U članu 17. stav 1. tačka 2. menja se i glasi: računarskom sistemu za upravljanje informacijama ako ga subjekt poseduje i koristi u svom poslovanju.

Ovim amandmanom otklanja se mogućnost da se subjektu stavi na teret obaveza da omogući pristup računarskom sistemu za upravljanje informacijama. Namere je da se jasno istakne da se ova odredba ne može tumačiti kao obaveza subjekata, posebno mikro i malih preduzeća, da moraju posedovati ili nabaviti ovakve informacione sisteme. Sadašnja formulacija može implicirati da svi subjekti moraju imati razvijen i odgovarajući računarski sistem što bi predstavljalo značajno finansijsko i tehničko opterećenje za mikro i mala preduzeća koja najčešće ne raspolažu takvom infrastrukturom.

Predloženim amandmanom obezbeđuje se da se obaveza pristupa može tražiti samo u slučaju kada subjekt već poseduje i koristi ovakve sisteme u svom redovnom poslovanju.

Hvala.

U članu 92. stav 1. reči „u roku od jedne godine“, zamenjuju se rečima „ u roku od dve godine“. Produžavanje roka sa jedne na dve godine je neophodno zbog objektivnih kapacitetskih ograničenja institucija, zaduženih za sprovođenje ovog zakona.

Zakon predviđa složene obaveze u pogledu akreditacije i funkcionisanja službenih laboratorija, član 62, ovlašćivanja tela u skladu sa propisanim standardima, članovi 19. i 20, obuke i stalnog usavršavanja lica koja sprovode službene kontrole, član 8, uspostavljanje digitalnih sistema i administrativnih procedura.

Produžavanje roka na dve godine obezbeđuje realno izvodljivo planiranje, izbegavanje pravnog vakuuma u slučaju kašnjenja podzakonskih propisa, dosledno, efikasno i potpuno sprovođenje zakona i usaglašenost sa evropskom praksom i kapacitetskim mogućnostima Republike Srbije.

Ovim amandmanom se jača primena zakona, a ne slabi, jer pruža dovoljno vremena za stvaranje svih preduslova, neophodnih za kvalitetno funkcionisanje službenih kontrola. Hvala.

Ovim amandmanom predložili smo da se deo sredstava projekata EKSPO i nacionalnog stadiona preusmeri za osnivanje prihvatilišta za decu u Vranju. Međutim, u međuvremenu se pojavilo nešto mnogo hitnije.

Ovo na fotografiji je srednja škola Ekonomsko-trgovinska u Vranju. Kao što vidite, ovo je nadstrešnica koja je dobrim delom napukla. Ove su fotografije od sinoć i od jutros. U petak, dok smo mi imali zasedanje, građevinska inspekcija je naložila da se taj deo ispod nadstrešnice obeleži trakama i da se na taj način očigledno reši problem ako to može tako da se nazove.

Ja bih zahtevao od vas da, pošto ministar Dejan Vuk Stanković nije trenutno prisutan, da što pre uzmete u obzir rešavanje ovog problema, da se ne bi ne daj bože ponovo dogodilo nešto, pa da slušamo ovde priča o obojenim revolucijama i ostalim glupostima.

Inače i unutrašnjost škole nije u boljem stanju. Ta nadstrešnica se nalazi na ulazu u fiskulturnu salu. Ovako izgledaju golovi u toj fiskulturnoj sali, lepljivim trakama se učvršćuju stative i prečke i kanapima se vezuju mreže. Naravno rekreativni termini koja ova škola izdaje se naplaćuju. Milioni dinara su uzeti prethodnih godina. Međutim, direktor Ivica Janjić očigledno je taj novac zaturio pa nije sposoban ni jednu sijalicu u toj sali da zameni, a kamo li da uradi nešto ozbiljnije.

Inače, ovo sa nadstrešnicom deca su primetila, učenici koji idu u tu školu, pa su prijavili školskom rukovodstvu koje iz nekog razloga nije vodilo računa šta se objektom dešava. Ja još jednom zahtevam od vas da što pre ovaj problem rešite i u najmanju ruku da smenite ovog direktora u Vranju zbog svega navedenog i zbog još mnogo drugih stvari koja ja sada nemam prilike da iznesem. Hvala.

Gospodine ministre, vi rekoste maločas citiram: „Vojska Srbije je opremljena kao nikad do sada u istoriji“, da li je tako?

Recite mi, vi sigurno znate da YUMCO iz Vranja proizvodi vojnu opremu. Da li je tako? Da li znate kolike su plate radnicima YUMCO iz Vranja koji proizvode vojnu opremu? Da li znate i vi ministarka?

Evo, sada ću vam reći. Evo, jedan platni listić iz YUMCO koji proizvodi vojnu opremu, čovek sa 36 godina radnog staža je primio zaradu za oktobar mesec 54.413 dinara. Minimalac je za oktobar bio 62.008 dinara. Ispod minimalca primaju platu ti ljudi koji YUMCO proizvode opremu za vojsku.

Sada ću vam reći i drugi platni listić šta kaže? Kaže sledeće, to je neko sa manje radnog staža, za oktobar mesec je primio 44.246 dinara, gospodine ministre. Ljudi koji proizvode tu vojnu opremu, evo jedan od njih, jedan od radnika, 44.000 dinara je primio platu. Vi pretpostavljam da znate koliko su to teški poslovi za te radnike u pripremi, predionici, tkačnici ili u nekom drugom pogonu.

Bilo bi dobro da na primer vi, ministarka Mesarović, eto bar na jedan mesec skoknete dole do YUMCO pa da radite. Evo, vi možete u pripremi, a ministarka u tkačnici, da radite za 40.000-50.000 dinara, da proizvodite opremu za vojsku, da vidite kako je to.

Reci te mi sada i jedno i drugo, s obzirom da je stigla naredba iz Ministarstva, ministarka, da se do kraja godine u YUMCO otpuste 100 radnika. Da li je to tačno? Odgovorite, pitaju radnici, zato vam ja postavljam ovo pitanje, da li će u Vranju u YUMCO biti još jedno otpuštanje do kraja ove godine i da će oko 100 radnika ostati bez posla.

Ovo što ste sada rekli poslednje, gospodine ministre, ne znam da li to treba mene da brine da vi očigledno jako dobro poznajete moju biografiju, pa se ja pitam iz kog razloga? Da li to iz vremena kada ste bili direktor BIA? To je prva stvar.

Druga, rekli ste ponovo neistinu, da ne kažem laž, o 2014. godini. Nemojte i vas ovde da demantujem da se stidite kao ministarka Mesarović, ako uopšte za stid i znate.

Treće, ovde je zatamljeno na obračunskom listiću. Znate li zašto? Ovde su zatamljeni lični podaci. Znate li zbog čega? Da ne bi ti ljudi dobili otkaz sutradan. Ne bi dočekali ni ova sednica da se završi. Tako vi funkcionišete i u Vranju i u celoj Srbiji.

Hajde sada da kažete nakon mog izlaganja još jednom jasno i glasno da ove plate o kojima pričamo u „Jumku“ nisu tačne i da su veće. Hajde da vas čuju građani Srbije i pogotovo dole zaposleni u „Jumku“. Kažite jasno i glasno da ovo nije tačno i da ovi ljudi nemaju ovolike plate. Eto, samo vas to molim da kažete, pa ćemo videti kasnije ko govori istinu, a ko ne govori.

Inače, „Jumko“ iz Vranja, koga vi tako hvalite, možete pohvale izreći samo radnicima, ali ne i rukovodstvu. „Jumko“ je dužan milione i milione i za struju i za vodu i za komunalije, za sve živo, pa je onda vispreno, uslovno rečeno, rukovodstvo „Jumka“ se dosetilo da osnuje neke druge firme poput „Jumko Prizosa“ i još nekih, odakle se izvlači novac, ali o tome ćemo razgovarati nekom drugom prilikom, jer je to, vi to mnogo bolje znate od mene, jedno osinje gnezdo, kako neko izvlači milione iz tog „Jumka“, a neko radi za 40 i kusur hiljada. Pa, toliko, ministarka, ona to bolje zna, više košta jedan tretman botoksom od ove plate koju imaju radnici „Jumka“.

Meni je, ministarka Mesarović, zaista žao nisam uspeo dobro da vas čujem kad ste maločas pričali, verovatno ne možete glasnije zbog filera, ali dobro.

Što se tiče vas, gospodine Gašiću, vi ste dugo ministar odbrane, spočitavate ovde nešto o nama, a vi još uvek niste savladali činove u vojsci. Vi mešate činove u kopnenoj vojsci i činove u mornarici, pa gospodina Boškovića nazivate neuspelim generalom ili kako već.

Dakle, pre nego što dođete na ovu sednicu, umesto da se pripremate kada sam ja rođen, koju sam školu završio, šta sam radio i gde sam bio, pročitajte malo koji su to činovi u Vojsci Srbije, pa onda dođite da diskutujete o tome, a vi, gospođo Mesarović, da odgovorite radnicima ono što ste im obećali, što je u vaše ime obećala državna sekretarka prošle nedelje, da li će ovi radnici „Kentaura“ dobiti jednokratnu pomoć, kao što su to dobili radnici „Geoksa“ 2021. godine, kada je „Geoks“ zatvorio svoje pogone u Vranju.

Dakle, ja ovde trošim svoje vreme da demantujem vaše laži. Ovde sam ja dokazao da vi lažete, to je činjenica. Ništa bolja nije situacija ni sa drugim ministrima. Dakle, ako mislite da ću ja ili bilo ko drugi iz SNS da trošim vreme ovde da ne pričam o problemima građana, o problemima ljudi koji žive na jugu Srbije i u Vranju, nego da vas demantujem grdno ste se prevarili. Da vi lepo odgovorite - da li ćete bar ovo ispuniti što ste obećali, da li će radnici „Kentaura“ dobiti tu jednokratnu novčanu pomoć kako bi mogli da premoste te mesece i zimu koja ide, a ne da to ponovo bude još jedno lažno obećanje kao što ste rekli?

Ovo, ministre Gašiću, vezano za ove plate, budite pažljivi ministre, da ste bili pažljivi znali biste i činove u vojsci. Dakle, za ovu platu videćemo se na sledećoj sednici, pa ću ja doći sa malo većim brojem obračunskih listića, pa da vidimo koliku platu imaju radnici „Jumka“.

Sada i vi radite ono što je radila ministarka Mesarović i predsednica Ana Brnabić. Lažete ovde, kao što ste lagali za ove… (Isključen mikrofon.)

Povreda Poslovnika.

Dakle, ministre vi ste povredili član 107. Poslovnika, jer ste dužni da poštujete dostojanstvo Narodne skupštine.

Dakle, vi ste rekli da ja nisam prošao lekarski pregled. Gospodine Gašiću, ja sam završio 33. klasu Vojne gimnazije, kao 13. u rangu i jedan od najboljih učenika i istina je da zbog zdravstvenih problema sa vidom nisam upisao Vojnu akademiju. Sram da vas je ovo što ste sada rekli, da vas je sramota ako za sramotu uopšte znate.

Kada sam ja gospodine ministre bio u Vojnoj gimnaziji, vi ste tada lepili pločice. Kada sam ja znao činove u vojsci, vi ste tek učili kako da izvlačite fuge po kupatilima, tako da nemojte vi ovde meni da spočitavate i da na takav, ne znam koju reč da upotrebim, način pokušavate da uvredite, omalovažite ili šta već zbog toga što nisam upisao Vojnu akademiju zbog problema sa vidom. Nije li vas sramota, recite mi? Nije li vas sramota?

Gospodine Gašiću, da li znate šta je ovo?

Ovo je pohvalnica povodom 18. marta, Dana vojnog školstva, kojim se Petrović Slobodan pohvaljuje za postignute rezultate u vannastavnom procesu i vannastavnim aktivnostima, a povodom 18. marta, Dana vojnog školstva. Potpisao načelnik pukovnik magistar Milan Stević.

Da li znate šta je ovo, gospodine Gašiću?

Ovo je Petrović Slobodan, 12. u rangu po uspehu u 33. Klasi Vojne gimnazije, a za naročito zalaganje i postignute odlične rezultate tokom školovanja u Vojnoj gimnaziji.

Gospodine Gašiću, ja od vas neću tražiti nikakve pohvalnice, ali bilo bi dobro da vi pokažete bar diplomu srednje škole. Hvala.

Ovaj amandman predstavlja direktan i neizbežan test savesti i odgovornosti vladajuće većine, koja godinama obmanjuje i ostavlja građane Vranja i Pčinjskog okruga bez adekvatne brige o starima. Izgradnja doma za stare u Vranju postala je simbol političkog licemerja, jer je reč o ponavljanom predizbornom obećanju gradonačelnika Vranja Slobodana Milenkovića i SNS-a prvi put datog još 2016. godine, koje je, kao i mnoga druga obećanja, ostalo prazno slovo na papiru. U Vranju, ali i u celom Pčinjskom okrugu broj nemoćnih starih osoba iz godine u godinu raste, a porodice često nemaju kapacitete da obezbede adekvatnu negu.

Zbog toga je izgradnja doma za stare predstavlja elementarnu obavezu države prema onima koji su život proveli doprinoseći svojoj zajednici. Predložena raspodela sredstava od četiri milijarde dinara sa nacionalnog stadiona na projekte socijalne zaštite, na izgradnju doma za stare i gerontoloških centara je vraćanje novca tamo gde je najpotrebniji.

Ovim amandmanom ne samo da zahtevamo da vlast konačno ispuni svoje obećanje iz 2016. godine i izgradi dom za stare u Vranju, već otvaramo prostor za finansiranje i drugih vitalnih socijalnih usluga u korist hitnog rešavanja ove vrste problema građana južne Srbije.

Kada smo već kod izgovorenih lažnih obećanja i laži, gospođo Brnabić, juče su u Vranju bili savetnik ministarke privrede Željko Šoškić i državna sekretarka Andrijana Jovanović u vezi sa zapošljavanje radnika fabrike „Kentaur“. Ovo je sa zvaničnog sajta službe za odnose sa javnošću grada Vranja. Gospođa, državna sekretarka kaže – prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje do sada je zaposleno 37 bivših radnika „Kentaura“ dok je 167 lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.

Dakle, gospođo Brnabić vi ste pre manje od mesec dana silazili ovde u skupštinsku klupu, upinjali se objašnjavajući kako ja lažem, a ne vi, kako su svi bivši radnici „Kentaura“ odmah dobili drugi posao, odmah ste im vi to obezbedili i čak ste bili tolio licemerni da ste tvrdili da su dobili posao i još bolje plaćen od prethodnog i tražili ste izvinjenje od mene da se ja vama izvinim što ste vi slagali. Tako da, sada gospođo Brnabić da se vratite u ovu skupštinsku klupu dole i da se vi izvinite, ali ne meni, od vas mi ni izvinjenje nije potrebno, nego da se izvinite svim bivšim zaposlenima u „Kentauru“ zato što ste ih lagali i vi i Milenko Jovanov, lagali i pravili budalama i 13 godina lažete i pravite budalama i nas u Vranju i sve nas na jugu Srbije.

Dakle, prvo, gospođo ministarka, 2012. godine tvrdite da sam ja pripadao onima koji su zatvarali fabrike u Vranju? Ja sam tada imao 22 godine, za vašu informaciju.

Drugo, kažete, da niste upoznati šta je bilo juče na sastanku u Vranju. Kako vi vodite ministarstvo a ne znate šta vam državni sekretari rade?

Treće, ovde navodite da ćete do kraja januara da svedete broj nezaposlenih iz „Kentaura“ na nulu. Pa, tako je pre dve godine isto do nekog kraja januara obećavao predsednik Vučić nemačkog investitora u Vranju, pa se od toga ništa nije desilo.

Četvrto, kako da svedete broj nezaposlenih na nula, kada je gospođa Brnabić pre mesec dana tvrdila da su svi zaposleni. Hajde, dogovorite se zajedno sa njom, nemojte više da nas pravite budalama. Šta ste mislili, da ćete tako da se menjate tu, pa na nas jednoga vas deset, da na jednu našu istinu ispričate deset laži i da će to tako da vam prođe. Sada lepo i vi da se izvinite ne, meni nego radnicima „Kentaura“ koje zajedno sa gospođom Brnbić i Milenkom Jovanovim lažete.

Hvala.

Aman ministarka, dokle vi mislite da nastavljate da lažete. Čitate podatke koliko je bilo ljudi 2012. godine na birou, a koliko je danas, a da li znate koliko je manje u Vranju od kako ste došle na vlast. Za 10.000 ljudi je manje u Vranju, 20.000 u Pčinjskom okrugu.

Prošle godine sam upućivao pitanja za ovog nemačkog investitora što je Aleksandar Vučić slagao još pre dve godine isto tamo nekog januara da će doći u Vranje i zaposliti 1.500 ljudi. Ništa niste odgovarali.

Pričate ovde o blokadama, pa gde vam je ministarka Pavkov? Pa, nakon što je ona blokirala Vranje je zatvoren „Kentuer“ i „ Solpro“, pa zbog vaših blokadera. I, hajde vi lepo, blago nama, i vi i gospođa Brnabić da se izvinite, ali ne meni, od vas mi izvinjenje nije potrebno, nego da se izvinite bivšim zaposlenima u „Kentauru“ zato što ste ih pravili budalama, zato što ovde u ovoj Skupštini lažete naočigled svih lažete. Da li znate koliki je broj ljudi slao meni poruke da vas pitam gde ste ih to zaposlili? Pitaju ljudi, pitajte ministarku, pitajte predsednicu Skupštine gde mi to radimo da znamo da idemo po plate? Hajde lepo kažite – izvinite radnici „Kentarua“, izvinite i bivši radnici „Geoksa“, jer ste vi u Vranju kad ste bili rekli ministarka potrefilo se da se „Geoks“ zatvorio tako to može da se potrefi da se neka fabrika tako preko noći zatvori i nije jedina i nije samo u Vranju, nego na celom jugu Srbije. Šta je toliko teško kad kažete za izvinjenje? Slagali ste, uhvatili smo vas u laži i vas i gospođu Brnabić i Milenka Jovanova, lepo sada se za tom govornicom za kojom ste lagali, izvinite ljudima.

Hvala.

Ovaj amandman predviđa povećanje nenamenskog transfera iz republičkog budžeta ka Vranju i ostalim lokalnim samoupravama na jugu Srbije koji će im omogućiti da bez ponižavajućeg čekanja na milostinju iz Beograda hitno obezbede prostor i pokrenu rad dnevnog boravka za decu sa poremećajima u ponašanju.

Amandmanom predlažemo da novac bude obezbeđen preusmeravanjem sredstava sa projekata EKSPO i iz budžeta za izgradnju Nacionalnog stadiona. Potreba za ovakvim vidom zaštite dece je izražena s obzirom na to da je ovoj deci neophodna stručna podrška, struktuirane aktivnosti i kontrolisano okruženje koje porodice često ne mogu same da obezbede.

Dok vlat demonstrira ravnodušnost prema najugroženijima ovaj amandman zahteva da se deca stave na prvo mesto. Glasanjem protiv ovog amandmana parlamentarna većina bi direktno potvrdila nameru da održi finansijsku kontrolu i nastavi da zanemaruje osnovne socijalne potrebe građana na lokalu, što je neprihvatljivo u demokratskom društvu i u suprotnosti sa socijalnim potrebama građana.

Takođe se, gospođo ministarka Pavkov, može povećati nenamenski transfer da se konačno reši i problem deponije u Bujanovcu. Ja sam vam još juna meseca prosleđivao i ovde na sednicama Narodne skupštine pitao kada će taj problem biti rešen, vi evo mesecima ne odgovarate ništa. Sledite primer vaše prethodnice, ministarke Irene Vujović, ali ste zato došli pre mesec dana u Vranje da nam blokirate grad, pa nakon vašeg dolaska, tu se slažem sa ministrom Lončarom, da zbog blokadera se zatvaraju fabrike. Samo što ste otišli iz Vranja odmah su se zatvorile dve fabrike.

Dakle, nemojte više da nam pričate te priče nego odgovarajte na poslanička pitanja, i vi i ostali ministri, i konačno rešite i odgovorite kada će problem deponije u Bujanovcu biti rešen.

Godinama gori deponija u letnjim mesecima. Truju nam se ljudi, truje nam se deca u Bujanovcu i okolini a vi ne preduzimate apsolutno ništa.

Poštovanje, ko je naredio policiji da fizički spreči narodne poslanike opozicije da uđu u zgradu Narodne skupštine na svoje radno mesto i prisustvuju današnjem zasedanju?

U nedelju, 16. novembra 2025. godine, mediji su objavili vest da se dogodio incident kod baze „Debela Glava“ kod Vranja i da je tom prilikom pucano na pripadnike Vojske Srbije. Ovi medijski navodi bez ikakve potvrde i oglašavanja od strane Ministarstva odbrane i Vojske Srbije ni posle devet dana od navodnog incidenta uznemirili su građane Srbije, a posebno nas na jugu zemlje, te je potrebno da javnost što pre sazna šta se zaista dogodilo.

U skladu sa tim, zahtevam od ministra odbrane Bratislava Gašića da pruži sva potrebna obaveštenja i odgovore na sledeća pitanja. Da li Ministarstvo odbrane zvanično potvrđuje medijske navode da se dana 16. novembra 2025. godine dogodio incident kod baze „Debela Glava“ kod Vranja i da je tom prilikom pucano na pripadnike Vojske Srbije? Na osnovu čega je utvrđeno da je na vojnike pucano, postoje li materijalni dokazi u vidu čaura, tragova zrna, oštećenja, snimaka? Da li je sačinjen zvanični zapisnik ili izveštaj patrole tog dana? U koliko tačno sati i na kojoj udaljenosti od baze „Debela Glava“ se desio navodni napad? Koliko je pripadnika Vojske Srbije bilo u patroli u trenutku pucnjave? Da li je tačno da je navodno ispaljeno 15 hitaca i iz kog pravca je to učinjeno?

Na osnovu čega je zaključeno da su napadači bili maskirana grupa Albanaca? Da li postoje vizuelne ili tehničke potvrde? Da li se zna koje je oružje korišćeno u navodnom napadu? Da li postoje tragovi ili dokazi koji ukazuju na pravac iz kojeg su napadači došli i gde su nakon navodnog napada otišli? Da li je neko od pripadnika vojske povređen? Da li je tačno da je pogođen vojni pas i, ako jeste, gde se to može zvanično proveriti. Da li je napravljena procena štete i bezbednosnih rizika posle incidenta?

Da je patrola uzvratila vatru i ako nije uzvratila vatru zbog čega nije to učinila? Da li je pokrenuta potera za navodnim napadačima? Da li je obavešten KFOR i u koje vreme? Da li je Ministarstvo odbrane stupilo u kontakt sa tzv. policijom Kosova ili međunarodnim misijama? Zašto Ministarstvo odbrane nije odmah izdalo zvanično saopštenje o pucnjavi, s obzirom na ozbiljnost optužbi? Da li su izveštaji zasnovani na informacijama koje su potekli iz vojske ili iz neformalnih izvora? Da li je vojska snimala patrolu i prostor dronovima, kamerama ili drugim sredstvima?

Kako Ministarstvo odbrane objašnjava činjenicu da tzv. policija Kosova zvanično tvrdi da incidenta nije bilo? Da li vojska poseduje dokaze koji demantuju navode tzv. kosovske policije? Da li je procenjeno da je ovaj incident deo šire bezbednosne pretnje ili pojedinačni događaj? Da li je povećano prisustvo vojske u kopnenoj zoni bezbednosti nakon navodnog napada? Da li je vojska prethodnih dana zabeležila bilo kakve slične incidente u istom području?

Hoće li Ministarstvo odbrane objaviti fotografije, snimke, balističke nalaze, izjave vojnika ili druge dokaze? Da li će biti objavljen kompletan izveštaj o incidentu nakon završetka unutrašnje istrage? Da li će biti omogućen pristup nezavisnim istraživačima, KFOR-u ili međunarodnim posmatračima da utvrde šta se zapravo desilo?

Pitanje, na kraju, za predsednicu Skupštine Anu Brnabić – zašto ne postupa po našem predlogu za izmenu članova odbora i članova stalnih delegacija i zašto taj predlog ne stavlja na dnevni red? Pitali smo više puta, ali nam još uvek niste odgovorili. Zahtevamo objašnjenje zbog čega nam niste odgovorili, kao i sam odgovor. Hvala.

Zašto je bitno da proces izbora članova Saveta REM-a bude obavljen po zakonu i transparentno? Zbog toga što nas netransparentnost procesa, kroz koji režim stavlja pod kontrolu Savet REM-a, dovodi u rizik da nam se ponovi ono što nam se već ranije dešavalo, a to je, između ostalog, i način izveštavanja o aferama koje su potresle Srbiju. Ove afere su dokaz neobjektivnog izveštavanja na koje REM nije reagovao, iako je to morao da učini u skladu sa delokrugom njegovog rada.

Afera „Krušik“ izbila je 2019. godine kada je uzbunjivač Aleksandar Obradović iz fabrike oružja „Krušik“ u Valjevu dostavio dokumenta koja su pokazala da je privatna firma „GIM“ povezana sa ocem tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića, oružje kupovala po znatno nižim cenama od drugih kupaca. Time je država, prema dokumentima, trpela finansijsku štetu, dok su posrednici ostvarivali veliku dobit. Obradović je uhapšen i tek nakon tri nedelje od hapšenja javnost je saznala za njegov slučaj. Državni organi nisu pokrenuli istragu protiv aktera iz „GIM“, niti je iko odgovarao za zloupotrebe. Iako su istraživački mediji „KRIK“, „CINS“, „BIRN“, „N1“ detaljno izveštavali o aferi, televizije sa nacionalnom frekvencijom uglavnom su ćutale ili su se fokusirale na diskreditaciju uzbunjivača, a ne na samu korupciju. Zbog toga se „Krušik“ smatra jednim od najupečatljivijih primera selektivnog izveštavanja.

Afera „Jovanjica“ izbila je krajem 2019. godine, kada je policija otkrila ogromnu plantažu marihuane na imanju firme „Jovanjica“ kod Stare Pazove. Vlasnik imanja Predrag Koluvija tvrdio je da proizvodi organsku hranu, ali je na licu mesta pronađeno više od 1,6 tona marihuane i sofisticirana oprema za uzgoj. Istraga je ubrzo pokazala da je Koluvija imao bliske veze sa visokim državnim funkcionerima, policijom i službama bezbednosti, koji su mu navodno pružili zaštitu. Tokom suđenja Koluvija je više puta potvrdio da je nevin, a lično je u njegovu zaštitu stao i sam predsednik Vučić.

Po svemu sudeći, plantaža je bila državni projekat. Iako je reč o jednom od najvećih skandala u savremenoj istoriji Srbije, postupak traje već godinama bez konačne presude. Mediji sa nacionalnom frekvencijom RTS, „Pink“, „Hepi“, „Prva“, „B92“ retko i površno su izveštavali o slučaju, često prenoseći samo kratka zvanična saopštenja, bez analize ili spominjanja veza sa državnim strukturama. Istovremeno, istraživački mediji poput „KRIK“, „BIRN“, „N1“ i „Nova.rs“ objavili su brojne dokaze i svedočenja o povezanosti Koluvije sa političkim vrhom. Zbog toga se „Jovanjica“ smatra pardigmom selektivne medijske kontrole, gde je javnost ostala uskraćena za potpunu istinu o mogućoj sprezi kriminala i države.

Afera u kojoj je sadašnji ministar zdravlja Zlatibor Lončar 2002. godine kupio stan u bloku 61 na Novom Beogradu od supruge Sretka Kalinića, jednog od glavnih egzekutora zemunskog klana, posle nekoliko meseci od navodne kupovine Lončar je stan prodao. Prema izjavama svedoka saradnika, postoje sumnje da je ministar Lončar stan dobio kao nagradu za usluge zemunskom klanu, ali protiv njega tim povodom nije nikada podneta krivična prijava.

Afera Vulinove tetke iz Kanade. Vulin je sa suprugom u julu 2012. godine kupio stan za oko 245.000 evra. Tvrdio je da je uplatio prvu ratu od 40.000 evra u oktobru 2011. godine, a ostatak iznosa od oko 205.000 evra naveo je da je pozajmio od tetka Mire, suprugine tetke iz Kanade. Ta Vulinova tvrdnja nije dokazana, nema potpisa tetke na priznanici, novac nije evidentiran na bankovnim računima, niti je prijavljen unos u zemlju, iako je Vulin prethodno tvrdio da je novac prenosio u gotovini u delovima od po 9.000 evra svaki put kada bi ulazio u Srbiju. Slučaj je prošao kroz tri tužilaštva – Tužilaštvo za organizovani kriminal, Više javno tužilaštvo u Beogradu i Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu, ali nijedno nije utvrdilo poreklo novca, niti pokrenulo postupak zbog zloupotrebe položaja.

Afera nestanka oko 3.500 tona kukuruza iz robnih rezervi vrednog preko milion evra iz silosa… (Isključen mikrofon.)