Hvala. Ponovo bi hteo da pohvalim rad Državne revizorske institucije. Mislim da je to jedna od najboljih institucija koja se izgradila tokom vremena i daje jedn-svojim radom, daje jednu veoma ozbiljnu alatku za upravljanje u sistemu. Ono što nije do njih, a šteta je, mislim da se, mm, nedovoljno široko razmatraju njihovi izveštaji i nedovoljno uvažavaju, osim naravno, onih kojima su izrečene preporuke, pa sad delimično nešto urade ili ne, ali mnogo šire u javnosti od njihovih aktivnosti bi to moralo da bude slučaj. Što se tiče naših medija, oni gotovo uopšte ne prate izveštaje Državne revizorske institucije, a kroz to bi mogli da, eh, veoma pomognu ukupnom razvoju društva, naročito lokalni mediji, budući da široki obim zahvata bi mogli da nađu vrlo interesantna pitanja i stvari koje su vezane baš za njihov kraj, za neki subjekt na njihovoj, eh, teritoriji.

A ono što ja mislim da je ključni nedostatak da bi efekti bili bolji, to je da vladajuće grupacije, polazeći od nalaza Državne revizorske institucije, napravi svoju analizu svoje kadrovske politike, jer u svim tim institucijama ili gotovo u svim institucijama oni određuju rukovodeće kadrove, a od njih-tih kadrova zavisi, naravno, i eh, postupanje. Kao što vidimo, broj problema i po vrsti i po obimu je i dalje značajan, uprkos, ponavljam, po mom mišljenju, izvanrednom radu Državne revizorske institucije. Eh, ono što bih samo ja imao jedno pitanje, ako možda znate iz glave, ako ne, onda u nekom trenutku ćemo komunicirati. Video sam u prethodnim izveštajima dvadeset četvrte godine u vezi onih stanova koji su građeni za policiju, da ste dvadeset četvrte godine, na kraju dvadeset četvrte godine, ustanovili da sedamsto deset stanova uopšte nije raspodeljeno. Od dve hiljade dvadesete do dva est četvrte godine.

Je l' znate možda kakav je na kraju bio ishod sa tih sedam stotine deset eh, eh, stanova? Dvesta i nešto je bilo raspoređeno, oko hiljadu je bilo izgrađeno, dvesta i nešto je bilo raspoređeno, a sedamsto deset nije bilo uopšte raspoređeno četiri godine. Ne znam samo da li imate neki nastavak te informacije. Ako nemate, onda ćemo kasnije u pisanoj formi, ako vam je to dostupno, da to raspravimo. Nije m-mene prosto interesovalo.

Samo toliko. Hvala vam.

Hvala.

Hvala. Izveštaji Fiskalno skrbeta su veoma korisni. Odnosno da ne budem pretenciozan, meni su veoma korisni. Eh, rekli ste da ste radili procene rizika eksternih za dvajstpetu godinu. Mislim da ćemo se vrlo lako složiti da su eksterni rizici po makroekonomsku stabilnost Srbije u dvadeset šestoj mnogo veći i ozbiljniji nego dvadeset pete godine.

Mene interesuje da li planirate da uradite analizu i izveštaj projekciju tih rizika u odnosu na faktički fiksni kurs koji je ugovorni kamen makroekonomske pozicije ekonomske politike Srbije i eventualnu eh, eh potrebu da se devizne rezerve u određenom obimu koriste za održavanje stabilnosti eh, fiksnog kursa tokom ove godine, jer bi to onda bila dosta značajna projekcija za razumevanje u kom pravcu sve može, mogu da nastanu problemi izazvani ovim velikim i u suštinski govoreći nepredvidivim turbulencijama koje imamo na svetskom nivou. Naravno, ne pitam vas za ovaj najgori scenario mogući, jer onda ćemo lako svi da zaključimo. To je ovo velika razmena raketa Amerika-Iran. To niko ne zna, to niko ne zna, niti može da... Znamo svi da je užasno, ali tačno koliko užasno, to je teško.

Ali recimo i da ne bude toga, već prema postojećim posledicama, koliko to je, dakle, da li ćete raditi izveštaj i analizu tih uticaja na fiksni kurs devizne rezerve i odatle posledično čitav niz drugih makroekonomskih pokazatelja za dvajstšestu godinu. Hvala.

Hvala. Nekoliko stvari tokom rasprave, pa sam hteo da kažem svoje mišljenje. Dakle, ovde se slažem sa direktorom da treba da se skoncentrišemo na eventualne predloge izmena propisa koji bi mogli da omoguće ono što se smatra da je nedostajuće u radu i agencije, dakle, ne samo agencije, nego i agencije, zato što, eh, to je osećaj ljudi i u moje lično uverenje, ali i u svakom ekspozeu premijera vlade postoji borba protiv korupcije.

Dakle, nije izmišljen problem. Korupcija kao ozbiljan problem nije nikakav izmišljen. Bila je korupcija i ranije, imamo ozbiljan problem korupcije i danas. Da nemamo, ne bi bilo u svakom ekspozeu svakog preds-pre-kandidata za predsednika vlade to istaknuto. Dakle, u tom delu se, eh, slažem sa time da možda i u daljoj komunikaciji o tome uradimo, ali oko percepcije sam hteo da kažem jednu stvar.

Eh, pogrešno je reći, ajmo da vidimo u odnosu na Albaniju, zato što, eh, ajmo da vidimo u odnosu na Luksemburg. Luksemburg koji ima manje stanovnika nego Crna Gora ima samo u američkim obveznicama preko četristo milijardi dolara. Jel' stvarno neko misli da su ti ljudi zaradili te pare? To klasična perionica para, jedna od najvećih eh, eh na svetu. Pa pogledajte sve najveće sistemske banke i u Americi i u Švajcarskoj i gde god 'oćete.

Sve imaju priznanje i plaćanje u milijardama dolara za pranje para od droge. Nemate ni jednu od šest najvećih banaka u Americi da nisu priznali i da su sad u postupku plaćanja milijardom. Dakle, ta ideja percepcije služi tome u velikoj meri da se manipuliše kada se hoće vršiti određeni politički pritisak, a glavna korupcija, gro korupcije je u takozvanim najrazvijenijim državama, tamo gde kao nema korupcije. To je glavna korupcija. I u tom smislu treba da se os-d-d-da se eh shvatimo da taj svet koji nam deli lekcije je sto puta gori od nas koji imamo ozbiljan problem.

Dakle, naš problem je ozbiljan problem. To sad ne znači da ja relativizujem, da kod nas nije dobro, ali ta ideja, evo vi ste pitali da li bi MMF dao. Dao bi. Pa da li su Ukrajini preko dvadeset milijardi dolara? Pa to je crna rupa što se tiče kriminala i korupcije.

Dvadeset milijardi dolara dao MMF. To nije posao za banku. Pa ne, ne vi ste rekli da li bi- Vi pričate o poslu i bankama pa ste prebacili na njega- Izvinjavam se. Završio sam tačku jedan. Tačka dva.

Ovo je bila percepcija korupcije. Završio sam. Tačka. Novi pasos. Rekli ste MMF da li bi kao neki garant kredibiliteta raspolaganja?

Nažalost, nije. Evo ja bi strašno voleo da jesu.Nažalost, nisu. Što se tiče Svetske banke, pa kod mene su dolazili da vrše pritisak da bude korupcije. Dok sam bio direktor Agencije za privatizaciju. Regionalni lider, eh eh, Svetske banke.

Ma jel ćete uopšte da imate iluzija o tome kako to ustvari funkcioniše i na koji način oni rade? Dakle, da li mi treba da budemo bolji zbog nas samih? Apsolutno. Apsolutno. Da li imamo razloga da radimo na tome?

Apsolutno. Ali to da nam drže lekcije ovi eh, eh, eh sa zapada, kako oni će nama da propišu kako treba da bude. Pa to je mrkli mrak u odnosu na ono šta oni stvarno ž-tamo kod njih, u odnosu na ovo što se događa kod nas, a kod nas takođe nije dobro. Ovde oko postojećih para tekućih na bu-u, na računu budžeta. Jeste činjenica da najveći deo tog novca su uzeti a neraspoređeni krediti.

I treba primetiti da, recimo, tri je-pr-prvo u decembru mesecu dvaest četvrte godine ta ista cifra je bila nešto preko sedam milijardi evra. Takođe lavovski, eh, četiri i nešto milijarde krediti koji su uzeti, a neraspoređeni. Dakle, u tom smislu ukazivanje da ne treba stvarati pogrešnu sliku kod ljudi kako Srbija ima para koliko god hoće. Treba biti vrlo oprezan sa tim, eh, vrlo restriktivan i tako dalje. Dakle, ta primedba da je, eh, ta cifra od četiri i po milijarde u značajnoj meri koncipirana od kredita koji nisu još raspoređeni je tačna.

Dakle, eh, eh, malo se ulepšava, eh, što se toga tiče. Dakle, u ovom smislu f-samog finansijskog izveštaja, ja mislim da je on potpuno jasan. Možda bi eventualno bilo dobro da nam se ovde sugeriše da li vi smatrate da imate negde uska grla u smislu rukovođenja š,eh, eh samom agencijom gde bi nekakve korekcije kao predlog ovog Odbora budžeta za naredni period mogle da vam pomognu da realizujete nekakve svoje projekte. I jedna sugestija da u tom smislu, eh, šta je u nadležnosti, a šta nije u nadležnosti Agencije, eh, idete više u širu javnost na neki način, neku vrstu edukacije, da probate da dogovarate nekakve možda emisije nekakve. Mislim da tu postoji veliko nerazumevanje, ogromno nerazumevanje na strani građana i tu u tom smislu da možda razmišljate o nekim projektima, jer na kraju krajeva, pošto ste nezavisni organ, poverenje u nezavisnost a-a agencije je nešto eh, na čemu takođe agencija mora da radi, a to jeste percepcija.

To jeste bitka marketinška tako da kažem, ali morate i taj deo da imate. Hvala.

Samo kratko dve stvari. Je, stvarno je činjenica da je dug 2001. godine bio, javni dug, mm, bio negde oko četrnaest milijardi. Mislim da se to tada u dolarima izražavalo ili u markama, sad ne mogu više da se, eh, setim. Eh, on je posle toga smanjen, eh, onim otpisom kamata koje za pariski rondonski klub, koje nismo mogli da plaćamo i ako smo hteli da plaćamo tokom devedesetih godina zbog sankcija, pa je time smanjena ta cifra o kojoj ste rekli šest i nešto milijardi, onda išlo na ovu stranu.

Što se tiče C Marketa, prosto činjenično s-, mislim oko sedamdeset sedam posto je privatizovan pre 2001. godine. Sve kasnije transakcije su sekundarne transakcije i realizovane su ne kroz stečaj, nego kroz ponudu za preuzimanje. E, tako je to bilo.Ahm, a ovih preostalih također kroz ponovnu preuzimanja kojih dvadeset tri društvene svojine na kraju otkupljeno, znači nema veze nikakve sa, sa stečajem. Ma jeste činjenica da su oni još ranije, odmah u prvim godinama privatizacije početkom devedesetih, i onda je to kada je promenjen Zakon o svojinskoj transformaciji 1996.

kad je stupio na scenu, onda je određeni sektor resornog ministarstva potvrdio tu, ahm, ranije urađenu privatizaciju kao ispravnu. Tako da to ne, ne, nema veze. C Market nema-

Kad je stupio na snagu novi Zakon o svojinskoj transmaraci-i, transformaciji 2006.

Ne mogu da se setim uopšte. Ja ne govorim, ne govorim uopšte personalno, nego prosto kažem da je tada doneto dovod. Pa pa potvrđena je ta, ta privatizacija od pre, po poranijim propisima, privatizacija je potvrđena, samo to.

Uopšte nije pitanje personalno, nego u 2001. godini C Market već ulazi kao sedamdeset sedam postotno privatizovan. U tom smislu je i sam gospodin Radulović bio u toj klasi akcionara koji su imali, oni su očigledno imali neki dogovor, pa su direktori imali, ne znam, svi imali, najviši direktori imali hiljadu šeststo akcija, pa sledeći nivo hiljadu sto, i tako dalje. Tako da, u tom smislu je bio i vlasnik i faktički, ali na jedan nelegalan način kontrolisao tu kompaniju tako što je nije dozvoljavao da se održi skupština, al sad- akcionara uopšte. Tako da, godinama.

Tako da (smeh) sad to ostavimo sve po strani, nego prosto se zna C market i privatizacija C marketa nemaju veze sa stečajem. Hvala. I još jedno samo da iskoristim, nemojte da se ljutite, imam neku obavezu na sudu, ću morati samo čim bude bilo glasanje o ovoj tački dnevnog reda da napustim odbor. Da je nešto drugo ostalo bih, ali pošto je sud, onda moram da idem.

Hvala vam Odmah posle gospodina Pavlovića Da, posle gospodina Pavlovića, Aleksandar Ivanović, pa Đorđe Komlenski. Treba pozvati Rusku federaciju. Oni imaju, po mom mišljenju d-daleko najbolji izborni sistem i najbolju kontrolu izbornog procesa u Evropi. Ne znam za svet, ali u Evropi sigurno najbolja i najtransparentnija kontrola izbornog procesa je u Ruskoj federaciji.

Prema tome, treba pozvati i predsednika ruske, eh, Ruske federacije odnosno u ruskoj ambasadi uputiti. Što se tiče ovih, eh, eh, predloga koji su tema, eh, javnog slušanja, eh i eh, praktično je to nešto što u onoj radnoj grupi koju smo formirali cirkuliše, kol'ko više od godinu dana, godinu i nešto. Da, ili skoro dve godine. Prema tome, n-nisu to obimne izmiz-mizmene, to ne govorim zbog nas, nego zbog onih koji to gledaju posle kao snimak. Eh, relativno su male intervencije u tim, eh, zakonima.

Nije ni neka teška filozofija razumeti o kojim izmenama je reč. Što se tiče, eh, ovih, eh, nevladinog sektora koji će biti pozvan, oni su takođe bili deo te radne grupe. Šta više, predstavnik transparentnosti Srbije je predsedavao tom, eh, radnom grupom Tako da mislite li da sad zbog kra-kraće vremena je njima tu nešto nepoznato ili iznenadno ili ne bi mogli i tako dalje. To je, naravno, neosnovano Što se tiče ne-ljudi sa lokala, oni nemaju tu vrstu opterećenja koje imamo mi. Prema tome, sigurno u okviru svojih grupacija koje su zainteresovane za taj proces stručne javnosti ili, eh,eh, zain-zainteresovane javnosti nemaju problem da tog jednog dana odvoje i nađu nekoga ko bi prisustvovao i izneo njihove stavove i gde bismo čuli tu razmenu argumenata.

I naravno, treba reći da je i Odjel dao mišljenje na ove koji su uglavnom, eh, eh, ispunjava se u celini. Ima jedan, kol'ko sam video, moguće da sad grešim, da nisam baš najbolje pogledao, možda jedan samo delimično se ispunjava. Po tome će se dalje voditi rasprava. Mi smo kao Mi glas iz naroda dali jedan predlog u pisanoj formi radnoj grupi vezano za obuke, kada je to grupa građana predlaže, jer ovo kad su partije, to je u redu, ali kod grupe građana možda bi drugačije trebalo, ali ako ne bude bilo u toj ravnoj raspravi, imamo posle i plenarno zasedanje, pa ćemo raspravljati i vidjeti na koji način to treba u-u-uraditi, tako da ovde nema nikakve velike dramatičnosti. Eh, ne, eh, zaista ne mislim da komisija koja je formirana po Zakonu o kontroli biračkih spiskova nema mogućnosti da razjašnjava sporne situacije Ona, naravno, nema mogućnosti da utvrđuje i sprovodi, jer ni ne može imati ta ovlašćenja, niti su joj data ta ovlašćenja, ali da ima mehanizmi u kojima može veoma detaljno i jasno da razjasni razne sporne situacije koje se pojavljuju iz izbornog ciklusa u izbornom ciklusu u javnosti nakon sprovedenih izbora imaju.

A zašto sa zakašnjenjem radi, sa zakašnjenjem rade zato što je ekstremno prozapadna opozicija sa nevladinim sektorom bojkotovala rad radne grupe. Da nisu bojkotovali, mi bismo šest, sedam mjeseci ranije ili osam usvojili manje-više isti zakon koji smo na kraju, eh, usvojili, te bi ta komisija već do sada radila devet ili deset meseci, a ne ovaj kraći vremenski period i to građani također treba da znaju. Tu nije odgovornost ni na kome drugom, nego na toj ekstremno prozapadnoj opoziciji i ovom dijelu nevladinog sektora koji učestvuje u tome i onda u jednom trenutku odlučio da neće više da ud-učestvuje, a onda je rekao da ipak hoće na istom zakonu, pa kad su oni rekli, onda ih deo ove opozicije rekao da on hoće i tako dalje da se ne vraćamo u to. Ali prosto rečeno, toj komisiji treba dati vremena i u, u, u, u njihovim rukama je zaista ogroman kapacitet da mogu svojim izvještajima da razjasne sve te situacije i time povećaju povjerenje građana u ukupni izborni proces Hvala

Da li smo saglasni da pozvanje ruske federacije ?

Ne, ne kao što zovete ove druge koordinentce u državama, da li smo kao odbor saglasni da se pozove i ambasador Ruske Federacije, predstavnik? Ako jesmo da to samo znamo da budemo glasali ili sta će da glasamo.