji i Belorusiji, gradimo milione kvadrata, ali u Srbiji ne gradimo nijedan. Neće biti da mi to ne znamo da radimo. Primer je naravno i Karić, ali i ja koji sam tamo živeo i još uvek radim.

Dalje, zapošljavanje zdravstvenih radnika iz dijaspore pozdravljam, kao i rešavanje pitanja liste čekanja. To je jako bitno pitanje. U zdravstvu postoji još mnogo problema koji tište građane i koji treba da se rešavaju, posebno imajući u vidu cene na preparate, odnosno na lekove za koje oni izlažu čak i više od polovine svojih penzija.

Moje pitanje takođe za ministra zdravlja, odnosno i za vas kasnije – da li postoji u okviru države program podrške nacionalnim proizvođačima pošto se medicinska tehnika uglavnom kupuje i uvozi iz inostranstva, a bilo bi jako dobro kao u mnogim drugim državama da i nacionalni proizvođač ima prednost u odnosu na druge prodavce koji isporučuju tu vrstu tehnike?

Što se tiče Dodika i Republike Srpske, predlažem da Skupština pozove predstavnika Republike Srpske i da se održi jedna posebna sednica vezana za Republiku Srpsku.

Još jedno, kažete da je jedan od najvećih izazova nove Vlade odbrana KiM. Nisam ostavio to što mi je to zadnje, nego je to u stvari prvo, hoću da se čuje na kraju zato što je to najbitnije, da ostane u sastavu Srbije, ali da li to onda podrazumeva i anuliranje Briselskog sporazuma ili francusko-nemačkog plana, jer jedino tako vidim realnu mogućnost da se očuva KiM?

Na kraju želim samo da kažem da je juče bila godišnjica kada je predsednik Lukašenko prvi put posetio Srbiju, odnosno posetio Srbiju u vreme NATO agresije. Pokazao je odnos prema našoj državi i poštovanje. Juče sam davao intervju za njihovu televiziju, zahvalio se u ime naravno srpskog naroda, ali je pitanje samo – zašto nemamo otvorene letove na Minsk, jer to je potreba i naša i njihova i ja vas molim da u tom smislu nađete način…

(Predsednik: Hvala vam.)

Ja sam razgovarao sa direktorom Belavije, sa predstavnikom ministarstava njihovih. Oni su …

Dobar dan, poštovane kolege.

Ja sam Dragan Stanojević, poslanička grupa „Mi – Glas iz naroda“. Kao što vidite, mi smo od početka, iako smo jedina opoziciona grupa koja ovde učestvuje, sada su se pojavile i druge kolege. Mi ovde ne dolazimo ni ad hok, ni za „Tik-tok“, već da realno nešto uradimo i predložimo.

Naravno, žalosno je to što je Skupština spuštena na najniži nivo. Sve je to urađeno da se poslanici jednostavno smuče narodu, da se poslanici kompromituju. Mnogi su tome doprineli svojim bezobzirnim ponašanjem upravo u ovoj Skupštini.

Moram reći, pre par dana sam bio, verovatno prvi put tako u životu ponižen, i to baš u ovom domu, ne samo ja, video sam da je to bio problem generalno, ali recimo u utorak, to je bio 11-ti, čini mi se. Pre svega, hoću da kažem da razumem da su neki poslanici unosili bombe, šta se tu sve dešavalo, videli smo. Neko za to treba da odgovara. Pazite šta se dešava. Vi dozvoljavate da se ljudima, radnicima ove Skupštine oduzima hrana, ljudi donesu doručak da doručkuju i onda im obezbeđenje to ne dozvoli, nego im kažu – idite tamo pored onog stuba da ručate. Neshvatljivo je, to su ljudi koji rade u ovoj Skupštini. To je urušavanje njihovog dostojanstva. Drugo, nisu oni u mogućnosti sa 50, 60 hiljada platom da budu u restoranu, da jedu dva puta ili čak jednom itd.

Onda u kontekstu toga, hoću da vam kažem, ja poštujem i obezbeđenje, nikada nisam imao nikakav problem sa njima, štaviše, ali sam doživeo neverovatnu jednu sramotu, kada sam došao neki dan, negde oko petnaest do deset, prolazio sam dole kroz proveru. Obično ostavite torbu, to je sve rutina, prođete itd. Međutim, to je prevazišlo sve granice normalnog, jer pored toga što sam ostavio torbu, pa su me vratili, pa sam morao da ostavim sat, pa su me vratili, pa su mi rekli da moram da skinem sako, iako se vidi da nemam ništa na sebi više, pa sam morao da skinem i sako, pa kada sam skinuo sako, rekli su mi da skinem i kaiš, da mi pantalone spadnu i da budem prvi poslanik u ovoj Skupštini koji je u donjem vešu ulazio u Skupštinu.

Malo je smešno, ali meni je bilo onako baš ponižavajuće, jer nikada nisam prolazio kroz takvo jedno ponižavanje od strane jednog čoveka, naravno, kažem, poštujem momke, ali to je jedan čovek. Kada sam ga pitao zašto se tako ponaša, on mi je rekao da ima naređenje. Sada vi meni objasnite, ako on ima naređenje da mi lomi prste ili nekome od nas, da li ja to treba da trpim i šta treba da uradim.

Da bih vam samo prosto dočarao, kada sam to sve stavio, on je rekao – zavrnite majicu i okrenite se ovde. Znači, ja zavrćem majicu onako go i okrećem se tu, izvinite, kao prostitutka. Ja prosto ne dozvoljavam da me bilo ko ponižava. Uopšte nije bitno da li sam poslanik ili običan čovek, ali prosto to se preslikava. Znači, ono što se dešava ovde u Skupštini vidimo to na ulici, ono što se dešava na ulici prenosi se u Skupštinu. Ono što nisam očekivao, mada sam govorio pre nekoliko meseci da mi ova Skupština bojim se da se pretvara u u ukrajinsku Radu, govorio sam da samo još očekujem da će početi da gađaju jajima, bombama i da se predsedavajući brani kišobranima, nažalost, i to sam video, a bio sam svedok Majdana u Ukrajini i znam kako se sve to odigravalo.

Mi smo u jednoj nezahvalnoj poziciji, govorim o našoj poslaničkoj grupi. Zašto? Zato što jedni nas napadaju da smo Vučićevi. Eto, ja bih zamolio kolege iz SNS neka nam daju bar neku zvaničnu potvrdu jesmo li Vučićevi ili nismo, jer očigledno je da ne možete da budete normalan. Drugi nas napadaju da smo protiv države, zato što ne kritikujemo dovoljno vlast. Sve je to zbog toga što se ovaj ceo politički život pretvorio u jedan stadion, u navijačke grupe, znate, gde jedna grupa navija za jednu stranu, druga grupa navija za drugu i nikako ljudi da shvate da država nije stadion, da je ovo ipak ozbiljna jedna institucija, kao što je i Skupština. Nažalost, danas se više ceni ludost nego razum i normalnost.

Mi jesmo, naravno, opozicija i jedina razlika je u tome što mi nismo opozicija državi i nikada to nećemo biti, to smo govorili od samog početka. Mi, naravno, ne dobijamo instrukcije od zapadnih struktura, niti sarađujemo sa njima. Mi imamo apsolutno državotvorne stavove i, nažalost, neki smatraju da nam je to mana. Valjda svi očekuju da donosimo bombe i da pravimo ratne scene u Skupštini.

Mi smo, inače, išli na izbore sa idejom da unesemo novu dimenziju u političkom životu, a to je kultura dijaloga. I dalje se držimo toga i, naravno, ostaćemo pri tome. Šta više, smatramo da je to najneophodnije i u ovoj Skupštini i na ulici ono što se dešava. Naravno, svako ima svoj pogled na način borbe, ali mi smatramo da protiv vlasti treba da se borimo, naravno, znanjem i sposobnostima, korigovanjem svega onoga što je loše urađeno. Hoću da kažem institucionalno, razumem da imate uvek većinu i da ćete uvek da nas nadglasate, ali svaka odgovorna vlast mora da čuje i da reaguje na ono što govori opozicija i narod. U suprotnom, dobijete ovo što imate sada na ulicama Srbije. Naravno, ne smemo da se pravimo mrtvi, kao da se ništa ne dešava. Nezadovoljstvo naroda jeste opravdano. Vlast mora da preduzme konkretne korake i mere da spreči kriminal i korupciju. Ona je najviše, naravno, u redovima vlasti, to je prirodno, a da ne govorim šta se dešava na lokalu i kakvo je stanje tamo i koliki je tu kriminal i koliko je tu…

Evo, samo jedan kratak primer. Imate ovde četiri ministara, nijedan nije reagovao adekvatno. Znači, napravili su u Priboju nelegalni kamenolom i, pazite, sukob ide u Beogradu, ljudi dolaze sa kamionima i počinju da kradu, da voze materijal i kada sam ja došao da to zaustavim, naravno, vlast im je došla, pa rekoh – vi radite protiv svoje vlasti. –Pa znaš, poslednji su nam dani, pa da iskoristimo otprilike ono što možemo. Mislim, slikovito vam prenosim nešto što sam svedok kako se ponašaju na lokalu.

S druge strane, moram da kažem da mi kao pokret apsolutno podržavamo zahteve studenata, ali hoću isto tako da kažem da su za nas svi studenti, sve su to naša deca, jer pazite, osim onih što su na ulici, što protestuju, najveći deo je onih koji su kod kuće i koji čekaju kada će moći da nastave svoj rad i da polažu ispite.

S druge strane, nezadovoljstvo drugih studenata i njihovi zahtevi su apsolutno opravdani, jer ona tragedija koja se dogodila, naravno da se zna ko je odgovoran, naravno da mora javnost da sazna o tome i ko će da snosi odgovornost za ono što se dogodilo. Zna se kako se vodi građevinski dnevnik, zna se ko je nadzorni organ, zna se ko je izvodio radove, tako da je to, u principu, jako prosto ustanoviti, ne znam zašto se toliko čeka.

Ono što takođe želim da kažem, mi ne želimo, kao pokret, da lešinarimo na ovim studentskim protestima. Vidimo neke kolege koje su i tamo i ovde, u svakom slučaju, mnogi od naših prethodnih kolega ovde i ne dolaze, ali svoju platu redovno uzimaju i ovde i u Gradskoj skupštini itd. To je toliko o njihovom moralnom stavu.

Ono na šta želim posebno da obratim pažnju, jer mislim da ovo u budućnosti takođe može izazvati veliko nezadovoljstvo kod naroda, jeste ugrožavanje zemlje kroz prodaju nacionalnih resursa. Ne znam koliko narod zna, ali postoji plan vlasti, naravno, da reorganizuju strateška društvena preduzeća, kroz prodaju ili pretvaranje u akcionarska društva. Da ja ne bih sad pogrešio, zato ću sada da pročitam, jer to je neki spisak od 40 do 70 strateških preduzeća. Među njima je, naravno, EPS, Transnafta, Srbijagas, Elektromreže, Elektrodistribucija, Putevi, Koridori Srbije, Pošta, Nuklearni objekti Vinča, Srbijašume, Železnice Srbije, Srbijavoz, preduzeće iz odbrambene industrije itd, da vam ne nabrajam.

To su sve strateška preduzeća ove države i to je u principu budućnost i naše države i naše omladine.

Video sam da u EPS-u imamo, recimo, nadzorne odbore koje čine tri stranca i četiri naša čoveka. Ko je tako uradio i zbog čega, apsolutno mi nije jasno. Koje su njihove kvalifikacije tih stranaca i zar je moguće da mi nemamo odgovarajuće ljude, odnosno kvalifikacije?

Ono što mi je takođe čudno, da u jednom licu ministar ima mogućnost da predstavlja Skupštinu i da ima tzv. zlatni glas, posebno ako ministar nije iz te sfere.

EPS jeste strateški resurs Srbije. Mislim da se ne sme dozvoliti njegova privatizacija, jer bi time ugrozili socijalnu dimenziju stanovništva. Ja vidim po mojim roditeljima, komšijama, pa i sam plaćam tu struju na nekoliko mesta, koliko je to poskupelo i koliko je to postalo opterećenje za običnog čoveka. Zamislite sada, ukoliko se EPS proda, naravno da će novi vlasnik diktirati tržišne ili ekonomske cene, što znači da narod neće moći da plaća. On ne može da plaća ni ovo što sada dobija, a mogu da zamislim šta će se dogoditi ako to budu tržišne, odnosno ekonomske cene, koje mogu biti nekoliko puta veće, jer taj investitor ovde ne ulaže da bi održavao neki socijalni mir i pomagao ljudima, nego da iznese kapital.

Isto tako, to se tiče i ovih zelenih energija, mini-elektrana, itd. Neću sada dugo o tome govoriti, ali, recimo, dole u Priboju imate nekoliko privatnih mini-elektrana. Pazite, to je jedna dolina gde, kada izgradite tu elektranu, sva ta vlaga, jednostavno visi nad vodom, a onda još imate grejanje koje je na neku sečku itd. i naravno da se to sve sakuplja, to sve deca udišu, taj vazduh, a onda se čudimo odakle astma i odakle kancerogene bolesti, itd.

Vezano za nuklearnu energiju, vidim da Srbija stalno traži neka savezništva, pregovaraju sa Francuzima itd, ne mogu da shvatim da nekome nije jasno da je Rusija svetski lider broj jedan, ne samo po kvalitetu nego i po ceni, to je nekoliko puta jeftinije i ako neko ne zna, evo ja sam spreman da vam pomognem i obezbedim te kontakte, može to naravno i Dule Bajatović, on isto ima mnogo dobre kontakte, ali hoću da kažem da to ne sme da bude političko rešenje nego mora da ima i svoju ekonomsku osnovanost, a zna se ko je broj jedan u svetu što se tiče nuklearne energije.

Šta hoću da kažem? Hoću da kažem da ova preduzeća koja planirate da na ovakav način izvršite restrukturizaciju, mislim da je to jako opasno po budućnost i mislim da to može da izazove realno još veći revolt građana koji će biti objektivan, jer ovo što se danas dešava je negde i politizacija. Svesni smo mi da tu postoje spoljni uticaji.

Mi smo govorili da je naša podrška studentima uvek tu, ali samo ne želimo da se spoljni faktor tu uključi, jer onda mi možemo da dobijemo ono što smo videli realno na Majdanu. Još je ovo daleko od klasičnog Majdana, ja sam doktorirao na tu temu, ali je jasno da su tu elementi i da su zainteresovane strane, da tu postoje. Ne kažem, verujem da su 90% naših studenata, možda i više, iskrena deca, koja jednostavno žele da ostvare svoja prava i tu treba da ih podržimo, ali bojim se da tu postoje ljudi koji upravljaju nekim procesima i oni to ne mogu da prepoznaju.

Hteo sam još da kažem par reči. Gospodin Vulin je govorio o zabrani onih organizacija, a ja hoću da kažem, bez obzira što mi jesmo opozicija, ali mi smo čak i pre dolaska u Skupštinu inicirali takav jedan zakon, kao što postoji u Americi, kao što postoji u Rusiji. Videli ste koliko je USAID imao uticaj u Srbiji, i ne samo on, ima tu različitih načina kako se to radi. Mi smo podržali taj predlog, a isto tako smo podržali predlog što se tiče BRIKS-a, mada sam iznenađen da poslanici gospodina Vulina nisu dobili podršku od svojih partnera. Mi im nismo partneri, ali jesmo u ideološkom smislu i zato smo podržali taj projekat. U tom smislu, očekivao sam da će više ljudi biti koji će glasati za to, jer kada razgovarate privatno, svi podržavaju BRIKS, svi bi hteli nešto u tom kontekstu, ali kada treba da se stisne ovo dugme, nešto se mnogi stide.

Na kraju, hoću da poručim studentima i svima onima koji protestuju. Kada sam juče video da skaču, znate, skakanje je bilo simbol Majdana u Ukrajini. Sada meni objašnjavaju kako je to sa stadiona preuzeto, itd. Isto su to govorili i u Kijevu kako je to preuzeto sa stadiona. Ali, to što je preuzeto sa stadiona je posle dovelo do stotine hiljada ljudskih žrtava.

Dalje, ova ostrašćenost. Pazite, ne možete da objavite ništa, ne možete normalno da objavite, nešto racionalno, a to sam isto video tamo. Znači, oni počeli da da prave spiskove, spiskove ko je šta objavio, ko je kakav, onda se ti spiskovi daju nekim grupama, bandama, boga pitaj ko su ti ljudi i onda oni imaju slike pa vas čekaju na ulicama, čekaju ispred kuća, ispred ulaza, ispred škola, ispred radnih mesta, itd. Tako je to sve započelo. A onda se, naravno, pojave gruzijski snajperi na hotelima koji su okolo Majdana i oni počinju da ubijaju i jedne i druge. Rezultat smo videli. Naravno, svi su skresali, vlast je posle toga skresala svo to drveće da ne bi mogla da se izvrši analiza odakle je ko pucao, na koji način, itd.

Zašto ovo govorim? Naravno da ja molim boga i nadam se da će ovo sve da prođe mirno, ja to hoću i verujem da većina studenata i učesnika isto tako želi, ali naravno da ova vlast mora da razume i da vidi da narod ima nezadovoljstvo i da adekvatno reaguje. Bojim se da mnoge stvari koje radite, radite pogrešno, neko svesno, neko nesvesno to radi, ali, prosto ne vidim smisao da se izaziva.

I ovi studenti što su ovde u parku, da li su svi studenti ili nisu, ko zna? Verovatno ni sa druge strane nisu svi studenti, ali prosto to izazivanje sukoba je nešto što nama nikako ne odgovara.

Kao ekonomista, ja vam apsolutno objektivno mogu reći da sve ovo što se dešava će da nas košta. Ja nisam vlast, niti predstavljam interese vlasti, ali sam svestan tih procesa, jer novac voli tišinu, odnosno investicije, itd. Sigurno je da će ovo da nas košta, i to ozbiljno, ali se samo nadam da nas neće koštati po cenu države.

Da vam dovršim. Kada se sve to dogodilo na Majdanu, šta je bilo dalje? Došli su evropski lideri koji su rekli - e, sad, sedite vi ovde, sedite vi ovde, i onda mu dovedu Klička, kome su bokserskim rukavicama mozak davno izbili i on postane lider, a vi postane država koja se ništa apsolutno ne pita i koja dođe u ovu situaciju u koju su došli sada, gde milioni ljudi su poginuli, ranjeni, itd, a sve zarad čega?

Zato ja još jednom pozivam, nadam se da su službe i policija odradile sve da se spreči bilo kakav mogući sukob, ali vam kažem kako se to dogodilo. Nikada niko nije pomislio u Ukrajini da će snajperima da pucaju i u policiju i u ljude. I onaj policajac koga napadnete, ima mnogo tamo mojih prijatelja, familije, ne možete da ga napadnete, kao što ne možete ni običan narod. To je njegov posao, on radi taj posao i morate to da poštujete. Imate mnogo tih tzv. ludih glava koje bi, vidim ovih dana, da se sukobe, koje bi sve uradile samo da dođe do nekog sukoba. Pazite, to su ljudi koji nisu realizovani. Ja nemam taj problem.

Još jednom kažem, nemam nikakve veze sa Vučićem a da sam sa ovom vlašću, ali principijelno stojim na svojim pozicijama i želim da samo upozorimo ljude i da kažem, da institucionalno moramo da se borimo. Naravno, da vlast ne čuje. Naravno, da imate većinu, sve to mogu da razumem, ali opet negde očekujem neki racio, neki racionalni pristup, da čujete ono što narod želi da vam kaže i da ipak računate na mišljenje onih koji predstavljaju taj narod, odnosno nas ovde poslanike.

Danas ste kolegu ovde napali koji je objektivno govorio i apsolutno ništa nije izazvao. Treba da sa jedne strane budete čak, ne zahvalni, to je naš posao, ali smo mi tu da trpimo. Pazite, ovo što sam ja ovde, meni ne doprinosi podršku u narodu, ali bože moj, ja sam danas ovde, sutra sam na nekom drugom mestu.

Došao sam ovde da svojim znanjem, sposobnostima i nekim mojim mogućnostima nešto doprinesem, ako to ne razumeju ne razumeju, ali ja da budem klovn i da pričam ono što neko želi da čuje ja to neću jer za mene je država mnogo veća nego što… Video sam jednostavno kako se ona gubi, video sam kako narod strada i prosto to ne želim da vidim.

Još jednom kažem, pozivam vlast da ipak shvati ozbiljnost svega ovoga što se dešava i da mora da objektivnije razgovara i sa opozicijom i sa predstavnicima naroda. Vidim da oni sada to pokušavaju, ali je vreme prošlo. Bojim se i da jednostavno oni sada ne žele da razgovaraju sa vama.

Mislim da je mnogo propusta napravljeno sa vaše strane, ali pozivam još jednom da taj, kako bih rekao, potpaljivanje benzinom ipak na neki način završite i da se ovo ipak na miran način završi.

Toliko. Hvala vam puno.

Živela Srbija!

Hvala.

Dobar dan poštovane kolege, kao što vidite, naša poslanička grupa je i danas ovde. Trudimo se da učestvujemo u radu. Smatramo da je ovo što se danas donosi odluke koje se danas donose, odnosno zakoni se tiču budućnosti naše omladine, naše dece i naravno bilo bi neodgovorno u tom momentu biti negde vani, odnosno ne učestvovati u tom radu, jer u principu tiče se budućnosti naše dece za sledećih 30, 40 godina.

Kratko ću reći, naravno da ovaj zakon podržavamo, jer bez obzira što smo opozicija to ne znači da treba da se borimo protiv svega onoga što može biti dobro i što donosi dobro. Smatram da je ovaj zakon jako dobar, jako koristan, bar ono što možemo da vidimo danas iz njega i ono što je propisano i ono što se vidi što će u narednih šest godina biti. Naravno, ima tu dosta pitanja, dosta momenata koji su nejasni. Zato sam podneo nekoliko amandmana koji nisu prihvaćeni naravno, ali nije strašno. Vi imate uvek većinu i možete doneti odluku onako kako vama odgovara, ali moje je da u tom kontekstu predložim ono što smatram da bi trebalo da se koriguje.

Što se tiče ovog amandmana, u čemu je poenta. Ja sam se trudio da na neki način olakšam otplatu tih kredita, odnosno da olakšam. Zakon koji bi pomogao ljudima, odnosno korisnicima kredita da mogu lakše da isplate te kredite. Amandman se tiče upravo toga gde sam predložio da ne bude mesečni nego tromesečni anuitet, odnosno otplata tog kredita. Zašto? Zato što znamo da će biti korisnici tih kredita mnogi mladi ljudi koji nemaju stalna zaposlenja ili čiji roditelji nisu u mogućnosti da im obezbede stabilan dohodak i negde sam smatrao, a postoji i praksa u drugim državama da se to radi na tromesečnom anuitetu, a ne na mesečnom. Nažalost, to nije prihvaćeno.

Zašto kažem da je to dobro, zato što nema neko stabilan dohodak svaki mesec, ali recimo u svaka tri meseca može da sakupi, ako ima jedan mesec problem, može da obezbedi ta sredstva i neće biti u problemu, jer mesec dana čim zakasni on je već u problemu, pokreće se postupak gde može da izgubi pravo na taj stan koji je kupio i da mu se poništi taj ugovor, što ne bi bilo dobro za tu decu, odnosno za tu omladinu koja bude kupovala i koristila taj kredit. Toliko.

Hvala.

O čemu se radi u ovom amandmanu? Ovde imamo problem gde se govori o tome da korisnici kredita koji dobiju taj stan moraju da žive u tom stanu. Imajući u vidu da će tu verovatno korisnici kredita biti mnoga naša deca iz drugih gradova, regiona itd. mnogi će da imati problem da li će da borave. Razumem da mi rešavamo stambeno pitanje za njih, ali je poenta u tome da mnogi neće moći konstantno da žive u tom stanu. Naravno da oni nemaju pravo da taj stan izdaju itd. to se jasno može prepoznati, ali je problem u tome šta se dešava u momentu kada ih ne nalazite da oni ne žive stalno. Ko je taj ko vrši inače tu kontrolu? Na koji način se vrši ta kontrola da li on tu živi, ne živi. Za mene je bilo negde logičnije da on mora da bude prijavljen. Podrazumeva se, ako je čovek tu prijavljen, nije prijavljen neko drugi sa strane, znači nije iznajmljena ta nekretnina, ne zloupotrebljava se na drugi način i to mi je bilo negde logičnije.

U ovom amandmanu sam predložio da se promeni taj deo gde se kaže mora stalno da živi, odnosno da boravi u tom stanu, da mora da bude prijavljen, jer još jednom ponavljam kako ćemo da znamo koji je princip i koji je kriterijum ako dođe neko i ko je taj koji dolazi, ko utvrđuje da li taj čovek živi u tom stanu, da li stalno živi ili ne. Šta ako je otišao privremeno negde da radi ili je iz nekog drugog grada, ili je otišao u inostranstvo na nekoliko meseci. Bojim se da se ovde prosto stvara opasnost po tog vlasnika stana da može takođe ovo da se koristi da mu se taj stan oduzme i da izgubi pravo na korišćenje tog stana. Hvala.

Neću više, samo još jednom kažem – podržavamo ovaj zakon. Ovo je za naše građane, odnosno omladinu ozbiljna mogućnost jer, nažalost, danas su tržišni uslovi takvi da naša deca ne mogu da kupe od svoje plate stan, vidimo cene stalno rastu, da su enormne, one nisu u principu ni opravdane. Ali ovo daje koliko-toliko mogućnost da oni dođu do tog vlasništva. Jedino što mi se, kažem, ne sviđa u ovom zakonu je što će opet prednost imati oni koji imaju veću mogućnost, znači, ako imaju nekoga ko može da im da to jemstvo, ako imaju neku garanciju. Jer pazite, ovde ovaj zakon kaže da morate da imate neku garanciju.

Mi znamo da je veliki broj objekata u Srbiji nelegalno, odnosno nisu legalizovani i sada da bi neko od roditelja dao njemu to jemstvo, on mu ga ne može dati ukoliko njegova kuća nije legalizovana ili objekat kojim on raspolaže itd. Time opet uvodimo u problem da će moći da koriste taj kredit uglavnom oni koji imaju mogućnost, imaju već neku nekretninu, odnosno njihovi roditelji, imaju neki stabilni dohodak kojim će garantovati, odnosno pokrivati to jemstvo koje im je potrebno za ispunjenje ovog ugovora. Hvala.

Poštovane kolege, poštovana predsednice, predsedavajuće, žao mi je što i ne bih hteo da budem učesnik ovakvog skupštinskog načina rada. On je u principu destruktivan i pretvorio se u neki politički tolk šou ili čak u nekakvu vrstu navijanja, gde svako navija za svoju ekipu, bez obzira o čemu se radi. Rezultat toga su naravno i ove uvrede, prozivke, koje vidimo svaki put kada imamo zasedanja.

Naravno, i ja bih umeo da budem igrač na publiku za Tik tok, Jutjub, i tako dalje, ali bojim se da to nije konstruktivan način koji nam je krajnje potreban u ovom momentu, jer to od nas očekuje narod.

Želim da ponovim da „Mi glas iz naroda“ stoje iza stavova koje smo kao pokret javno iznosili u prethodnom periodu, gde se zalažemo za donošenje zakona o zabrani rudarenja litijuma.

Moram da priznam da je gospođa Brnabić juče bila u pravu kada je govorila o velikoj štetnosti škriljaca, ali treba da zna da ništa manje nije štetan i litijum, pa i to rudarenje treba da bude zabranjeno kao i svako drugo koje nanosi veliku štetu državi.

Vidite, danas je litijum u svetu postao sinonim ekoloških problema. Mogao bih reći da imamo izbor između ekologije i onkologije, nažalost.

Mnogo smo ovde čuli i tačnih i netačnih tvrdnji. Zato ja neću da glumim internet eksperta rudarenja, ali mogao bih da ovako kao privrednik, odnosno ekonomista ocenim isplativost ove investicije, pošto vlast osnovni akcenat pravi upravo na tome.

Prva stvar, kada bih se stavio u ulogu investitora, uporedio bih isplativost investicija i izbor tehnologija. Svakog investitora interesuje dobit, da dobit je jedini deo novoostvarene vrednosti koji se putem investicija pretvara u kapital.

Kada izučim ovaj predmet, dolazim do zaključka da pored ovog tzv. teškog rudarenja, a to je ekstrakcija litijuma iz čvrste rude, koji je mnogo teži i skuplji proces, postoji i dobijanje litijuma iz slane vode, što je neuporedivo lakši i jeftiniji način. Teško mi neko može kao investitor objasniti da je bolje da uložim u projekat Jadar dve i po milijarde evra ili dolara da bih godišnje proizveo 58 hiljada tona, dok isti taj litijum mogu dobiti iz slane vode uz destetostruko manje ulaganje, jer bi u ovaj obim ekstrakcije trebao da se uloži oko 200 miliona.

Pored toga, kapacitet proizvodnje iz slane vode bih mogao povećati za deset do 20 hiljada tona, uz ulaganje samo 30, 40 miliona dolara. Dalje, kapacitet fabrike koja litijum ekstrahuje iz slane vode može da se proširi za godinu dana, a za izgradnju jednog rudnika je potrebno mnogo više vreme. Uz to, cena u Argentini i Čileu je oko 1500 dolara za tonu, a projektovana cena kod nas je 15.000. Kako njima neko može da konkuriše, to je pitanje.

Postoji i nova tehnologija, tzv. metoda redoks parne elektrodijalize. To nisam ja smislio, već mi je jedan ruski naučnik objasnio o čemu se radi i rekao da je to daleko isplativije i manje štetna tehnologija od postojeće.

Bilo koja grana poljoprivrede bi nam donela u principu danas veći dohodak bez rizika po zdravlje i ekologiju. Danas imamo i maline i jagode i mnoga druga voća koja su i skuplja od litijuma, pa čak i čuveni čvarci.

Ukoliko projekat ne bi bio profitabilan, bojim se da bi Rio Tinto mogao da primeni neku od radikalnih strategija smanjenja troškova, mogli da se dogode u dogovoru sa Vladom, a može da bude i samoinicijativno.

Dakle, u klasičnom smislu ovaj projekat je neisplativ, ali ovo mi govori da ovde nije reč o klasičnom investicionom projektu, već da on u sebi sadrži mnogo faktora o kojima mi ne znamo. Ja ću navesti nekoliko koji ovaj projekat mogu izvesti u super isplativi, nažalost, na štetu građana i države.

Prvo, rudna renta u mnogim razvijenim zemljama visokog ekološkog senzibiliteta između 20% i 30% i to od ekstrahovane rudne sirovine, vlast kaže da bi mogli dostići nivo razvoja Norveške, ali treba isto tako da kaže da je u Norveškoj rudna renta 27, 28% za naftu i gas. U Hrvatskoj je renta za naftu i gas 10%, u Sloveniji 18%, u Rumuniji je 12%, recimo, u Rusiji je 22%. U Čileu npr. rudna renta ide do 40%.

Interesantno da u objavljenom izveštaju nema poreza na dodatu vrednost. Verovatno će Rio Tinto celokupnu proizvodnju izvoziti, što ne podleže obavezi plaćanja PDV-a. Da bi izbegla obavezu plaćanja PDV-a na uvoz, kompanija će uvoziti u svrhu ostvarivanja izvoza, čime se oslobađa plaćanja ove poreske obaveze. Ovo je još jedan faktor koji izuzetno utiče na isplativost ovog projekta.

Imam još jedan ključni faktor. Da li će Rio Tinto realno doneti u Srbiju dve i po milijarde da izgradi taj rudnik? To je veliko pitanje. Moj strah, a i neka logika mi govori da Rio Tinto neće taj novac doneti, odnosno da će to biti samo delimično, da će najveći deo uraditi Srbija kroz podsticaje, poreske kredite, uglavnom kapitalom građana, odnosno našim kapitalom. To je najveća koruptivna mogućnost, gde neko može da zaradi ogroman novac koji će faktički biti ukraden od naroda, odnosno preliven u njihove džepove.

Moja procena je takođe da bi Rio Tinto mogao da za ovaj period od 50 godina iznese oko 25 milijardi evra, a da bi u Srbiji ostalo oko 250 miliona, i to je veliko pitanje zato što bi se moralo uložiti na sanaciju tog rudnika.

Želim da postavim nekoliko pitanja koja se jednako tiču i vlasti i opozicije. Posedujemo neka svedočenja i vidimo dobru volju svedoka da ovde u Skupštini, pred odgovarajućim odborom u prisustvu predsednika ili bilo koga i čak i investitora iz Nemačke, svedoče o brojnim pitanjima, jer je on bio svedok ovih dešava. Može da se stvori anketni odbor, ali smatram da bi taj čovek trebao da bude ovde kod nas. On je doktor tehničkih nauka, radio i živeo u Nemačkoj i bio je jedan od učesnika ovog procesa.

Predlažem da se hitno razmisli o izmeni zakona iz 2006. godine gde su spojene istraživačka i eksploataciona prava.

Nažalost vidim da se ovde stvaraju tenzije u društvu. Bilo bi neverovatno glupo da zarad interesa nekih belosvetskih kapitalista dozvolimo sukobe ili haos u našoj Srbiji. Očigledno je da današnje tehnologije ne daju adekvatnu zaštitu, što znači da treba ova pitanja ostaviti nekim budućim generacijama, a kada za sve ovo budu postojala znanja, odgovori i jasne garancije.

Voleo bih kada bi u Skupštini bili svi nezavisni poslanici, jer u tom slučaju bi svi glasali u interesu naroda, a ne u interesu stranaka ili stranih mentora. Toliko od mene. Zahvaljujem se puno.

Naravno da sam rekao da nisam ekspert i da ne treba da glumim eksperta, jer svi čitamo sa interneta, skidamo informacije. Poenta je u tome da postoje neka opšta znanja, a ta opšta znanja govore o tome da su škriljci štetni jako isto kao što je i litijum, i to su neka elementarna znanja koje treba da zna svako ko je učio i fiziku i hemiju. To je jedna stvar.

Druga stvar, kada sam govorio o poljoprivredi, imao sam u vidu, pošto vi kažete da će biti zaposleno 1.300 ljudi, naravno, to je neki godišnji budžet od 20 miliona, ali isto tako mi imamo cenu dana iste te maline i mnogih drugih oraha, da ne navodim sve, a koja je daleko veća od cene tog istog litijuma, a to znači da bi ulaganje u tu sferu bilo interesantnije, isplativije i isto tako bi mogli da uposlimo veliki broj ljudi i da pomognemo te poljoprivrednike koji muku muče i koji danas teško rade taj posao, ali mogu da ostvare dobit. Bila bi velika korist i za državu i za njih, a bio bi veliki značaj i za ekologiju koja se, naravno, tom proizvodnjom nikako ne dovodi u opasnost. Hvala.

Poštovanje drage kolege.

Predsedavajuća imam nekoliko pitanja.

Prvo pitanje je za ministra za dijasporu bez portfelja.

Nedavno je ovde održan skup dijaspore. Neverovatno, to se nikada nije dogodilo, ali mi kao Odbor za dijasporu i naravno ja kao predsednik nisam bio uopšte obavešten, niti smo bili pozvani. Niko iz našeg Odbora nije učestvovao na tom skupu. Ne samo to. Naravno, kao predsednik dijaspore takođe nisam bio pozvan, odnosno nismo bili uopšte informisani da će taj skup da se održi. Skup se održao u našoj Skupštini. Prosto je neverovatno da nas o tome ne obaveste, da mi ne učestvujemo. A da ne govorim o rezultatima prethodnog tog perioda, gde nemamo odgovor ni na jedno pitanje koje dijaspora i kroz Skupštinu to postavilo u prethodnom periodu.

Dakle, pitanje je za ministra Milićevića. Kakav je to način saradnje, kada smo mi ovde kao skupštinski Odbor, ja bih rekao čak i poniženi na jedan takav način, da dođu u naš dom ljudi iz dijaspore, a da nas o tome ne informišu i da nas ne pozovu? To je prva stvar.

Druga stvar je, već koje su moje kolege ranije postavljali pitanje. Kada će biti skinute sankcije sa Belorusije? Mi ćemo to pitati svaki put dok ne dobijemo odgovor, pošto ga do sada nismo dobili. Paralelno pitanje tome jeste. Da li će i kada će biti otvoren let Beograd-Minsk, jer su izuzetno velike potrebe. Naravno, velika je ekonomska opravdanost tih letova, pošto bi moglo da leti i deset letova dnevno. Ne vidimo razlog zašto se to do sada nije uradilo?

Treće pitanje i poslednje. U Priboju postoji naselje Jarmovac gde postoji jedna nelegalni kamenolom koji je naneo štete, ništa manje nego litijum koji može da nam nanese takođe veliku štetu. Godinama se tu krade, tu je nelegalni kamenolom na kome se godinama krade materijal, urušava ne samo ekologija, tu su putevi koji su bili mnogo puta zakrčeni gde ljudi nisu mogli da prođu. Naravno tu je i jedna rečica koja je zatrpana tim kamenjem, jer je kamenje bilo toliko veliko da je preletalo čak automobile i ljudi su bili ugroženi. Koliko su se građani žalili nikad nikakve reakcije nije bilo.

Pitanje za ministra koji kontroliše vodoprivredu zato što inspektori u Priboju koji rade taj deo posla izborno, dakle, ako 90% imate problem nelegalnog kamenoloma gde je ugrožena i reka i stanovništvo i ekologija, oni na to ne reaguju, ali zato reaguju kada se uradi nadstrešnica kod nekog ispred kuće gde mu je to politički protivnik. Dakle, neverovatno jedan neprofesionalizam inspektora vodoprivrede koji ne preduzimaju ništa. Ne samo oni, tu je i opštinska uprava. Ništa ne preduzimaju za nešto što se godinama čini nelegalno i vrši se krađa, ali su zato tu da kazne najobičnije građane za najobičniju nadstrešnicu za garažu pošto znamo da su ove godine bili veliki gradovi i ljudima su uništene i kuće i automobili itd. To su ta tri moja pitanja na koja bih želeo da čujem odgovor. Hvala.

Moje poštovanje. Dakle, podneo sam amandman, ali pošto vidim da su kolege podnele sa sličnim primedbama, ja ću se osvrnuti samo na glavni momenat, a to je da mora da se utvrdi ipak, pošto tamo u zakonu piše da može da bude raskinut ugovor ukoliko predstavnik investitora ili Republike utvrdi da u tom stanu ne živi onaj na koga se on vodi, odnosno ko je dobio taj ugovor. To znači da, prvo, sam inspektor to može da radi na različite načine. Dakle, ne postoji način kako može da se utvrdi da li je to stvarno činjenično stanje ili nije tj. da li bi trebala da postoji tu neka komisija ili ne i ko je taj ko može da utvrdi to činjenično stanje zato što, ako imamo bilo kakav pravni proces, za to imamo sud. Ovde je to isključeno, pa je ostavljena mogućnost, kažem, predstavnicima investitora da takvu jednu odluku donesu i u tom smislu mislim da treba da se zaštite ljudi da, ukoliko dođe neko od familije, može da mu dođe ujak ili bilo, oni to takođe razmatraju kao da u tom stanu živi neko ko nema pravo da boravi u njemu. Dakle, ne prepoznaje se ta kategorija, znači, da li je to porodica ili članovi domaćinstva. Trebalo bi da se precizira šta je to tačno.

Druga stvar, mora da se utvrdi činjenično da li se to stvarno dogodilo, a da bi se to utvrdilo ne može to da uradi jedan čovek, nego mora da postoji neka komisija, mora da postoji neki zapisnik. Ako je stan izdat, mora postojati ugovor o zakupu tog stana, kao dokazni materijal da se to stvarno dogodilo. Slažem se sa onim što ste predložili, ako se to čak i dogodi, da mora postojati neko upozorenje, da li je to pismeno, da se čovek upozori da mora da odstrani taj problem da mu se ne oduzme pravo na taj stan, pošto je tu reč o policajcima, mladim ljudima kojima je principu perspektiva vezana i za taj posao, naravno i za taj stan. Toliko. Hvala.

Poštovane kolege, predsednice, ministri, ja sam Dragan Stanojević, predstavnik poslaničke grupe „Mi – Glas iz naroda“. Nije lako, naravno, u ovim okolnostima skupštinskim koje vidimo ovih dana biti konstruktivan, ali ćemo to pokušati da uradimo.

Pre svega, koristim priliku da još jednom potvrdim da naša poslanička grupa „Mi – Glas iz naroda“ podržava deklaraciju jer ona odražava interes srpskog naroda u celini, s tim što predlažem da uvažite primedbe mog kolege Siniše Ljepojevića, koji je to juče vrlo argumentovano objasnio.

Vidimo da je najveći deo tačaka dnevnog reda zaduživanje, pa ću se osvrnuti na nekoliko ključnih momenata iz ovog predloga.

Generalno, smatram da je zaduživanje, posebno pod nepovoljnim uslovima, ključni problem javnih finansija, odnosno države u celini. Nagli rast javnog duga Srbije dostigao je oko 36 milijardi evra. Za samo tri i po godine dug je povećan oko 11,5 milijardi. Zbog toga država stalno mora sve više da se zadužuje da bi servisirala stare dugove koji dospevaju i da bi istovremeno mogla da pokrije tekući budžetski deficit. Najveći dug tiče se Predloga za refinansiranje dva kredita od po milijardu dolara, koji su 2014. i 2022. godine uzeti od Fonda za razvoj Abu Dabija. Tako smo došli u situaciju da je u budžetu za 2024. godinu potrebno obezbediti šest milijardi evra, i to samo za vraćanje dospelih obaveza. Pored toga mora da se pokrije i tekući deficit koji je negde oko 1,7 milijardi evra.

Dakle, u 2024. godini država mora da se zaduži skoro osam milijardi evra, da bi uopšte mogla da funkcioniše, i te kredite mora uzimati pod nepovoljnim uslovima, odnosno visokim kamatnim stopama. Posledica će biti sve veća izloženost države rastu kamatnih stopa i to može da ima, naravno, teške posledice.

Na primer, u budžetu za 2020. godinu za kamate je plaćeno oko 945 miliona evra, a za budžet u 2024. godini rashodi za kamate će biti skoro 1,6 milijardi evra. Dakle, za samo četiri godine rashodi na kamate su povećani preko 66%.

Prema projekcijama Uprave za javni dug Ministarstva finansija, država već 2026. godine će morati da plaća kamate preko dve milijarde i sto miliona evra. Za kamate faktički plaćamo više nego za obrazovanje. Tu su, naravno, i razne provizije koje država mora da plati. Samo u 2024. godini ti prateći troškovi zaduživanja biće oko 115 miliona evra.

Država Srbija uzeće kredit oko 360 miliona evra kod Banke Poštanska štedionica za izgradnju Nacionalnog fudbalskog stadiona, sa pristupnim saobraćajnicama. Mislim da ovakvo zaduživanje može da dovede Poštansku štedionicu u vrlo tešku situaciju i da ona postane plen nekog inostranog kapitala.

Država je za potrebe finansiranja prvog dela projekta EKSPO 2027 za Nacionalni stadion izdala osmogodišnju obveznicu u vrednosti od oko 1,3 milijarde evra, po kamatnoj stopi od 7%. Samo plaćanje kamate na ove obveznice koštaće poreske obveznike, odnosno narod, oko 700 miliona evra. Zamislite koliko bi za tih 700 miliona evra moglo da bude izlečeno dece, da ih ne lečimo putem SMS-a ili da bude opremljeno bolnica itd.

Dakle, ja to vidim ovako. Mi se zadužujemo po visokim kamatnim stopama, pa kad dođe vreme da vraćamo dug, vratićemo više nego što je naša stopa rasta, a bićemo u stvari siromašniji nego kad smo se zadužili. Prevedeno na narodni jezik, vlast se danas zadužuje, naravno, ljudi iz sistema se bogate, za sve će to narod da plaća.

Takođe vidim da vlast ne vodi dovoljno računa o dugoročnoj rentabilnosti izgrađenih objekata i o troškovima koji će pratiti održavanje. Usled isključenja primene Zakona o javnim nabavkama, u slučaju da za izbor izvođača radova budu postavljeni diskriminatorni uslovi, to neće biti moguće osporiti pred bilo kojim državnim organom. Drugim rečima, poslove će dobijati samo ljudi iz sistema, bez obzira na ponude drugih podizvođača koje mogu biti mnogo povoljnije. Znači, stvoreni su faktički zakonski uslovi za veliki koruptivni sistem.

Još jedna bitna tačka dnevnog reda o kojoj želim da se izjasnim su stanovi za pripadnike službi bezbednosti. To je dobar projekat i mi ga, naravno, podržavamo, ali smatram da vlast treba da razradi slične programe i za neke druge kategorije građana, kao na primer porodice sa mnogo dece.

U predloženim izmenama ima nedostataka i nejasnoća koje treba otkloniti. Na primer, tačka 80. kaže – ukoliko se u stanu bude nalazio bilo ko ko nije član uže porodice, ugovor će biti raskinut. Dakle, policajac koji je dobio taj stan, ukoliko nađu nekoga ko nije uži član porodice, poništiće taj ugovor i on će izgubiti pravo na taj stan. Pravo provere ima predstavnik investitora i Republike i oni mogu samostalno da donesu takvo rešenje. Ko proverava navode tog predstavnika? Ko je uža porodica? Kako se utvrđuje, u stvari, ta činjenica? Koji su mehanizmi provere tačnosti navedenog? Jer ovo daje prostor da se ljudima oduzme stan, bez ozbiljnih dokaza i time se stvara takođe još jedan mehanizam za korupciju i manipulaciju.

Dalje, krediti koje uzimate za finansiranje kotlarnica za biomasu su vrlo problematični. Navodite gradove kojima su već instalirane takve kotlarnice, jedna od njih je u Priboju.

Pošto sam ja iz tog grada mogu vam reći da iz tih kredita kupuju kotlarnice na drvnu sečku koja se ne praktikuje za primenu u gradskim naseljima, tim bolje pored škola gde deca udišu taj otrov. Još kada imate niz hidrocentrala, kao što ih imamo tamo, zbog kojih je izuzetno povećana vlaga, a onda izduvni gasovi iz ovih elektrana se zadržavaju u njoj i onda su apsolutno obezbeđene plućne bolesti i ugrožena su naravno deca.

Pored toga sečka je najjeftiniji energent do sada je korišćeno uglavnom mazut. Logično je da cene budu drastično smanjene, ali to nije slučaj, pa je onda pitanje gde je ta razlika, jer je mazut nekoliko puta skuplji od drvne sečke. Ako nema te razlike čemu takve kotlarnice, odnosno kreditiranje takvih kotlarnica, jer one nemaju ni ekološkog, ni ekonomskog efekta. Kako su takve kotlarnice koje troše najjeftinije energente u velikom gubitku i kako je moguće da su u gubitku ako imaju toliko jeftiniji energent i da ne govorimo da su cene kotlarnice veštački podignute.

Znači, svaki ovaj kredi prati koruptivni mehanizam koji će ga…

Samo da završim.

Ne mogu da se ne osvrnem na sva ova dešavanja oko Rio Tinta. Neshvatljivo je da je pre mesec dana Nemačka pokušala da od nas napravi genocidan narod, a da ih sada dočekujemo kao spasioci. Šta se promenilo u međuvremenu ne znam. Smatramo da za realizaciju ovakvih projekata mora da se pita narod. Niko nema mandat da takvim rešenjima dovodi zemlju u kolaps i izazove građanske sukobe. Tražimo da vlast javno pokaže sve ugovore i obaveze koje je preuzela na sebe vezano za rudarenje litijuma i da se što pre održi javno slušanje na ovu temu.

Na kraju, želim da prokomentarišem dešavanja u ovoj sali, neverovatno je šta čujemo i šta iznosi jedna i druga strana. Ako prihvatimo i pola onoga što govori i jedna i druga strana shvatam da smo mi kao država i kao narod u ozbiljnom problemu. Hvala vam puno.

Poštovane kolege, koleginice, poštovano predsedništvo i budući ministri, pošto imam jako malo vremena da obuhvatim sve teme ekspozea, osvrnuću se na nekoliko ključnih teza, kako ste vi to predložili.

Prvo, ideja da EU nema alternativu možda negde i jeste tačna, ali je potrebno da nam kažete kolika je cena. Bojim se da će cena biti potpuni gubitak suvereniteta i neće se završiti samo na Kosovu i Metohiji.

Sledeće – dijaspora i Srbi u regionu. Nažalost, godinama se dijaspori mažu oči raznim kancelarijama, upravama, ministarstvima, ministrima bez portfelja, a u stvari ako želite da ulažete u dijasporu, treba da imaju ministarstvo za dijasporu. Isto tako naša dijaspora treba da ima svoje predstavnike u Skupštini Republike Srbije. Isto tako i u izvršnoj vlasti, jer to je princip koji postoji u svim zemljama EU, pa čak i našim susednim zemljama. Samo kod nas to, nažalost, nije praksa.

Sledeće, pišete o podizanju životnog standarda, ekonomija. Naravno, kao ekonomista znam kako se prave cifre i kako one mogu da izgledaju lepo, ali je problem kada ljudi i kada narod otvori svoje frižidere i novčanik, oni vide da postoji razlika između tih cifara i onih kojima oni raspolažu.

Demografija, poboljšanje demografske slike je očigledno potpuno nemoguće, paralelno sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, jer to što nam se nameće u stvari uništava i porodicu i utiče na natalitet.

Spoljna politika, istorija je pokazala gde treba da bude usmerena naša spoljna politika. Juče ste govorili o Ukrajini. Video sam juče ukrajinskog ambasadora koji je ovde sedeo, posmatrao celu ovu situaciju, ali želim da vam kažem da znate da služba, ukrajinska služba bezbednosti ima spisak od nekoliko hiljada Srba koji se nalaze na tom spisku kao neprijatelji te države. Da li znate da postoje takođe opasnosti prema građanima Republike Srbije, pa čak i poslanicima od strane njihovih službi. Mislim da bi trebalo po tom pitanju da se preduzmu konkretne mere.

Obrazovanje, takođe imamo jako puno pitanja po temi obrazovanja, ali ono što bih hteo samo da kažem jeste da mi imamo sada nekakvo obrazovanje. Nažalost, nemamo vaspitanje, jer tu funkciju su izgubili i učitelji i profesori, nažalost gube ih i roditelji pošto jedan od prvih instrukcija koje je dobio moj sin kada je došao u školu bilo je da gde može da se žali na roditelje.

Imate takođe problem, preko 200 hiljada nelegalnih objekata. Godinama se priča o tome, a ovo je jako važno pitanje za veliki broj naših ljudi koji žive, ne samo u Beogradu, naravno, nadam se da će vaša Vlada da napokon reši to pitanje i da se u zakon ili legalizuju privatni objekti, privatni stanovi. Neshvatljivo je da se plaća porez na nešto što de jure ne postoji.

Pozdravljam naravno uvođenje vojnog roka. Evo moj sin ima 18,5 godina i jedva čeka kada usvojite to. Biće jedan od prvih koji će da ode u armiju.

Borba protiv kriminala i korupcije, naravno, to se uvek podržava, ali se ona nikada ne realizuje. Naravno, da podržavamo tu borbu, ali naravno, podrazumeva se da treba da je počnete i od sebe, a i od onih prethodnih. Bojim se da bi prepolovili i ljude koji rade u Vladi, a i u drugim državnim organima.

Na kraju, ovo što se tiče, često čujemo taj „ekonomski tigar“. Znate, kada se vozite beogradskim ulicama imam osećaj da je taj „ekonomski tigar“ pobegao i trči ulicama, jer tolike su rupe da očigledno ih ima jako puno. Toliko. Hvala puno.