Zahvaljujem.

Poslanička grupa Mi – Glas iz naroda neće podržati Vladu i glasaćemo protiv.

Više puta u javnosti smo rekli da postoje konceptualne razlike u shvatanjima različitih politika i ovo je prilika da sada otvorimo tu diskusiju i ukažemo u čemu se sastoje te konceptualne razlike.

Mandatar je na kraju, s punim pravom, rekao da sve mora da bude podređeno otadžbini Srbiji, i mi to apsolutno podržavamo, ali je sporno da li je rukovođenje MMF-a zapravo našom Narodnom bankom Srbije u korist Srbije? Da li je u korist Srbije to što imamo 90% bankarskog sektora u vlasništvu stranih banaka? Da li je u korist Srbije to što prodajemo Generalštab, da bi stranci tu zidali hotel? Da li je odbrana Srbije kad smo prodali PKB strancima? Da li je odbrana Srbije kad smo prodali Komercijalnu banku strancima? Da, mi nismo u NATO paktu, ali imamo najveći nivo saradnje koji neka država može imati sa NATO paktom ako nije član NATO pakta. Jel to u interesu Srbije i u interesu odbrane otadžbine?

Da, mi nismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji, ali smo spustili našu ekonomsku saradnju, prepolovili je, sa Ruskom Federacijom, kao da jesmo uveli sankcije Ruskoj Federaciji. Jel to u interesu Srbije? Ili, recimo, sasvim na pojavnoj ravni, da li je gospodin Šutanovac, kao predlog za ambasadora u Vašingtonu, odbrana Srbije? Jel to ono što građani očekuju, kada se kaže – odbrana Srbije?

Ovaj ekspoze ima mnogo umereniji odnos prema Evropskoj uniji i to pozdravljam, međutim, nažalost, ekstremisti koji danas vode Evropsku uniju pretiču dobre namere koje je mandatar izneo u svom ekspozeu. Oni su nosioci i daljeg ludila nanošenja strateškog poraza Ruskoj Federaciji. Upravo Brisel, upravo predsednik Francuske Makron, upravo gospodin Merc i izvan Evropske unije naravno gospodin Starmer, premijer Velike Britanije.

Upravo Brisel, upravo predsednik Francuske Makron, upravo gospodin Merc, i izvan EU, gospodin Starmer, premijer Velike Britanije, to od Srbije zahteva veoma rezolutni stav, jer neće biti mesta za jednu ravnopravnu, uvaženu Srbiju, sa ovakvim tendencijama u EU. Nismo mi krivi za to što je gospođa Kalas na čelu za međunarodne odnose, čija rusofobija je dostigla neonacističke ideologije, ta EU o kojoj mi danas govorimo je dovela sebe do neonacističkih stavova, samo što su Jevreje zamenili Rusima. Otuda je na simboličkoj ravni veliki nedostatak ove vlade što u njoj nije gospodin Vulin, ne zbog odbrana lika i dela gospodina Vulina, nego zato što su nam osiono rekli da očekuju da neko ko je ovde veoma jasno profilisan za BRIKS, neće biti u budućoj vladi, i nema ga u ovoj vladi koja se predlaže. To je zapravo, popuštanje pred najcrnjim i najtanjim politikama u svetskim razmerama, ako ne računamo gospodina Netanjahua i Izrael. Ništa gore i crnje na međunarodnoj sceni je danas na svetu uopšte nema od lidera EU.

Vi ste imali gospodina Merca koji poziva Ukrajinu da ruši Krimski most, što je uvod u dostavljanje „taurus“ raketa, kako bi se to izvelo, što nas onda vodi do nesluđenih budućih eskalacija.

Prema tome, pozdravljam to što ste ublažili euforiju i entuzijazam prema EU koji je provejavao ranije u politici vladajuće grupacije, ali vreme vas pretiče. Ovde će se svet podeliti, na one koji su za BRIKS, kao jedini model tog međusobnog razumevanja, uvažavanja i pravde o kojoj ste govorili, i svih onih koji su protiv.

Otuda je zaista veoma važno kada govorite o vojsci, vi ponovo nemate jasan stav u pogledu vojnog roka. Vi kažete, stvorićete se uslovi koji će omogućiti da se onda uključi nova regrutacija, novi vojnici, ali to je sve maglovito. Pa, da li nedostatak vojnog roka jača otadžbinu Srbiju? Koliko godina treba da pričamo o tome. U prošloj Vladi je bila ideja o vojnom roku od 75 dana. To je apsolutno neprimereno. Mi imamo dokaz iz 1999. godine, da je vojni rok od godinu dana stvorio od mladih ljudi borce jednakog kvaliteta, borbene sposobnosti kao i pripadnici specijalne 63. padobranske brigade. Na Košarama i Paštriku se pokazalo koji vojni rok je nama potreban, godinu dana i nema razloga da se o tome debatuje. U vašem ekspozeu vi nemate uopšte jasan odgovor šta i kako u tim situacijama radimo.

Kada ste govorili o Republici Srpskoj i Dejtonskom sporazumu, apsolutno podržavamo vaše razumevanje neophodnosti miroljubivih odnosa, želje da imamo najbolju moguću saradnju i sa Bošnjacima i sa svim drugima, uključujući naravno, kada govorimo o Kosovu i Metohiji sa Albancima, ali nažalost, stvari idu suprotno. Destabilizacija Republike Srpske dolazi od vodećih snaga EU, sada kada Amerika više nije, ili očekujemo da neće biti na tim pozicijama, do juče je to bila i Amerika.

Pitanje za vašu Vladu je – šta Srbija radi ako krene hapšenje Dodika? To nismo čuli. To je neophodan odgovor, ne zato što neko želi sukobe, ne zato što ne želimo najbolje moguće odnose u osnovi, sa našom braćom Bošnjacima, u osnovi, nego zato što druga strana hoće eskalaciju i jasan odlučan stav Srbije, vi ste se zadržali kao moralna snaga, je daleko od potrebnog u ovom trenutku. Daleko od onoga što je izazov, što je realno pred nama. Vrlo ozbiljna namera eskalacije čitavog regiona i apsolutno ugrožavanje srpskog naroda da ima pravo da bira svoje predstavnike u Republici Srbiji. Tu se naravno nadovezujemo na slične takve tendencije Albanaca kojima takođe želimo najbolje moguće odnose, tačno kako ste rekli u skladu sa Ustavom i Rezolucijom 1244, ali ne možete kada druga strana potpomognuta upravo ovim zapadnim faktorima kojima Srbija teži da se priključi, žele eskalaciju i žele sukobe.

U delu u kome govorimo da se ne slažemo oko ekonomske politike, to ću ukratko reći upravo na temi EKSPO-a odnosno svih onih investicija koje zbirno zovemo EKSPO iako naravno, da kažem sam sajam čini oko sedam posto tih investicija ili nešto manje od toga. Gde je razlika? Zašto je drugačija ekonomska politika moguća i poželjna? Zato što u tom paketu imate potpuno pogrešno utvrđene investicione projekte, kao što je nacionalni stadion. Za cenu izgradnje nacionalnog stadiona Srbija je mogla da reši vodosnabdevanje trajno, kvalitetnom pijaćom vodom za 400 hiljada ljudi u Banatu, umesto toga opredelili ste se za nacionalni stadion. To je ogromna razlika. Ogromna razlika je naravno u tome što Fiskalni savet kaže da mi trošimo otprilike duplo više para nego što su tržišne cene kada investiramo iz budžeta.

Drugim rečima, dobar deo tog novca nikada nije ni trebalo da se Srbija zaduži da bi investirala jer je on zapravo koruptivni i time bismo umesto 17 milijardi došli na mnogo niži iznos nego što je potrebno da bismo postigli dobre projekte. Na primer tunel kroz Frušku goru je odličan projekat i ne treba nam 17 milijardi. Ključna razlika je u tome u tom ostatku od deset milijardi investicija. Dobar deo, pola toga može da ide iz primarne emisije, prodajom obveznica Republike Srbije što u ovom modelu koji se primenjuje nije moguće i zabranjeno je zakonom. Dakle, NBS je pod pritiskom MMF zabranjeno da koristi monetarne mehanizme koje Evropska centralna banka koristi, koje koristi FED, koje koristi Engleska banka i sve druge velike centralne banke, zabranjeno.

Da to možemo mi uopšte ne bismo morali da se zadužimo u devizama, odnosno indeksirano u devizama za više od pet milijardi evra za iste dobre projekte koji su u paketu, ne 17,8 nego ne više od pet i postigli bismo sve dobre efekte, jer tu naravno ima veoma veliki broj dobrih projekata. Treba država da investira u infrastrukturu, ali gde je ključna razlika i tu ću sada stati da bih ostavio vreme kolegi Stanojeviću kasnije tokom rasprave, razlika je u tome što mi ne razvijamo naša preduzeća. Kada već imamo potrebu da veoma mnogo investiramo kao država za razvoj infrastruktura Srbije, a imamo tu potrebu, onda se razvijaju domaća preduzeća i oni postaju nosioci svih tih poslova i na taj način nemate odlivanja nikakvog profita nigde i postižete neuporedivo bolje efekte i postižete taj razvoj tehničke inteligencije kojom onda postoji privreda koja može da je apsorbuje i može zapravo da da jedan ukupan razvoj za nadalje.

Dakle, samo ukratko sam rekao o ključnim konceptualnim razlikama zbog čega mi nećemo podržati ovu Vladu. Hvala vam.

Zahvaljujem.

U prepodnevnom delu sednice predsednik poslaničke grupe SNS je imao nadahnuto izlaganje, u jutarnjim satima je bio i duhovit, ali uprkos vrlo efektnoj retorici u nekim bitnim elementima ja ne delim njegove ocene političkog događaja od 15. marta, odnosno od onoga što se dogodilo u subotu. Objasniću to odmah i nešto kasnije ću objasniti jedan detalj gde se ne slažem sa ocenama koje je dala u prepodnevnoj raspravi potpredsednica Paunović.

Dakle, 15. marta, odnosno u subotu po meni imamo dve ključne političke poruke. Jedna je da su i studenti protiv vaninstitucionalne promene vlasti, da su daleko najveći broj građana koji je bio na skupu i koji se razišao na njihov poziv da je skup završen protiv vaninstitucionalne promene vlasti, vladajuća grupacija je protiv vaninstitucionalne promene vlasti, MI- Glas iz naroda je protiv vaninstitucionalne promene vlasti i pojedini poslanici. Dakle, dobili smo jedinstvo protiv ovih koji su hteli da zapale Skupštinu, koji hoće da sruše državne institucije, protiv svih proglasa, „Kreni – promeni“ i ostalih koji žele da bude tuče, svađe i nelegalnih postupaka kojima bi se neko dočepao vlasti.

Dakle, dobili smo jedan nukleus zajedništva koji prethodno nije postojao. To je jedna poruka.

Druga poruka koja je izuzetno važna zbog atmosfere i broja, za koji niko ne spori da je izuzetno veliki. To je poruka vama u vladajućoj grupaciji da ovako kako ste do sada vladali nije dobro za jedan značajan broj ljudi, veoma značajan broj ljudi nije dobro i šalje vam se poruka upravo u oblasti kriminala i korupcije i upravo u oblasti kadrovskih rešenja. Predsednik Vučić kaže da pola Vlade treba da se menja.

Dakle, sa 12 godina vladanja naravno da je to odgovornost vladajuće grupacije. Da li su prethodni bili korumpirani, da li su razrađivali mehanizme kriminala i korupcije? Pa, nesporno. Apsolutno nesporno, ali posle 12 godina to je vaša odgovornost i vi morate, ne morate, ali bi bilo na veliku korist građana da od danas pa u buduće bitno drugačije sami vodite te poslove. To pred nas sve postavlja jedan zahtev da razmišljamo naročito u oblastima transparentnosti svih oblika trošenja državnih para.

Ovde u parlamentu treba da razmislimo, ako bude prilike, ako se ne bude išlo na vanredne izbore, to je opet samo pitanje vladajuće grupacije da li hoće Vladu ili vanredne izbore, to je vaše, ali šta treba promeniti da ne dolazimo u situaciju da su nam ugovori o stranim ulaganjima zacrnjeni, da imamo problema oko finansijskih podataka kako se to finansira, itd. To moramo da menjamo i moramo da menjamo u kontrolnim organima ono što inače DRI radi, da prati. Ne kad se nešto dogodi, pa unazad, nego dok se događa kroz sve organe.

Imamo, dakle, dve vrlo važne stvari koje su se dogodile koje su pozitivne, ali imamo zaista pokušaj rušenja države Srbije. To nije većinski studentski deo. Dakle, da li i tu ima ubačenih elemenata koji žele? To je nesumnjivo, ali to nije većinski.

Ono što mene brine kada čujem te mlade ljude na televizijama koji kažu – mi smo apsolutno protiv nasilja, to je što oni ne razumeju, čini mi se da najiskrenije ne razumeju da je blokada fakulteta nasilje. Izgleda da tamo profesori i dekani koji to treba da ako im već nije jasno objasne rade suprotno. Za gospodina rektora sam siguran da doliva ulje na vatru ne bi li bilo sve gore i gore. To sam siguran, prema njegovim javnim nastupima. Zašto oni to ne razumeju, to je meni neshvatljivo, i tu se sad sa koleginicom Paunović ne slažem. Ona je rekla – zadatak rektora i dekana je da vode računa i o ovim studentima koji žele da studiraju. Ne, zadatak rektora i dekana je da samo vode računa o onima koji žele da studiraju jer je to ljudsko pravo zagarantovano Ustavom i bezuslovno se mora obezbediti svakom studentu koji hoće da studira da može da studira.

Pod b) može da se razmatra da li neki fakulteta želi da prihvati neke plenume sa nekim savetima, ali ne u blokadi fakulteta, nego kad nema blokade fakulteta studenti ne žele da se organizuju na zakonom predviđen način, nego imaju neku želju da svoje interese i na neki drugi način rade, ali bez blokade nastave.

U ozbiljnom smo problemu kada smo došli do toga da veliki broj nastavnika u srednjim i osnovnim školama, ne mislim da je većina, ali zabrinjavajuće veliki broj nastavnika takođe primenjuje nasilje u još gorem obliku prema deci koja žele da se obrazuju i prema roditeljima koji žele da im se deca obrazuju a ne mogu.

Studenti, nastavnici i svi drugi, nije teško razumeti kad primenjujete nasilje, vi ćete rađati tenzije i potencijalna nasilja dalja onih koji neće to vaše nasilje više da trpe.

Dakle, imali smo danas taj najflagrantniji oblik, sad bukvalno neko ušao i studenta bukvalno fizički oštetio, ugrozio, ne znam sad tačne podatke. Ali, nije samo to. Tu ima jedna potpuna neprihvatljivost ismevanja studenata koji hoće da uče. To je jedna vrsta ostrakizma, jedna vrsta vršenja, naročito na društvenim mrežama, neviđenog pritiska na svakoga ko želi da normalno obavlja svoje studentske ili učeničke ili druge funkcije. Tih studenata ima desetine hiljada. Neki put sam slušao neku studentkinju koja kaže – pa, dobro, stvarno ima tih koji bi hteli da studiraju, ali evo, oni mogu da dođu na plenum, pa da razgovaramo.

Mlada damo, vi ste nekome oteli Ustavom garantovano pravo i kao znak, šta, imperatorske milosti mu dajete mogućnost da dođe, pa i da razgovara sa vama. Pa, na šta to liči? A kad vi imate svoje zahteve, o njima ne može da se diskutuje, nego kaže – nije mi jasno zašto smatraš da ovo nije ispunjeno, ti kažeš – neću da pričam s tobom. A kad nekome otmeš Ustavom garantovano pravo, onda misliš da to nije nasilje, misliš, pa dobro, evo mu utešno neka dođe da razgovaramo.

Dakle, poraženi su svi oni, ne samo ovi koji su ovde rušili i palili Skupštinu sa željom da unište Skupštinu kao instituciju, nego i svi oni koji nisu ali zagovaraju prelazne vlade, ustavotvorne skupštine i slično.

Samo da objasnim stav Mi – glas iz naroda zašto smo mi protiv prelazne vlade. Znam da je to vama jasno, nego zbog građana. Zahtev za prelaznom vladom znači da neko treba da se odrekne suvereniteta koji su građani na njega preneli, treba da se napravi takav pritisak na vladajuću grupaciju koja treba da popusti i da kaže – dobio sam suverenitet od građana, ali je ovaj pritisak toliko veliki da se ja odričem suvereniteta koji su mi građani dali.

Zato smo mi iz Mi-Glas iz naroda protiv prelazne vlade, jer smo protiv odricanja od suvereniteta, a jesmo za to da Vlada padne. Mi imamo drugačiju politiku iz drugih razloga, da sada ne idem u detalje, evo recimo gospodin Šutanovac, kao kandidat za našeg ambasadora u Vašington, kao ilustracija, ali nismo za to da se iko odriče suvereniteta i ne treba da se odriče suvereniteta.

Jedna digresija, pošto je bilo govora i o tome u našoj političkoj praksi od devedesetih godine na ovamo, jedini izuzetak kada je postojala prelazna vlada je bilo 2000. godine, ali po suštini to nije, između 5. oktobra i izbora u decembru mesecu te godine, bilo odricanje od suvereniteta zato što su, uz predsedničke izbore gde je, uzgred budi rečeno, Koštunica dobio 600 hiljada glasova više od Slobodana Miloševića, a ako gledamo bez Crne Gore dobio je više od 700 hiljada glasova više u Srbiji, više od 700 hiljada glasova. Zamislite da neko pobedi Vučića sa 700 hiljada glasov i sada postavljamo pitanje suvereniteta. Dakle, prosto, ubedljivo je bilo i na svim lokalnim izborima smo apsolutno pobedili. Mi smo tada, primera radi, u Beogradu od 110 odbornika, mislim da smo imali 103 i u prvom krugu mislim da smo imali oko 100. Bio je većinski sistem, ali u Beogradu skoro na svim izborima smo dobili preko 50%. Recimo, moja izborna jedinica je bio Blok 45, dobio sam preko 70%, ne zato što sam Branko Pavlović, nego je bila takva atmosfera, radio sam kampanju od vrata do vrata pa je to pomoglo. Nezavisno od toga, na svim tim rezultatima se videlo šta građani žele, nije sporno, pa se napravio taj jedan prelazni period koji suštinski nije ugrožavao legitimitet koji se zasniva na volji građana. Oko ovih papira koji su paljeni, svi smo imali zapisnike, koji su potpisali birački odbori, koji su svi do jednog bili u stalnom sazivu sastavljeni od SPS, radikala i JUL-a, njihovom odlukom. Prema tome to nije sporno, taj deo uopšte nije sporan.

Jedna stvar koju sam hteo kad sam već na tim godinama, a oko ovog pitanja zvučnog topa i tog naglog bežanja ljudi. Kada razgovaram sa ljudima, oni kažu – pa, Branko, nemoguće je da se tako ljudi razbeže. Sada ću da vam kažem iz prve ruke, 24. septembar 2000. godine, čekamo u noći objavljivanje rezultata glasanja na Terazijama, vrlo je mali broj nas iz DOS-a, možda nas je bilo 2.000, 2.500, i ovi iz DB, inspektori u civilu i vojna bezbednost. U jednom trenutku na Terazijama, kontejner, neko ga je gurnuo, je udario u stub i taj udarac dovede do identične bežanije 1.500 ljudi sa Terazija, na ćoškove. Ništa nije bilo, kontejner lupio, ali su ljudi u povećanoj tenziji i beznačajan događaj. Boga mi, trebao im je jedno skoro minut da se vrate, u stanju u kome su…. Posle su to sve heroji, ali tada im je trebao skoro minut da se vrate.

Dakle, sigurno je nekog uzroka bilo, nešto je bilo, ali da mora da bude nešto dramatično da bi ljudi tako reagovali, to je netačno, ali ja vam iz prve ruke govorim. Slušao sam neke, pa oni su psiholozi, oni sada ulaze u teorije, ma ne, što kaže onaj, ja odo. Dakle, tačno sam bio tada tu i video sam i smejao sam se ko lud, kako mi sada čekamo rezultate izbora, ali jedan udarac kontejnera je naterao u bežaniju 1.500 ljudi. Isto. Zašto beže ka ćoškovima? Podsvesno. Ako misli da je opasno, čovek neće da bude gde može opasnost da mu dođe sa svih strana i on podsvesno ide ka zidu, ide ka nečemu što mu se čini da je bezbedno. Identično postupanje je bilo 24. septembra 2000. godine na Terazijama, mislim, negde oko 11.00 sati uveče. Potpuno isto.

Šta je bilo tačno? Šta su bili tačni povodi? To će se videti, ali da znaju građani da ta priča – nemoguće je da toliki broj ljudi tako se ponaša, a da ništa u ovom smislu ozbiljnijeg nije bilo moguće. Dokazano iskustveno, provereno, moguće je.

Šta nam valja činiti? Ozbiljno mora da se krene u vraćanje nastave. To je apsolutno prioritet svih prioriteta. Ja sam bio nezadovoljan što se ne primenjuju Ustav i zakon inače, ali sada više to ne može da se ne primenjuje, a naročito kada su u pitanju osnovne i srednje škole, a sa studentima, poziv za njih, oni ovo ne gledaju, ali možda će im neko preneti – krenite da preispitujete svoje stavove. Imaš ti pravo da smatraš da nešto nije ispunjeno, koliko god hoćeš, bio u pravu ili ne bio, ali nemaš pravo da blokiraš fakultet. Apsolutno nemaš. Nanosiš Srbiji neverovatnu štetu. Prvo, postupaš protivustavno, pa onda nanosiš Srbiji neverovatnu štetu. U kojim okolnostima? Pogledajte, o tome sam isto ranije govorio, povećanje eskalacije napada na srpski narod, Republiku Srpsku i Srbiju. Zašto i Srbiju? Zato što je potpuna destabilizacija regiona na delu, potpuni pokušaj da se ponovo region uvuče u haos preko onoga što se formalno radi Dodiku, Viškoviću i predsedniku Skupštine Republike Srpske. Suštinski je to mnogo dublja stvar, mnogo dublja igra, to su globalističke strukture koje žele da dokažu i u Rumuniji, i u Mađarskoj, i u Republici Srpskoj, i na Kosovu, i ovde, i u Siriji, i protiv Hutija itd, žele da pokažu da sve to mora da vri, da sve to mora da ide u haos.

Studenti, u tim okolnostima napada na srpski narod, Republiku Srpsku i Republiku Srbiju smatrati da imati jedan minut vremena da još budete u blokadi zato što smatrate da vam neki zahtevi nisu ispunjeni... Lično mislim da kod drugog zahteva moramo da zahtevamo i od policije i od tužilaštva da preciznije se izjasne, detaljnije i preciznije o svakom od tih elemenata koji još uvek nisu dobili u javnosti dovoljno razjašnjenje. Moguće da su u postupcima dobili, ali moraju svi da se nauče da u ovako povišenim tenzijama ne može da se komunicira sa javnošću na uobičajeni način. Mora mnogo više da se bude otvoren i za novinarska pitanja i za objašnjenje itd, bez obzira što studenti ne žele razgovor. Sam idi u objašnjenja, pa ćeš dokazati da si postupio ili će se ostaviti da nisu postupio. To nam je prvi zadatak.

Drugi zadatak nam je da, ako bude vremena u daljem radu ove Skupštine, bitno popravimo da nema više ne transparentnosti kada država troši pare, osim tamo gde je nacionalna bezbednost. To je okej. Da tu značajno doprinesemo kako stvari treba da izgledaju, a sve drugo je odgovornost, pre svega, na vladajućoj grupaciji u onom smislu u kom sam govorio, vaše borbe protiv korupcije i kriminala za ubuduće. Vi ste tu u pravu – korupcija i kriminal tamo gde je bilo za u prošlost je stvar državnih organa, ali vaši kadrovi i postupanje za budućnost je i te kako stvar i vaše vladajuće grupacije.

Na kraju jedna pohvala za naš državni vrh u pogledu reakcije za nesreću koja se dogodila u Makedoniji. To je bilo pravovremeno. To je bilo po dubini, po sadržini, po načinu pomoći maksimum što je Srbija trebala da uradi i veoma mi je drago da smo na taj način postupili u slučaju te teške tragedija koja se dogodila. Rekao sam u Makedoniji, ali to sad ne sme da se kaže, u Severnoj Makedoniji. Hvala vam.

Vrlo kratko, neću ni dva minuta. Sve se ja to slažem. U velikoj meri nas je neprijatelj nadigrao i postigao tačke oslonca preko kojih sada pokušava da diriguje političku scenu u Srbiji, ali je na sreću naišao na kontru kod značajnog broja mladih ljudi. To spajanje Proglasa i njih sa protestima je trebalo da se dogodi u Novom Sadu, pa im je propalo. Bombe, baklje i ostalo je panični pokušaj radikalizacije zato što im je propalo.

Dakle, da li opasnost postoji? Apsolutno, da se to nekako spoji, ali da li tu ima elemenata očigledno zdravog patriotskog razmišljanja. Bila je zastava UČK, ali bilo je hiljade srpskih zastava i bilo je da se ogroman broj ljudi razišao kada su studenti rekli – ovo nije više naš protest, što je i te kako omogućilo snagama reda da bez problema uz velike napore, suzdržanost i sve ostalo održe stvari do kraja. Ja na to mislim.

Dakle, da li smo u jednom trenutku nadigrani – jesmo. Da li su ovi o kojima ste vi govorili poimence, njima se bavi tužilaštvo. Tako da, njih nisam ni spominjao. To se valjda podrazumeva. Ali, mnogo šire je to ispiranje mozgova, mnogo šire je ta mržnja usađena u ljude i tu smo nadigrani. I sad, tu smo gde smo. Treba da vidimo kako sada dalje iz toga da izlazimo i mislim da je vrlo dobro tražiti pozitivnu kopču gde god se može. Tamo gde se ne može, ne može. Hvala.

Zahvaljujem.

Amandman je duži, ali suština tog amandmana je da se ispravi jedan nedostatak koji je predviđen ovim Predlogom izmenama i dopunama zakona da rad na određeno vreme ne može da preraste na rad na neodređeno vreme.

Naime, on nije uopšte u saglasnosti sa činjenicama i realnim stanjem u kome se Srbija nalazi.

Mi imamo izuzetno veliki broj ljudi koji godinama uzastopno rade na određeno vreme, pet, sedam, 10, 12 godina i oni zapravo rade posao koji je predviđen za poslove na neodređeno vreme. Dužina njihovog trajanja to dokazuje i zapravo država kao poslodavac se ogrešila o te ljude. Oni su neprekidno u strahu, oni ne mogu da uzimaju kredite i da konkurišu za rešavanje svojih drugih životnih potreba, a onda im se stavlja u poziciju da treba da se nešto naknadno dokazuju na nekim konkursima.

Ideja amandmana koji sam predložio je da onaj ko je ocenjen kao veoma dobar, na poslovima koje je radio na određeno vreme duže od dve godine ima prava da mu to preraste u rad na neodređeno vreme, jer smo mi u realnoj situaciji da ispravimo nepravdu, koja je učinjena velikom broju ljudi koji rade u sistemima gde je država poslodavac ili gde su prosveta, zdravstvo, itd. oni koji primaju plate iz budžeta. Kada se to reši, onda za nadalje ovaj sistem, godinu dana, pa interni konkurs o kome ministarka je govorila da je prihvatljiv, ali ovaj zakonski predlog ne adresira jedan gorući problem koji postoji u našem društvu i zato sam podneo ovaj amandman. Hvala.

Zahvaljujem.

Razlika između ovog rešenja, interni konkurs i ovog mog predloga automatskog prevođenja, koji je ocenjen dobro, odlično, je u tome što će interni konkursi biti dozvoljeni samo onda kada Ministarstvo finansija, odnosno MMF to odobri.

Mi imamo mnogo dublje kadrovske i ljudske potrebe nego one koje sagledava MMF, odnosno budžetski sistem Ministarstva finansija. Prema tome, mora da se nađe balans.

Ne može samo kriterijum finansija da bude onaj koji će opredeljivati na koji način treba da se povećava kvalitet naših kadrova u svim institucijama i na koji način mora da se poveća kvalitet života.

Naime, taj pristup MMF-a ne vidi sledeću stvar, baš finansijski. Onog trenutka kada neko postane zaposlen na neodređeno vreme, on počinje više da troši, jer kada je na određeno vreme, on je stalno u strahu da mu se neće produžiti i uvek manje troši nego što bi trošio inače i ima mogućnosti da poveća potrošnju preko kredita, što povećava BDP i što kompenzuje finansijski trenutni izdatak o kome razmišlja Ministarstvo finansija i MMF, tako da sam to hteo samo da pojasnim.

Vrlo je velika razlika, iako na prvi pogled to ne izgleda između internih konkursa koji to omogućavaju i automatskog prelaska za one koji su se pokazali kao odlični ili vrlo dobri i dugo rade.

Hvala vam.

Hvala.

Izmene ovog zakona sadrže dva člana, drugi je kada zakon stupa na snagu. Dakle, taj jedan jedini član u meritumu u stvari uvodi pravilo da se više neće od državnih privredni subjekata preduzeće, što bi smo nekada rekli, odvajati određeni procenat u fond koji je namenjen za četiri miliona građana koji na drugi način u privatizacijama nisu ostvarili nikakva svoja prava.

Dakle, ovim zakonskim predlogom se uskraćuju buduća sredstva za četiri miliona građana, koliko god bila ta sredstva, budući da su ti građani inače oštećeni u svim prethodnim postupcima privatizacije naročito od 2001. godine na ovamo. Do tada su po ranijim zakonima mogli da učestvuju i oni u privatizaciji onda im nikako ne treba dalje uskraćivati mogućnost da dobijaju kolika god sredstva, ali ipak nekakva sredstva.

Tako da ovaj zakon nije trebalo ni donositi. Prosto, menja se jedno postojeće pravilo u hodu i odjedanput se isključuje jedna mogućnost na koju su oni računali ranije. Sećate se krenulo je od onih 1000 evra za svakog građanina, to je taj koncept koji je unet u naš pravni sistem, kao odgovor na onu jednu jedinu narodnu inicijativu koju sam imao čast da ja, kao profesionalac vodim ispred sindikata gde smo skupili 560 hiljada potpisa za sedam dana i to je jedina narodna inicijativa koja je u 2006. godini imala prilike da ovde u parlamentu iznese svoje stavove i svoje zakonske predloge.

Sada se od tih 1000 evra još dalje skraćuje, naravno to je uvek bila bajka, dalje se skraćuje ta mogućnost građana da nešto dobijaju, to je prosto pogrešno. Tako da moj amandman jeste – briše se, ali prosto pošto je samo jedan član u meritumu nije nikada ni trebalo ići tim putem. Hvala.

Zahvaljujem.

Zbog jučerašnjeg dana imamo potrebu da malo šire objasnimo poziciju Mi – Glas iz naroda. Mi smo ovde u sali, učestvujemo u radu Narodne skupštine kao opoziciona grupacija, zato što smatramo da zalaganje za smenom vlasti ne može da se postiže rušenjem države. Opoziciono delovanje ima ograničenje, ono se sastoji u poštovanju Ustava, zakona i države Srbije i ne može se pretpostaviti politička potreba za promenom vlasti, za šta se zalažu sve opozicione grupacije, potrebama države za njenim funkcionisanjem. To je razlika između nas i svih drugih opozicionih grupacija.

Neke su ekstremno globalističke, prozapadne, njima je prirodno da ruše države, jer je globalistički koncept inače rušenje države svuda u svetu, pa rušenje i ovde. Oni su nastupali uglavnom kao „Srbija protiv nasilja“. Imamo ove druge suverenističke grupacije koje su juče bile kolovođe u rušenju institucije Narodne skupštine Republike Srbije. Dakle, njima funkcionisanje Narodne skupštine, bez čijeg funkcionisanja država i pravna država uopšte ne mogu da postoje, nezamislivo je, ne predstavljaju ništa, a suverenisti su. To je potpuno šizofrena situacija. I jedni i drugi ruše državu, ali jednima je to prirodno jer su globalisti, a drugi su još i kontradiktorni i rade nešto što ne sme da radi nikada nijedna opoziciona grupacija. Imamo jednu suverenističku koja nije učestvovali ni u čemu, ali podržava da državni organi ne postoje, da je sve u nekom vanrednom stanju i da ništa ne funkcioniše. U kojim okolnostima se to tvrdi?

9/1 JJ/LjL 11.25-11.35

U međunarodnim okolnostima nesumnjivog napada na pravo srpskog naroda da bira svoje političke predstavnike koji se pojavno vezuju za predsednika Dodika i presudu protiv njega. Ali, nije on bitan. Politička suština tog napada je napad na ceo srpski narod, da mu se oduzme pravo da bira svoje predstavnike i da se izvrši eskalacija sukoba u regionu, da bi se nova miroljubiva politika koja dolazi ovoga puta iz Amerike u Evropi osujetila i da bi se razbuktali novi plamenovi i dokazalo da je ta miroljubiva politika pogrešna iz Amerike na ovu stranu, oslanjajući se na ekstremne globalističke krugove u Evropi koji su i danas u zapadnoj Evropi na vlasti.

U tim okolnostima i ovo što je već rečeno, u želji da se srpskom narodu ne dozvoli da bira svoje predstavnike na Kosovu i Metohiji, se negira funkcionisanje i postojanje državnih organa. Tu se mi razlikujemo.

I mi smo za promenu vlasti, ali u skladu sa Ustavom i zakonom i nikakva destabilizacija Srbije u datim okolnostima i uslovima i zato mi učestvujemo u ovom radu. Zato.

Imamo jedan veći društveni problem. Naime, decenijama je ta globalistička ideologija, koja inače potiskuje bilo kakvo razmatranje činjenica, dakle, ključna pozicija da biste ovladali mišljenjem ljudi, masovnim mišljenjem ljudi, prvo i osnovno, mora da se izbaci uopšte rasprava o činjenicama, da ne sme da se govori šta je tačno a šta nije, šta je istinito a šta je lažno, nego se formiraju grupe koje se mrze ili obožavaju, oko kojih se prave narativi kao prepoznavanje, na čijoj si strani, u čiju korist to ide. I ako neko trezveno kaže - ovo je ispravno a ovo nije ispravno, ne uklapa se u podelu i odmah se odbija bilo kakva argumentacija.

Kada to postaje eksplozivna naprava? Kada se spoji sa dobrotom ljudi, sa saosećanjem ljudi. Nekada su to lažne ideje, kao majka zemlja umire, nekada kitovi izumiru, što je tačno, a ovde kod nas tragedija u Novom Sadu. I onda se pokrene u ljudima ono najbolje u njima, emocije i saosećajnost i spoji se sa ranije postignutim narativima - ovo je zlo, ovo je dobro. I tada dolazimo u situaciju gde se uopšte ne čujemo, gde se argumenti odbijaju, zato što čovek ima utisak - pa, ja radim sve što radim i kad protestujem i kad se bunim, iz najboljih namera, ne razumevajući da je problem u tome što je doveden u psihološko stanje, da nije sposoban više da preispituje činjenice i stavove koje je prethodno neko drugi zauzeo. To je vrlo, vrlo veliki problem.

Otuda je usvajanje ovog zakona kao mehanizam smirivanja tenzija i spuštanja emocija kod ljudi, da bismo mogli da razgovaramo o činjenicama istinitosti i laži, tačno i netačno, dobra. Nije dobro što je u okviru onoga što su zahtevi i što je utkano u ovaj predlog zakona, ima odgovornosti i vlasti. U kom elementu? U onom elementu u kome zaista fakulteti u Beogradu nisu imali para da plate grejanje. Zaista je kršenjem propisa, jer ovo što je sada predviđeno kao materijalna pomoć fakultetima već bilo u našem pravnom poretku, iste odredbe su bile, samo u uredbi, i tu je odgovornost Ministarstva finansija, tu je odgovornost direktno Siniše Malog, zašto je ikada bilo došlo do toga da studenti moraju da se smrzavaju u svojim amfiteatrima, u svojim prostorijama, da nemaju uslove za rad? To država nikada ne sme sebi da dozvoli. A postojali su propisi i pre ovog zakona koji su to omogućavali.

Drugi zahtevi su po meni potpuno neprihvatljivi, da se plaća pola školarine za one koji nisu na budžetu. To je potpuno neprihvatljiv zahtev, ali razumem da se u ovom trenutku pravi jedan iskorak više da bi se spustile tenzije i da bismo došli do nekakvog boljeg razumevanja ukupnih stanja i ukupnih daljih koraka u našem radu.

9/2 JJ/LjL

Jedna rečenica, moram da kažem, jer je to česta zabluda, oko položaja predsednika Republike. Ne slažem se da predsednik Republike ne može da se kritikuje. On i te kako može da se kritikuje kao i bilo ko drugi i vrlo oštro može da se kritikuje, ali mora da se uvažava funkcija predsednika i mora da se uvažava činjenica da je u našem ustavnom konceptu predsednik biran neposredno od građana. On posle u ovlašćenjima ima mala ovlašćenja koja se inače u komparativnim ustavnim porecima daju predsednicima koje bira parlament, tako da ovlašćenja koja se nabrajaju za predsednika ne odgovaraju političkoj činjenici da ga građani biraju direktno. To je tačno. Ali, sama činjenica da su ga građani birali direktno, gospodin Vučić ali i bilo koji drugi predsednik, on jeste po funkciji najjača politička ličnost, prema tome, i te kako je pozvan da razmatra, raspravlja i analizira sva najvažnija društvena pitanja. Ne može da daje naloge drugim državnim organima, ne može da se meša u rad drugih državnih organa, ali i te kako je nadležan da raspravlja, razgovara itd. Dakle, kritika, svakako, i vrlo oštra kritika, ali ne bez uvažavanja.

Ista stvar je i sa Skupštinom, ista stvar je i sa funkcionerima Narodne skupštine. Onog trenutka kad se izbori završe, ima se uvažiti institucija i predstavnici institucija, a posle možemo da se kritikujemo i treba da se kritikujemo kad god neko misli da nije u redu i da nije dobro to kako se radi i na koji način se postupa. Ali, biranim rečima, bez uvreda. Ovo što smo juče imali, to je pokušaj da se dokaže da država Srbija ne postoji. I to je za nas apsolutno neprihvatljivo i za to potpunu odgovornost snose oni akteri koji su to izazvali iz opozicionih krugova. Eto, samo toliko sam hteo. Hvala.

Bukvalno dvadeset sekundi, baš gledajući u budućnost, kada se studenti smrzavaju, onda država plati grejanje, pa onda kroz nadzorne inspekcijske organe sa rukovodstvom, dekanima fakulteta raspravlja, ko je koliko platio i ko je koliko trebalo da plati. Obrnuto se stvara utisak da država ne brine o univerzitetu, o studentima itd. Dakle, za ubuduće, kada se već dođe u situaciju, ne isteruje se mak na konac ko je u pravu i ko je koliko trošio, preko leđa studenata, nego se direktno plate računi za grejanje i materijalne troškove, a kasnije se kroz nadzorno inspekcijske poslove reguliše odnos sa fakultetom. Hvala.

Gospodin Vulin me je pomenuo, pa pravo na repliku.

Dve stvari samo, na početku kada kažete, opozicija je, samo da istaknemo da Mi glas iz naroda, ni na koji način nije učestvovao u jučerašnjem haosu, da se ne stvara zabuna.

Jedno kratko, oko primene Poslovnika. Da, ja mislim da je predsednica pogrešila, Ana Brnabić samo toliko što nije izrekla meru udaljenja svima koji su u tome učestvovali, dala pauzu. U pauzi stvorila uslove za nastavak rada i onda nastavila rad. Dakle, ne prekid, to je tačno, to je ispravna odluka, nego prosto po Poslovniku direktna mera udaljenja svima koji su u tome učestvovali, pauza, provetri se, obezbeđenje reši to pitanje udaljenja, poslanici koji žele da rade u Skupštini se vrate i nastavi se dalji rad.

Ovde mislim, sada bih hteo da se obratim, naravno građanima, ali pre svega našim nastavnicima. Koleginica koja je iznosila argumentaciju kako oni time što su u obustavi nastave ne krše ustavno pravo na obrazovanje je dala jednu apsolutno netačno tumačenje Ustava Republike Srbije. Nažalost, dragi nastavnici, vi brutalno kršite pravo na obrazovanje time što kažete, odbijamo da učimo decu. Dakle, podržavati

17/3 JJ/LŽ

zahtevi i mi podržavamo zahteve zbog nagomilanih problema korupcije, kriminala, loših kadrova i tako dalje, ali metod borbe obustave nastave i na fakultetima, a da ne govorimo ovde gde su deca u pitanju, jer u srednjoj školi veoma mali broj njih je punoletan, je apsolutno neprihvatljiv.

18/1 VS/JG 12.55 – 13.05

Bojim se da slične kolege im pune glavu time kako oni ne krše Ustav kako to ima neko objašnjenje koje im daje za pravo. Molim vas, ozbiljnije razumite situaciju, apsolutno kršite, jer ovde su sad nabrojana neka druga prava od kojih bih možda mogli jedino da pomenemo izborno pravo. Pa, šta ćete izborno pravo da štitite tako što ćete kršiti pravo lično pravo na obrazovanje nekog deteta? Pa, to je besmisleno.

Molim vas shvatite da ste uhvaćeni u jednu zamku narativa koje vaše plemenite želje da bude bolje u društvu i nagomilane probleme guraju vas da rešavate na jedan apsolutno neprihvatljiv način i neustavan način, pa nikada ne možemo doći do pravne države i vladavine prava tako što ćemo kršiti osnovna načela Ustava o ljudskim pravima što vi činite obustavom nastave i što pre prekinite i vratite se u normalan rad, a protestvujte u slobodno vreme i podržavajte i mi podržavamo čitav niz opravdanih zahteva pri čemu se slažem da nisu svi studentski zahtevi opravdani. Tumačenje kako za njih ne bi trebalo da važi procesuiranje je takođe kršenje prava svaka ideja pravne države, jel to zapravo zabranjuje nadležnom organu tužilaštvu da ono postupa po zakonu, a sutra kažemo taj organ mora da postupa samostalno u svom radu u skladu sa Ustavom i zakonom. Pa, kako? Kako tražiš da postupa samostalno u skladu sa Ustavom i zakonom, ali ne kada si ti u pitanju?

Time se sada vraćam, žao mi je gospodin Vulin sada nije tu objasnio je iz političkog ugla zašto vlast taktizira vodeći računa o nekim šturim političkim kontekstima kada striktno primenjuje zakon, a kada ne, i izneo je pozitivne strane takvog pristupa.

Međutim, takav pristup ima i negativne strane on kaže – vaga se balansira se, ali to se vidi ovo što je ministarka Đukanović rekla objašnjavajući poziciju vezano za plate. Dakle, da se mi razumemo kod nas u našem pravnom sistemu obustava nastave ne postoji, postoji štrajk. Štrajk može biti samo iz profesionalnih ili materijalnih razloga tragedija poginuli ljudi bilo gde ovde konkretno u Novom Sadu uopšte ne može da bude zakonit osnov za bilo kakav štrajk, ni po jednoj Međunarodnoj konvenciji, ni po zakonu Srbije. Može se raspravljati da li naš zakon zahtevajući minimum procesa rada u prosveti je u skladu sa međunarodnim konvencijama ili nije to je jedno vrlo komplikovano pravno pitanje, ja ga sada neću otvarati, ali nikako ne možete uopšte da se pozivate na pravo na štrajk iz ovih razloga iz kojih se vrši obustava nastave.

Dakle, po zakonu obavezna primena je disciplinski postupak sa vrlo mogućim ishodom otkaza u tim situacijama to je po zakonu. Ovde se ide na mnogo blaže, ja se slažem ko može više, može i manje, ali sada pošto smo ih navikli iz ovih političko opravdanih razloga da zakon može i da važi i da ne važi. Sada je njima strašno što se primenjuje i neuporedivo blaža mera od one koja se zakonom inače primenjuje i oni kažu mi smo besni, mi hoćemo itd. Dakle, samo upozoravam da to vaganje ne sme da bude ad hoc vaganje kada se odstupa od zakona nego dublje sagledavanje daljih posledica kuda sve to vodi?

Ja najljubaznije molim nastavno osoblje da vrlo ozbiljno shvate da su uhvaćeni u mrežu narativa gde se argumentacija odbija od njih i da nisu spremni da preispitaju sopstvene stavove. Vi kao fakultetski obrazovani građani i nastavnici prvo i osnovno morate da se vratite mirnom, staloženom preispitivanju sopstvenih stavova i na kojim argumentima zasnivate svoju poziciju i onda odatle da krenete što je mogućim brzim koracima ka uspostavljanju punog prava svakoga na obrazovanje, a naročito naše dece.

Kada su roditelji u pitanju ovde je bilo rečeno - onaj ko kaže ne dam da mi, protiv toga sam da mi deca idu u školu, on ne samo da šteti svom detetu, on je preuzeo sebi pravo da šteti tuđem detetu.

18/2 VS/JG

Svako od nas koji je dovoljno star kada hoće da kazni svoje dete nikada mu ne padne na pamet da kazni tuđe dete, nego ako je tuđe dete uradilo nešto baš mnogo loše onda kontaktira njegove roditelje, pa kaže izvinite događa se to i to.

Ovde se dalo za pravo da se kažnjavaju, da se štete, da se nanosi šteta Ustavnih prava ne samo sopstvena deca nego i tuđa deca. Nastavnici u školu se išlo za vreme Drugog svetskog rata i tada se išlo u školu i tada su se deca obrazovala.

Prema tome jedna je stvar podržavati, mi to vrlo podržavamo ovaj prvi zahtev transparentnost kako se troše pare, korupcija to je sve u redu, ovo da se procesuiraju oni koji su napadali one koji su protestvovali, apsolutno to sve podržavamo, ali ovde nastavnici što pre moraju da prekinu sa ovim i na fakultetu to isto važi i na fakultetu i to je zabranjeno i to je protivustavno i molim vas, nemojte se povoditi sa objašnjenjima koji vam kažu – da to nekako ipak može da bude, a da nije kršenje Ustava i zakona, to je flagrantno kršenje Ustava i zakona i sa tim se mora prekinuti odmah.

Vrlo kratko.

Nije dobro da mi ovde definišemo krivična dela, da kvalifikujemo događaje koji su se juče dogodili, jer će se to tumačiti kao pritisak na rad drugih državnih organa, ali jeste opravdan zahtev prema tužilaštvu da hitno uzme u razmatranje sve ono što se dogodilo i da hitno izađe u javnost sa svojim viđenjem i svojim kvalifikacijama onoga što se dogodilo juče u Skupštini. Hvala.

Zahvaljujem.

Imam dva pitanja za Vladu Republike Srbije.

Nevreme i grad su 24. jula uništili voćnjake u Bujanovcu, pogotovo u selu Lopardince. Procenjena je šteta na 90%. Naravno, stradala su i sela u kojima žive Albanci, ali Bujanovac nema mogućnosti da nadoknadi tu štetu i pitanje za Vladu je kada mogu ljudi kojima je uništeno ono od čega zapravo žive da očekuju nadoknadu te štete? Ponavljam, ona je u Lopardincima procenjena na 90%.

Zašto ističem Bujanovac, iako su tradala i neka sela koja pripadaju Vranju, ali to je ipak mnogo veći grad i opština, zbog toga što u Bujanovcu nije otvorena ni jedna fabrika i kada ljudi imaju takvu nesreću da im stradaju zasadi koji im čine gro njihovog prihoda, onda je brzina rešavanja tih problema od veoma velike važnosti, jer ćemo se posle susresti sa time da nemaju perspektivu i da mladi ljudi napuštaju te delove, a znamo da je reč o osetljivim opštinama u kojima su Srbi u manjini i veoma je važno da imaju stabilnost i ekonomsku sigurnost, radi opstanka i nastavka života u tim predelima.

Drugo pitanje je vezano za utvrđivanje politike u oblasti međunarodnih odnosa, pošto je Vlada po Ustavu zadužena za utvrđivanje politike, pa i u međunarodnim odnosima. U pogledu odnosa Srbije prema BRIKS-u, potrebno je da Vlada, po mom mišljenju, izađe sa politikom Srbije prema BRIKS-u kojom bi bilo utvrđeno da je od državnog interesa da svi predstavnici Srbije obavezno prisustvuju svim samitima i svim drugim telima i radnim grupama BRIKS-a, radi ostvarenja i zaštite naših i državnih i ekonomskih interesa i da onda ne moramo da očekujemo odgovor predsednika Republike da li će ili neće prisustvovati samitu BRIKS-a koji je ovog meseca, od 22. do 24. oktobra u Rusiji. To mora da postane izuzetno važan prioritet Srbije u svetu u kome očigledno vidimo da Amerika i sve države koje prate njenu politiku idu ka tome da izazivaju nove sukobe i nove tenzije, a taj slobodarski svet koji poštuje međunarodno pravo i koji zapravo preuzima ono što su stavovi Srbije kao naslednice Jugoslavije iz Pokreta nesvrstanosti miroljubivu koegzistenciju postaju snažan oslonac svim državama koje žele da se suprotstave toj američkoj hegemoniji.

Dakle, ono što Srbiji kao državi nedostaje, to je javna politika Vlade Srbije u pogledu BRIKS-a a moj stav i stav moje poslaničke grupe MI - Glas iz naroda, je da bi ona morala da predvidi obavezno prisustvo svih predstavnika Republike Srbije na svim skupovima BRIKS-a. Hvala.

Hvala.

Da razjasnimo ta ideja faktičkog fiksnog kursa, on se drugačije naziva u dokumentima, zasniva se na sledećem, i na to je ranije u raspravi ministar Mali skrenuo pažnju da treba voditi računa i o inflaciji u Evrozoni, apsolutno. Dakle, razlika između inflacije u Srbiji i Evrozoni, a u Srbiji je prosečno duplo veća inflacija nego u Evrozoni kada gledamo u dužem vremenskom periodu, skoro duplo veća. Za tu razliku dinar treba da oslabi u odnosu na evro u toku godine da bi vrednost robe iz uvoza i one proizvedene u Srbiji ostao na istom nivou, da bi konkurentan odnos roba bio isti.

Kada gledamo kumulirano na 10 godina, onda su ti procenti sada u toj razlici veoma visoki. U ovom trenutku to ne predstavlja problem jer je moguće održavati fiksni kurs zbog toga što su, ono što naši sugrađani dobijaju i šalju iz inostranstva, stabilno preko tri milijarde evra godišnje i zbog toga što su strane direktne investicije stabilno preko tri milijarde evra godišnje. Dakle, u zbiru je to neki put sedam, neki put kao ove godine osam milijardi, a deficit je pet milijardi. Dakle, možete neko vreme to da radite, ali to što vam kurs ostaje fiksni, korak po korak vam čini domaću proizvodnju sve manje i manje konkurentnom. Da li bi izlazak i u jednom trenutku, naravno, može se dogoditi da nemate nivo stranih direktnih investicija i da nemate…

Zahvaljujem.

Poštovane dame i gospodo, poslanička grupa Mi glas iz naroda neće podržati rebalans budžeta, a podržaće zakon koji menja i dopunjuje podršku porodicama sa decom i počećemo od tog zakona. To je dobar zakon i dobro obrazložen. Jedino što je ostalo nedorečeno to je neprepoznavanje potrebnih sredstava u ovoj godini u rebalansu budžeta, na šta je ukazao i Fiskalni savet.

Dakle, prosto rečeno, od 1. novembra, kako je predloženo, bi trebao da stupi na snagu, a u rebalansu budžeta se ta sredstva ne vide. Ali, dobro, moguće je da će se ljudi prijavljivati pa će se to rešavati negde od 1. januara 2025. godine.

Dakle, taj zakon podržavamo. On je takođe uvažio i neke izmene koje postoje kod samog Katastra, gde se više te potvrde o katastarskom prihodu ne vode pa se ne mogu ni izdavati potvrde. Uvažio je i odluku Ustavnog suda oko usaglašavanja osnovice. To je sve dobro što je urađeno i u kom pravcu to ide.

Rebalans budžeta i tu ćemo sada imati dve grupe pitanja. Jedno su te makroekonomske osnove na kojima on počiva. To je naravno vrlo komplikovana tema i zaslužuje višekratnu dugačku raspravu. Ali, počećemo odmah od sredine, od najvažnije stvari, to su izdvojene investicije 111 milijardi dinara za kapitalne investicije. To je u najvećem delu primer neodgovornog investiranja. Dakle, 48 zarez nešto milijardi dinara ide kao prva tranša za kupovinu aviona „Rafal „ i tridesetak milijardi ide za nacionalni stadion. Dakle, najveći deo povećanja za kapitalne investicije je bacanje para kroz prozor.

„Rafali“ koji se kupuju nikada neće moći da imaju borbeno dejstvo protiv snaga NATO pakta jer nam niko neće isporučiti avion iz NATO pakta koji neće imati u sebi ugrađenu blokadu takvog korišćenja, da ne govorim o ovim sadašnjim situacijama gde vidimo šta se stavlja u pejdžere, pa to eksplodira, a zamislite šta se može staviti u „Rafale“ i da ne govorimo o istorijskom iskustvu drugih zemalja koje nisu dobile rezervne delove za svoje avijacije kada im je bilo potrebno da se suprotstave NATO paktu.

Mi nemamo drugog neprijatelja i nemamo drugoga ko nas ugrožava i radi aktivno na ugrožavanja našeg suvereniteta i teritorijalnog integriteta, osim snaga NATO pakta. Prema tome, 48 milijardi dinara samo u ovoj tranši, nešto više od toga. Ničemu ne služe. Ti moderni savremeni avioni služe da bi neprijatelj bio odvraćen, da bi Srbija bila toliko jaka i sposobna da nanese kontra udar agresoru da on odustaje od ideje u svojim proračunima isplativosti napada na Srbiju.

Pošto oni pouzdano znaju da „Rafali“ nikada ne mogu da polete protiv snaga NATO pakta. Zato i hvale takav naš potez. Amerika vrlo pozdravlja našu investiciju ni u šta. To ne samo da je investicija ni u šta, nego direktno kupujemo od države koja je priznala nezavisnost tzv. Kosova, a u prilici smo i trebalo je da poboljšamo našu avijaciju, da kupimo avione duplo jeftinije, bilo ruski, bilo kineski, bolje ruski, pa to nismo uradili.

Dakle, jedna je stvar kada građani slušaju, nabavljaju se „Rafali“, oni imaju takva i takva svojstva, to je odličan avion sam po sebi, skup, ali odličan. Druga je stvar kada se sada suoči sa time da je 48 milijardi dinara utrošeno za nešto što ne služi apsolutno nikakvom poboljšanju odbrane i bezbednosti Srbije. Šta više školovaćemo naše pilote da lete na avionima koji ne mogu da polete u slučaju potrebe protiv neprijatelja, a onda ne možete da ih prebacite na drugu vrstu aviona jer je preobuka veoma dugačka i komplikovana. Traje najmanje godinu i po do dve godine dana.

Drugi primer je nacionalni stadion. Nacionalni stadion kao izbor nekakvog prioriteta je potpuno promašena stvar. Tačno je, u trenutku kada investirate, kada kupujete to vam stvarno podiže BDP, ali sutra to ne koristi Srbiji nizašta, ne donosi nikakav prihod, odnosno moraće da bude dotiran da bi uopšte mogao da funkcioniše, a sve se to radi iz kredita koji će morati da se otplaćuju.

Dakle, lavovski deo opredeljivanja sredstava za kapitalne investicije u rebalansu budžeta je bukvalno bacanje para kroz prozor, a u slučaju kupovine „Rafala“ još i gore od toga, kako sam objasnio.

Kada gledamo makroekonomski pokazatelj gde će naša ukupna kapitalna izdvajanja ove godine biti skoro 8% u odnosu na BDP, 7,9 skoro 8%. Taj pokazatelj sam po sebi je dobar, veličina je odlična i veličina je čak skoro duplo veća, malo manje nego duplo veća nego što je to u uporedivi državama, ali je efikasnost tih ulaganja izuzetno mala.

Mi smo stigli, kao što je predsednik Odbora za poljoprivredu, već rekao do iznosa od milijardu evra za poljoprivredu i vidimo da su rezultati nezadovoljavajući. Nastranu što se i tu uključuje inflatorni element, ali zaista se realno povećalo izdvajanje iz budžeta za poljoprivredu. Da li su nam izdvajanja dobra? Nisu.

Mi predviđamo određene mere poboljšavanja plata za prosvetne radnike. Ali kakvo nam je stanje u prosveti? Mi predviđamo ovde sada, između ostalog za zdravstvo, za naročito povećano angažovanje zdravstvenih radnika. Potreba da imaš naročito povećano angažovanje zdravstvenih radnika je dokaz da ti sistem nije dobro utemeljen, čim mora neko nešto vanredno da radi. To znači da sistem sam od sebe ne radi kako treba. Svaki građanin zna da iako je zdravstveno osiguran, još 50% toga mora da plati iz svog džepa za zdravstvenu zaštitu.

Srbija je u tom odnosu ukupnih potreba građana i plaćanja za zdravstvene usluge između onoga što je kroz osiguranje i onoga što je iz privatnog iz svojih dodatnih sredstava i plaćanja među najgorim odnosima u Evropi. Sve ono što se izdvaja, a izdvaja se značajno zahteva još enormno izdvajanje građana iz svog džepa, da bi stvarno imali zdravstvenu zaštitu.

U tom investicionom delu vezano za zdravstvo, takođe imamo ogromno količinu ugrađenih neracionalnosti i gromno arčenje para, nepotrebno, potpuno nepotrebno. Vi imate, recimo to nije vezano za rebalans budžeta, ali primer koji se često spominje, novi klinički urgentni centar u Beogradu na kome je napisano „živela Srbija“, koji je za opremu platu najmanje 60 miliona evra više nego što je trebalo da plati. Onda se pretplati i gore se napiše „živela Srbije“. uzgred rečeno, taj urgentni centar nema heliodrom. Ako se već pravi nova zgrada za urgenti centar, onda bi bilo dosta dobro u projektu imati heliodrom za brze intervencije koji je izostao, ali ova stvar je još gora.

Sada nešto oko ovih makroekonomskih pokazatelja. Samo nekih, jer je zaista tema preobimna. Stalno isticanje o povećanju plata i penzija, minimalne zarade u evrima je suštinski obmana građana. Zašto? Zato što to povećanje sa fiksnim kursom od 117 dinara za evro, nije fiksni, ali suštinski fiksni, u sebi uključuje inflaciju pa kada se plate koriguju za nivo inflacije, onda ispada u evrima da je čovek dobio, onaj ko dobija platu, zaradu, dobio mnogo više, ali je njegova kupovna moć ista. Realno, kada treba da ode u prodavnicu, kada govorimo o onima koji primaju medijalnu zaradu, dakle 50% naših sugrađana, to je na nivou u evrima, kada iskazujemo 634 evra, oni su zbog strukture svoje potrošnje siromašniji realno danas, nego pre pet godina, zato što kada imate relativno mala primanja, onda lavovski deo svojih primanja trošite za nužne potrebe, pre svega za hranu, za komunalije, za struju itd. Ti proizvodi i te usluge su porasle značajno više nego što je inflacija i kada se koriguju primanja za nivo inflacije ili nešto malo preko inflacije, to je u strukturi onoga što polovina naših sugrađana troši. U stvari, manja je njihova kupovna moć iako u evrima to izgleda sve bolje i bolje. Dakle, kada bismo hteli da stvari odguramo do kraja, država bi mogla da isforsira inflaciju od 100% sa zadržavanjem kursa od 117 u jednoj godini i mi bismo već dogodine imali 1.600 evra prosečnu platu. Ne bismo morali da čekamo da stignemo do 1.400.

Da bi građani mogli to da prate, otprilike realno kada se uzme povećanje, to je otprilike između 25 i 30% onoga što se prikazuje u evrima, za deset godina. Prema tome, ti rezultati su vrlo skromni. Prosečni rezultati rasta BDP za privredu koja startuje od niske osnove kao što je Srbija su veoma skromni. Tačno je kada se porede u poslednjih pet godina, to su tačni podaci koje je izneo ministar finansija, to u poređenju sa drugima u Evropi izgleda dobro, ali čitav evropski kontinent privredno koji uglavnom svi slušaju MMF je najgori na svetu po rastu privrede u poslednjih pet godina. Tačno, mi smo u jednom okruženju koje je nepovoljno, ali porediti se sa onima koji su po stopama najgori, ne znači ništa, a kada bismo se poredili sa zemljama koje su startovale kao i mi, onda bismo videli da su oni vodili potpuno drugačiju makroekonomsku politiku i da im je ta druga ekonomska politika omogućila dvedesetogodišnji rast od 7% svake godine i više.

Rast koji se predviđa, 3,7 - 3,8, to je za privredu kao što je naša anemičan rast, uz vrlo visok stepen kreditnih obaveza koje imamo, sa sve većim izdvajanjima za kamate koje imamo, koje se u ovom trenutku ne vide i ne predstavljaju opasnost po likvidnost budžeta, zato što je veliki deo tih obaveza koje dospevaju odložen, ali će doći na naplatu.

Kada imate investicije, kapitalne investicije koje vam neće dovesti do boljitka privrede u narednim godinama, ne kažem da su sve investicije takve, ima ovde i dobrih investicija, ali jedan značajan deo, pogotovo u rebalansu, ide na potpuno pogrešne stvari, a sutra ćete morati da vraćate i glavnicu koja je trenutno odložena, čije je vraćanje odloženo ugovorima, onda ćete ući u makazice koje će dovesti do vrlo teškog položaja ukupnu privrednu situaciju Srbije.

Šta u toj makroekonomskoj politici sa fiksnim kursom nije dobro? Pa, ne može poljoprivreda da bude konkurentna. I da bolje upotrebljavamo sredstva u budžetu, i da pametnije to radimo, jednostavno, zbog inflacije sa fiksnim kursom u stranoj valuti sve postaje toliko skupo da se proizvodi u Srbiji da ne može da izdrži konkurenciju iz inostranstva, ne samo zbog većih subvencija koje oni imaju, što je tradicionalno, nego prosto je neodrživo. I cela domaća privreda nužno ide ka zatvaranju, osim onog dela privrede koji posluje sa državom direktno, tu su cene dovoljno velike pa onda to može da se uklopi. Sve drugo vam je posledica nužno da ste u jednom neokolonijalnom položaju oslonjeni samo na strane investitore, koji mogu da izvoze zato što oni uzimaju mnogo povoljnije kredite direktno od svojih banaka iz država odakle dolaze, zato što su dobili od nas uređeno zemljište besplatno, pa ne moraju da imaju te investicije, zato što su oslobođeni poreza na dobit kada zaposle 100 ljudi ili imaju investiciju više od milijardu dinara na 10 godina, zato što imaju subvencije za svakog zaposlenog. Zbog toga nam izvoz raste.

U jednom trenutku, kada budemo oslonjeni samo na njih, će oni, da bi ostali, zahtevati sve više i više, sve veće i veće pogodnosti. To što najveći broj stranih investicija u regionu ide ka nama, rezultat je toga što mi, to se zove "trka ka dnu", trka država koja će investitorima najviše pogodovati, vremenom potpuno stavlja državu koja se tako ponaša u jedan neodrživi razvoj i onda tek dolaze na naplatu sve godine pogrešnog vođenja ekonomske politike. Hvala, drugi deo vremena ćemo zadržati za drugo javljanje.

Neću ponavljati ovo što je prethodnik rekao. Samo da izoštrimo naše odnose u Skupštini Srbije - sarkastično govoriti o izlaganju nekog poslanika je u redu, ali sarkastično govoriti po nacionalnoj osnovi je uvredljivo, nedopustivo i potpuno neprimereno Narodnoj skupštini Republike Srbije. Samo to sam hteo da dodam.

Ne treba da se izjašnjavamo.

Zahvaljujem.

Imam tri pitanja.

Prvo je formalno za Ministarstvo pravde, a suštinski za Vladu, jer je rešenje problema o kome ću govoriti i postaviti pitanje međuresornog karaktera, pa Vlada prvo mora da izađe sa tim odgovorom.

Naime, zvanični državni organ nadležno za to pitanje, Visoki savet sudstva, je u svojoj Strategiji u komunikaciji sa evropskim telima izvestio da je materijalni položaj, ja ću govoriti sada o sudijama ali odnosi se na sve zaposlene u pravosuđu, takav da ugrožava nezavisnost sudstva i bitno ograničava mogućnost kvalitetne kadrovske politike u toj oblasti.

Problem je u tome što u narednih sedam godina preko 50% sadašnjih sudija ide u penziju, a u narednih 10 godina 62%. Mi u ovom trenutku ne možemo sa ovim materijalnim položajem koji imamo, a koje je na samom dnu Evrope, da privučemo najkvalitetnije mlade pravnike da uopšte žele da se prijavljuju da budu sudije i tužioci. To znači da ćemo imati i danas već imamo u sistemu pripravnika i saradnika manje kadrova nego što ćemo imati upražnjenih radnih mesta, a sistematizacija inače nije popunjena 15%.

Dakle, pitanje je kada će Vlada, inače ovaj stav Visokog saveta sudstva je javno komuniciran pre dve godine, izaći sa sveobuhvatnim merama rešavanja pitanja materijalnog statusa sudija i svih drugih zaposlenih u pravosuđu?

Druga dva pitanja su za Ministarstvo spoljnih poslova. Jedno je, pojavila se jedna vrsta nekomunikacije između Kancelarije za dijasporu i Odbora za dijasporu Narodne skupštine Republike Srbije u tom smislu da Kancelarija ne dostavlja podatke o našim udruženjima Srba u dijaspori Odboru za dijasporu i time blokira rad skupštinskog odbora. Pitanje je kada će se, odnosno da li će se u kratkom roku, ova vrsta odsustva komunikacije između izvršnog organa i organa Skupštine Srbije otkloniti?

Treće pitanje je za Ministarstvo spoljnih poslova, najkraće. Da li će i kada Republika Srbija ukinuti sankcije bratskoj Belorusiji, kojima smo se pridružili, a koji nam ne služe na čast? Hvala.