Poštovanje.

Dakle, ja ću biti vrlo kratak. Pošto sam već postavljao pitanja Ministarstvu za rudarstvo za nelegalni kamenolom itd., neću da se ponavljam, prosto nisam dobio od njih odgovor. Dobio sam od Ministarstva za građevinu koje je odgovorilo da to nije njihovo pitanje.

4/2 TĐ/JG

Druga stvar što bih hteo da kažem, moram da prokomentarišem, jeste da smo mi ovde toliko antidemokratski i toliku mržnju mi sejemo izgleda dole prema Albancima da se ja osećam ugroženo u ovom parlamentu i ovoj Srbiji. Jer ako on može da priča na ovakav način, kakav je to onda, gde vi tu vidite neki pritisak ili neku mržnju prema njima, pošto vidimo da se slobodno izražava ovde i da se ja posle njegovog razgovora osećam faktički ugroženo u svojoj državi? Naravno, država je i njihova, odnosno njegova, ali očigledno da oni imaju malo veća prava, pa bih ja postavio pitanje – kada će ova Vlada nama Srbima dati malo više prava nego ovim drugima? Hvala.

Poštovane kolege, koleginice, dragi narode, danas imamo veliki broj zakona. Na prvi pogled oni nisu mnogo povezani. Jedan govori o pomoći građanima zbog energetske krize, drugi o PDV, treći o slobodnim zonama. Razgovaramo o završnom računu budžeta, o javnim beležnicima, o lobiranju, o sprečavanju korupcije itd.

Ali, gospodo, svi ovi zakoni imaju jednu zajedničku stvar, svi govore o istom pitanju – kako država troši novac građana, kako ga prikuplja, kome ga daje, ko ima korist od državnih pogodnosti i najvažnije, ko kontroliše vlast kada pogreši ili kada neko zloupotrebi sistem. Zato danas ne želim da svaku od ovih tačaka posmatram kao izolovan zakon. želim da ih posmatramo kao jednu sliku Srbije. Ta slika nažalost pokazuje jedan veliki problem, a država je jaka kada treba da uzme novac od građana, a često nedovoljno jaka kada treba da zaštiti građanina od posledica sopstvenih odluka.

25/3 AL/VZ

Meni lično nije jasno zašto Skupština treba da usvaja završni račun pre nego što dobije konačni nezavisni revizorski nalaz DRI? Ne kažem da je to nezakonito, ali sa stanovišta parlamentarne kontrole, to je ozbiljno pitanje. Poslanici treba da imaju što potpuniju nezavisnu sliku pre nego što glasaju o konačnom obračunu javnih finansija. Parlament nije notar Vladi. Parlament treba da kontroliše Vladu.

26/1 MV/MP 15.20 – 15.30

Kada danas slušamo sve ove zakone, lako je da se izgubimo u članovima, stavovima, procedurama, institucijama. Ali, hajde da na trenutak izađemo iz ove sale, hajde da pitamo čoveka koji nas gleda iz svog stana ili iz svoje kuće, svoje fabrike, njive, šta je u stvari njegov najveći problem. Da li je njegov problem član 4. ili član 7? Nije. Njegov problem je, naravno, cena hrane, cena struje, cena grejanja, cena lekova, cena stanova, rata kredita, niska plata, nesiguran posao itd.

Evo, kada govorimo o jednokratnoj pomoći, naravno da podržavam bilo kakvu pomoć građanima, ali onda moramo da govorimo i o cenama. Jer, šta građaninu znači 6.000 dinara ako mu se istovremeno povećaju mesečni troškovi? Ako su hrana, komunalije, grejanje, prevoz i druge osnovne potrebe skuplji, onda jednokratna pomoć vrlo brzo nestane. Građanin dobija 6.000 dinara, a onda mu tržište te pare uzme nazad. Zato nije dovoljno samo pitati koliko ste dali građanima. Moramo pitati zašto građaninu svaki mesec treba sve više novca za iste stvari? To je mnogo ozbiljnije pitanje.

Vlast kaže – prosečna plata je porasla. Dobro, ali narod pita šta čovek može da kupi za tu platu, jer nije životni standard samo broj na platnom listiću. Ako plata raste 10%, a troškovi života porastu više, čovek nije postao bogatiji, samo je dobio veći broj na papiru. Zato treba da govorimo o realnom standardu, a ne samo o nominalnim zaradama.

Pitanje za Vladu je koliko je stvarno povećana kupovna moć građana? Ne koliko dinara više na platnom listiću, nego koliko više može da se kupi hleba, mleka, mesa, lekova, da se plati ogrev, stanovi itd.?

Moramo govoriti i o penzionerima. Penzioner koji ima malu penziju nema mogućnosti da poveća svoju produktivnost. On ne može da radi prekovremeno, ne može da traži novog poslodavca, ne može da ode u inostranstvo da radi. Njegov prihod je ono što mu država isplati i onda mu kažemo – evo vam jednokratna pomoć. A šta posle toga? Zato moramo da pitamo da li je najbolji način pomoći najsiromašnijem penzioneru jednokratna isplata ili trajno povećanje njegovog raspoloživog dohotka. Mislim da je odgovor jasan. Pomoć u krizi da, ali sistemsko rešenje još više.

Ima još jedna stvar koju ne smemo da zaboravimo. To su naša deca. Danas porodicu ne košta samo hrana, koštaju školski pribor, koštaju ekskurzije, košta sport, aktivnosti, koštaju odeća, obuća, košta lečenje, košta prevoz. I kada imate dvoje ili troje dece svaki rast cene se množi. Zato država mora da gleda domaćinstvo, a ne samo pojedinca. Ako već imamo novac za pomoć, onda veća pomoć treba da ide tamo gde je veći broj članova domaćinstava i gde je manji prihod po članu. To bi bilo pravednije.

Tu dolazimo do šire teme. Mi mnogo govorimo o pravima i treba da govorimo, ali građanin pravo ne oseća kroz deklaraciju. On ga oseća kada mu treba lekar, kada mu treba policija, sud, socijalna služba, zaštita od diskriminacije, zaštita od korupcije itd. Pravo čoveka nema punu vrednost ako čovek ne može da ga ostvari. Ako čovek godinama čeka da reši neki sudski spor, on svoje pravo faktički nema. Ako čovek ne može da zaštiti svoju imovinu jer je sistem spor i neefikasna, njegovo pravo svojine takođe je nesigurno.

Zato bih u govoru veoma jasno otvorio pitanje bezbednosti građana. Građani ne žele državu u kojoj moraju sami da razmišljaju da li će neko odgovarati ako mu se nešto dogodi. Oni žele da znaju – ako mi neko preti, da li će država zaštiti? Ako mi ukradu imovinu, da li će počinilac biti pronađen, da li će biti kažnjen, da li će neko odgovarati za umreženost vlasti i kriminala? To je poverenje u državu i tu dolazimo do kriminala i korupcije.

26/2 MV/MP

Kada čovek čuje da je neko ukrao milione iz javnog novca, neki pomisle kakve to veze ima sa mnom, drugi kažu nema od odgovornosti ništa, štiti ih sistem. Ali, sve ovo i te kako ima veze sa građaninom, jer taj novac je mogao da bude bolnica, škola, vrtić, lek, socijalna pomoć, bolja plata medicinskoj sestri, bolja penzija itd. Svaki dinar ukraden iz javnog novca je dinar manje za građanina. Zato borba protiv korupcije nije apstraktna tema, to je borba za standard građana jer smo mi svi deo toga.

Kada govorimo o kriminalu, moramo govoriti o tome kako institucije rade zajedno. Nije dovoljno uhapsiti nekoga, građanin očekuje da postupak bude završen, da postoji odgovornost, da se novac koji je nezakonito stečen vrati, da žrtva dobije zaštitu i da čovek koji ima političku ili ekonomsku moć ili pripadnost nekom klanu ne bude iznad zakona. Najopasnija poruka koju bi država poslala jeste – ako ste dovoljno moćni možda vam se ništa neće desiti. Tu počinje gubitak poverenja u državu.

Sledeće pitanje je, naravno, kada se vrše javne nabavke i ako se one nameštaju, to građanin plaća. Kada se ugovor uveća kroz anekse, takođe građanin plaća. Kada se subvencija dodeli bez rezultata, takođe građanin plaća. Kada državna imovina bude data ispod realne vrednosti, takođe građanin plaća. Kada se novac iz budžeta troši neefikasno, opet građanin plaća. Zato borba protiv korupcije nije sporedna tema, ona je deo borbe protiv rasta troškova države i životnog standarda građana.

Ne treba nam institucija koja samo broji ko je šta prijavio, treba nam institucija koja će pitati kako je firma dobila posao, zašto je baš ona izabrana, zašto je bila samo jedna ponuda, zašto je ugovor kasnije povećan, ko je doneo odluku, ko je povezan sa kim, da li je neko imao korist. To je ono što narod želi da čuje. Ne popunjen je obrazac, nego utvrđeno je ko je uzeo javni novac i zašto.

Još jedna stvar su, naravno, mladi koji odlaze. Ne samo zbog plata, oni odlaze kada izgube osećaj da je sistem fer i da mogu da se ostvare. Kada vide da jedan čovek radi i plaća sve, a drugi ima vezu. Jedan preduzetnik plaća svaki dinar, a drugi dobija subvenciju. Jedan čeka na šalteru, a drugi završi za jedan telefonski poziv. Jedan čeka sud godinama, a drugi ima pristup sistemu. To je problem. Zato mladi ne traže samo veću platu, oni traže pravila koja važe za sve.

Kada sve ove zakone stavimo jedan pored drugog, dobijamo jednu veliku temu – da li Srbija pravi državu koja služi građaninu ili sistem u kojem građanin stalno mora da se prilagođava državi? Građani Srbije ne traže milostinju od svoje države, oni traže da država bude pravedna. Ne traže da im neko jednom godišnje da 6000 dinara, traže da njihova plata može da pokrije život. Oni ne traže privilegiju da onaj ko ima vezu nema veću vrednost od onoga ko radi. Ne traže da kriminal ne postoji. Traže da znaju da će zakon stići i onoga ko je moćan. Ne traže da država bude savršena, traže da kada im se nešto dogodi imaju kome da se obrate i da znaju da će institucije reagovati. Ne traže od nas da im obećavamo raj. Traže samo jednu vrlo razumnu stvar – da u svojoj zemlji mogu normalno da žive i od svog rada i da budu sigurni da zakon važi jednako za sve.

Zato ova rasprava nije samo rasprava o izmenama zakona, ova je rasprava o tome kakvu državu ostavljamo ljudima koji posle nas ostaju u ovoj zemlji. Ako su cene problem, rešavajmo uzrok, a ne samo posledicu. Ako je siromaštvo problem, pomoć usmerena onima kojima je najpotrebnija. Ako su kriminal i korupcija problem, ne kontrolišemo samo papire, već novac i stvarni rizik. Ako se građanin oseća nezaštićeno, napravimo institucije kojima može da veruje, jer verujem da Srbija može bolje. Zato nam ne treba više propagande, treba nam više odgovornosti. Ne treba nam više privremenih rešenja, trebaju nam sistemska rešenja. Ne treba nam država koja samo traži od građanina da ispunjava svoje obaveze, već nam treba država koja svoje

26/3 MV/MP

obaveze prema građaninu ispunjava. To je, po mom mišljenju, najvažnije pitanje sa kojim građani treba da izađu na izbore. Ne ko je šta obećao, već kome verujete da će zakon, novac i institucije biti u službi građana, a ne građanin u službi vlasti.

Poštovane kolege i koleginice, možda je ovo jedna od naših poslednjih sednica u ovom sazivu, možda ćemo se uskoro ponovo sresti u ovoj sali, možda nećemo, građani će svakako odlučiti. Zato mislim da je važno da danas ne govorimo samo o tome ko će kako glasati, nego šta ostavljamo iza sebe. Da li ostavljamo građaninu jednokratnih 6000 dinara ili sistem koji će mu pomoći i kada tih 6000 potroši‌? Da li ostavljamo preduzetniku novu administrativnu obavezu ili fer poreski sistem koji prepoznaje inflaciju i realnu veličinu njegovog posla? Da li ostavljamo slobodnu zonu kao broj u statistici ili kao stvarni motor razvoja? Da li ostavljamo završni račun kao formalnost ili kao stvarnu kontrolu javnog novca? Da li javnog beležnika ostavljamo kao još jedan trošak za građanina ili kao servis koji mu zaista olakšava život? Da li ćemo korupciju meriti brojem prijavljenih funkcija ili ćemo konačno gledati ko dobija milijarde iz budžeta? To su pitanja na koja građani žele odgovor.

Građanina ne zanima samo koliko smo zakona doneli, njega zanima da li može da živi od svoje plate, da li može da plati struju, da li njegov mali biznis može da preživi, da li njegova deca mogu da ostanu ovde, da li država troši njegov novac domaćinski i da li postoji neko ko kontroliše onoga ko ima vlast.

27/1 MT/LjL 15.30 – 15.40

Ovo su pitanja koja mi dobijamo od građana i u razgovoru sa njima apsolutno je jasno šta su njihovi problemi i u tom kontekstu nisam hteo da se obraćam ovde konkretno po svakom zakonu, ali sam sublimacijom svih ovih predloženih zakona hteo da se izjasnim i da akcentiram pažnju na one probleme koji realno postoje, nezavisno od toga ko je danas na vlasti, ko je sutra, ili ko je danas poslanik ili nije, da li su izbori sada ili nisu. Nama su potrebna ipak sistemska rešenja.

Naravno da se u tom pravcu radi, ne mogu da kažem da se nešto ne radi, ne mogu da kažem da ne postoji i perspektiva itd, ali očigledno da ova pitanja koja nam ljudi postavljaju, odgovori na ova pitanja, nisu još adekvatno regulisana i nadam se da će to u budućnosti biti urađeno. Zahvaljujem se svima.

Dobar dan, poštovane kolege.

Znači, ja ću nekoliko dana uputiti. Prvo pitanje, Ministarstvu za građevinu. Dakle, nisam dobio odgovor na poslaničko pitanje 27. januara 2026. godine, a tiče se problema u opštini Palilula, parcele u Krnjači gde se provode te eksproprijacije, povređuje se pravo svojine ljudi koji tamo žive i hteo bih da dobijem odgovor na ovo pitanje.

Drugo pitanje takođe se tiče Ministarstva za građevinu, a može da bude i za druga ministarstva. Od 8. oktobra 2024. godine gde je formiran i napravljen jedan nelegalni kamenolom, gde niko još nije krivično ni na koji način odgovarao zbog pravljenja nelegalnog kamenoloma.

Sledeće moje pitanje se tiče, naravno, da li je moguće ili ja možda nisam obavešten da ne postoji više princip većine, da se odluke koje treba da se donose po bilo kom pitanju upravljanja, ne donose većinom nego valjda treba svi da glasaju. Naime, o čemu se radi? Mi smo, naravno, kao što znate formirali grupu građana sa kojom smo ušli u Skupštinu, u to vreme je Nestorović bio naš predstavnik. Kasnije, naravno, mi smo smenili njega odlukom većine i postavili smo drugog čoveka koji je naš zastupnik. Otvorili smo novi računa, ali nažalost ova država, Ministarstvo finansija, Agencija za sprečavanje korupcije i druge institucije očigledno ne žele da realizuju odluku koju je donela većina.

4/3 JJ/CG

Znate, nigde nije i nikada nije bilo da je od deset tri veće, niti da od sedam može biti jedan veći, kao što je to u našem slučaju, jer od deset osnivača grupe građana tri su ostala tamo, sedam nisu. Dakle, ne poštuje se pravilo niti većine niti zakona ove države kojim smo mi propisali i opredelili kako treba da se raspoređuju sredstva i tako dalje.

Takođe, pitanje Agenciji gde se to šestog, 2025. godine, gde smo kao poslanička grupa uputili pitanje da se izvrši provera ne namenskog trošenja sredstava jer smatramo i ja želim da samo građani znaju da je doktor Nestorović za račun naše poslaničke grupe, odnosno grupe građana koja je bila na izborima do sada dobio oko dva i po miliona evra i sada možete zamisliti ako mi sporazumom imamo tačno propisano kako što je i svugde, da većina odlučuje o raspodeli tih sredstava, on je jedino lično koristi ta sredstva. Na koji način i kako je moguće da Agencija za sprečavanje korupcije nije utvrdila tu činjenicu da jedan čovek od deset, zloupotrebljava taj novac, plaća onako kako on smatra da treba i da svi mi koji za račun koga se to i dešava, ne učestvujemo u tome? To je prosto neverovatna kriminal, zloupotreba, ne znam kako bih to nazvao, ali ni u jednoj pravnoj državi to ne bilo prosto moguće.

Dakle, pozivam još jednom Agenciju Ministarstva finansija da nam odgovori. Mi smo doneli sva potrebna dokumenta kojima utvrđujemo nove ljude, nova punomoćja, ali očigledno niko ne želi da se to realizuje. Ne mogu da shvatim da Agencija nije ni na naš zahtev, a kao i svoju obavezu izvršila proveru, jer da su oni izvršili tu proveru bilo bi apsolutno jasno kakva je tu zloupotreba i kakvo je tu krivično delo. Znate, to je kao kada sve zakone koje ste vi izglasali ovde u Skupštini mi bi sada objavili nevažećim jer ste izglasali većinom, nego mora valjda svaki poslanik koji ulazi u Skupštinu, znači, mora da glasa.

5/1 VS/LjL 10.40–10.50

Takav princip ne postoji nigde, ni u privredi, ni u politici, ni u pravu generalno. A ovde očigledno postoji. Da ne govorim o tome da je ugroženo funkcionisanje naše grupe. Pazite, on je registrovao političku stranku koja se zove Snaga naroda, a novac dobija na Glas iz naroda. Imamo sudsko rešenje kojim su oni pokušali da nam otmu to ime, jer je on još u vreme dok smo bili zajedno pokušao da registruje taj žig, da ga faktički ukrade, a niti ga je on pravio, niti je on njemu pripadao. Na sreću, mi smo to uradili na vreme i uspeli smo to, tako da imamo sudsko rešenje kojim oni nemaju pravo da koriste naše ime. Ali, kako je onda moguće da oni dobijaju novac, koji oni koriste a ne mi, koji smo i dalje MI – Glas iz naroda. Dakle, neverovatna jedna zloupotreba.

Očekujem da ova država i da ova vlada reaguje na takve stvari, jer time su onemogućili rad i funkcionisanje naše grupe, a inače to je zloupotreba i krivično delo u svakoj normalnoj državi. Tako mora da bude i kod nas. Hvala vam puno.

Zahvaljujem se, poštovana predsednice.

Poštovane kolege narodni poslanici, tema o kojoj danas govorimo nije samo pravno pitanje, ovo je duboko ljudsko, etičko i društveno pitanje, pitanje poverenja građana u sistem, ali i pitanje dostojanstva svakog pojedinca i njegove porodice.

Verujem da u ovoj sali niko ne dovodi u pitanje značaj transplantacione medicine i njen doprinos lečenju i spasavanju ljudskih života. Naprotiv, to je jedan od najviših oblika humanosti i solidarnosti. Ali upravo zato što je ova tema toliko osetljiva, zakon koji uređuje ovu oblast mora biti izgrađen na apsolutnom poverenju građana.

Postavljam jednostavno pitanje – da li danas u Srbiji postoji dovoljan nivo poverenja da građani prihvate zakonsko rešenje koje omogućava postupanje bez njihove prethodno date izričite saglasnosti? Ako to poverenje ne postoji, a svi znamo da je ono ozbiljno narušeno, onda svaki zakon koji se oslanja na pretpostavku, a ne na jasno iskazanu volju građana može proizvesti, naravno, suprotan efekat. Umesto da poveća broj davalaca, može izazvati strah. Umesto da ojača poverenje, može proizvesti otpor.

Zato amandmani koje predlažemo nisu usmereni protiv transplantacione medicine niti protiv spasavanja ljudskih života. Naprotiv, njihov cilj je da se izgradi sistem zasnovan na poverenju, pravnoj sigurnosti i poštovanju volje svakog građanina. Naš cilj je jednostavan, da građani Srbije veruju sistemu, da odluka o darivanju bude apsolutno slobodna, jasna i dostojanstvena i da nijedna porodica u najtežem trenutku ne bude dovedena u poziciju pritisaka ili nedoumice. Samo na taj način možemo izgraditi sistem koji će dugoročno dati rezultate.

U tom duhu podneli smo amandmane koje ću u nastavku obrazložiti.

Da, zahvaljujem se.

Dakle, obrazloženje ću samo dati za predlog za izmenu st. 5. i 6. podneti tekst Predloga zakona nameće obavezu starateljima i roditeljima maloletnih i poslovno nesposobnih lica da se izjasne odmah po obaveštenju o smrti, a u suprotnom uzima se da su odbili. Brisanjem termina „odmah“ i uvođenjem fiksnog roka od 24 časa sprečava se nehuman bolnički pritisak na ljude koji su upravo doživeli najveću porodičnu tragediju. Ova izmena im daje zakonski garantovan prostor za mir i rasuđivanje bez ugrožavanja objektivnih kliničkih limita za očuvanje tkiva. Toliko.

Ovde smo podneli amandman gde tražimo da se zameni sledeće „koordinator“, odnosno „član koordinacionog tima“ iz člana 27a stav 20. ovog zakona, dužan je da članu porodice koga obaveštava pre uzimanja bilo kakve izjave, uruči pismeno obaveštenje o njihovim zakonskim pravima, uključujući i pravo da odbiju saglasnost bez ikakvih objašnjenja pravnih, materijalnih ili medicinskih posledica.

Generalno mislim da jedan od načina rešenja ovog problema jeste ta registracija gde imate paralelno dve registrature gde se vode donori i nedonori. To je, čini mi se, ovim zakonom predusmotreno. Međutim, narod se boji zloupotrebe. Znamo da se mnoge stvari koje se lepo napišu na praktičnoj primeni zloupotrebljavaju na različite načine. Tu je poenta da se vrati to poverenje građanima u institucije.

Naravno da bih se složio sa mojoj prethodnom koleginicom koja je inače doktorka, takvim doktorima verujem, ali ne baš svima, da je ovo ključno za pacijente i za one ljude kojima je to potrebno. Još jednom ponavljam – jako je bitno povratiti poverenje u institucije koje… Nažalost danas u skoro svim državnim institucijama postoji neka doza nepoverenja. Ovo je etičko pitanje i moralno pitanje koje mora da se javnosti dobro objasni i koje mora da ima ipak dobro razumevanje i dobro utemeljenje kod onih koji budu donosili takve odluke. Hvala.

Dobar dan, poštovane kolege.

Imao sam nekoliko drugih pitanja, ali moram da se i ja osvrnem na ono što sada građane najviše interesuje, a to je ovaj slučaj koji se dogodio, ali ne u kontekstu samo jednog Milića, pošto bojim se da se danas mnoge stvari prekrivaju samo Veselinom, a tu ima i mnogo dubljih problema i širih klanova unutar policije i klanova crnogorskih, mafijaških itd koji su zainteresovani, takođe za destabilizaciju Srbije, ali i državnih organa i policije.

U tom kontekstu postavio bih nekoliko pitanja, naravno, za Vladu.

Prvo, kako je moguće da unutar sistema policije godinama deluju te kriminalne grupe i pojedinci povezani sa organizovanim kriminalom, a da niko iz vrha sistema ne snosi političku ili komandnu odgovornost?

Da se razumemo, svi mi znamo i ono što je rekao Vučić je činjenica, možemo mi sada da igramo tu neke igre, kao mi to nismo znali, a onda nam on otkrije neku tajnu. Znamo da deo policije vrši obezbeđenje i noćnih klubova i raznih kriminalnih grupa i tako dalje. Mislim da u tom kontekstu ovaj narod očekuje da se stvarno nešto konkretno realizuje.

Sledeće pitanje – da li Vlada Srbije planira potpuno proveru imovine i veza visokih funkcionera u MUP-u ali i drugim bezbednosnim službama, jer na taj način bismo sprečili buduće događaje koje mogu da se u naprednom periodu otkriju.

Dalje, da li Vlada želi da sprovede jednu nezavisnu kontrolu rada policije, tužilaštva i da o tome obavesti, barem ako ne Skupštinu i naravno građane.

Ono što bih takođe bilo od izuzetne važnosti jeste da se objave podaci i to javno o saradnji pojedinih policijskih struktura ili bezbednosnih struktura sa kriminalnim klanovima, a ne da to saznajemo od nekog Medenog i nekog slatkog iz Crnog Gore.

Da li će biti obezbeđena smena funkcionera za koje postoje osnovane sumnje da su štitili kriminal ili su delovali pod političkim uticajem?

Posebno pitanje. Ko je politički odgovoran za činjenicu da su pojedini kriminalni klanovi godinama imali logistiku, zaštitu ili informacije iz državnih struktura? Šta je konkretno učinjeno da se prekine sprega kriminala politike i delova policije?

Uz ovo, naravno želim da dodam da sve ono što je izjavio Vučić nije tajna za većinu građana za nas, ali isto tako da kažem da sve ono što je on najavio i taj zakon i tu borbu, voleo bi da to sa reči pređe na dela.

Evo, ja ću biti prvi koji će glasati. Sve ono što je on rekao i želeo bih da vidim tada i poziciju i opoziciju da li bi podržali tu ideju, kažem ako ona pređe sa reči na dela, jer svi znamo koliki je kriminal, koliki je uticaj.

4/3 JD/VZ 10.30 – 10.40

Kolega je tamo postavljao pitanje odakle je obezbeđenje. Miliću, mislim da obezbeđenje imaju mnogi, ne samo on ali slučajno znam da je u pitanju bio sukob Crnogorskih klanova koji su pretili likvidacijom određenim licima, pa između ostalog i njemu.

S te strane mi je jasno zašto je država dala to obezbeđenje ali naravno, to ne pravda sve ono što se dogodilo i ova katastrofa koju doživljavamo, jer bezbednosne strukture ako ljudi nemaju poverenje u njih onda oni nemaju poverenje ni u državu.

Pitanje je, sada imamo proteste koje planiraju studenti, imamo proteste koje planira vlast, kako će da se ponaša jedan običan policajac u toj situaciji imajući u vidu sve okolnosti. Možemo da dođemo u ozbiljan problem da policija ili neće moći ili neće hteti da reaguje ili možete da zloupotrebljavate policijom u tom momentu kada su protesti onako kako vi želite.

Dakle, bezbednosni sistem je doveden u pitanje i naravno da bi trebalo i to baš ovako kako je najavio predsednik, u roku od mesec dana, da vidimo te zakone i nove izmene ali isto tako da vidimo sve ovo što sam ja naveo.

Jer znate, i na lokalu se zna, kaže: „čime se ovaj bavi?“ Kaže: „on je diler.“ Pa, ako znate da je diler što je on na slobodi i kako je to moguće da svi znaju, sve znaju ali da se ništa ne preduzima, da se niko ne hapsi?

Ono što je naravno, takođe rekao Vučić, kaže – 40 godina to postoji, to je isto istina, to nije laž, ali očigledno da neko nema snagu da se bori sa tim kriminalom i da to jednom rešimo i da oslobodimo građane da ovo bude ipak normalna država, mi je svi volimo ali naravno da je bezbednost na prvom mestu.

Hvala vam puno.

Dobar dan, poštovane kolege.

Imam nekoliko pitanja.

Prvo pitanje se odnosi na poslanička pitanja koja mi postavljamo ovde. Ja sam pre izvesnog vremena postavio pitanje Ministarstvu za građevinu, naravno, nije se direktno odnosilo na njih nego na opštinu Palilula i evo već koliko je prošlo, skoro tri meseca, nikakav odgovor dobio nisam, iako je to ministarstvo u principu na pitanja koja se tiču lično njih brzo odgovaralo, ali, eto, pošto su u pitanju desetine porodica i ozbiljna zloupotreba zemlje, da li su to neki klanovi koji ne dozvoljavaju čak ni ministarstvo da uđe u problematiku i da sazna o čemu se radi, zato bih zahtevao da mi se taj odgovor dostavi.

Sledeće pitanje. Meni se kao predsedniku Odbora za dijasporu javilo dosta ljudi iz dijaspore i sada imamo jedan ozbiljan problem, ne jedan, ima više slučajeva, ali ovde se tiče nekih naših građana koji su otputovali u neke druge države i koji su tamo nestali. Znam da to nije tema koja je ljudima mnogo interesantna, ali reč je o životu naših ljudi. Ja neću govoriti sada ovde o imenu i prezimenu, da ne bih vređao porodicu, ne vređao nego da ne bih otkrivao tu priču, ali reći ću sledeće.

Moj upit je inače pismeno dostavljen, tu sam dostavio potrebne podatke, skrinove, a pitanje je za Ministarstvo spoljnih poslova, gde se ja obraćam povodom slučaja državljana Republike Srbije A.B.

Prema navodima porodice, on se nalazi negde na području Vijetnama, u Hanoju. Prema informacijama koje je porodica dostavila, on je 26. septembra 2024. godine otputovao u Hanoj sa porodicom i bio u kontaktu do aprila 2025. godine, posle čega se komunikacija prekida i gubi svaki kontakt.

Porodica se nekoliko puta obraćala ambasadi, međutim, od ambasasde su dobili odgovor da je on po njihovim informacijama napustio Tajvan i prešao u Kinu. Međutim, članovi porodice su putem društvenih mreža došli do saznanja da je viđen kako luta ulicama Hanoja u jako lošem stanju. Postoje skrin šotovi, postoje informacije gde se on vidi u teškom stanju i očigledno da je u pitanju psihološki ili psihijatrijski problem, po navodima porodice. Namerno ne navodim sve detalje. Naravno, porodica je zabrinuta pošto nema nikakve mogućnosti više da utiče na to da se dete vrati, odnosno momak, on je 1999. godište.

S obzirom na ozbiljnost situacije i osnovanu bojazan za život i zdravlje državljanina Republike Srbije, postavljam poslaničko pitanje i molbu Ministarstvu da se zauzme za ovo pitanje, dakle, Ministarstvo spoljnih poslova da preduzme sve raspoložive mere za utvrđivanje trenutnog boravišta, kao i stanja A.B, da li će uspostaviti saradnju sa nadležnim organima Vijetnama i Narodne Republike Kine u cilju njegovog pronalaženja i obezbeđivanja zaštite i koje konkretne aktivnosti Ministarstvo može da preduzme kako bi se ovaj slučaj hitno istražio i kako bi se državljaninu Republike Srbije obezbedila neophodna pomoć i bezbedan povratak u zemlju.

Kao što sam rekao, neću navoditi sve detalje, ali je u dopisu koji je napisan na ime ministra Đurića opisana kompletna situacija, dati su podaci, kontakt familije, njegov lični, podaci i skrinovi sa tih mesta gde su njega videli u poslednje vreme, tako da je moja molba, jer i to su naši građani koji su verovatno u nekim teškim situacijama i naravno da je naša država u obavezi da te građane zaštiti i da pokuša na sve moguće načine da mu pomogne. Hvala.

Poštovane kolege, imam nekoliko pitanja, odnosno jednu konstataciju, pa onda pitanje.

Prvo, „Mi – Glas iz naroda“ smo podneli rezoluciju za genocid koji je načinjen u Jasenovcu. Vidim ovih dana da jako branite tu priču, ali ste mogli lako da je odbranite time što bi podržali tu rezoluciju i izglasali je ovde u Skupštini.

Sledeće pitanje se tiče, naravno, Ministarstva za građevinu i rukovodstva opštine Palilula. Dobio sam dopis jedne velike grupe građana koji su mi se obratili, ne samo meni, nego svim poslanicima, oni su napravili spisak i peticiju. O čemu se radi? Sada ću vam na brzinu pročitati. Oni se obraćaju kao građani koji su vlasnici privatnih parcela u KO Krnjača, parcele od broja 11 do broja 20, pa onda od 31 do 34 i 184/5, u okolini tzv. Velikog blata. Naime, njihove parcele su u privatnom vlasništvu decenijama. Mnogi objekti su izgrađeni i nastanjeni još pre donošenja bilo kakvih planskih i zaštitnih akata.

Uprkos tome, država je periodu od 2015. do 2019. godine, bez znanja stanovnika i saglasnosti pojedinačnih rešenja, proglasila šire područje oko Velikog blata za javnu zelenu površinu, čime su njihove privatne parcele planskim dokumentima obuhvaćene kao javne zelene površine i park. Posebno ističu da nijedan vlasnik nikada nije bio obavešten o obuhvatu, nije sproveden postupak eksproprijacije. Oni su vlasnici u katastru, vršili su prodaje i kupovine placeva i izgradnje objekata. U praksi to znači da su oni ostali samo vlasnici na papiru, dok su faktični onemogućena osnovna prava – gradnja, adaptacija, legalizacija postojećih objekata, a tamo imate objekte koji se tamo nalaze već preko 50 godina, a vlasnici placeva su nekoliko vekova. Ljudi kažu – ni u vreme Turaka nisu otimali zemlju. Dakle, ovo

3/3 MZ/MJ

predstavlja faktički tihu eksproprijaciju, sprovedenu putem planskih akata, gde se grubo povređuje pravo svojine koje se može ograničiti i oduzeti isključivo u javnom interesu. To nije slučaj.

4/1 JJ/MP 10.35 – 10.45

Posebno ukazuje na činjenicu da se u neposrednom okruženju predmetnih parcela, uključujući i parcele koje su prostorno bliže Velikom blatu, nalaze katastarske parcele koje nisu obuhvaćene režimom javnih zelenih površina, već se koriste kao gradsko građevinsko zemljište i izgrađen je veliki broj objekata na tom delu. Ovakvo rešenje dovodi do ih do nepravedne jednake pravne situacije vlasnika, jer se za parcele koje su udaljene od Velikog blata, tj. privatnih parcela propisuju javne zelene površine.

Navedeno ukazuje da predloženo zoniranje nije zasnovano na objektivnim kriterijumima niti u skladu sa stvarnim stanjem na terenu, čime se povređuje načelo pravičnosti, jednakosti proporcionalnosti. Kućni placevi su planski tretirani kao da ne postoje, iako je realno stanje na terenu potpuno drugačije i pokazuje jedno čitavo naselje sa objektima u kojima žive višečlane porodice.

Ovakvo stanje traje duže vreme i dovelo je do potpune pravne nesigurnosti, osećaja nepravde, straha da se privatna svojina može fizički oduzeti. Zahtev postoji za ukidanje zaštite prirode, već priznavanje stvarnog stanja na terenu sa postojećim naseljem. Izuzimanje naših parcela obuhvata javne zelene površine, park. Vlasnici tih parcela su pokrenuli inicijativu potpisivanja peticije, poslali su Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam opštine Palilula.

Inače ova inicijativa predstavlja kolektivni stav u interesu većeg broja vlasnika koji očekuju da se u daljem planskom postupku njihovi argumenti razmotre na zakonit, objektivan i pravičan način. Dakle, neću čitati sve ostalo.

Hoću samo da podvučem da smo mi podržali Zakon o evidenciji u katastru, ali ovo su problemi i očigledno da neki ljudi koji su u opštinama isplanirali nešto drugo sa tim parcelama i vrše zloupotrebu, a ti ljudi faktički ne mogu ni da upišu svoju svojinu iako tu postoje desetine, da ne kažem stotine kuća. Tu su ljudi sa malom decom itd. Šta sada treba oni da izađu, a inače rekli su mi kada su zvali da se raspitaju o čemu se radi, rekli su tu proleću neke ptice. Interesantno je da proleću samo nad tim tamo parcelama. Po nekim informacijama proleću i iznad Skupštine, pa sada razmišljam da li će i Skupštinu da nam sklone odavde.

Dakle, ova zloupotreba mora da se proveri i da se ovim ljudima pomogne. Ne može niko da oduzme fizičke, faktički te njihove placeve i objekte koji postoje tu neke čak i vekovima. Toliko od mene. Hvala puno.

Dobar dan, poštovane kolege.

Imam nekoliko pitanja.

Juče smo kao poslanička grupa iz opozicije dobili mejl da neki odbor tzv. delegacije EU treba da dođe i da se sastane sa nama, odnosno Odborom za spoljne poslove EU i onda ja imam nekoliko pitanja koja upućujem našim službama.

Pošto kada smo pogledali taj spisak videli smo interesantne likove koji bi trebalo da se sastanu sa nama pa me interesuje da li naše službe mogu da provere da li se u toj delegaciji nalaze ljudi čije je najbliža familija učestvovala u zločinima nad Srbima u Jasenovcu? Da li su ti ljudi bili najbliži pomoćnici jednog od najvećih

2/3 MT/IR

koljača Srba, Vjekosava Lovorića? Da li su bili lični sekretari Ante Pavelića? Da li su organizovali ustaške diverzije u ubistvo Rolovića? Da li je jedan od njih nosio ustašku uniformu i pripadao neustaškom pokretu?

Ovo je samo jedan deo onoga što ja znam, a mislim da naše službe treba da znaju mnogo više, ko su ti ljudi koji nam dolaze u delegaciju i šta oni planiraju da preuzmu, da li će biti objavljeni personama non grata ili neće?

Sledeće pitanje bilo bi takođe i za Vladu, ali i za ove drugo srbijanske poslanike – da nam prokomentarišu činjenicu da upravo Davor Picula i Ivo Štir dolaze iz države u kojoj nikada nije izvršena stvarna denacifikacija ustaške ideologije, niti jasna osuda genocida nad Srbima, a u Srbiji nastupaju kao arbitri neke demokratije, nekih ljudskih prava i tzv. evropskih vrednosti.

Da li je prihvatljivo da predstavnici EU u čijim institucijama i državama članicama postoji tolerancija prema reviziji istorije, uključujući relativizaciju ustaških zločina u Srbiji, nastupaju kao moralni arbitri? Da li je cilj ovih sastanaka u stvari istinsko unapređenje demokratskih procesa u Srbiji, naravno u šta sumnjam, ili političko oblikovanje opozicije po meri spoljnih centara moći? Naravno, mi u tome nećemo učestvovati, niti će nas ko oblikovati. Da li EU uopšte Srbiju razmatra kao ravnopravnog partnera, u šta sumnja 80% građana Srbije, kao i mi, u stvari ga razmatra kao politički prostor koji treba disciplinovati i usmeriti kroz saradnju sa ideološki podobnim akterima?

3/1 JJ/MJ 10.25 – 10.35

Konačno da li Vlada Republike Srbije namerava da jasno i nedvosmisleno stavi do znanja da Srbija nije kolonija, nije protektorat, niti eksperimentalni poligon EU, već jedna suverena država u kojoj političku volju određuju isključivo njeni građani, a ne Davor Picula, Ivo Štijer i druga briselska birokratija.

Jednostavno, hoću da svima bude jasno da mi jesmo opozicija i mi ćemo se boriti, borimo se naravno protiv vlasti, ali to ne podrazumeva i borbu protiv države. Naše opoziciono delovanje ne podrazumeva naravno i preuzimanje vlasti cenom izdaj ili našim oblikovanjem po meri zapadnih centara moći. Mi kao pokreti, kao poslanička grupa nikada nećemo u tome učestvovati.

Naravno, takođe zahtevamo da se ovi ljudi koji dolaze i traže sastanak sa nama iz opozicije da se proveri ko su oni i da li oni imaju uopšte pravo da dođu u ovu našu zemlju, a tim bolje da nam diktiraju nekakve uslove i nekakva njihova pravila.

Kažem još jednom, mi ćemo nastaviti naravno svoju borbu onako kako je mi vidimo, ali kažem to ne podrazumeva izdaju interesa srpske države i srpskih građana. Živela Srbija! Hvala vam puno.

Poštovane kolege, imam nekoliko pitanja.

Prvo pitanje jeste za ministarku građevine. Ja već imam niz uočenih problema u sistemu svoj na svome. Ja naravno nemam vremena da to sve čitam, ali mogu da im dostavim spisak problema koji se tu pojavljuju.

Na primer, recimo upravnik, nije bilo moguće odabrati vrstu objekta koji se prijavljuje, već program sam nudi samo jednu opciju koja nije adekvatna. Onda, čak i na šalter opštine takođe nije moguće pristupiti opciji prijave upravnika, već se prijava pravi preko opcije – fizičko lice itd.

Ne vidi se kvadratura stanova, posebnih delova u prijavama. Kod prijave na šalteru preuzeta je prijava da se prijave različito od prijava koje vlasnici samostalno podnose. Prijava za pravno lice ima samo opciju – akcionarsko društvo itd. da ne nabrajam, da ne gubim puno vreme.

Uočeno je niz problema, ne funkcioniše sistem, čak i u zavisnosti od različitih pregledača imate takođe probleme.

Sledeće pitanje jeste moje za rukovodstvo MTS, jer imam dosta žalbi i ličnih primera da MTS, kvalitet nažalost je daleko od onoga na kom treba da bude, a cene su izuzetno velike i u poređenju naravno sa Evropom ili sa našim dohotkom cene su za boks pakete, ne znam, 50 evra pa naviše. Niti je adekvatan kvalitet koji oni daju, niti je adekvatna cena koju imamo.

Sledeća stvar, dobio sam odgovor iz Ministarstva spoljnih poslova za ovog ukrajinskog ambasadora koji je šef obaveštajne službe, šef Nacionalnog saveta za bezbednost. Imajući u vidu neki dan da je u Izraelu pokušana likvidacija kasira Zelenskog i da je oružje dobio u ambasadi, dakle, nije slučajno ono što sam vas upozoravao, ako ovde dolazi čovek koji je glavni za tu stvar… Ako može malo tiše, pošto ja prosto ne čujem sam sebe više.

Sledeća stvar, ja ne mogu prosto da pričam, hoću da kažem da taj ambasador koji je dobio kod nas agreman i odgovor koji sam dobio iz Ministarstva spoljnih poslova, ne uključuje to da se taj čovek nalazi na poternici. Znači, kako je mogao jedan ambasador da dobije agreman, a nalazi se na poternici? Naravno, ruskoj, ali nije bitno da li mi poštujemo to, da li se može dobiti agreman ako se čovek nalazi na nekoj poternici.

Sledeća stvar, hoću da kažem ovo za Generalštab. Naravno da je ovo pobeda ljudi, naroda i svih nas koji smo se bunili protiv toga. Vidim da kažete da su te investicije otišle u Albaniju. Možda jesu u Albaniju, ali sigurno nisu na mestu generalštaba Albanije. Razumem da su gubici tu najviše za ljude koji su vezani za stranku, jer oni bi i gradili, vaši bi ljudi verovatno tamo radili, ali to sada nije bitno.

Ukoliko se neko plaši sada da smo izgubili tu investiciju, ja sam uvek za investicije, da se razumemo i mogli smo da ponudimo i niz drugih dobrih lokacija. Vidim da često napadaju Beograd na vodi, ali naravno da je svakako bolje imati uređen grad, nego ono što je bilo ruglo. Ne ulazim u to ko je tamo, čiji je novac, na koji način je rađeno. Jednostavno, hoću samo da kažem da je bolje da se razvijamo, a ako vam je problem da nađete investitora, kao što je bio Kušner, na vrednost 500 miliona, evo ja ću vam obezbediti nekoliko investitora koji su takođe zainteresovani ne za lokaciju Generalštaba, nego za druge lokacije.

Naravno, smatram da bi trebalo da se vrati status kulturnog dobra našem Generalštabu i da se tamo napravi memorijalni centar.

3/3 AL/MP

Što se tiče EU i ovih dešavanja ovih dana, neću ulaziti dugo, pošto nemam vremena, samo hoću da napomenem ljudima da ako poredimo dva modela EU, BRIKS, EU to je model koji vas ucenjuje, koji vas uslovljava, koji uništava vašu kulturu, tradiciju i nacionalni identitet, vašu teritoriju otima, za razliku od BRIKS-a gde imate slobodu apsolutnu i mi biramo faktički između slobode i ucene.

Naravno, hteo bih da kažem još da danas Evropa gradi militantan savez, vidimo da se sprema da ratuje. Da li oni hoće da ratuju našim rukama? To im naravno nećemo dozvoliti i dok oni grade fabrike oružja, BRIKS gradi infrastrukturu, banke i ostale stvari. Toliko od mene, hvala puno, pošto mi je isteklo vreme.

Poštovane kolege.

Imam nekoliko pitanja. Nadovezaću se na prethodne koje je kolega Lukić postavio. Mi bi hteli da znamo, pošto smo videli da je bilo nekoliko poseta i predsednice parlamenta i drugih delegacija Ukrajini. Video sam srdačne zagrljaje u Ukrajini sa mnogim fašistima.

Bilo bi dobro da mi kao poslanici znamo o čemu se tamo razgovaralo, šta se dogovorilo i kakve su obaveze preuzete za Srbiju ispred Ukrajine, pošto znamo svi koji posećuju Ukrajinu su u obavezi da nešto njima daju?

U kontekstu samo želim da pitam da i je naša delegacija postavila pitanje oko uvedenih sankcija Ukrajini protiv državljana Republike Srbije, a spisak je veliki i ozbiljan spisak? Da li se nešto uradilo na tom planu ili nije? Mnogima je oteta, kao i meni imovina.

Sledeća stvar. Da li znate, i ovo je više naravno za javnost, da u Srbiju dolazi novi ukrajinski ambasador koji nije običan čovek, on je bio šef kontraobaveštajne službe Ukrajine i važi za jednog od najvećeg eksperta u toj oblasti? Naravno da njegov cilj nije stvaranje nekog dijaloga ili dobrih odnosa između Srbije i Ukrajine. Njegov cilj jeste rad sa zapadnim službama na diskreditaciji Srbije, posebno onih ljudi koji su ovde predstavljeni kao tzv. rusofili ili kao neko ko ne podržava ukrajinsku vlast, itd.

Reč je o čoveku koji je završio najveće obaveštajne škole, koji je do prošle godine vodio te službe. Vi znate šta su njihove službe radile, kakve su činili terorističke napade i u Rusiji i šire. Po mojim informacijama jedan od zadataka je da će da pokuša neutrališe nas tzv. rusofile, odnosno patriote, srpske rodoljube koji ne podržavaju taj nacistički režim. Ne samo nas poslanike nego i druge ljude, pa između ostalog i Vulin i mnoge druge koji danas ne odgovaraju njihovoj politici.

Mene interesuje kako je takav jedan čovek mogao da dobije agreman za ambasadora imajući u vidu njegovu funkciju, njegovu poziciju koju ima? Ni u Ukrajini nije nikakva tajna da je to čovek koji rad sa britanskim službama vrlo ozbiljno i da njegov rad ovde u Srbiji će biti najmanje za stvaranje nekakvih dobrih odnosa između naših država, već za neutralizaciju onih za koje oni smatraju da su njihovi neprijatelji. Bojim se da je većina čak u ovoj skupštinskoj sali takođe za njih neprijateljska. U tom kontekstu me interesuje kako je i zašto i da li je postojala mogućnost da se jednom takvom čoveku agreman ne da?

Sledeće pitanje jeste. Ja raspolažem informacijom da je Srbija dala dosta državljanstava u prethodne dve, tri godine upravo ukrajinskim državljanima i mnogima od njih koji imaju diskutabilne pozicije i biografiju iz same Ukrajine. Hteo bih da dobijem informaciju koliko su državljanstava Srbije dobili državljani Ukrajine u prethodne dve, tri godine? Može da bude čak i poslednju godinu dana.

Naravno, ako to nije nekakva tajna da se spisak koji su to ljudi. Tu postoje ljudi koji su dobili, po mojim informacijama državljanstva koji nikako nisu prijatelji naše zemlje. Toliko. Hvala puno.

Poštovane kolege, ja imam nekoliko pitanja, ali pre svega, želim da kažem i da napomenem javnosti, videli ste govor mog prethodnika, ja želim da smo mi u stvari kao poslanička grupa podneli ne rezoluciju nego deklaraciju o genocidu u NDH i naravno, nismo to radili niti radi „Tiktoka“, niti smo hteli da to koristimo na takav način, ali ne mogu da se setim da je kolega prisustvovao tada kada smo mi to glasali. Možda grešim, ali eto, prosto bih hteo da znam da li je kolega bio tada, jer ne treba zloupotrebljavati? Naravno da je sramota što niste glasali, to je apsolutno jasno.

Znači, vas stvarno treba da je sramota što to niste glasali, ali nije poenta da ja to sada zloupotrebljavam, jer mi smo to podneli, kažem, deklaracija ima drugi pravni oblik nego što ima rezolucija i naravno da je sramno što nismo izglasali. Jesu neke kolege njihove podržale to, ali kažem, nisam siguran da li su svi bili tu tada.

Sledeće moje pitanje je za Ministarstvo policije. Imamo državljanku Belorusije, koja se zove Olga Kilić, mislim da živi u Surčinu. Ona je od 2017. godine udata za našeg državljanina, imaju šestoro dece i eto, od tada oni nisu dobili državljanstvo, ona ne može da ostvari svoja prava ni kao majka, ni kao građanin ove države, koja je rodila šestoro srpčića i stvarno ne mogu da shvatim zašto se to dešava i to nije jedinstveni i nije prvi slučaj.

Sledeća stvar koju bih hteo da kažem, tiče se, naravno, NIS-a. Ja bih hteo da napomenem ljudima i javnosti da sve ovo što se dešava oko NIS-a izaziva naravno veliku sumnju u postupku kako vlasti, tako i nekih drugih učesnika. Znate, neshvatljivo je to da su oni prebacili sa terena američkog, u stvari, pritiska da se ta kompanija faktički uništi ili preotme, da su sada kao Rusi sad odgovorni što oni neće da prihvate da nekom damo nešto što neko drugi želi. Dakle, mi smo podlegli uticaju, mi smo trebali da se borimo kao što to radi Mađarska, odnosno Orban, a ne da dozvolimo da uništavamo svoju kompaniju i da nam je za to krivac Rus, koji u stvari gubi tu kompaniju.

Želim da napomenem takođe javnosti da ista ta kompanija, NIS, plaća godišnje preko dve milijarde evra poreza i to je takođe činjenično stanje da su oni uložili preko 3,5 milijarde evra investicija ne samo u kompletnu kompaniju, da ne nabrajam sada sve pojedinačno, dakle, da su oni preuzeli tu kompaniju, jeste da je to 400 miliona, neću da govorim o tome ko je za to krivac i da li je trebala da bude takva cena, ali opet da napomenem da je to bio paket, tj. nije 100%, nego 50%, 51% i da su oni preuzeli na sebe odgovornost da plate, oni su isplatili skoro 400 miliona evra dugovanja, znači, preko 800 miliona je cena, a da vam napomenem za koliko ste dali U.S. Steel i koliko je Srbija platila u stvari dugovanja za taj U.S. Steel, što ovde nije ista situacija.

Još jedna stvar, čuo sam da, ne mogu da tvrdim da li je to tako, ali kažem razgovarao sam sa nekim Rusima, pitao sam ga, jer meni je nelogično zašto ne bi dali nama kompaniju, ali koliko je to tačna informacija, ne znam, zato želim da pitam, jer kažu da smo mi ponudili duplo manje od vrednosti, odnosno da smo mi ponudili negde samo oko sedam stotina miliona, naravno, ako su oni uložili 3,5 milijarde, postoji kapitalizacija te kompanije i sigurno da to nije sedam stotina miliona. Mislim da je tu glavni problem.

Poslednja stvar, želim da medijima uputim apel zato što evo već dug period oni stalno govore - opozicija nije glasala za ovo ili opozicija je glasala za ono, nikada nas nisu pitali, dakle, uvek je bila lažna informacija, jer mi smo glasali za jedno, drugo, treće, oni kažu - nisu glasali ili jesu glasali. Dakle, hoću da nas izdvoje. Naša poslanička grupa je za nešto glasala, za nešto nije, ali nemojte da nas svrstavate ni u jednu, ni u drugu stranu, nego da objektivno obaveštavate građane onako kako smo mi glasali, a ne da nas svrstavate i da time faktički dezinformišete ljude u Srbiji. Toliko. Hvala puno.

Poštovane kolege, ja imam dva strateška pitanja za Vladu Republike Srbije, a tiču se EU i BRIKS-a.

Javnost, kao i mi, želi da zna da li na tom putu za EU postoje neki uslovi? Konkretno me interesuje – da li to znači da mi moramo da se otkažemo od Kosova i Metohije, da priznamo genocid i mnoge druge stvari? Šta je to što od nas zahtevaju?

Drugo pitanje – da li Vlada ovo uopšte radi u pravcu saradnje sa državama BRIKS-a? Mi znamo da je EU jedna integracija koja podrazumeva odricanje od dela suvereniteta u zamenu za neke fondove, očigledno su ti fondovi ključna stvar, dok je BRIKS sasvim jedan drugi model koji podrazumeva saradnju nezavisnih država, slobodnih država koje ne podrazumeva nikakvu političku ucenu, nikakvu ekonomsku ucenu i svaku drugu. Naravno, ne gubite ni nacionalni identitet ni suverenitet.

Države BRIKS-a su, kako bih rekao, naše prijateljske države. Nikada niko iz tih zemalja nije bombardovao Srbiju, nije nas napadao, nije nas uslovljavao, nije nas ucenjivao. U tom tekstu želim da kažem da sam bukvalno prošle nedelje bio počastvovan da budem pozvan i da učestvujem na samitu BRIKS-a u Sočiju. To je bio samit BRIKS i EU. To je jedinstven format koji uključuje i poslanike, odnosno evropske države. Moram da kažem da su prisustvovali predstavnici i lideri stranaka svih evropskih država, naravno suverenističkih snaga, koje su govorile o opasnosti i o tome kako EU, odnosno kako lideri EU vode politiku koja faktički uništava i upropaštava i EU i narode koji žive u njoj.

U tom smislu sam imao čast da se obratim i da govorim pred učesnicima tog samita koji je imao veliki značaj. Naravno, imao sam razgovor i sa eks predsednikom Ruske Federacije Dmitri Medvedevim sa kojim sam razgovarao vezano za Srbiju, za BRIKS itd. Ono što je bilo interesantno je da oni nisu govorili o tome da BRIKS ili Rusija ili bilo ko brani Srbiji da radi na putu EU, ali naravno svi postavljaju pitanje da li je Srbija spremna da plati tu cenu koju od nas zahtevaju. Ta cena je očigledno i gubitak suvereniteta i gubitak Kosova i Metohije i razne ideologije koje uništavaju naš nacionalni identitet, našu kulturu, veru itd.

Treba da znamo da BRIKS predstavlja skoro polovinu svetske populacije i da je to više od trećine globalnog BDP. To su tržišta budućnosti. Prosto je neshvatljivo da u ovom globalnom političkom svetu koje se sada prelama Srbija opet ne izabere pravilan put, odnosno da ne izabere put gde će biti većina čovečanstva i gde sada već jeste i gde postoje gromni ekonomski potencijali koji nam obezbeđuju mogućnost da plasiramo i našu robu itd. Siguran sam da će države članice BRIKS-a bita nova globalna snaga od koje će zavisiti i budućnost sveta.

Ono što je takođe bitno, još jednom kažem, oni ne uslovljavaju apsolutno ničim. Imate potpunu slobodu. Vas posmatraju kao partnera ravnopravnog koji ima svoja prava i ima mogućnost da sačuva svoj identitet, da sačuva svoj suverenitet, a za razliku od drugog modela, a to je EU, gde govorite vi iz vlasti da nema alternative sem te alternative. To je alternativa koja nas faktički vodi u propast, koja nam ne daje mogućnost koju nam daju članice zemalja BRIKS-a.

Koristim momenat da prenesem pozdrave kako tih učesnika, tako i evropskih političara. Najčešće te političare vidite u Evropskom parlamentu kako brane Srbiju, kako brane Kosovo i Metohiju. Često možete da vidite njihove objave i video snimke na „Tik toku“ i drugim mestima. To su prijatelji koji su bili tamo. Bio je i unuk De Gola koji je rekao da politika koju vodi EU je apsolutno suluda politika i ona vodi ka uništenju same EU i evropskih država. Toliko od mene. Hvala puno.

Poštovane kolege, ja ću u produžetku ovoga što su kolege prethodne govorile takođe postaviti nekoliko pitanje.

Znači, prvo pitanje bi se takođe ticalo ove isporuke oružja Ukrajini, naravno preko trećih lica i tako dalje. Evo, mene interesuje pošto naravno predsednik kaže da mi treba da obezbedimo radna mesta i tako dalje. U redu, to mogu da razumem, ali me interesuje da nam neko kaže koliko smo mi to zaradili novca za to oružje koje smo mi isporučili, imajući u vidu da smo samo od NIS-a dobili preko dve milijarde evra poreza. Interesuje me prosto da te stvari uporedimo i da vidimo, jer slažem se sa kolegom prethodnim, ako želimo da dobijemo najpovoljnije cene za isporuku gasa sigurno da će pitanje biti i isporuka naoružanja Ukrajini kojim se nažalost ubijaju ruski vojnici na ukrajinskoj teritoriji. To je prvo pitanje.

Drugo pitanje me interesuje profesionalno, za Ministarstvo za saobraćaj. Dakle, mi znamo da sa Belorusijom imamo strateške odnose. Nažalost, mi imamo neke sankcije. Hajde, ako ne možemo da skinemo sankcije, mada je i to upitno da li možemo ili ne, naravno pitanje za rukovodstvo „Er Srbije“ - zašto se ne otvori let za Belorusiju?

Vidimo da se otvaraju letovi za raznorazne države gde i nemamo tako veliki saobraćaj kao što bi imali u ovo slučaju, a to je inače i molba, ne samo moja, nego razgovarao sam i sa direktorom beloruske avio-kompanije i oni su zainteresovani, daće sve moguće dozvole i garancije koje su potrebne da bi otvorili taj let, jer on ima veliki značaj za nas, pošto ne postoji komunikacija.

Pribaltičke države su zatvorile granice i vi faktički ne možete da uđete u Belorusiju, jedino da idete preko Turske, preko Rusije itd. Siguran sam da bi to bio izuzetno isplativ projekat i u tom kontekstu prosto ne vidim zašto se to ne uradi ako već imamo dozvole sa Rusijom. Tim bolje vidimo da je Belorusija napravila neke odnose i sa Amerikom, pa mislim da tu možda ne bi ni bilo nekih ucena i posebnih problema.

Sledeća stvar što me interesuje, u kontekstu ovoga, naravno, ovih šatora, gde se te dozvole dobijaju? Evo, i mi bi sa generalom Mitrom možda ispred Generalštaba postavili kada krene pravljenje ovog hotela. Jer, ili da se sklone svi ili da svako radi ono što hoće. Stvarno ovo izaziva revolt, izaziva sukobe i prosto vidimo da tu nema nigde ni kraja, ni granice.

U kontekstu ovoga će moj kolega Mitar govoriti više, ali mene samo interesuje, pošto ste ovde obrazložili zakon za ovaj leks specijalis što se tiče Generalštaba, napisano je da je to od velikog državnog značaja za Republiku Srbiju, ne znam šta može biti od državnog značaja da neko napravi hotel na mestu gde su naši ljudi ginuli, ubijani i gde nikada ne bi trebalo nikakav hotel ili bilo kakav drugi objekat koji bi poništio te naše žrtve i koji bi poništio sećanje na NATO agresiju?

Hvala puno.