Podnosim amandman na član 7. kojim se menja član 43. stav 3 Zakona o lokalnim izborima. Tekst se menja i glasi: "Ako postoji osnovama sumnja da je u postupku prikupljanja potpisa birača kao i tokom daljeg čuvanja i obrade podataka do okončanja izbornog procesa došlo do zloupotrebe podataka ličnosti ili povrede tajnosti i bezbednosti ličnih podataka birača, izborna komisija je dužna da bez odlaganja i najkasnije u roku od 24 sata podnese krivičnu prijavu nadležnom javnom tužilaštvu".

Dakle, mi ovde ovim amandmanom dodajemo to da ova prijava, ova odluka da gradska komisija mora da podnese prijavu nadležnom javnom tužilaštvu traje i nakon okončanja prikupljanja potpisa, a sve do okončanja celog izbornog procesa zato što po iskustvima sa poslednjih lokalnih izbora, dolazilo je do ugrožavanja tajnosti podataka, javno su objavljivana imena i prezimena ljudi kao i ono za koje su oni dali potpis i svoju podršku.

13/3 JJ/LjL

Dodajemo takođe – povreda tajnosti, pa dodajemo i – bezbednosti ličnih podataka, zato što u manjim gradovima kada govorimo o ovim lokalnim izborima, u manjim gradovima upravo to i znači ugrožavanje bezbednosti.

Ja bih pozvala sve, i jednu i drugu stranu ovde, da ovo društvo pokušamo i ovu državu i ovo društvo pre svega, sve nas građane, da dovedemo u to, da svo ovo nasilje malo smanji, barem malo jer mislim da naša država nikada nije bila u ovolikom nasilju sa obe strane. I to ću ponoviti – sa obe strane, s tim što vlast naravno u tome prednjači.

Molim ovu drugu stranu, opozicionu, da ne pristaje na takve stvari, na targetiranje, na linč, na kršenje zakona, a naročito po ovim lokalnim sredinama i na lokalnim izborima gde smatram da je svim ovim, prosto su ukinute i lokalne politike i lokalni izbori i apsolutna mogućnost da građanima u manjem gradu, da bira i da bude biran slobodnom voljom. Hvala vam.

Ovim amandmanom tražimo, takođe kao i drugi da se izbriše ova mogućnost da grupa građana bude podnosilac izborne liste kojom se utvrđuje položaj izborne liste nacionalne manjine.

Smatramo da je apsurdna jedna stvar koja će dovesti do zloupotrebe i do stvaranja nekih fantomskih lista, u stvari upropastiti i zloupotrebiti ovu ideju zastupanja nacionalnih manjina u državi Srbiji.

Čak i da je dobro i stvari koje su dobre u svemu ovome, i juče i danas, o kojima razgovaramo ovde, ne bi moglo da se primeni ovde jer upravo je primena problem.

Državne institucije ne rade ili rade selektivno, Tužilaštvo, što je najbitnije ne radi ili radi selektivno i uporno se prihvata neki način obrasca ponašanja koje je SNS krenuo da radi pre par godina, a sada nekako svi počinju da to prihvataju.

Dakle, građanin Srbije, njemu su svim ovim ponašanjem i ovom društvenom atmosferom koja se stvara i koja je već stvorena ukida njegovo pravo slobodne volje na koji treba da čuva i suverenitet ove države.

Najbitnija stvar, ponovo ću ponoviti, jeste nasilje koje proizilazi iz ovakvih stvari koje predstavljaju nepravdu i predstavljaju sprdnju sa izbornim procesom.

Do tog nasilja dolazi konstantno. Stvar je u tome da i mediji koji su takođe podeljeni, jedni na jednom platnom spisku, drugi na drugom platnom spisku, građanina Srbije koji ne pripada ni jednoj političkoj stranci, ni jednom političkom pokretu ili organizaciji, apsolutno ne štiti.

Ponoviću što je juče izneo moj kolega Željko. U Boru se za lokalne izbore, u toku izbornog dana, u medijima je izašlo da su tučeni samo ljudi koji pripadaju nekim političkim opcijama da bi se time hvatao rejting za parlamentarne izbore jer su lokalni, očigledno ukinuti. Primljeno je na borsku trijažu osam u prvoj i 16 mladih ljudi u drugoj smeni, koji su bili ničiji, niko ih nije pomenuo, niko im imena ne zna, niko ih nije branio. To je pitanje za sve građane Srbije.

15/3 JD/IR

Hvala.

Moja pitanja se tiču Ministarstva za rad i socijalnu politiku. Zanima me da li se uopšte ovo ministarstvo za nešto pita u Srbiji, da li postoji, da li ima mogućnost da kontroliše bilo šta u Srbiji, da li ima neka ovlašćenja u Srbiji, naročito na lokalnim direktorima centara za socijalni rad, koji svuda skoro po Srbiji bukvalno se bahate pod ovim stanovništvo.

Dakle, mi u Boru imamo direktorku Centra za socijalni rad gospođu Jelenu Ristić, koja je dospela u javnost, ako se sećate, kada je Aleksandar Vučić pred lokalne

3/2 MZ/CG

izbore poslednje u Boru držao tribinu, pa je u medije dospela žena koja govori o tome kako godinama ne može da uradi usvojenje. Nakon toga je resorna ministarka došla u Bor, navodno očitala bukvicu direktorki Centra i ništa se nije desilo. Nakon toga je na Odboru za rad i socijalnu politiku, govorila sam više puta, predstavnici Ministarstva, državni sekretari, govorili su isto kao ja, dali mi podatke o njenoj bahatosti koje čak ni ja nisam imala, rekli da je to nečuveno više puta. I poslanici vladajuće koalicije su takođe isto tako rekli, i ništa se nije desilo.

Hoću da pitam jer su me zamolili i roditelji jednog dečaka da kažem čak i njegovo ime, on je maloletan, s njihovim odobrenjem, znači govorim o Petru Stojčiću iz Bora, detetu je pet godina ukinuto pravo na tuđu negu i pomoć. Pet godina. Zbog bahatosti direktorke Centra za socijalni rad u Boru. Nakon pet godina, uz saradnju Republičkog PIO fonda, uz saradnju sa nekim narodnim poslanicima, došli smo do toga da se rešenje napravi, da dete dobije pravo na tuđu negu i pomoć i ponovo zbog samo pečata direktorke još uvek im rešenje nije uručeno. Preko 1.200 Borana čeka preko 15 meseci na rešenje za socijalnu pomoć. Dakle, govorim o najugroženijoj grupaciji ljudi koja živi od tih 11-12 hiljada mesečno. Ta rešenja stoje jer ih gospođa direktorka sama pečatira. Ima dva pravnika dodatno plaćena koja apsolutno ili ne rade svoj posao ili je ona van svakog sistema. I kada kaže predsednik države – napravićemo portal pa slobodno prijavite te bahate funkcionere SNS-a, evo, ja po hiljaditi put prijavljujem gospođu Jelenu Ristić, direktorku Centra za socijalni rad u Boru, kojoj sam pre tri meseca pustila i krivičnu prijavu, navela sve ovo, svu dokumentaciju koju sam dobila upravo od Ministarstva za rad i socijalnu politiku.

Molim da neko reaguje. Među tih 1.200 Borana jesu ljudi koji su na dijalizi, koji su srčani bolesnici, deca sa smetnjama, najugroženije grupacije ljudi, čekaju posvojenja. Čekale su porodilje, nekako smo za njih izdejstvovali. Imamo taj Fond za obolele od maligniteta, i oni su na čekanju. Apsolutno jedan nerad i jedna šteta, ogromna šteta. To je nekako postala praksa i po Srbiji kada pričam sa ljudima iz drugih gradova, centri za socijalni rad su ogroman problem, nemaju kadar, a i onaj kadar koji imaju se bahati. Razumem i znam zašto se ona držala do sada. Ona, ta gospođa obezbeđuje najveći broj sigurnih glasova, upravo ucenjujući ove najugroženije grupacije ljudi, romsku populaciju i ove ljude koji vrlo teško žive i predstavljaju te najugroženije socijalne kategorije. Prošli su lokalni izbori. Izvolite, gospodo, pozovite na odgovornost, to su obećali, ministarko, ukoliko se nešto pita, i predsednik države.

Drugo pitanje, takođe za Ministarstvo. Ukoliko se bar malo pitaju, zašto se u svim lokalnim samouprava gde se usvojio status roditelj-negovatelj Republički PIO fond, po mojim informacijama, koči isplatu? Da li Ministarstvo može da se uključi da uputi lokalne samouprave da ovi ljudi dobiju, dok se ne usvoji na republičkom nivou, ono što su lokalne samouprave i lokalni odbornici, ukoliko se i oni nešto pitaju, ukoliko bar sve nije toliko centralizovano, da li može da se to sprovede u delo?

Treće pitanje, i ovim završavam. Pre 11 meseci sam se obratila Narodnoj skupštini, kao narodni poslanik tražila autentično tumačenje Zakona protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom i dece sa smetnjom u razvoju. Jedanaest meseci ne mogu da dobijem to tumačenje zato što po njemu mogli bismo da zajedno sa udruženjima građana i zajedno sa roditeljima dece sa smetnjama tužimo državu, jer čekaju se i dalje pravilnici i izmena Pravilnika, eto, to je pitanje – kada će konačno da dođe do izmene

3/3 MZ/CG

Pravilnika, gde bi i deca, i ona starija, i od 18 godina i mlađa sa intelektualnim invaliditetom, naročito sa autizmom, dobila pravo na personalnu asistenciju? Posle 18. godine oni su nevidljivi u društvu.

Izmena Pravilnika je hitna i morala bi da ide zajedno uz Zakon roditelj-negovatelj. Hvala.

Hvala.

Ja već duže vreme imam stalno pitanja upućena Ministarstvu unutrašnjih poslova a skoro pa nikad nemam ni jedan smisleni odgovor, pa eto, ponovo bih i danas

3/2 MV/LjL

htela da ponovim neka stara a da postavim i neka nova pitanja i nadam se da će se nekad udostojiti neko i da odgovori.

Pitanje kao otvoreno a vezano za Bor, odakle ja dolazim, jeste slučaj naše male sugrađanke Danke Ilić, o kome nemamo nikakvu informaciju, osim onih tabloidnih španskih serija koje se plasiraju s vremena na vreme u javnost, kada treba neke druge teme da se pokriju.

Takođe, pitanje preminulog osumnjičenog u zatvoru, Dragijevića, koji je preminuo od upotrebe prekomerne sile, što je dokazano. Šta se sa time dešava i da li će neko da snosi ikada odgovornost za to?

Poslednjih godina sam se obraćala Ministarstvu unutrašnjih poslova, odnosno borskoj policiji i ne samo tako da tražim informacije koje su od javnog značaja, nego da tražim i zaštitu u odnosu na svoju političku aktivnost u Boru, jer sam doživljavala to da mi bezbednost bude ugrožena od strane pristalica ili nekih podržavaoca ili volontera ili kako već da ih nazovem, Srpske napredne stranke. Ni tu mi se niko nije javljao, tužilaštvo mi se ni jednom nije javilo po tom pitanju.

Sada su završeni lokalni izbori u Boru pa je tu došlo do jedne nove situacije, gde i jedan deo opozicije, i to upravo taj deo opozicije koji navodno zastupa evropske vrednosti, pravnu državu, demokratiju, vladavinu prava, poteže za istim načinima rada, tako da dolazite do toga da pravite izgleda neku dodatnu saradnju i sinergiju. Ovog puta na lokalnim izborima mi smo imali to da je deo opozicije, deo parlamentarne opozicije napravio svoju listu i nazvao je "studentskom", onemogućio pravljenje jedne zajedničke liste koja je jedino imala šanse da da neke značajne rezultate u Boru a onda i napadao sve ostale opozicione liste i to na isti način na koji je to radio i SNS. Dakle, javni linč, targetiranje, pozivanje na – zapamtite ove, delite, šerujte.

Kad izuzmemo društvene mreže, desila se jedna stvar koja nije viđena u Boru, ne znam da li se u drugim gradovima to nekom dešavalo, a to je da se za mene lično kao nosioca jedne od lista vodila kampanja „door-to-door“. Dakle, kako su se sami predstavili, volonteri opozicione liste su išli od vrata do vrata i govorili mojim rođacima, mojim školskim drugarima, mojim komšijama da sam ja uzela neki novac iz budžeta građana Bora da bih sutradan bila zamenik gradonačelnik. To se, kako smo videli, ili možda niste videli, ali možete da proverite, nije desilo.

Ali, eto, dan nakon izbora nekim čudom je legao tender potpredsedniku Odbora stranke Mike Aleksića od strane vlasti, dakle iz budžeta, na javne nabavke iz budžeta građana Bora. Šta je time plaćeno ne zna se. Ja sam to prijavila borskoj policiji i tražila da se zaustavi taj javni linč, bar ta kampanja „door-to-door“. Par svedoka je dalo izjave. Međutim, ni tu se tužilaštvo nije oglasilo.

Kad ostavimo na stranu mene, student koji se drznuo da bude na našoj listi, koji je isto student u blokadi, bio je najstrašnije čerečen po društvenim mrežama i u tome su učestvovale obe strane. On nije bio ničije dete. On nije bio ničiji kolega. Meni je strašno jezivo da u tome učestvuje i ova druga strana kojoj i sama pripadam.

Htela bih da pitam – da li je građanin ovde nosilac suvereniteta, da li građanin Srbije i dalje ima pravo da bira i da bude biran, koje mu Ustav garantuje, ili ste mu, i levi i desni ovde, ukinuli to pravo? Ko je smeo da ukine to pravo i da dovede građanina Srbije u to da ne može da uživa zaštitu, to je pitanje i za Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali i za sve nas ovde, ne može da uživa zaštitu institucija ukoliko ne pripada jednom od ta dva klana? Hvala puno.

Zahvaljujem.

Smatramo da predložena rešenja ne štite potrošače adekvatno, da su izmene više formalne, a mnogo manje suštinske. U razgovorima sa udruženjima koja se bave ovom tematikom dobili smo informacije da potrošačke organizacije nisu blagovremeno informisane o javnoj raspravi, da je ostavljeno vrlo malo vremena i oni to tumače kao izbegavanje uopšte davanja mišljenja struke. To nekako postaje navika, znači, ove vlasti i smatram da to ne sme da se dešava. Inspekcijski kapaciteti su nedovoljni. To je jedna od stvari koju oni zameraju.

Mi ovde podnosimo amandman na član 4. koji je izuzetno sporan. Rekli su i ostali otprilike slično da ovaj zakon ne može da bude krovni jer se nižim aktima daje prevlast pred njima. Znači, drugi propisi mogu da važe umesto njega. Kad advokati to objašnjavaju i ova udruženja sa kojima smo razgovarali, oni daju primere da u teoriji to može da znači i da EPS i da toplana mogu da, prosto, po svojim pravilnicima i propisima odrede načine na koji će obračunavati račune i da ovaj zakon neće moći da zaštiti potrošače.

Takođe se kaže da se odredbe ovog zakona primenjuju na odnos između potrošača i trgovca, osim ako je posebnim zakonom u delu kojim se uređuje odnos potrošača i trgovca usklađen sa pravnom tekovinom EU. Tu se postavlja pitanje ko je taj koji će proceni da li je neki poseban zakon usklađen sa pravnom tekovinom EU. Onda dolazimo do dela gde kažete – odluku kojom se utvrđuje lista posebnih zakona iz stava 1. ovog člana donosi Vlada, što je politički a ne pravni teren. Tako da, još jednom, eto, pozivam da se na pravni teren spusti sve ovo i da se konsultuje struka i da konačno državne institucije rade svoj posao. Hvala.

Moje pitanje je za Ministarstvo za rad i socijalnu politiku. Moram ponovo da pomenem i da pitam vezano za Zakon roditelj-negovatelj i za radnu grupu koju je najavila gospođa Đurđević Stamenkovski. Zašto su u toj radnoj grupi samo udruženja koja su podobna vlasti i zašto ovako nešto, iako je i ona sama u medijima govorila da neće politizovati, nešto što je od životne važnosti za najugroženiju grupaciju ljudi, stavljate pod stranačku politiku?

Kriterijumi za konkurs da bi bilo primljeno udruženje u radnu grupu su takvi da su to samo udruženja koja su već sarađivala sa ovom vlašću, lokalnim samoupravama i državnom upravom. Takođe, kao jedan apsurdan uslov jeste i to da su već bili sprovodioci lokalnih usluga, usluga socijalne zaštite, što nema apsolutno nikakve veza sa znanjem o ovom zakonu. Takođe, iako sam više puta i uputila zahtev i tražila razgovore da se uključe opozicione poslaničke grupe i opozicioni narodni poslanici, da do toga nije došlo još uvek, vi odbijate prosto pod stranačkom politikom bilo koga ko želi suštinski da se bavi ovom temom.

Sa druge strane, zloupotrebljavate medije i u medijima optužujete opoziciju da zloupotrebljava ovu temu, a na štetu najteže bolesne dece i invalidne dece. Ovim vređate i same ove roditelje, ali i sve nas opozicione narodne poslanike.

1/3 MZ/JG

Zamolila bih, ako može, malo samo tišine, koleginice.

Pitanje za Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, vezano za Centar za socijalni rad u Boru, koji je dobio više prijava, otprilike na nedeljnom nivou po jedna prijava, protiv direktorke Centra zbog koje preko hiljadu Borana preko 15 meseci čeka na rešenje za socijalnu pomoć. Dakle, govorim o najugroženijim grupacijama, o deci sa smetnjama, maloletnoj deci i o ljudima na dijalizi, teško bolesnim ljudima kojima je to jedini prihod. Više puta smo prijavljivali Ministarstvu, ali Ministarstvo ne reaguje. Pre par dana sam uputila i krivičnu prijavu protiv direktorke Centra za socijalni rad u Boru Osnovnom javnom tužilaštvu u Boru i molim da se reaguje. Znam da je razlog zbog koga se ona drži na tom mestu to što na izborni dan ona ucenjuje upravo ove najugroženije grupacije ljudi i donosi izborne glasove, kao i pre toga sigurne potpise, ali jasno je, ukoliko Ministarstvo ne reaguje, a izbori su uskoro, da bira između građana Bora, najugroženije grupacije u Boru, i svojih stranačkih poena, bira svoju SNS. To je jedan od izbornih uslova koje vi birate za Bor, koji će uskoro ići na izbore.

Drugi izborni uslov vaš jeste birački spisak, gde trenutno u Boru imamo 38.714 birača, a stanovnika 39.834, što bi se reklo da imamo oko 1.120 samo maloletnih lica, a samo osnovaca je 3.200.

2/1 MT/IR 10.15 – 10.25

Dakle, nesređen birački spisak da bi mogla da se vrši izborna krađa. Takođe, imamo ovih dana kupovinu televizije Bor, koji su ugradili građani Bora, kupovinu sva tri lokalna medija, dakle isključivo u opštinama u kojima se održavaju izbori na proleće. Svima je vlasnik gospodin koji se u medijima predstavlja kao predstavnik Centra za društvenu stabilnost. Od kad je kupljeno, od 1. januara, tu se može čuti najjezivija kampanja protiv Borana.

U poslednjih dve tri nedelje imamo i u opustošenim selima koje iseljavate na korist „Ziđina“ dovođenje ljudi iz Smedereva, iz Zrenjanina. Evo, na Tik Toku je hit i neki Jovica Ristić iz Beočina zaposlen u Javnom komunalnom preduzeću Beočin koji u svoje radno vreme vrši kampanju od vrata do vrata u Boru i glume Borane i objašnjavaju Boranima šta njima treba za izbore i šta njima treba u Boru.

Kancelarije ste takođe otvorili svuda po gradu, to su kancelarije u vlasništvu grada, time zakinuli gradski budžet, odnosno budžet građana Bora za oko milion dinara samo na jednom lokalu u centru grada. To su vaši izborni uslovi i ja molim i pitam i ministarstvo i sve ovde kolege u sali da li ćete i dalje sve do izbora govoriti kako se zalažete za demokratije i prihvatate preporuke ODIHR-a?

Hvala.

Hvala.

Ovo su pitanja za Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo zaštite životne sredine i Ministarstva finansija, naravno. Dakle, kada će početi izgradnja nove bolnice u Boru koju je Aleksandar Vučić za prošle lokalne izbore 2022. godine obećao i rekao da će njena izgradnja biti završena do kraja 2022. godine?

Gospodo i gospođe, dobili ste glasove Borana na ovo obećanje. Bor je najbogatiji grad u Srbiji a moji sugrađani, kada su u bolnici, njima su životi u stvari ugroženi, umesto da budu lečeni. Nemamo posteljinu, nemamo ćebad, nemamo osnovne uslove, natkasne pored kreveta su zarđale, a na internom odeljenju smo letos nalazili mrave. Dakle, govorimo o nekim osnovnim uslovima koji stvarno ugrožavaju živote Borana.

Obećana je nova bolnica i isto tada prva sa liste Danica Grujičić je obećala, a i u ime Ministarstva dovođenje lekara u manje gradove. Ortopedija je potpuno zatvorena, drugih specijalista imamo po jednog, dvoje, a gde ne možete da dođete na red. Sledeće godine će nam biti zatvorena i onkologija. Nemamo više ni lekare.

3/1 AL/MP 10.25 – 10.35

Dakle, u Boru sa tolikim zagađenjem mi više nemamo ni onkologiju, a imamo obolele i imamo ogromnu stopu smrtnosti, što je možda i bitnija tema, jer i u drugim gradovima postoji porast maligniteta, ali velika stopa smrtnosti znači da taj put od oboljenja pa do smrti, mi ne možemo da ispratimo, jer nemamo lek.

Želim da pitam - kada će biti urađena studija uticaja na zdravlje, koju ste bili dužni po zakonu da uradite, a niste uradili? Poslednja takva studija na zdravlje bila je urađena 80-tih godina, od 1981. do 1985. godine, 1986. je rađana. Ozbiljno je rađena. Uzeto je par radnika iz tadašnjeg RTB-a, par ljudi meštana sela, par ljudi koji žive unutar grada, pa jedno odeljenje osnovne škole iz Bora, jedno odeljenje osnovne škole iz Soko Banje, pa je uhvaćen presek.

Na taj način se rade studije, ukoliko vas stvarno zanima, a neophodno je da država napravi jednu strategiju o tome šta će se uraditi u Boru, kako će se unaprediti zdravstvo, kako će se u krajnjem slučaju primeniti i preporuke „Batuta“ date još 2019. godine, o kojima se ćuti.

Vrlo se često kaže, i treba da se to pohvali, da je koncentracija sumpor dioksida rešena i stavljena u ciljne vrednosti. Međutim, ovde se ćuti o tome, postoji na sajtu „Instituta za rudarstvo i metalurgiju“ u Boru, da koncentracija teških metala, arsena, kadmijuma, naročito olova, koje poslednjih meseci imaju radnici u krvi koji rade toksikološke analize u privatnim laboratorijama, olovo koje najviše utiče na kognitivni razvoj dece, dakle na psiho-motoriku zaostajanja može da utiče.

Pored takvog monitoringa neophodno je da se uradi jedna studija, jedna strategija o tome šta će se raditi u Boru.

Takođe pitanje - kada nameravate da primenite nacionalni program zaštite vazduha, koje je sama Republika donela? Ovde vam ne dajem primere i neke ideje koje sam lično smislila, nego vas podsećam na obećanja, planove, programe, koje ste stavili da budu mrtvo slovo na papiru. Podsećam, kada ćete to uraditi?

U tom nacionalnom programu zaštite vazduha kaže se da će 2026. godine arsen i kadmijum koji su kancerogeni, direktni uzročnici kancera, biti stavljeni u ciljne vrednosti. Evo 2026. godina je na pragu.

Takođe me zanima, kada će biti otvorena toksikološka laboratorija za koju je odvojeno iz budžeta grada Bora novac za sredstva za laboratoriju, ali nismo dobili lekare koji trebaju da dođu sa republičkog nivoa?

Ta toksikološka laboratorija se takođe nalazi u kratkoročnom akcionom planu usvojenom još 2019. godine, na koje ministarstvo samo dalo odobrenje.

Kada ljudi komentarišu, ali oni čija deca ne žive u Boru i ne dišu taj vazduh i ne piju tu vodu, kada komentarišu kažu – pa ne može i jare i pare i misle na visoke plate „Ziđina“. Plate radnika jesu visoke i najviše u Srbiji. Oni te plate zarađuju i ne mogu se uzimati i uporediti sa ovim drugim podacima. Hoću da kažem da i moji sugrađani znaju, može i jare i pare. Oduzeće se, za nedelju dana će moći da se reše ove stvari i da se smanji zagađenje i da ste stave ciljne vrednosti, da se podigne stepen zdravstva u Boru i briga o ljudima u Boru. Jedino deo jareta kineskog će malo da trpi. Zato vi ne pristajete na tako nešto, jer tim delom jareta plaćate neke druge podrške, a plaćate životima, zdravljem Borana.

Mogu da citiram i Balaševića, treća smena izgleda ponovo vraća tuđi dug. Hvala puno.

Hvala.

Zamislite da svaki dan živite u borbi, baš svaki dan. Zamislite da nemate ni jedan, baš ni jedan minut u kome smete da budete umorni, bolesni, nervozni, tužni, slabi. Zamislite da svakog, baš svakog minuta, svakog dana, svake godine morate da ste hrabri i jaki, i hrabri i jaki, i hrabri i jaki, jer korak vašeg deteta i svaki minut vašeg deteta zavisi samo od vas. Zamislite da je sve što tražite samo šansa za vaše dete, a vaša država vas ne vidi.

Ovo je stvarnost hiljada porodica u Srbiji. Sistemska podrška ne postoji. Roditeljima su neophodni psihološka podrška i pravo usmerenje od prvog dana, kao i to da budu prepoznati kao teže zapošljive kategorije. Deci su neophodni lični pratioci u svakoj opštini, pedagoški asistenti u svakoj školi, personalne asistencije za decu preko 18 godina koji su apsolutno nevidljiva sistemu, stanovanje uz podršku, zaposlenje. Sve ovo sklopilo sam u set mera koje je neophodno sprovesti i predala sam, ali pre svega status roditelj-negovatelj. Jasno je da nećete usvojiti predlog opozicije i da se radi na tome da na napravite svoj predlog.

Hoću da kažem i treba da se zna da je meni apsolutno nebitno čiji će to predlog da bude zato što, na ovome što iz srca govorim, ja političke poene ne skupljam. Znaju roditelji dece sa smetnjama da 10 godina radim na ovim temama i nemam kome da se dokazujem. Neka to bude vaš zakon, neka to bude i zajednički zakon, neka bude bilo čiji zakon. Mene zanima da on bude donesen onako kako treba, da ne bude nakaradan i da ne šteti, nego da bude na korist roditeljima dece sa smetnjama i sa invaliditetom.

Iz tog razloga tražim da u radnu grupu, koju Ministarstvo pravi, ne postavljate samo podobno udruženje, nego da svima koji imaju šta da kažu date šansu i tražim da uključite i nas poslanike koji želimo suštinski da se bavimo ovom temom.

Ljudi koji 12 godina traže ovaj zakon i koji 12 godina ignoriše ova Skupština nisu tamo neki ljudi, oni imaju imena - u ime Nataše, koja mi je slala slike modrice i posekotina koje je zadobila sprečavajući svog sina da se u toku napada povredi, u ime Olge, koja decenijama, pa i sad kao stara nosi svog sina težeg od nje na leđima, u ime Miroslava koji juri kolima u drugi grad tražeći EEG aparat za svoju ćerku, u ime Darija koji se boji šta će biti sa njegovim sinom kad njega više ne bude, u ime Jelene koja noću ne spava prateći epi napade, a ujutru trči na posao, u ime Marije čijeg su sina vezali jer nema bolničkog osoblja da o njemu brine, u ime one žene u

12/2 TĐ/MJ

komšiluku koju ne poznajem, a koja sedi uvek na istom mestu sa sinom i koja više nema volju ni kosu da opere, u ime Senke čija je ćerka preminula, a ona ostala sama i bez prihoda, u ime Jovane koja urla jer nema dostupnih lekova za decu preko 18, Mile koja piše na mrežama umorna sam, mnogo sam umorna, pa i u ime Slavice koja je preminula na podu svoje sobe, a njen sin ne znajući šta drugo preminuo pored nje od gladi. U njihovo ime i u svoje lično ime, jer sam jedna od njih, tražim da se urazumimo, da sednemo zajedno, da država Srbija konačno vidi ove roditelje i da im konačno već jednom kaže da nisu više sami. Hvala.

Ovim amandmanom predlažemo da se član 2. briše, jer daje mogućnost za dodatno zaduživanje Republike Srbije, odnosno građana Republike Srbije.

Na svakoj sednici građani Srbije mogu da čuju o blagostanju i nikada jačoj državi, a istovremeno se na svakoj sednici dodatno zadužuju. Mogli smo da čujemo ovih dana i kolika je sada minimalna plata, a kolika je bila nekada, mada niko nije mogao da kaže juče, kada je to govorio, šta može da se kupi za tu platu, jer građanima Srbije bi to valjda trebalo da bude merilo. Građani Srbije su imali plate i od više milijardi, pa su za njih mogla da se kupe ona dva jaja koja pominje Toma Momirović, a za ostalo su, za brašno i zejtin, dobijali bonove.

Pitanje je - kako će građani Srbije vraćati sva ta zaduživanja? Da li kroz vodu, zemlju, vazduh, banje, izvorišta? Trenutno se deo zaduživanja vraća suspendovanjem zakona na teritoriji istočne Srbije. Šira javnost nije dovoljno upućena, ali ono što je prodato kao bivši RTB nema dovoljan profit ovo gde imamo tridesetak procenata kao država, nema dovoljan profit. Najveći profit ostvaruje rudnik „Čukaru Peki“ koji je daleko bogatiji i gde država Srbija ima nula procenata. Dakle, u stopostotnom vlasništvu privatne strane kompanije.

Kaže ministar juče nikada veće rezerve zlata. Jeste, kupujemo svoje zlato od Kineza. Tako ćemo kupovati i svoju struju na teritoriji grada Bora kada budete završili vetroparkove u čijoj izgradnji nisu ispoštovane zakonske procedure, Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, a čija je izgradnja se kosi sa Prostornim planom grada Bora. Vaši odbornici u gradu Boru glasaju na zvonce i na naređenje ili iz Beograda ili Pekinga, ali sa time će morati da se stane zato što će u Boru morati da odlučuju Borani. Hvala.

Hvala.

Želela bih na početku da izrazim svoju podršku koleginici Biljani Đorđević koja je, i ostalim kolegama, koji su dobili pretnje.

Međutim, želim takođe da svim ostalim kolegama, želim takođe da izrazim i svoju, ne znam jezu i tugu, čak i strah u tome zato što je ovde dovedeno do toga u ovoj državi, pre svega u ovom domu, jer se to odavde spušta među ljude da se kaže, dovedeno do tolikog nivoa agresivnosti i nasilja da je to nešto neverovatno, do neke međusobne mržnje, polarizacija ovog naroda.

Stvar je u tome da ono što je najstrašnije u tome jeste da solidarnost, odbranu, brigu, osudu dobijete samo ukoliko pripadate nekoj stranci čiju politiku podržavate. Ja tu ne delim nešto posebno ni vlast, ni opoziciju, jer vidim da su mnogi govorili o svojim ličnim iskustvima.

Moje iskustvo je da sam godinama dobijala i pretnje i ja i moja deca od strane vlasti u malom gradu kakav je Bor, a nakon što sam napustila stranku u kojoj sam bila do pre godinu dana onda i sa ove druge strane i bukvalno niko to nije osudio ni prvi, ni drugi put. Dakle, ukoliko ste politički nekom bliski onda imate pravo i na bezbednost i na sve ostalo.

Ovim amandmanom određujemo 300 miliona odvajamo iz projekta izvlačenja potonule Nemačke flote iz Drugog svetskog rata, odvajamo 340 miliona dinara i predlažemo da bude uloženo u potpuno rekonstrukciju puta Bor-Selište koji je planiran za kraj 2022. godine i koji jeste izborno obećanje u prošloj predizbornoj kampanji. Četiri godine, ukupno 30 kilometara puta nije moglo da bude urađeno.

Drugo obećanje koje je dobio Bor predizborno, pre četiri godine, jeste da će lično Aleksandar Vučić 10 dana nakon izbora 2022. godine doći u selo Krivelj i obratiti se meštanima okolnih sela, stati uz njih, zastupati njihove interese u eksproprijaciji, jer je država proglasila javni interes, a Ministarstvo finansija dalo dozvolu da se na posede meštana ulazi pre pravosnažne presude i pre isplate. Tako da imamo meštane iz sela koji su godinama po pet, šest, sedam godina na sudu Zijin odbija da nam isplati cene minimalne koje je propisala poreska uprava.

Kroz ovaj budžet je mogla i država da stane uz njih, pa u krajnjem slučaju da ukoliko već proglasila javni interes isplati tu neku razliku, naročito zato što su uporno ovih dana govori od strane vlasti da je privatna svojina građana zaštićena. Pitam kako?

U Boru su postavljeni na mesto donosioca odluka ljudi koji nisu Borani i kojima je lako da prodaju tuđu dedovinu. Međutim, mislim da možda i svima vama ovde je malo i smešno i dosadno što ja stalno ovde pominjem Bor, ali stvar je u tome da godinama nije imao ko da ga pomene. Stvar je u tome da posebno ne zanima ni poziciju, ni opoziciju, ništa dalje od Beograda i možda Niša, Novog Sada, Kragujevca, lokali su vrlo bitna stvar. To što razlozi za to da je vama možda i dosadno sve ovo jeste da nismo isto i da je Bor ni tačka u budžetu, a meni dom. Hvala puno.

Slušala sam juče gospodina Sinišu Malog, kako obrazlažući budžet pominje veliko ulaganje zaštite životne sredine, zelenu agendu, a istovremeno u nastavku, pominje i nikad veće rezerve zlata u Srbiji.

Zanimljivo je to da istovremeno dok on to izgovara, u Boru desetine radnika Ziđina, dobijaju rezultate analize toksikološke laboratorije, gde su privatno o svom trošku, odnosno o trošku sindikata, ali privatno na svoju inicijativu, uradili analize na teške metale i ti rezultati kažu da imaju prekomerno koncentraciju olova i to više desetina puta.

Olovo je vidim ovde, ministre zdravlja, ali i gospodine predsedniče Vlade, vi ste takođe lekar i meni je… ja verujem da je barem vama jasno da su arsen i kadmijum, koje imamo na sajtu Instituta za rudarstvo i metalurgiju u Boru svakog meseca njihove izveštaji gde je izuzetno prekomerna koncentracija, prelazi sve prosečne granične, ciljne vrednosti i u konstantnom je rastu, a ova koncentracija olova u krvi radnika je nešto što, pored toga što teški metali su direktni uzročni kancera, najviše uznemirava zbog zdravstvenog stanja dece u Boru.

Olovo na decu utiče tako što utiče na njihov psiho-fizički razvoj i na kognitivni razvoj. To ne kažem ja, to kaže gospođa dr prim. Elizabet Paunović prošle godine na Tribini u Boru, koja je objasnila da naš Zakon o javnom zdravstvu i Strategija zdravlja propisuju da se rade studije procene uticaja na zdravlje. U Srbiji nikada nijedna takva studija nije urađena, nijedna zdravstvena studija, naročito u Boru sa tolikim zagađenjem.

Zbog toga sam se obratila Ministarstvu zdravlja i zatražila da Ministarstvo zdravlja sprovede sveobuhvatnu zdravstvenu studiju na teritoriji grada Bora, što sredstva za ovo mogu da se opredele iz ovog budžeta, tj. mogla su kao i sistemske toksikološke analize kod nasumično izabranog odeljenja učenika osnovne škole, jer ukoliko njihovi roditelji imaju toliko olova u krvi, jer sasvim sigurno da su radnici „Zijina“ u prvom redu zagađenja, onda imaju i deca.

Ovo predlažem već godinu, dve i apsolutno se ni gradska, ni republička vlast na to ne osvrće.

U ovom budžetu ponovo nema nove bolnice u Boru koju je Vučić obećao u izbornoj kampanji pretprošle lokalne izbore i obećao je da će biti gotova sa izgradnjom do kraja 2022. godine. Mi danas nemamo ni temelje i nema je ponovo u ovom budžetu.

Kolege drage i koleginice, Bor ima najviši budžet u Srbiji. Bor jeste najbogatiji grad u Srbiji, borska bolnica ni jednom nije rekonstruisana i renovirana od kada je napravljena. Ona je u potpunom raspadu i zavisi isključivo od republičkog budžeta.

Takođe smo imali obećanje gospođe Grujičić dok je bila ministarka zdravlja, a i u ime Ministarstva da će se i specijalisti iz većih gradova preseliti u manje gradove. Ni do toga nije došlo, ni do prvog koraka. Ništa po tom pitanju nije urađeno. U Boru ne postoji više nijedan jedini ortoped, postoji samo jedan jedini onkolog koji sledeće godine ide u penziju.

Biohemijska laboratorija, mikrobiološka laboratorija radi samo dva puta nedeljno. Bukvalno, se za sve iz manjih gradova ide za Beograd.

Toliko neljudsko ponašanje za sve što nije Beograd od strane ove vlasti je nešto za šta ja stvarno nemam reči.

Evo, sada pošto nam predstoje lokalni izbori u Boru, na proleće 2026. godine, sada polako kreće sezona voljenja Bora, sezona shvatanja toga da je Bor gigant, shvatanja toga da je „Zijin“ najveći izvoznik, shvatanje toga da je to strateška pozicija u Srbiji oduvek bila, pa i pozicija i opozicija polako dolazi da primeti Bor, da vidi sve ono što nije videla četiri godine unazad.

Trebalo bi da se zna da Bor jeste izgradio više od pola bivše SFRJ i država Srbija i vlast u državi Srbiji jeste Boru dužna minimum toliko barem da uradi ovu zdravstvenu studiju, da proveri koliku koncentraciju teških metala naša deca imaju i da uloži u tu novu bolnicu koju, verujem i sigurna sam, hiljadu i milion posto obećavaćete ponovo januara, februara, marta građanima Bora.

Hvala puno.

Kada se govori o izboru članova Saveta REM-a, znači za ove koji su predloženi, ne govori se, i poslednjih dana u medijima i u javnosti uopšte, o tome da je cilj da ne budu svi članovi pod kontrolom vlasti. To je početna premisa onoga što mene smeta u svemu ovome, a to je da smatram da REM konačno treba da bude neko telo koje neće biti ni pod čijom kontrolom, koje neće nadalje hraniti taj duopol medijski u Srbiji i koji će imati minimum profesionalnog standarda.

Mi trenutno, po mom mišljenju, u Srbiji nemamo, sem lokalnih medija, nekih manjih po Srbiji i sem istraživačkih novinara, sem njih, nemamo medij koji je bez uticaja politike, pojedinačnog političara, koji je bez uticaja krupnog biznisa ili u nekim slučajevima i kriminala.

U Kodeksu novinara piše da novinar ne sme javno da iznosi svoje političke stavove, a posebno ne sme da ih promoviše ili pomaže u promociji istih. U Kodeksu novinara piše – otvoreno zalaganje za jednu političku opciju ili stranku nespojivo je sa novinarskom profesijom, a mi već neko vreme, par godina u javnosti imamo, znači, sa obe strane tog dualnog medijskog sveta, imamo upravo ovo na šta Kodeks novinara upozorava da ne sme da se dešava. Mi imamo novinare sa obe strane koji zastupaju političke stavove, zastupaju političke opcije, čak im rade i kampanje, imamo novinare koji čak idu toliko daleko da imaju svoje emisije u kojima pozivaju svoje kolege novinare da iznesu svoje političke stavove.

Dakle, novinar sme, jer smo politička bića, da ima svoj politički stav, sme javno da ga iznese. Međutim, u emisijama, u mediju na kom radi i na ostalim medijima u ovakvim specijalnim emisijama mislim da je to neprimereno i da REM treba time da se bavi.

Dalje, sa medija se ti kratkometražni dokumentarci prenose na društvene mreže gde se stvara opšti javni linč prema svakom neistomišljeniku. Taj javni linč nam svima u Srbiji smeta samo kada je, koliko ja vidim, uperen prema nekome ko je nama bližnji ili prema nama samima, onda kada je uperen prema suprotnoj strani nikom ne smeta. To je upravo ta demokratija i ono za šta svi treba da se zalažemo. To licemerje koje dovodi do toga je nešto što mislim da je taj senzacionalizam i što duboko, duboko deli ovo društvo i posipa ga mržnjom, što je najbitnije.

Dolazimo na kraju do ovog trećeg kanala medija, a to je ova Skupština gde možemo, a od početka mog mandata ovde u poslednjoj godini i po, na svakoj sednici, da vidimo pojedinačne rasprave poslanika gde se govori o privatnim životima, gde se govore stvari koje ne uključuju interes građana zbog kojih smo navodno svi ovde. Dakle, i mene i većinu građana apsolutno ne zanima ko je kakve ocene imao u školi, ko se kako kockao, ko je sa kime bio u braku, ko je u koju kafanu išao. Naročito me ne zanima šta je radila bivša vlast, jer ja nisam deo ni bivše vlasti, a ni sadašnje. Dakle, pripadam generacijama koje žive posledice tuđih loših odluka i pokušavam da pozovem na to da se smanje te podele u društvu da bismo ovde mogli da razgovaramo o stvarima koje su bitne.

Ukoliko se ovako nastavi, a ne reagujemo, ostaju nam ljudi koji su posuti poluistinama, dezinformacijama, mržnjom, naročito konstantnom nesigurnošću i strahom.

Ono što me zanima da čujem u medijima jeste o arsenu i kadmijumu u Boru, olovu u krvi radnika u Boru, o tome da se država zabrine i da uradi nasumično toksikološke analize bar jednog odeljenja u školi u Boru, o tome da je 16,6 miliona SNS-ov pomoćnik gradonačelnika ojadio borski budžet, o tome kako nemamo u školama pedagoške asistente, o tome kako se ucenjuju ljudi i socijalnim pomoćima i tuđim negama i pomoći, o tome kako u centrima za socijalni rad se čeka na socijalnu pomoć po godinu dana, o temama o kojima smo svi pričali nakon „Ribnikara“, a nakon toga ih niko ovde ne pominje, nego se međusobno raspravljate i to, ponavljam, nikog posebno ne zanima.

Institucije ne rade i to je glavni problem ovde. Zato imamo ispred ove Skupštine majku koja pravde za svoje mrtvo dete traži na ulici, po hladnom i po kiši.

Dok REM ne preuzme funkciju koju treba da ima u ovom društvu i ne kazni i jednu i drugu stranu koja iznosi neistine, a ne bavi se običnim čovekom, kojim se skoro niko nije bavio u ovoj sali, po mom skromnom mišljenju, mislim da nama pomoći i nema. Hvala.

Moje poslaničko pitanje tiče se urušenog i skoro nepostojećeg zdravstva u istočnoj Srbiji, a i tiče se toga da vlasti u republičkoj vlasti, a i u lokalnoj, koliko vidim, najviše odgovara da stalno budu neke tenzije i da stalno budu neka dešavanja, neki haos u državi, da ne bi moglo da se govori o temama koje su takođe o životnog značaja.

Pred lokalne izbore 2022. godine aprila u Boru predsednik države Aleksandar Vučić i prva na listi i za parlamentarne izbore Danica Grujičić garantovali su novu bolnicu u Boru do kraja 2022. godine. Četiri godine nakon, pred predstojeće izbore u Boru koji će biti na proleće 2026. godine, pitanje je da li ćete doći da isto obećate.

Zašto u međuvremenu ništa nije urađeno po tom pitanju? U Boru se bolnica bukvalno raspada, ali bukvalno. Bukvalno su na Internom odeljenju ispod jastuka nađeni mravi, čaršavi su milion puta oprani na 90 stepeni sa ovako ovolikim rupama, natkasne su zarđale, čak i one aparate koje smo kupili nema ko da radi na njima. Nemamo lekare, svi lekari su otišli ili za veće gradove ili su otišli van države. Nemamo ni na birou lekare. Životno su ugroženi moji sugrađani u Boru koji ukoliko nemaju novca da plate privatne klinike, kojih ima i za koje svi imaju, ukoliko nemaju da plate oni izgleda nemaju ni pravo na život.

Nemaju prava ne samo da se leče nego nemaju pravo na život, oboljevanja postoje svuda. U Boru je to zbog zagađenja očigledno malo više što se tiče nekih opasnijih bolesti, ali to postoji i u svim drugim državama u svetu, ali smrtnost nepraćenje bolesti, nemanje preventive, nemanje uslova za lečenje, to ne postoji nigde bukvalno se žrtvuju manji gradovi u Srbiji, zarad te centralizacije i zarad ne znam čega. Znači, toga se tiče moje pitanje, zarad čega se žrtvuju životi ljudi?

Lokalna vlast se uvek poziva na republičku vlast, kada kaže da u Boru zdravstvo ne može da makne s mrtve tačke, pa zato govorim ovde o tome i zato pitam, još tada je Danica Grujičić kada je bila ministarka u ime ove vlasti obećala takođe i da će lekari iz većih gradova da se preusmere na manje gradove, postoje načini.

Takođe, Bor sa trenutnim budžetom od 13 milijardi i 800 miliona na manje od 40 hiljada ljudi predstavlja najbogatiji grad trenutno u Srbiji po visini budžeta, po glavi stanovnika. Odgovornost prema tome da najbogatiji grad u Srbiji nema EEG aparat ili da nema ko da radi na magnetnoj rezonanci koja je kupljena, odgovornost leži na republičkoj vlasti.

Svaki roditelj koji je morao da putuje do Zaječara dok mu dete ima epi napad i tresao se do tamo da vidi da li će stići na vreme, odgovornost je republičke vlasti. Svaki čovek koji je u borskoj bolnici u onim uslovima dobije sepsu i umre, odgovornosti republičke vlasti.

Nemanje razumevanja niti zanimanje uopšte za ovu temu koju lično smatram da je zdravstvo tema broj jedan u Srbiji, tema broj jedan. Naročito u Boru, gde u poslednje vreme i to kažu profesori i članovi „Batuta“ imamo i ogromno povećanje olova koji najviše utiče na decu, imamo poslednjih dana imamo i olovo u prekomernim količinama, abnormalnim količinama u krvi radnika u Ziđin, više njih. Da se ništa po tome ne radi, to je apsolutno nezamislivo iako je procena „Batuta“ još 2018. i 2019. godine pozvala na hitne mere i te hitne mere kako oko smanjenja i zagađenja, tako te hitne mere moraju da se sprovedu i unapređenju zdravstva.

Pomenuću takođe da je pre par dana uhapšen član SNS-a pomoćnika gradonačelnika iz Bora za malverzaciju 16,6 miliona koliko je ovaj odredio borski budžet, samo o nameštanju tendera za kontejnere, kada se tome dodaju, kada samo za kontejnere toliko, onda koliko za svako drugo.

Samo bih da zamolim, evo prekoračila sam vreme, da se isključi ona svadbarska muzika nasuprot majke, barem toliko dostojanstva da se ima, i barem toliko da se ne bude zloba i oholosti, preko puta majke koja objašnjava da je dete našla sa očima koje su mu ispale i sa trenerkom koja je obučena, koga nije mogla da dodirne da ne bi raskrvario, barem toliko dostojanstva ako može da se pokaže. Hvala.

Hvala.

Predlažemo amandman na član 8. Predloga zakona o Alimentacionom fondu svesni toga da bi uz ovo morale da dođu i izmene u drugim aktima. Kao predlog o kome treba razmišljati predlažemo da iznos minimalnog izdržavanja po zakonu o Alimentacionom fondu bude usklađen sa realnim ekonomskim uslovima čime se sprečava da sredstva u nekom trenutku usled inflacije postanu nedovoljna za osnovne potrebe deteta.

Smatramo da bi ostala budžetska davanja ne bi trebalo vezivati za minimalnu republičku zaradu jer nije u skladu sa realnim životnim troškovima, već za medijalnu zaradu koju ima 50% stanovništva i koja iznosi oko 77.000 dinara. Minimalna zarada je ispod nivoa potrošačke korpe, a ni potrošačka korpa ne meri realne potrebe radnika, samih građana.

Sama ideja Alimentacionog fonda je izuzetno bitna jer štiti najbolji interes deteta. Podržaćemo ovaj predlog, ali treba biti svestan da u ovim slučajevima nije bitna samo finansijska podrška u vidu alimentacije, već je neophodan čitav set mera da bi nakon raspada braka ta jedna roditeljska porodica uspostavila normalan život.

S tim u vezi bitno je govoriti i o sigurnim kućama. Želim da pomenem da u istočnoj Srbiji više ne postoji ni jedna sigurna kuća, da su sve ugušene, a naveden razloga lokalnih samouprava jeste da predstavljaju trošak za budžet.

Podsetiću da je grad Bor četvrta po redu opština po visini budžeta što daje mogućnost da grad Bor bude lider projekta regionalne sigurne kuće. Predlagala sam to i lokalnom parlamentu, pa eto volela bih da se to prihvati kao neki predlog i ovde u skupštinskom parlamentu.

Takođe, jedna od mera može biti i ustupak pri upisivanju deteta u vrtić, odnosno da taj roditelj ne mora prvih šest meseci detetovog upisa u vrtić da bude zaposlen jer mu je teško da ostvari zaposlenje dok nema organizovano čuvanje deteta za to vreme.

Takođe, srodno, treba razgovarati o kaznenoj politici prema počiniocima porodičnog nasilja koja je nedovoljno dobra. Podsećam da je u samo prvih pet meseci ove godine ubijeno čak devet žena. Hvala puno.

Poštovane kolege, poštovana predsedavajuća, na ovoj sednici imamo izmenu Zakona o zaštiti životne sredine.

Čitala sam izmene zakona. Međutim, ne vidim potrebu, niti koliko je bitno to da imamo i dajemo izmene i dopune zakona koji se i ovako postojeći apsolutno ne primenjuje, zato što nemamo primenu, nemamo kontrolne mehanizme i nemamo institucije koje slobodno mogu da rade svoj posao.

Imamo izmene Zakona o medijima, o skandaloznom način na koji se došlo do ovih izmena Zakona o medijima. Pričaćemo o amandmanu koji smo podneli, ali to se desilo ukidajući transparentnost, ignorišući sve preporuke novinarskih i medijskih udruženja, kao i ukidanjem javne rasprave za koju tvrdite da se desila, a nije.

Govorićemo o tome po amandmanu, ali sada bih pomenula deo kojim se predstavlja navodno postojanje slobode i demokratije kao nekakva kozmetika za možda EU u kojoj se kaže da niko u javnom prostoru ne može se označiti krivim u javnom prostoru i u medijima za neko delo bez dokaza.

Tako piše i u ovim izmenama koje ćete usvojiti, a šta se u realnosti dešava? Dešavaju se sve ove naslovne strane koje gledamo već mesecima gde se jedan deo naroda naše države, naš narod, označava kriminalcima, ološima, blokaderima, od skora i nacistima. Dakle, najveće svetsko zapamćeno zlo, sinonim za svetsku mržnju, nacizam, sa time vi poredite deo našeg naroda.

U te svrhe ste postavili i kukasti krst u sred glavnog grada naše države.

Po sličnom principu se radi i ovde u Narodnoj skupštini. Zamislite da nekog u Srbiji, sem možda nekih par desetina ljudi, stranačkih ljudi raznih stranaka koji po mrežama vode po više naloga pa botuju za svoje političke opcije, da nekog drugog sem njih zanima to što ovde jedni druge vređate, jedni druge optužujete, urlate, vršite samoporomociju, govorite laži, usput se ubace i neke duhovite pošalice, kao da se ovde ne donose najozbiljnije odluke koje utiču direktno na živote ovih ljudi.

Van ove sale sede ljudi koji sede, gledaju i čekaju da se reše njihovi životni problemi. Alimentacioni fond to je najbitnija tačna, smatram, na celoj ovoj sednici. Bravo što je konačno da dnevnom redu, ali nije mi drago što se ovoliko dugo čekalo i što je jasno da se čekalo zato što je Alimentacioni fond predlagala opozicija.

Glasaćemo za Alimentacioni fond zato što treba, ali kakve veze ima čiji je to predlog? Čujem da sada mnogi, što mi je takođe vrlo drago od srca, pominju i Zakon roditelj-negovatelj koji je usko vezan za Alimentacioni fond i koji je možda, po mom mišljenju, neophodniji i hitniji. Drago mi je da čujem da i drugi pričaju o tome, ali mi nije drago što se ovoliko dugo čeka.

Juče je jedna koleginica rekla da se čeka na ovaj zakon dve godine. Nije istina. Na ovaj Zakon roditelj-negovatelj čeka se ukupno 12 godina. Ja sam majka deteta sa težim smetnjama u razvoju. Moj sin ima autizam i određen mu je 100% invaliditet i to na trajno, dakle do kraja života, mog ili njegovog. Znam o čemu pričam.

Godine 2013. još roditelji dece sa težim smetnjama predali su Narodnoj skupštini 61.000 potpisa da bi se ovaj zakon našao na dnevnom redu. Da li se po tome reagovalo? Nije. Godine 2018. i 2017. mi roditelji vodili smo svi zajedno kampanju da zaštitimo 33 grada Srbije, tražili smo Zakon roditelj-negovatelj. Lično sam poslala i lično potpisala, imenovala svaki koverat od ukupno 250 koji smo poslali svakom poslaniku tadašnjeg saziva, pojedinačno. Mnogi od vas su bili u tom sazivu 2018. godine. Da li je neko reagovao? Niko. Tada smo čestitali Novu godinu i pozvali na mrvu empatije.

Svim roditeljima dece sa smetnjama nije bitno to što i meni smeta i što vidim da se radi ovde u ovoj Skupštini, da se čak i ovde i po ovom pitanju raspravlja ko je to prvi rekao, ko je prvi podneo, čiji je predlog. Većina ovih porodica živi zaključano u četiri zida, izopšteno iz sveta, po ćoškovima, na marginama ovog društva, ne vide nigde nadu, nemaju ni od koga pomoć, njihovo dete nema nikakvu šansu, a nekoga ovde u ovoj sali, svejedno pozicija ili opozicija, zanima čiji je predlog.

Ja vas molim, videla sam u Strategiji plana socijalne politike, koliko sam razumela, da planirate Zakon roditelj-negovatelj za 2027. godinu. Ponovo molim, ovako javno, građane da vrše pritisak i sve vas kolege, kojoj god političkoj opciji pripadali, da donesemo ovaj zakon barem godinu dana ranije, do kraja ove godine da se donese i početkom 2026. godine da počne sa primenom. Ne sme više da se čeka ni dan, jer ovo ne sme da bude višestranačko pitanje, bez obzira kojoj opciji pripadate, zato što je životno. Hvala.