Hvala.

Pitanje se tiče Ministarstva za rad i socijalnu politiku. Zanima me da li postoji neki plan, neka strategija koja nije mrtvo slovo na papiru koja bi se suštinski primenjivala u praksi i na terenu, a koja bi uredila centre za socijalni rad?

Smatram da u Srbiji je centar za socijalni rad institucija koja je najviše urušena, naročito po unutrašnjosti. Ovih dana čujem i predsednika države koji tako paušalno tek tvrdi, odnosno predlaže, ali sad ne znam da li postoji neki plan, i govori o platama radnika u centru za socijalni rad.

Plate radnika centra za socijalni rad jesu najniža cena zarade u Srbiji. Rade po najnižoj ceni. Međutim, nije samo to problem, problem je, još veći problem je kadriranje, gde na jednog stručnog radnika dođe preko 1.000 predmeta i novi radnici koji dolaze ne žele prosto da rade u takvom sistemu gde više ima politički podobnih radnika nego stručnih radnika. Kada jedan stručni radnik ima preko 1.000 predmeta on svako ne može, i da se klonira, da bilo što od svog posla uradi onako kako treba. Posledice svega toga trpe najugroženije grupacije stanovništva. Na čekanju su usvojenja, na čekanju su mesecima, pa i godinama obrade rešenja za socijalnu pomoć.

Ne znam da li Ministarstvo zna da u Srbiji postoje centri za socijalni rad koji nemaju ni jednog socijalnog radnika. Postoje oni koji nemaju ni jednog pravnika. Evo, na primer, kod mene u Boru postoje neki koji nemaju ni jednog psihologa.

Dakle, žrtve nasilja nema ko da prihvati. Prihvatilišta o kojima se priča, i za beskućnike i za žrtve nasilja, ne postoji. Sigurna kuća u istočnoj Srbiji ne postoji ni jedna, sve ste ukinuli. Kaže se da je trošak na budžet.

Dakle, neke suštinski plan, da ne bi usvojenje čekalo toliko dugo, da ne bi hraniteljstva. Ne znam da li je Ministarstvo upućeno, ali postoje hranitelji koji nemaju rešenje o hraniteljstvu a već godina brinu o nekoj deci za koju država nije pitala, nije pozvala da pita da li su ta deca živa. Ti ljudi ih čuvaju, brinu o njima isključivo iz svoje ljudskosti i humanosti. Nemaju rešenja, nemaju nikakvu nadoknadu za to. Ne postoji nikakva kontrola.

2/3 MT/MP

Pitanje takođe za isto ministarstvo – da li će usluga hraniteljstva za odrasle, za stare i bolesne biti sprovedena u praksi normalno? Ona na papiru takođe postoji, ali imali smo slučaj u Zaječaru, imamo te slučajeve širom Srbije da centri za socijalni rad daju hraniteljima za odrasle, sa licencom, znači ljude koji su završili, imaju sertifikate za sprovođenje te usluge, daju na starenje veći broj ljudi. U Zaječaru smo imali to da je centar sam upućivao pet, šest, sedam ljudi na istu adresu, a onda kada je došlo do požara u toj kući centar je oprao ruke, uslovno rečeno, i optužio tu ženu koja je sada u sudskom procesu da je otvorila nelegalan dom za stare. Nije to nelegalan dom za stare, to rade centri za socijalni rad bez ikakve odgovornosti.

Meni je jasno, jasno je i građanima Srbije, da se ove ugrožene kategorije drže bez primanja na koja imaju pravo po zakonu. Po zakonu na rešenje za socijalnu pomoć može da se čeka najduže 60 dana. Najduže, i to u izuzetnim slučajevima. Ovde imamo situacije gde se čeka i po dve i po tri godine na pomoć od 15.000. Dakle, ljudima kojima 15.000 mnogo toga znači u životu, jer nemaju nikakvo drugo primanje.

Jasno je da se ti direktori centara za socijalni rad koji su u v.d. statusima, koji često dolaze na ta mesta bez ikakvog predznanja u instituciji kojom treba da rukovode, jasno je da se drže na tim mestima da bi upravo ove ugrožene grupacije i upravo tim primanjima koje oni čekaju ucenjivali za izborne glasove.

Predstoje nam izbori, ja verujem da nećete pre toga reagovati, jer vam to nije u interesu, ali u interesu je građana Srbije i molim da se najugroženije grupacije ljudi u Srbiji više ne žrtvuju, bukvalno žrtvuju, da bi bilo ko opstao na vlasti.

Drugo pitanje za Ministarstvo zdravlja – da li će bukvalno svake godine da obećava novu bolnicu u Boru? Rekao je sam predsednik države – do kraja 2022. godine biće završena, pa je onda pred lokalne izbore rečeno – krenuće se izgradnja 2026. godine, sada vidim izjave – krenuće 2027. godine, biće gotova 2030. godine, bile „spejs šatl“.

Mi po unutrašnjosti nemamo više specijaliste, za sve dolazimo u veće gradove. To jeste tema i time bi trebalo da se bavi Ministarstvo zdravlja.

Hvala.

Moj kolega Željko je juče rekao, pa slažem se sa tim mišljenjem, da bi finansijska podrška države, koja je tačka dnevnog reda ove sednice, trebalo da bude raspoređena i uplaćena onima kojima je to najpotrebnije u nekom većem iznosu, a ne svakom punoletnom građaninu po 6.000 dinara, jer većini to stvarno neće značiti ništa, a ovim najugroženijima neka dupla cifra bi stvarno puno značila.

Ipak, podržaću predlog, jer bar nekome nešto znači, ali mora biti jasno da im znači upravo zbog toga što nemamo uređenost države. Tim novcem će, primera radi, roditelj deteta sa smetnjama platiti dva do tri logopetska tretmana privatno, ali zato što nema termina u državnim institucijama. Kako detetu treba kontinuirani rad, minimum dva puta nedeljno, pokriće, od prilike, nedelju dana. Tim novcem osoba obolela od kancera skupiće članove porodice, možda čak i prijatelje, da svako da po svojih šest hiljada da bi skupila oko 40 hiljada, koliko košta magnetna rezonanca privatno, jer u unutrašnjosti nema magnetne rezonance, a tamo gde je ima nema lekara da pročita taj snimak. Tim novcem ljudi koji čekaju po par godina na socijalnu pomoć bolesni, stari i nemoćni, a institucije ćute na njihove žalbe i ne dopuštaju im da ostvare svoja prava, prehraniće se par dana. Tim novcem roditelji deteta sa smetnjama koji je zaposlen, platiće dva dana čuvanja deteta dok on radi, a ako je u penziji kupiće možda nešto od terapije za dete, jer sebi dete izdržava moguće vrlo od 30 hiljada minimalne penzije, a vi odbijate da i ove kategorije dobiju novčanu podršku države koju predlažemo.

29/2 JJ/VZ

Od prilike razumete poentu, pomoći će bar nekome i to vrlo malo, ali to ne rešava probleme, a problema je mnogo, rešenja mogu biti suštinska i sistemska. Možda će neko od tih ljudi reći, zbog ovog novca, eto ova vlast misli na nas, ali ja lično verujem da su građani Srbije svesni da ih je baš to što ste dozvolili urušavanje institucija dovelo do situacije da im pomoć od 50 evra nešto u životu i znači. Hvala.

Hvala.

Ponovo pitanje za Ministarstvo rada i socijalnu politiku.

Dokle će se okretati glava na to što direktori centara za socijalni rad bukvalno ukidaju ljudima pravo na socijalna davanja, naročito na socijalnu pomoć ili je to možda instrukcija ministarstva da bi se uštedelo na najugroženijim kategorijama ili je ministarstvo toliko dužno direktorima koji su ucenjivali ove najugroženije kategorije za vreme izbora, pa sada ne sme da reaguje.

Više puta sam podnela dokazni materijal za bahatosti direktorke Centra za socijalni rad u Boru. Sami predstavnici ministarstva su mi dali lično podatak da je preko 1.000 Borana oštećeno ovim neradom i bahatošću. I dalje niko ništa ne preduzima.

Napravljen je i taj portal koji se zove „Radoslav“ koji smatram da je tek sprdnja sa državom, jer preko tog portala građani mogu da pitaju koja sve prava imaju. Taj portal treba da ih uputi. Međutim, kada ti isti građani dođu na šaltere, vaši nameštenici ih vraćaju kući i ukidaju im ta prava. Da li iz ne znanja ili iz zle namere to je do vas.

Takođe pitanje, kada će ministarstvo ozbiljnije uključiti uslugu hraniteljstva i za decu i za odrasle? Po Srbiji imamo decu koja se daju na staranje ljudima i koji imaju licence hranitelja, međutim ne dobijaju ni rešenje niti neko posle pozove da pita za tu decu, kao u selu Tanda između Zaječara i Bora.

Odrasle isto centar daje na hraniteljstvo, po više njih na istu adresu i na taj način pravi nelegalne domove za stare. Kada dođe do havarije kao što je došlo u Zaječaru, žena koja je pristala na tako nešto kao hranitelj, ona je u sudskom procesu, preti joj zatvor, dok centar za socijalni rad pere ruke iako je bio upućen svo to delovanje. Priča se o ljudskim životima, pa bilo lepo da vas zanima.

Ostala pitanja tiču se Ministarstva rudarstva i Ministarstva zaštite životne sredine. Zamolila bih da dobijem u pisanoj formi, ukoliko je moguće, odgovore na ta pitanja. Tiče se prostornog plana područja posebne namene Rudarsko-metalurškog kompleksa „Čukari Peki“ i „Malka Golaja“ elaborat, jedinstven planski okvir od oko 126 km kvadratnih objedinjuje tri zasebna kapitalna projekta. Podzemni rudnik „Čukaru Peki“ i „Donje Ležište“, novi rudnik „Malka Golaja“ i potpuno novu topionicu.

Planira se topionica konačno kapaciteta od 400.000 tona godišnje anodnog i katodnog bakra sa rezervisanim kapacitetom za dodatnih 450.000 tona godišnje, dakle potencijalno 850.000 tona godišnje bez ikakvog obrazloženja sirovinskog osnova za rezervisani kapacitet. Predviđena je i Fabrika sumporne kiseline „Cevovo“ za transport sumporne kiseline do Zagrađa i postupak izdvajanja arsena.

4/2 JJ/CG

Pitanje, da li je moguće uraditi i prikazati javnosti uporednu analizu alternativnih lokacija topionice uključujući nultu varijantu. Obrazloženje ukupnog kapaciteta sa sirovinskim balansom i bilans emisija sumpor-dioksida naročito arsena i ostalih teških metala za taj pun kapacitet koji se predviđa?

Prema elaboratu rudnik će tokom eksploatacije proizvesti preko miliona tona flotacijske jalovine koja se planira u dolini Kriveljske reke. Da li će se uraditi analiza kumulativnih uticaja sa postojećim jalovištem „Veliki Krivelj“, analizu rizika od rušenja brane jalovišta sa kartom plavljenja nizvodnih naselja, ocena uticaja prevođenja Kriveljske reke na vodni režim Borske reke i Timoka i uporednu analizu alternativnih tehnologija odlaganja jalovine?

Eksploatacija donjeg ležišta metodom zarušavanje izazvaće sleganja i urušavanje tla. To se isto kaže u elaboratu, zbog čega se planira izmeštanje deonice državnog puta Bor-Zaječar i magistralnih dalekovoda. Za građenje u zoni pretežne namene predviđa se zabrana gradnje novih objekata do preseljenja. Ništa se jasno i konkretno ne kaže. Faktički se blokira imovina građana na neodređeno vreme bez bilo kakvog utvrđenog javnog interesa.

Da li ćete granice i zone uticaja uvrstiti u sam prostorni plan? Da li će se propisati obaveza prethodnog snimanja nultog stanja svih objekata, da se ustanovi javno dostupan sistem monitoringa sleganja i jasan mehanizam obeštećenja vlasnika čija je imovina blokirana režimom ove zabrane gradnje?

Po mom iskustvu iz Bora uradiće se onako kako treba da bude u interesu krupnog kapitala i stranog eksploatatora. Molim da ova i slična pitanja budu uzeta u obzir po hitnosti, da svaki dalji rad bude transparentniji i da se rukovodimo konačno interesom države i njenih građana, kao i to da građanima Bora, Zaječara, Majdanpeka i okolnih sela se stavi javni nacrt na uvid, prostorni plan na uvid uz javnu raspravu. Hvala.

Hvala.

Nakon 13 godina bukvalno vapaja roditelja dece sa smetnjama, da li uz odlaganje, pritisku ili uz konačan sluh i dobru volju, političku volju, mi imamo na ovoj sednici konačno i Zakon roditelj-negovatelj. Trinaest godina borbe, 13 godina toga da ih niko nije video i čuo.

Ja bih pre svega kao jedna od njih, kao roditelj deteta sa smetnjama, a nakon toga i kao aktivista koji je u ovoj priči prirodno svih 13 godina, a onda od 2017. godine aktivna u kampanjama i tribinama, protestima, javnim istupanjima ovde u Narodnoj skupštini i po lokalima, prvo da se zahvalim udruženjima građana i roditeljima, naročito roditeljima pojedinačno koji su, malobrojni, ostavljali svoju decu koja zahtevaju 24 sata pažnju kod kuće da bi gostovali u medijima, da bi svoju najveću bol i svoju najveću muku iznosili javnosti i da bi sebe stavljali u nekim trenucima i na javni linč kada su bili kritikovani zbog toga, optuživani da žele hleba preko pogače i ostalo. Trebala im je velika hrabrost za to i velika žrtva, jer su upravo zanemarivali svoju decu da bi se borili za svu decu čiji roditelji zaslužuju ovo pravo. Ovo je njihova pobeda.

Želim da im se prvo zahvalim, a onda da se obratim i onima koji su nezadovoljni ovim nacrtom zakona i da ih zamolim da se sete kako smo pre deset godina informisali javnost po tribinama, po protestima i po gradovima širom Srbije i kako skoro niko od političkih aktera nije bio ni čuo za ovaj zakon, a sada svi politički akteri u Srbiji govore o ovom zakonu, promovišu ga i podržavaju ga. To je jedan ogroman korak, što se mene tiče revolucija u socijalnoj politici. Tako nešto treba uvek pohvaliti. Ali, oni treba da znaju, a i vi kolege poslanici, ministri takođe, da ovo

17/2 MV/MP

može biti samo, što i jeste, jedan ogroman korak, prvi korak stvarne brige o ljudima, prva pružena ruka države ovim roditeljima, ali samo prvi korak, a ne poslednji. Dakle, ne kraj borbe, nego samo početak.

Nacrt ćemo, tj. predlog ovog zakona ćemo svakako podržati u danu za glasanje. Nakon tolikih godina borbe mislim da bi bilo glupo da bilo ko glasa protiv. Nadam se da će biti jednoglasno izglasano. Međutim, mora se skrenuti pažnja na neki dalji rad. Ja sam preko amandmana podnela par predloga. Ukoliko to ne bude usvojeno i bude usvojen zakon, nacrt zakona ovako kako jeste u predlogu, molim da se uzme u obzir to, a mi ćemo i kao Radnička partija dati predlog izmene drugog zakona gde se ovi roditelji svrstavaju u teže zapošljivu kategoriju i gde svi roditelji dece sa smetnjama moraju biti prepoznati kao negovatelji, ne samo nezaposleni roditelji.

Takođe, ukoliko ovakav predlog zakona kakav je u nacrtu bude usvojen, imamo i predlog onda novog zakona koji će prepoznati zaposlene roditelje dece sa smetnjama, kao i penzionere. Jer, negde u Srbiji imamo neku ženu koja ima nekih 70 godina, čiji sin ima nekih 45 godina, koji je na psihičkom nivou deteta od četiri-pet godina, ne može o sebi da se stara, on je u tom trenutku i veći i teži od nje, a ona spada u preko 70% brakova koji su se raspali gde je majka ostala sama sa detetom. Već je obolela, već je ostarela i stekla uslove za penziju. Njena penzija je možda 30.000 ili 35.000, koliko su već te minimalne penzije, i ona svakako zaslužuje da bude prepoznata kao negovatelj i da dobije naknadu države.

Predložićemo, ukoliko to ne može da bude u ovoj visini, da bude 35 do 40% prosečne plate kao naknada prepoznato, bez uplaćivanja doprinosa jer već su ostvarili starosne uslove za penziju, kao i što se tiče zaposlenih roditelja. Ne možemo kažnjavati ljude koji su i pored toga što njihovo dete zahteva 24 sata pažnju, pored toga što su neka od te dece biljke, pored toga što neke majke, i lično ih poznajem, po četiri-pet epi-napada u toku noći prežive sa svojim detetom, a ujutru trče na posao i uspele su da smognu i hrabrost i snagu da tako nešto urade, one moraju takođe biti prepoznate kao negovatelji i moraju dobiti neku naknadu od države. Naš predlog će biti tih 40% prosečne republičke plate.

Svakako, treba razumeti da cilj svega ovoga, a nadam se da na ovaj način, ovim zakonom ulazimo u jednu novu eru socijalne politike, gde će se malo više raditi na svim ugroženim kategorijama, ne treba da bude da se, da tako kažem, sirotinji da neki obrok više i da budu malo iznad poslednjeg ruba siromaštva. Cilj treba da bude da se ovi ljudi, kao i njihova deca, uključe u društvo. To se predlaže ovim zakonom, da se uključe u društvo, kako ovi koji su najugroženija grupacija koji su obuhvaćeni ovim predlogom, tako i oni koji nisu najugroženija grupacija, ali moraju da budu uključeni u društvo.

Time što roditelj ode da radi on je uključen u društvo, on se socijalizuje, stvara vezu u društvu, stvara prijateljstva. Njegovi prijatelji imaju decu, oni postaju prijatelji njegovog deteta. Njegovo dete na taj način izlazi iz četiri zida. Vrlo je bitno, naročito kad pričamo o deci koja imaju preko 18 godina, koja tvrdim da su nevidljiva za sistem još uvek, smatram, i to mnoga udruženja govore, da prosto usluga mora da prati korisnika. U toku osnovne i srednje škole to dete ima ličnog pratioca, ali nakon 18 godine i završene škole on nema dovoljnu podršku države.

17/3 MV/MP

Ministarka, čula sam, najavljuje i izmene pravilnika do kraja godine. To je, takođe, izuzetno velika stvar. Nadam se da tu bude rešeno pitanje toga da deca, odnosno preko 18 godina osobe sa većim invaliditetom i smetnjama u razvoju, intelektualnim invaliditetom, dobiju pravo na personalnog asistenta, da ne bude personalna asistencija vezana isključivo za radno sposobne ljude, jer i oni koji nisu radno sposobni imaju pravo i da se druže i da izađu iz kuće, da odu u bioskop, da odu u kafić i njihov roditelj ne sme biti osuđen da od jutra do mraka to sam radi, bez ikakve pomoći.

18/1 MZ/CG 13.00–13.10

Dakle, da li će dobiti naknadu novčanu da mogu da plate neku pomoć ili će dobiti asistenciju države, da država plaća pomoć njima i njihovoj celoj porodici? To je, eto, na donosiocima odluka. Na meni je da insistiram da do toga dođe. Dakle, ko će roditeljima, a verujem da 90% roditelja dece sa smetnjama gleda ovu sednicu, da poručim da je donošenje ovog zakona, što verujem da će biti u danu za glasanje, jeste samo početak, da se zahvalim svima, i onima koji su kasno prihvatili i onima koji su s početka počeli i onim majkama iz Novog Sada još 2012. godine koje su skupljale i onim udruženjima koja su 2017. godine radila kampanju u preko 30 gradova Srbije, svima koji su se trudili da informišu i da vrše pritisak na donosioce odluka da do ovako nečega dođe. Ali, eto, da se uzme u obzir i da ovi neki drugi predlozi i da po ovim temama nekako normalizujemo razgovore, dogovore i pregovore i da to ne bude svrstavano u bilo kakve izdaje, jer oko ovakvih stvari bez razgovora ne bi moglo uopšte da se dođe.

Druga stvar vezana za ovu sednicu, koja mene izuzetno zanima, jeste zakon koji se donosi o kršenju, odnosno o boljem uređenju zagađenja. Govorila je ministarka malopre. Smatram da to na papiru onako uopšte ne izgleda loše, da se usklađuje sa EU. Nama je problem primena u Srbiji. Imamo mi dobre zakone. Primena je problem.

Ja dolazim iz Bora i mi smo tamo dobili rešenje sumpor-dioksida, ali imamo i dalje abnormalne količine arsena i kadmijuma, olova u vazduhu. Arsen i kadmijum jesu direktni uzročnici kancera, a olovo direktno utiče na psihomotorni razvoj dece. O tome sam više puta pričala. I stvar je u tome da se ti zakoni ne primenjuju. Ja se nadam da će taj novi zakon koji se bude doneo se primenjivati.

Međutim, po ličnom iskustvu, gde sam više prijava pustila na više strana i krivičnih i obraćala se Ministarstvu za zaštitu životne sredine i Ministarstvu zdravlja, tražeći da se konačno uredi studija o zdravstvenom stanju dece u Boru, jer nijedna studija o zdravlju nije urađena u Srbiji, iako je po svim zakonima i po Ustavu država bila dužna da to uradi. Dakle, studija o zdravstvenom stanju dece u Boru mora da se uradi, da bi mogla da se napravi strategija, da se unapredi zdravstvo i da bi mogle da se primene neke mere, po ovim zakonima koji se usvajaju i koji se usklađuju sa EU.

Sve dok „Ziđin“ može da plati 50.000 dinara za ugrožavanje 41.000 ljudi tako teškim oboljenjima – šta je to 50.000 dinara za jednog takvog giganta, bukvalno ništa – i onda posle da nastavi da radi kao što je navikao da radi, dakle bez toga da bilo ko želi visoke standarde u Boru, visoki budžet u Boru i niko od nas, naročito ja, kao rudarsko dete, ne želim da dođe do zatvaranja fabrike. Ali kako se usklađujemo sa EU na papiru, tako moramo da to i primenjujemo, bukvalno nas niko ovakve neće, ukoliko pričamo o spoljnim faktorima. A ukoliko pričamo o unutrašnjim, tamo rastu neka deca koja su takođe sva naša deca i koja takođe zaslužuju brigu države i zaslužuju zdravo detinjstvo.

Eto, ukoliko i te stvari mogu da se uzmu u obzir i da pristupimo malo odgovornosti, a ne samo nekom populizmu i ovde u ovoj skupštini međusobnim vređanjima, bacanju lopte s jedne na drugu stranu, da bismo dobili možda više klikova na društvenim mrežama. Hvala.

Hvala.

Pa naš amandman se tiče toga da, kao što su i moji prethodnici govorili, napisani su i usvojeni neki zakoni za koje je ne samo opoziciona javnost nego i stručna javnost imala kritike zasnovane na argumentaciji i na ostalim zakonima.

Međutim, vi ste i ovde u Parlamentu branili to zdušno i onako baš srčano i dobili smo i uvrede zato što smo bili protiv toga. Venecijanska komisija je, u stvari, naše sumnje i ono što smo tada govorili potvrdila, tako da nakon tih packi sada dolazi do izmena. Međutim, u tim izmenama je s početka dolazilo do toga da se svi tužioci ne gledaju isto i da se na mesta postavljaju oni ljudi koji su pre svega lojalisti SNS, kao stranci koja je na vlasti.

Mene duboko zabrinjava što od jutros ja ovde slušam ministra pravde koji se stvarno trudi da odbrani nešto što je neodbranjivo, a sa druge strane narodne poslanike koji vređaju govornike, izgovaraju reči koje stvarno zamolila bih vas, predsedavajuća, da se stvarno potrudite da sačuvate bar mrvu dostojanstva u ovom domu sa obe strane, jer ono što se jutros moglo čuti ovde je nešto što je stvarno neprimereno ovom domu i van ovog doma.

25/2 MZ/VZ

Mene stvarno iskreno ne zanima ničija seksualna orijentacija, niti ko koga sanja ovde, što smo mogli da čujemo u toj lopti koja se bacala sa leve na desnu stranu. Ukoliko se neće govoriti o suštini i po amandmanima, onda molim da se govori o temama koje zanimaju građane Srbije. Verujem da ni njih ne zanima isto ovo što ni mene ne zanima. Dakle, možemo govoriti o ministarki Handanović Đedović, kako već ide prezime, izvinjavam se ako grešim, oko toga da je ona izvršila krivično delo, oko toga da ministarka Đurđević Stamenkovski objasni kako su ukinute subvencije poslodavcima da bi zapošljavali osobe sa invaliditetom. To su neke teme koje zanimaju građane Srbije. Takođe i pogibija radnika u „Linglongu“.

Tako je. Ne, ovo je samo, eto, kao komentar.

I eto, dozvolićete još dve sekunde. Dakle, i ono što su SAD zabranile izvoz bakra iz Bora. Eto, zamolila bih kolege i sa leve i sa desne strane da ukoliko ne govorimo po tačkama, govorimo barem o onome što zanima naše sugrađane. Hvala.

Podnosim amandman na član 7. kojim se menja član 43. stav 3 Zakona o lokalnim izborima. Tekst se menja i glasi: "Ako postoji osnovama sumnja da je u postupku prikupljanja potpisa birača kao i tokom daljeg čuvanja i obrade podataka do okončanja izbornog procesa došlo do zloupotrebe podataka ličnosti ili povrede tajnosti i bezbednosti ličnih podataka birača, izborna komisija je dužna da bez odlaganja i najkasnije u roku od 24 sata podnese krivičnu prijavu nadležnom javnom tužilaštvu".

Dakle, mi ovde ovim amandmanom dodajemo to da ova prijava, ova odluka da gradska komisija mora da podnese prijavu nadležnom javnom tužilaštvu traje i nakon okončanja prikupljanja potpisa, a sve do okončanja celog izbornog procesa zato što po iskustvima sa poslednjih lokalnih izbora, dolazilo je do ugrožavanja tajnosti podataka, javno su objavljivana imena i prezimena ljudi kao i ono za koje su oni dali potpis i svoju podršku.

13/3 JJ/LjL

Dodajemo takođe – povreda tajnosti, pa dodajemo i – bezbednosti ličnih podataka, zato što u manjim gradovima kada govorimo o ovim lokalnim izborima, u manjim gradovima upravo to i znači ugrožavanje bezbednosti.

Ja bih pozvala sve, i jednu i drugu stranu ovde, da ovo društvo pokušamo i ovu državu i ovo društvo pre svega, sve nas građane, da dovedemo u to, da svo ovo nasilje malo smanji, barem malo jer mislim da naša država nikada nije bila u ovolikom nasilju sa obe strane. I to ću ponoviti – sa obe strane, s tim što vlast naravno u tome prednjači.

Molim ovu drugu stranu, opozicionu, da ne pristaje na takve stvari, na targetiranje, na linč, na kršenje zakona, a naročito po ovim lokalnim sredinama i na lokalnim izborima gde smatram da je svim ovim, prosto su ukinute i lokalne politike i lokalni izbori i apsolutna mogućnost da građanima u manjem gradu, da bira i da bude biran slobodnom voljom. Hvala vam.

Ovim amandmanom tražimo, takođe kao i drugi da se izbriše ova mogućnost da grupa građana bude podnosilac izborne liste kojom se utvrđuje položaj izborne liste nacionalne manjine.

Smatramo da je apsurdna jedna stvar koja će dovesti do zloupotrebe i do stvaranja nekih fantomskih lista, u stvari upropastiti i zloupotrebiti ovu ideju zastupanja nacionalnih manjina u državi Srbiji.

Čak i da je dobro i stvari koje su dobre u svemu ovome, i juče i danas, o kojima razgovaramo ovde, ne bi moglo da se primeni ovde jer upravo je primena problem.

Državne institucije ne rade ili rade selektivno, Tužilaštvo, što je najbitnije ne radi ili radi selektivno i uporno se prihvata neki način obrasca ponašanja koje je SNS krenuo da radi pre par godina, a sada nekako svi počinju da to prihvataju.

Dakle, građanin Srbije, njemu su svim ovim ponašanjem i ovom društvenom atmosferom koja se stvara i koja je već stvorena ukida njegovo pravo slobodne volje na koji treba da čuva i suverenitet ove države.

Najbitnija stvar, ponovo ću ponoviti, jeste nasilje koje proizilazi iz ovakvih stvari koje predstavljaju nepravdu i predstavljaju sprdnju sa izbornim procesom.

Do tog nasilja dolazi konstantno. Stvar je u tome da i mediji koji su takođe podeljeni, jedni na jednom platnom spisku, drugi na drugom platnom spisku, građanina Srbije koji ne pripada ni jednoj političkoj stranci, ni jednom političkom pokretu ili organizaciji, apsolutno ne štiti.

Ponoviću što je juče izneo moj kolega Željko. U Boru se za lokalne izbore, u toku izbornog dana, u medijima je izašlo da su tučeni samo ljudi koji pripadaju nekim političkim opcijama da bi se time hvatao rejting za parlamentarne izbore jer su lokalni, očigledno ukinuti. Primljeno je na borsku trijažu osam u prvoj i 16 mladih ljudi u drugoj smeni, koji su bili ničiji, niko ih nije pomenuo, niko im imena ne zna, niko ih nije branio. To je pitanje za sve građane Srbije.

15/3 JD/IR

Hvala.

Moja pitanja se tiču Ministarstva za rad i socijalnu politiku. Zanima me da li se uopšte ovo ministarstvo za nešto pita u Srbiji, da li postoji, da li ima mogućnost da kontroliše bilo šta u Srbiji, da li ima neka ovlašćenja u Srbiji, naročito na lokalnim direktorima centara za socijalni rad, koji svuda skoro po Srbiji bukvalno se bahate pod ovim stanovništvo.

Dakle, mi u Boru imamo direktorku Centra za socijalni rad gospođu Jelenu Ristić, koja je dospela u javnost, ako se sećate, kada je Aleksandar Vučić pred lokalne

3/2 MZ/CG

izbore poslednje u Boru držao tribinu, pa je u medije dospela žena koja govori o tome kako godinama ne može da uradi usvojenje. Nakon toga je resorna ministarka došla u Bor, navodno očitala bukvicu direktorki Centra i ništa se nije desilo. Nakon toga je na Odboru za rad i socijalnu politiku, govorila sam više puta, predstavnici Ministarstva, državni sekretari, govorili su isto kao ja, dali mi podatke o njenoj bahatosti koje čak ni ja nisam imala, rekli da je to nečuveno više puta. I poslanici vladajuće koalicije su takođe isto tako rekli, i ništa se nije desilo.

Hoću da pitam jer su me zamolili i roditelji jednog dečaka da kažem čak i njegovo ime, on je maloletan, s njihovim odobrenjem, znači govorim o Petru Stojčiću iz Bora, detetu je pet godina ukinuto pravo na tuđu negu i pomoć. Pet godina. Zbog bahatosti direktorke Centra za socijalni rad u Boru. Nakon pet godina, uz saradnju Republičkog PIO fonda, uz saradnju sa nekim narodnim poslanicima, došli smo do toga da se rešenje napravi, da dete dobije pravo na tuđu negu i pomoć i ponovo zbog samo pečata direktorke još uvek im rešenje nije uručeno. Preko 1.200 Borana čeka preko 15 meseci na rešenje za socijalnu pomoć. Dakle, govorim o najugroženijoj grupaciji ljudi koja živi od tih 11-12 hiljada mesečno. Ta rešenja stoje jer ih gospođa direktorka sama pečatira. Ima dva pravnika dodatno plaćena koja apsolutno ili ne rade svoj posao ili je ona van svakog sistema. I kada kaže predsednik države – napravićemo portal pa slobodno prijavite te bahate funkcionere SNS-a, evo, ja po hiljaditi put prijavljujem gospođu Jelenu Ristić, direktorku Centra za socijalni rad u Boru, kojoj sam pre tri meseca pustila i krivičnu prijavu, navela sve ovo, svu dokumentaciju koju sam dobila upravo od Ministarstva za rad i socijalnu politiku.

Molim da neko reaguje. Među tih 1.200 Borana jesu ljudi koji su na dijalizi, koji su srčani bolesnici, deca sa smetnjama, najugroženije grupacije ljudi, čekaju posvojenja. Čekale su porodilje, nekako smo za njih izdejstvovali. Imamo taj Fond za obolele od maligniteta, i oni su na čekanju. Apsolutno jedan nerad i jedna šteta, ogromna šteta. To je nekako postala praksa i po Srbiji kada pričam sa ljudima iz drugih gradova, centri za socijalni rad su ogroman problem, nemaju kadar, a i onaj kadar koji imaju se bahati. Razumem i znam zašto se ona držala do sada. Ona, ta gospođa obezbeđuje najveći broj sigurnih glasova, upravo ucenjujući ove najugroženije grupacije ljudi, romsku populaciju i ove ljude koji vrlo teško žive i predstavljaju te najugroženije socijalne kategorije. Prošli su lokalni izbori. Izvolite, gospodo, pozovite na odgovornost, to su obećali, ministarko, ukoliko se nešto pita, i predsednik države.

Drugo pitanje, takođe za Ministarstvo. Ukoliko se bar malo pitaju, zašto se u svim lokalnim samouprava gde se usvojio status roditelj-negovatelj Republički PIO fond, po mojim informacijama, koči isplatu? Da li Ministarstvo može da se uključi da uputi lokalne samouprave da ovi ljudi dobiju, dok se ne usvoji na republičkom nivou, ono što su lokalne samouprave i lokalni odbornici, ukoliko se i oni nešto pitaju, ukoliko bar sve nije toliko centralizovano, da li može da se to sprovede u delo?

Treće pitanje, i ovim završavam. Pre 11 meseci sam se obratila Narodnoj skupštini, kao narodni poslanik tražila autentično tumačenje Zakona protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom i dece sa smetnjom u razvoju. Jedanaest meseci ne mogu da dobijem to tumačenje zato što po njemu mogli bismo da zajedno sa udruženjima građana i zajedno sa roditeljima dece sa smetnjama tužimo državu, jer čekaju se i dalje pravilnici i izmena Pravilnika, eto, to je pitanje – kada će konačno da dođe do izmene

3/3 MZ/CG

Pravilnika, gde bi i deca, i ona starija, i od 18 godina i mlađa sa intelektualnim invaliditetom, naročito sa autizmom, dobila pravo na personalnu asistenciju? Posle 18. godine oni su nevidljivi u društvu.

Izmena Pravilnika je hitna i morala bi da ide zajedno uz Zakon roditelj-negovatelj. Hvala.

Hvala.

Ja već duže vreme imam stalno pitanja upućena Ministarstvu unutrašnjih poslova a skoro pa nikad nemam ni jedan smisleni odgovor, pa eto, ponovo bih i danas

3/2 MV/LjL

htela da ponovim neka stara a da postavim i neka nova pitanja i nadam se da će se nekad udostojiti neko i da odgovori.

Pitanje kao otvoreno a vezano za Bor, odakle ja dolazim, jeste slučaj naše male sugrađanke Danke Ilić, o kome nemamo nikakvu informaciju, osim onih tabloidnih španskih serija koje se plasiraju s vremena na vreme u javnost, kada treba neke druge teme da se pokriju.

Takođe, pitanje preminulog osumnjičenog u zatvoru, Dragijevića, koji je preminuo od upotrebe prekomerne sile, što je dokazano. Šta se sa time dešava i da li će neko da snosi ikada odgovornost za to?

Poslednjih godina sam se obraćala Ministarstvu unutrašnjih poslova, odnosno borskoj policiji i ne samo tako da tražim informacije koje su od javnog značaja, nego da tražim i zaštitu u odnosu na svoju političku aktivnost u Boru, jer sam doživljavala to da mi bezbednost bude ugrožena od strane pristalica ili nekih podržavaoca ili volontera ili kako već da ih nazovem, Srpske napredne stranke. Ni tu mi se niko nije javljao, tužilaštvo mi se ni jednom nije javilo po tom pitanju.

Sada su završeni lokalni izbori u Boru pa je tu došlo do jedne nove situacije, gde i jedan deo opozicije, i to upravo taj deo opozicije koji navodno zastupa evropske vrednosti, pravnu državu, demokratiju, vladavinu prava, poteže za istim načinima rada, tako da dolazite do toga da pravite izgleda neku dodatnu saradnju i sinergiju. Ovog puta na lokalnim izborima mi smo imali to da je deo opozicije, deo parlamentarne opozicije napravio svoju listu i nazvao je "studentskom", onemogućio pravljenje jedne zajedničke liste koja je jedino imala šanse da da neke značajne rezultate u Boru a onda i napadao sve ostale opozicione liste i to na isti način na koji je to radio i SNS. Dakle, javni linč, targetiranje, pozivanje na – zapamtite ove, delite, šerujte.

Kad izuzmemo društvene mreže, desila se jedna stvar koja nije viđena u Boru, ne znam da li se u drugim gradovima to nekom dešavalo, a to je da se za mene lično kao nosioca jedne od lista vodila kampanja „door-to-door“. Dakle, kako su se sami predstavili, volonteri opozicione liste su išli od vrata do vrata i govorili mojim rođacima, mojim školskim drugarima, mojim komšijama da sam ja uzela neki novac iz budžeta građana Bora da bih sutradan bila zamenik gradonačelnik. To se, kako smo videli, ili možda niste videli, ali možete da proverite, nije desilo.

Ali, eto, dan nakon izbora nekim čudom je legao tender potpredsedniku Odbora stranke Mike Aleksića od strane vlasti, dakle iz budžeta, na javne nabavke iz budžeta građana Bora. Šta je time plaćeno ne zna se. Ja sam to prijavila borskoj policiji i tražila da se zaustavi taj javni linč, bar ta kampanja „door-to-door“. Par svedoka je dalo izjave. Međutim, ni tu se tužilaštvo nije oglasilo.

Kad ostavimo na stranu mene, student koji se drznuo da bude na našoj listi, koji je isto student u blokadi, bio je najstrašnije čerečen po društvenim mrežama i u tome su učestvovale obe strane. On nije bio ničije dete. On nije bio ničiji kolega. Meni je strašno jezivo da u tome učestvuje i ova druga strana kojoj i sama pripadam.

Htela bih da pitam – da li je građanin ovde nosilac suvereniteta, da li građanin Srbije i dalje ima pravo da bira i da bude biran, koje mu Ustav garantuje, ili ste mu, i levi i desni ovde, ukinuli to pravo? Ko je smeo da ukine to pravo i da dovede građanina Srbije u to da ne može da uživa zaštitu, to je pitanje i za Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali i za sve nas ovde, ne može da uživa zaštitu institucija ukoliko ne pripada jednom od ta dva klana? Hvala puno.

Zahvaljujem.

Smatramo da predložena rešenja ne štite potrošače adekvatno, da su izmene više formalne, a mnogo manje suštinske. U razgovorima sa udruženjima koja se bave ovom tematikom dobili smo informacije da potrošačke organizacije nisu blagovremeno informisane o javnoj raspravi, da je ostavljeno vrlo malo vremena i oni to tumače kao izbegavanje uopšte davanja mišljenja struke. To nekako postaje navika, znači, ove vlasti i smatram da to ne sme da se dešava. Inspekcijski kapaciteti su nedovoljni. To je jedna od stvari koju oni zameraju.

Mi ovde podnosimo amandman na član 4. koji je izuzetno sporan. Rekli su i ostali otprilike slično da ovaj zakon ne može da bude krovni jer se nižim aktima daje prevlast pred njima. Znači, drugi propisi mogu da važe umesto njega. Kad advokati to objašnjavaju i ova udruženja sa kojima smo razgovarali, oni daju primere da u teoriji to može da znači i da EPS i da toplana mogu da, prosto, po svojim pravilnicima i propisima odrede načine na koji će obračunavati račune i da ovaj zakon neće moći da zaštiti potrošače.

Takođe se kaže da se odredbe ovog zakona primenjuju na odnos između potrošača i trgovca, osim ako je posebnim zakonom u delu kojim se uređuje odnos potrošača i trgovca usklađen sa pravnom tekovinom EU. Tu se postavlja pitanje ko je taj koji će proceni da li je neki poseban zakon usklađen sa pravnom tekovinom EU. Onda dolazimo do dela gde kažete – odluku kojom se utvrđuje lista posebnih zakona iz stava 1. ovog člana donosi Vlada, što je politički a ne pravni teren. Tako da, još jednom, eto, pozivam da se na pravni teren spusti sve ovo i da se konsultuje struka i da konačno državne institucije rade svoj posao. Hvala.

Moje pitanje je za Ministarstvo za rad i socijalnu politiku. Moram ponovo da pomenem i da pitam vezano za Zakon roditelj-negovatelj i za radnu grupu koju je najavila gospođa Đurđević Stamenkovski. Zašto su u toj radnoj grupi samo udruženja koja su podobna vlasti i zašto ovako nešto, iako je i ona sama u medijima govorila da neće politizovati, nešto što je od životne važnosti za najugroženiju grupaciju ljudi, stavljate pod stranačku politiku?

Kriterijumi za konkurs da bi bilo primljeno udruženje u radnu grupu su takvi da su to samo udruženja koja su već sarađivala sa ovom vlašću, lokalnim samoupravama i državnom upravom. Takođe, kao jedan apsurdan uslov jeste i to da su već bili sprovodioci lokalnih usluga, usluga socijalne zaštite, što nema apsolutno nikakve veza sa znanjem o ovom zakonu. Takođe, iako sam više puta i uputila zahtev i tražila razgovore da se uključe opozicione poslaničke grupe i opozicioni narodni poslanici, da do toga nije došlo još uvek, vi odbijate prosto pod stranačkom politikom bilo koga ko želi suštinski da se bavi ovom temom.

Sa druge strane, zloupotrebljavate medije i u medijima optužujete opoziciju da zloupotrebljava ovu temu, a na štetu najteže bolesne dece i invalidne dece. Ovim vređate i same ove roditelje, ali i sve nas opozicione narodne poslanike.

1/3 MZ/JG

Zamolila bih, ako može, malo samo tišine, koleginice.

Pitanje za Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, vezano za Centar za socijalni rad u Boru, koji je dobio više prijava, otprilike na nedeljnom nivou po jedna prijava, protiv direktorke Centra zbog koje preko hiljadu Borana preko 15 meseci čeka na rešenje za socijalnu pomoć. Dakle, govorim o najugroženijim grupacijama, o deci sa smetnjama, maloletnoj deci i o ljudima na dijalizi, teško bolesnim ljudima kojima je to jedini prihod. Više puta smo prijavljivali Ministarstvu, ali Ministarstvo ne reaguje. Pre par dana sam uputila i krivičnu prijavu protiv direktorke Centra za socijalni rad u Boru Osnovnom javnom tužilaštvu u Boru i molim da se reaguje. Znam da je razlog zbog koga se ona drži na tom mestu to što na izborni dan ona ucenjuje upravo ove najugroženije grupacije ljudi i donosi izborne glasove, kao i pre toga sigurne potpise, ali jasno je, ukoliko Ministarstvo ne reaguje, a izbori su uskoro, da bira između građana Bora, najugroženije grupacije u Boru, i svojih stranačkih poena, bira svoju SNS. To je jedan od izbornih uslova koje vi birate za Bor, koji će uskoro ići na izbore.

Drugi izborni uslov vaš jeste birački spisak, gde trenutno u Boru imamo 38.714 birača, a stanovnika 39.834, što bi se reklo da imamo oko 1.120 samo maloletnih lica, a samo osnovaca je 3.200.

2/1 MT/IR 10.15 – 10.25

Dakle, nesređen birački spisak da bi mogla da se vrši izborna krađa. Takođe, imamo ovih dana kupovinu televizije Bor, koji su ugradili građani Bora, kupovinu sva tri lokalna medija, dakle isključivo u opštinama u kojima se održavaju izbori na proleće. Svima je vlasnik gospodin koji se u medijima predstavlja kao predstavnik Centra za društvenu stabilnost. Od kad je kupljeno, od 1. januara, tu se može čuti najjezivija kampanja protiv Borana.

U poslednjih dve tri nedelje imamo i u opustošenim selima koje iseljavate na korist „Ziđina“ dovođenje ljudi iz Smedereva, iz Zrenjanina. Evo, na Tik Toku je hit i neki Jovica Ristić iz Beočina zaposlen u Javnom komunalnom preduzeću Beočin koji u svoje radno vreme vrši kampanju od vrata do vrata u Boru i glume Borane i objašnjavaju Boranima šta njima treba za izbore i šta njima treba u Boru.

Kancelarije ste takođe otvorili svuda po gradu, to su kancelarije u vlasništvu grada, time zakinuli gradski budžet, odnosno budžet građana Bora za oko milion dinara samo na jednom lokalu u centru grada. To su vaši izborni uslovi i ja molim i pitam i ministarstvo i sve ovde kolege u sali da li ćete i dalje sve do izbora govoriti kako se zalažete za demokratije i prihvatate preporuke ODIHR-a?

Hvala.

Hvala.

Ovo su pitanja za Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo zaštite životne sredine i Ministarstva finansija, naravno. Dakle, kada će početi izgradnja nove bolnice u Boru koju je Aleksandar Vučić za prošle lokalne izbore 2022. godine obećao i rekao da će njena izgradnja biti završena do kraja 2022. godine?

Gospodo i gospođe, dobili ste glasove Borana na ovo obećanje. Bor je najbogatiji grad u Srbiji a moji sugrađani, kada su u bolnici, njima su životi u stvari ugroženi, umesto da budu lečeni. Nemamo posteljinu, nemamo ćebad, nemamo osnovne uslove, natkasne pored kreveta su zarđale, a na internom odeljenju smo letos nalazili mrave. Dakle, govorimo o nekim osnovnim uslovima koji stvarno ugrožavaju živote Borana.

Obećana je nova bolnica i isto tada prva sa liste Danica Grujičić je obećala, a i u ime Ministarstva dovođenje lekara u manje gradove. Ortopedija je potpuno zatvorena, drugih specijalista imamo po jednog, dvoje, a gde ne možete da dođete na red. Sledeće godine će nam biti zatvorena i onkologija. Nemamo više ni lekare.

3/1 AL/MP 10.25 – 10.35

Dakle, u Boru sa tolikim zagađenjem mi više nemamo ni onkologiju, a imamo obolele i imamo ogromnu stopu smrtnosti, što je možda i bitnija tema, jer i u drugim gradovima postoji porast maligniteta, ali velika stopa smrtnosti znači da taj put od oboljenja pa do smrti, mi ne možemo da ispratimo, jer nemamo lek.

Želim da pitam - kada će biti urađena studija uticaja na zdravlje, koju ste bili dužni po zakonu da uradite, a niste uradili? Poslednja takva studija na zdravlje bila je urađena 80-tih godina, od 1981. do 1985. godine, 1986. je rađana. Ozbiljno je rađena. Uzeto je par radnika iz tadašnjeg RTB-a, par ljudi meštana sela, par ljudi koji žive unutar grada, pa jedno odeljenje osnovne škole iz Bora, jedno odeljenje osnovne škole iz Soko Banje, pa je uhvaćen presek.

Na taj način se rade studije, ukoliko vas stvarno zanima, a neophodno je da država napravi jednu strategiju o tome šta će se uraditi u Boru, kako će se unaprediti zdravstvo, kako će se u krajnjem slučaju primeniti i preporuke „Batuta“ date još 2019. godine, o kojima se ćuti.

Vrlo se često kaže, i treba da se to pohvali, da je koncentracija sumpor dioksida rešena i stavljena u ciljne vrednosti. Međutim, ovde se ćuti o tome, postoji na sajtu „Instituta za rudarstvo i metalurgiju“ u Boru, da koncentracija teških metala, arsena, kadmijuma, naročito olova, koje poslednjih meseci imaju radnici u krvi koji rade toksikološke analize u privatnim laboratorijama, olovo koje najviše utiče na kognitivni razvoj dece, dakle na psiho-motoriku zaostajanja može da utiče.

Pored takvog monitoringa neophodno je da se uradi jedna studija, jedna strategija o tome šta će se raditi u Boru.

Takođe pitanje - kada nameravate da primenite nacionalni program zaštite vazduha, koje je sama Republika donela? Ovde vam ne dajem primere i neke ideje koje sam lično smislila, nego vas podsećam na obećanja, planove, programe, koje ste stavili da budu mrtvo slovo na papiru. Podsećam, kada ćete to uraditi?

U tom nacionalnom programu zaštite vazduha kaže se da će 2026. godine arsen i kadmijum koji su kancerogeni, direktni uzročnici kancera, biti stavljeni u ciljne vrednosti. Evo 2026. godina je na pragu.

Takođe me zanima, kada će biti otvorena toksikološka laboratorija za koju je odvojeno iz budžeta grada Bora novac za sredstva za laboratoriju, ali nismo dobili lekare koji trebaju da dođu sa republičkog nivoa?

Ta toksikološka laboratorija se takođe nalazi u kratkoročnom akcionom planu usvojenom još 2019. godine, na koje ministarstvo samo dalo odobrenje.

Kada ljudi komentarišu, ali oni čija deca ne žive u Boru i ne dišu taj vazduh i ne piju tu vodu, kada komentarišu kažu – pa ne može i jare i pare i misle na visoke plate „Ziđina“. Plate radnika jesu visoke i najviše u Srbiji. Oni te plate zarađuju i ne mogu se uzimati i uporediti sa ovim drugim podacima. Hoću da kažem da i moji sugrađani znaju, može i jare i pare. Oduzeće se, za nedelju dana će moći da se reše ove stvari i da se smanji zagađenje i da ste stave ciljne vrednosti, da se podigne stepen zdravstva u Boru i briga o ljudima u Boru. Jedino deo jareta kineskog će malo da trpi. Zato vi ne pristajete na tako nešto, jer tim delom jareta plaćate neke druge podrške, a plaćate životima, zdravljem Borana.

Mogu da citiram i Balaševića, treća smena izgleda ponovo vraća tuđi dug. Hvala puno.

Hvala.

Zamislite da svaki dan živite u borbi, baš svaki dan. Zamislite da nemate ni jedan, baš ni jedan minut u kome smete da budete umorni, bolesni, nervozni, tužni, slabi. Zamislite da svakog, baš svakog minuta, svakog dana, svake godine morate da ste hrabri i jaki, i hrabri i jaki, i hrabri i jaki, jer korak vašeg deteta i svaki minut vašeg deteta zavisi samo od vas. Zamislite da je sve što tražite samo šansa za vaše dete, a vaša država vas ne vidi.

Ovo je stvarnost hiljada porodica u Srbiji. Sistemska podrška ne postoji. Roditeljima su neophodni psihološka podrška i pravo usmerenje od prvog dana, kao i to da budu prepoznati kao teže zapošljive kategorije. Deci su neophodni lični pratioci u svakoj opštini, pedagoški asistenti u svakoj školi, personalne asistencije za decu preko 18 godina koji su apsolutno nevidljiva sistemu, stanovanje uz podršku, zaposlenje. Sve ovo sklopilo sam u set mera koje je neophodno sprovesti i predala sam, ali pre svega status roditelj-negovatelj. Jasno je da nećete usvojiti predlog opozicije i da se radi na tome da na napravite svoj predlog.

Hoću da kažem i treba da se zna da je meni apsolutno nebitno čiji će to predlog da bude zato što, na ovome što iz srca govorim, ja političke poene ne skupljam. Znaju roditelji dece sa smetnjama da 10 godina radim na ovim temama i nemam kome da se dokazujem. Neka to bude vaš zakon, neka to bude i zajednički zakon, neka bude bilo čiji zakon. Mene zanima da on bude donesen onako kako treba, da ne bude nakaradan i da ne šteti, nego da bude na korist roditeljima dece sa smetnjama i sa invaliditetom.

Iz tog razloga tražim da u radnu grupu, koju Ministarstvo pravi, ne postavljate samo podobno udruženje, nego da svima koji imaju šta da kažu date šansu i tražim da uključite i nas poslanike koji želimo suštinski da se bavimo ovom temom.

Ljudi koji 12 godina traže ovaj zakon i koji 12 godina ignoriše ova Skupština nisu tamo neki ljudi, oni imaju imena - u ime Nataše, koja mi je slala slike modrice i posekotina koje je zadobila sprečavajući svog sina da se u toku napada povredi, u ime Olge, koja decenijama, pa i sad kao stara nosi svog sina težeg od nje na leđima, u ime Miroslava koji juri kolima u drugi grad tražeći EEG aparat za svoju ćerku, u ime Darija koji se boji šta će biti sa njegovim sinom kad njega više ne bude, u ime Jelene koja noću ne spava prateći epi napade, a ujutru trči na posao, u ime Marije čijeg su sina vezali jer nema bolničkog osoblja da o njemu brine, u ime one žene u

12/2 TĐ/MJ

komšiluku koju ne poznajem, a koja sedi uvek na istom mestu sa sinom i koja više nema volju ni kosu da opere, u ime Senke čija je ćerka preminula, a ona ostala sama i bez prihoda, u ime Jovane koja urla jer nema dostupnih lekova za decu preko 18, Mile koja piše na mrežama umorna sam, mnogo sam umorna, pa i u ime Slavice koja je preminula na podu svoje sobe, a njen sin ne znajući šta drugo preminuo pored nje od gladi. U njihovo ime i u svoje lično ime, jer sam jedna od njih, tražim da se urazumimo, da sednemo zajedno, da država Srbija konačno vidi ove roditelje i da im konačno već jednom kaže da nisu više sami. Hvala.

Ovim amandmanom predlažemo da se član 2. briše, jer daje mogućnost za dodatno zaduživanje Republike Srbije, odnosno građana Republike Srbije.

Na svakoj sednici građani Srbije mogu da čuju o blagostanju i nikada jačoj državi, a istovremeno se na svakoj sednici dodatno zadužuju. Mogli smo da čujemo ovih dana i kolika je sada minimalna plata, a kolika je bila nekada, mada niko nije mogao da kaže juče, kada je to govorio, šta može da se kupi za tu platu, jer građanima Srbije bi to valjda trebalo da bude merilo. Građani Srbije su imali plate i od više milijardi, pa su za njih mogla da se kupe ona dva jaja koja pominje Toma Momirović, a za ostalo su, za brašno i zejtin, dobijali bonove.

Pitanje je - kako će građani Srbije vraćati sva ta zaduživanja? Da li kroz vodu, zemlju, vazduh, banje, izvorišta? Trenutno se deo zaduživanja vraća suspendovanjem zakona na teritoriji istočne Srbije. Šira javnost nije dovoljno upućena, ali ono što je prodato kao bivši RTB nema dovoljan profit ovo gde imamo tridesetak procenata kao država, nema dovoljan profit. Najveći profit ostvaruje rudnik „Čukaru Peki“ koji je daleko bogatiji i gde država Srbija ima nula procenata. Dakle, u stopostotnom vlasništvu privatne strane kompanije.

Kaže ministar juče nikada veće rezerve zlata. Jeste, kupujemo svoje zlato od Kineza. Tako ćemo kupovati i svoju struju na teritoriji grada Bora kada budete završili vetroparkove u čijoj izgradnji nisu ispoštovane zakonske procedure, Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, a čija je izgradnja se kosi sa Prostornim planom grada Bora. Vaši odbornici u gradu Boru glasaju na zvonce i na naređenje ili iz Beograda ili Pekinga, ali sa time će morati da se stane zato što će u Boru morati da odlučuju Borani. Hvala.