Hvala. Evo ja bih prvo počela eh, o tome da eh, u ovom obrazloženju ovog predloga zakona dakle ne postoji uopšte ništa o članovima koji su dodati dvadeset dva A i dvadeset dva B. Dakle, nema ništa što se tiče obrazloženja, oni su nam nekako ključni za, za, za ovaj zakon i ja se ne bih mogla složiti da je ovaj predlog zakona u skladu sa onim što nam je tražio Ustavni sud, a posebno ne u skladu sa, sa ljudskim pravima. Dakle, ovde nije u potpunosti eh, poštovana autonomija volje i nismo dali jednu širinu na koji način ljudi mogu da daju eh, svoju izjavu da žele da, da daruju niti organe, a pričam oba ova zakona, dakle, pošto su identične su norme, dakle nemamo nikakve razlike u tom smislu. Dakle, ne znam zašto na primjer nisu date i neke druge mogućnosti kod koga i kada možemo da, da damo tu izjavu, zašto nije dodat javni beležnik, zašto to ne možemo da uradimo na portalu eUprave?

Dakle, zašto samo dve mogućnosti, a također nam je jako bitno i ovaj deo koji se tiče opoziva. Zašto na način samo na koji smo dali eh, izjavu, odnosno pristanak, zašto ne možemo isto kod bilo kog organa kod koga postoji mogućnost da se da eh, da izjava o darivanju, zašto ne možemo da, da povučemo i opozovemo to kod nekog drugog organa? Ono što je takođe meni ovde sporno, vi kažete u, eh, ovom predlogu, napravili ste neki vredosled, neko prvenstvo ko može uza lice koje je preminulo da daje saglasnost, pa ste rekli čak ste, imate jednu formulaciju, članovi porodice nižeg, eh i da kažem višeg reda. Ne znam kako ste to opredelili i šta to znači, pa ste naveli punoletno dete, supružnik, vanbračni partner, roditelj, punoletni brat ili sestra umrlog lica. Eh, zbog čega je dete prvo, zbog čega nije partner, zbog čega niste naveli samo prosto da može bilo ko od članova porodice partnera i mi ćemo predložiti amandmane, naravno, pa ćemo to verovatno sve videti još jednom da prodiskutujemo i o tim amandmanima.

Dakle, nije baš u potpunosti nekako omogućeno da se na lak način en, en, može dati, dati ova izjava i ko odlučuje u situacijama kada, kada tu izjavu umrlo lice nije dalo. Ko, postoje razne ovde sada nedoumice. Sledeće ja ću sad samo ovako brzo da, da prođem. Kroz član dvadeset dva B kod delimične i potpuno oduzete poslovne sposobnosti ne pravi se apsolutno nikakva razlika, iako znamo da po pravu, ako, da treba da postoji razlika između delimičnog i pot, i da delimično i potpuno oduzete poslovne sposobnosti, dakle, neko kome je delimično oduzeta poslovna sposobnost, a može neke, neke pravne poslove da zaključuje, dakle, nije mu potpuno oduzeta. Ovde se nije napravila nikakva razlika, zbog čega je tu neko uskraćen da odlučuje da li može da da eh, izjavu o, o darivanju, o darivanju.

Takođe, što se tiče saglasnosti, dakle, to je stav dva člana dvadeset i dva B, kažete da je potrebno eh, mišljenje etičkog odbora zdravstvene ustanove ukoliko postoji eh, staratelj. Mislim da eh, mišljenje nije obavezujuće. Pre bi bila neka saglasnost, a kako se tumači ovaj eh, član, ja bih rekla da se ovde eh, podrazumeva da prvo treba da se da mišljenje etičkog odbora, pa tek onda da, da neko da tu izjavu umesto samo da bude ustvari saglasnost kada je već neko dao izjavu, ali mislim moj predlog i predlog Zeleno-levog fronta jeste da to bude samo ukoliko je staratelj organ starateljstva. Zašto, ako je fizičko lice staratelj mora da ima mišljenje, mišljenje eh, etičkog, etičkog odbora. Eto, ja ću za sada toliko, pa ću se javiti ponovo.

Hvala.

Ja bih dodala, eh, mislim, i pitanje, koliko vidim, ovde nije uključen, nije uključen privatni sektor. Dakle, ako idemo kod izabranog lekara, ljudi su da kažem okrenuti sada malo i više privatnom sektoru, više nego što bi trebalo pošto plaćamo zdravstveno osiguranje obavezno, pa smo to malo, do, tako pustili da nam ovaj zdravstveni sistem propadne na primarnoj zdravstvenoj, pa je pitanje zašto nije uključen taj privatni sektor, kol'ko vidim u ovom zakonu uopšte i negde bi moj predlog bio da bi bilo moguće da se neke informacije, neki vid pristanka saglasnosti možda daje ljudima kada, vade vozačku ili ličnu kartu. Mislim da svi moramo da imamo ličnu kartu, a ne moramo svi da idemo kod lekara nikada, dakle, to nam nije obaveza. I da imamo izabranog lekara, al' da izvadimo ličnu kartu, eh, da, vozačku isto ne moramo, ali prosto da to bude isto neki korak. I ono što bih uvezala sa Zakonom o pravima pacijenata, eh, mislim da bi trebalo o tome informisati i decu koja napune petneast godina, iz razloga što oni po Zakonu o pravima pacijenata mogu da idu sami kod lekara, kod izabranog lekara i mogu sami da odlučuju o zdravstvenim, eh, merama, odnosno da daju saglasnost za, eh, za preduzimanje, eh, nekih medicinskih, medicinskih tretmana.

Tako da, ako pričamo o edukaciji, mogli bi i da krenemo i od toga. A posebno me zanima da li, da li bi, da li postoji mogućnost u stvari da uvedemo, eh, neki obrazac koji bi se dobijao prilikom vađenja lične karte.

Za Centar za socijalni rad, za mišljenje, erm, za mišljenje

Samo bih se vratila za ovaj red, redosled ustvari kako mogu članovi porodice da, da daju praktičnu izjavu i saglasnost. Rekli ste prvo deca.

Punoletna deca u sit-- i rekli ste da je hitan postupak zbog toga da bi organi mogli da se iskoriste. Šta se dešava u situaciji ako ta deca n-- uopšte ne žive sa roditeljima punoletna deca? Teško sada u dvadeset prvom veku baš da žive sa roditeljima. Možda su čak i van zemlje, erm, a stavili ste, dakle, nekog sa-- možda sa n-nekim živi u vanbračnoj zajednici sa nekim partnerom koga, do koga možete da dođete brzo za par sati, na primer. Šta se dešava zbog hitnosti tog postupka?

I moje pitanje je glavno: zašto ste utvrdili da postoji taj redosled, a ne, erm, neki srodnik, odnosno član porodice do kojeg možete najbrže da dođete? I to za delimičnu sposobnost, ja moram da kažem da se apsolutno sa tim, sa tim ne slažem, za delimično oduzetu poslovnu sposobnost, zato što lica mogu da ob-- da vrše neke pravne poslove i ako im je delimično oduzeta. Dakle, to ne znači da oni ne mogu da odlučuju, da ne mogu da promišljaju. Zato se i zove delimična ili potpuno oduzeta poslovna sposobnost. Kod po-potpuno oduzete poslovne sposobnosti mi je jasno da ima staratelj.

Imate centar za socijalni rad i tako dalje. Znači, tu potpuno je drugi put i sud je već odlučio o tome. Dakle, ovde ne ulazimo u sudsku odluku u tom trenutku, već postoji sudska odluka ako je oduzeta poslovna sposobnost. Dakle, samo bi bilo drugačije mogućnost da to lice, dakle, može da odlučuje o svojim, o svojim organima.

Hvala. Ja bih sada pitam da li smem da govorim i koliko smem da govorim- -s obzirom da ne znam da li ova roze haljinica sa porubom do-zadovoljava kriterijume da narodne poslanice mogu da se obuku kako bi bi-kako prosto žele i da li, da li je to vredno komentara u ovom Domu, pošto smo primetili da u Narodnoj skupštini Republike Srbije se stalno komentariše kako su narodne poslanice obučene, da li imaju crni kaišk, dal se slaže, da li imaju kosu crvenu, zelenu, žutu, erm, kakve su im cipele, tako da prosto, ja mislim da bi takav narativ i takvo prozivanje narodnih poslanica u Narodnoj skupštini trebalo da, da bude osuđeno i trebalo bi da se prestane sa takvim, sa takvim narativom, a sada ću nešto da kažem i o ovim izveštajima koje sam, erm..Pročitala. Pročitala sam samo prvi izveštaj i smatram da nismo imali dovoljno vremena da se upoznamo sa svim ovim izveštajima, da možemo detaljno o njima da, da govorimo. Ja sam glasala protiv, eh, da se uradi dopuna dnevnog reda, zato što smo kasno dobili ove izveštaje, ali s obzirom na to da s-da smo primetili da je jedan veliki deo, dakle sadržina ovih izveštaja skoro pa ista. Možda sam i mogla da stignem da ih pročitam, ali ipak mislim da je manje od dvadeset i četiri časa sa-spri-nedovoljno da, da bih mogla da se upoznam detaljno sa-sa izveštajem, pa ću skrenuti pažnju na sadržinu prvog izveštaja, dakle na period od, od januara do marta.

U ovom izveštaju se kaže da su utvrđene neke nove cene lekova. Ono što ja zameram, mi ne znamo koje su to, koji su to lekovi u pitanju, za koje lekove imamo snižene cene, za koje lekove smo povećali cene. Dakle, ja mislim da je to veoma bitno da znamo kojim lekovima, kojim grupama lekovima, lekova se, lekova se radi. Takođe, eh, u jednoj tački ovog izveštaja kaže da su blokirani računi zdravstvenih ustanova. Pa je moje pitanje zbog čega su računi zdravstvenih ustanova skoro pa stalno blokirani?

Šta je to toliko loše u planiranju, u finansijskom planiranju, eh, rada zdravstvenih ustanova? Mi znamo da zdravstvene ustanove prosto moraju da imaju finansijske planove, planove javnih nabavki. Dakle, gde to oni koji upravljaju zdravstvenim ustanovam-ustanovama breše? U čemu je taj problem i zašto su ti računi u blokadi i kako to utiče uopšte na prava pacijenata, na zdravstvenu zaštitu i da vidimo da li taj problem uopšte može da se reši i, ono što je ključno, ko je odgovoran za to loše, loše planiranje? Takođe, imamo i u ovoj jednoj tački, kaže se da po osnovu dospelih obaveza zdravstvenih ustanova prema poveriocima, dakle kojim poveriocima, zbog čega, opet se vraća na planove za javne nabavke.

Šta se tu dešava i zašto se, zašto se loše, eh, zašto se loše planira? Neki akti se ovde pominju da su rađeni, eh, da su u izradi, pardon. Da li su oni urađeni? Taj akcioni plan od 2025. i '26.

godine, dakle, predviđa da se urade neki akti, neki planovi za prevencije, za, eh, plan, kaže, odgovora zdravstvenog sistema u vanrednim situacijama, plan za zdravstvenu bezbednost. Šta to tačno znači? Dakle, ako može da nam se, eh, da nam se to pojasni. I ono što mene najviše interesuje, to su inspekcijski nadzori Dakle, spoljna kontrola, eh, ocene stručnog rada, vanredna, redovna. Da vidimo šta, kakvi su tu zaključci i ona koja je vanredna interesuje ko su podnosioci i na šta, pretpostavljam da su to građani, pa me interesuje na šta se to građani najviše, najviše žale.

Kakve su ocene, eh, tih nadzornika i da li bismo mogli i u bilo kom izveštaju od ova četiri koja smo dobili da vidimo nekad suštinu, dakle, šta je, šta je to što je bitno, ne samo brojeve. Dakle, bilo je toliko inspekcijskih nadzora, eh, da l' su bili osnovani i da li nisu osnovani ti nadzori, kakvi su zaključci? Mi to ne vidimo. Dakle, šta su, koje su to mere koje su sprovedene i šta na to kažu zdravstvene, zdravstvene ustanove? Zašto postoje propusti, ako, ako postoje?

Eh, takođe bih se osvrnula, kaže ovde u jednoj tački davanje odobrenja za puštanje u promet serije lekova koja nisu obeležena u skladu sa Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima. Ako možemo da dobijemo neko detaljnije obrazloženje koji su to lekovi i na šta se, na šta se oni, eh, odnose. Eh, pominje se takođe da je 28. januara 2025. održan sastanak povodom učestvovanja, dakle prikaza u nekom projektu uvid i u akcije zdravstvenih sistema, da vidimo dokle smo stigli sa, sa ovim programom ili, ili aktivnostima, šta možemo da očekujemo u nekom narednom periodu i koliko smo, dakle, ostvarili ono što smo, što smo za, eh, što smo opredelili kao, kao Republika Srbija Eto, za sada toliko, pa ću kasnije se javiti

Samo sam videla još nešto u ovom izveštaju, doduše u ovom prvom, sad ne znam zaš-šta se nalazi u ovim ostalim izveštajima, ali, eh, postoji na strani deset informacija, ne znam da li je obavljen ili je planiran terenski inspekcijski nadzor u zdravstvenim ustanovama, u javnoj i privatnoj svojini koje u svom sastavu imaju i porodilište za koje je rizik procenjen kao kritičan i visok, kao i dva van bolnička porodilišta sa srednjim stepenom rizika. Zanima me da li imamo informacije o obavljenom teran-terenskoj kontroli, odnosno inspekcijskoj, i šta, šta su zaključci i kako se došlo do toga da, šta su to povećani rizici i zašto takve ustanove, ukoliko postoje kritični i visoki rizici za rad porodilišta, zašto, zašto ta porodilišta funkcionišu na, na taj način, šta su ova dva van bolnička sa srednjim stepenom? I na istoj strani, eh, kaže strateški cilj smanjenja sive ekonomije, sprečavanje obavljanja delatnosti neregistrovanih subjekata. Da li imamo informacije koliko je tih neregistrovanih subjekata kada je u pitanju zdravstvena zaštita, eh, š-kako se postupilo, da li su oni zatvoreni, koliko su inače radili i koliko vremena je potrebno otkad oni počnu da rade, pa na primer da neku prijavu koliki je taj vremenski period i koliko su zbog toga, aa, naši građani i građanke ugroženi što se tiče odlaska u privatni sektor i da li bi taj privatni sektor konačno mogao nekako da se stavi u istu korpu, kao i javni sektor, da, da budemo bezbedniji i sigurniji?

Hvala.

Jel postoji izveštaji samo o...

Izvinjavam se, dva, dva vanbolnička porodilišta. Znate o čemu se radi ili...

Samo da, da dodam- Da bih možda bila dobra preporuka da može pomoći koju vi pročitali da se uputi i, i prigovor savjetniku za zaštitu prava pacijenata i to valja, pošto to znači da nije da nije pristup i zdravstvene usluge

Samo da dodam da, ali u principu nije zabranjeno da se obraćaju sa primedbama, ali Bilo dobro da iniciramo da postoji, pošto može lekar na koga se odnosi, bilo bi dobro da može i pacijent.

Ja sam za to da organizujemo zajednički sastanak, pa onda, naravno, odlučivaće neku od dvojice stranaka.

Ja sam pročitala i ove odredbe, erm, i dokumenta Evropske unije, na osnovu kojih je, erm, baziran ovaj ceo, ceo projekat i ono što je meni bitno za, za Srbiju, a mislim da nam to nedostaje kao informacija, mi znamo da, erm, po ovom, erm, zakonu i po ovom ugovoru treba da, erm, mi platimo neka sredstva zato što smo postali, erm, članovi, erm, ovog programa. I mene interesuje, pošto je već kraj programa, da li postoji neka informacija vezana za iznose koje mi moramo uplatiti kao neku članarinu. Vidim da ima neka dva segmenta koja treba da uplatimo i na koji način ćemo mi dobiti projekte. Dakle, ovo nije garantovan novac koji će Srbija dobiti, već dolazi na jedno tržište i potrebno je da se takmiči sa drugim zemljama uz slične ili istim oblastima za zdrav, svoju zdravstvenu politiku i zanima me negde kakve su procene da li mi već imamo neku strategiju, koji su to projekti koje ćemo mi podneti u ovom kratkom roku, dakle, ostalo nam je manje od dve godine, dakle, mogu da kažem godinu i po dana.

To je ono što me, što me interesuje. I sada u poređenju sa, erm, izveštajem Evropske komisije, erm, koja je dala neke kritike vezano za stanje zdra-zdravlja i zdravstva, zdravstvenog sistema u Srbiji, erm, prva kritika je bila da Srbija treba da obezbedi održivost Fonda, erm, javnog zdravstvenog osiguranja. To me prvo zanima kako ćemo sprovoditi projekte ako nam ovaj sistem nije, nije, erm, bezbedan. Takođe nam govori da nemamo, erm, dobru, erm, dobre propise, dobre zakone koje je potrebno da, da promenimo vezane za, erm, krv, tkiva, ćelije i druge, erm, organe. Takođe nam ovde govore za mentalno zdravlje da smo tu nedovoljno razvijeni ili što se tiče tog segmenta, erm, zdravstva, i da nije bilo novih pomaka u oblasti raka, odnosno zaštite stanovništva, erm, od ove vrste oboljenja.

Mi smo takođe tražili od Batuta informacije vezane za žensko zdravlje, gde smo videli da četiri godine imamo isti broj obolelih žena, isti broj preminulih žena, skoro isti, ne mislim baš onu tačnu cifru, ali oko dve hiljade preminulih žena za različite oblike kancera. Pa me zanima šta smo tu planirali i koja ćemo mi to sredstva tražiti. I posebno bih htela da istaknem problem sa ovim apotekama, erm, Beograd, gde smo sad dobili informaciju da su, da im je isteklo zdravstveno osiguranje i da svi ti zaposleni nisu u mogućnosti da dobiju zdravstveno osiguranje i da se leči. Šta radimo po tom pitanju Vezano za onu moju prvu rečenicu, da nam je taj sistem nestabilan i da li nam je taj sistem nestabilan. Dakle, eto, to su neke informacije koje mene sad zanimaju što se tiče ovog programa. Hvala

Ja bih samo, postavila sam pitanje vezano za zaposlene u Apotekama Beograd, što su ostali bez osiguranja, i pomenuli ste dokumentaciju koja se vodi u zdravstvenim ustanovama, i zanima me, vidimo da stalno se dešava da ta dokumenta nekako procure, da, da postanu, da kažem, javna. Da li postoji neka ideja kako bolje zaštiti našu, našo-našu medicinsku dokumentaciju?

I ovo pitanje samo za, za zaposlene u apotekama.

Dobar dan svima. Marina Mijatović, Zeleno-levi front. Ministarka je pomenula, samo da malo pojasnim, ovaj alimentacioni fond i da je šesto trideset dvoje dece dobilo pozitivno mišljenje, dakle da mogu da dobiju sredstva iz ovog fonda i da je ukupno isplaćeno, isto koliko sam razumela, šesnaest miliona ukupno do sada ili mesečno? Ukupno. E sad dalje mene zanima da li možete da nam kažete koja je najniža, najniži iznos koji je isplaćen?

Šta je to? Koja je to odluka i najviši iznos? Zato što kada ovih šesnaest miliona podelimo sa brojem dece koji su dobili mogućnost da, da imaju alimentaciju trebalo bi mesečno, ako je mesečni iznos, znači dvadeset pet hiljada dinara trista šesnaest. Pa da razumela sam sada kad ste mi rekli da je to ukupno, pa me zanima koliki je taj najniži iznos koji je dodeljen. To je jedna stvar.

Druga stvar, rekli ste da sarađujete sa Ministarstvom finansija, Ministarstvom pravde pored, po-podobno određenih pitanja. Ono što me zanima da li, da li vaše ministarstvo sarađuje i sa Ministarstvom zdravlja? A ovo vas najviše pitam iz razloga što vidimo da imamo problem u zdravstvenim ustanovama, posebno sa pedijatrijama i sa pedija-pedijatrijskim pacijentima. Videli smo šta se dogodilo u Čačku. Znamo da svake godine dobijamo neke informacije da nije zdravstvena usluga deci pružena kako treba.

Ja lično isto znam da neglašavaju se svi roditelji u medijima, tako da, da li je moguće da postoji neka saradnja, da li je ima? Šta je preduzeto po tom pitanju? Da li ćemo nešto preduzeti, jer ovo stanje u zdravstvenim ustanovama, sad pričam samo o pedijatrima, dakle da mi imamo gušenja dece, da, da imamo nekvalitetnu zdravstvenu uslugu koja se pruža, dakle u-u-u zdravstvenim ustanovama, ne pričam samo o Beogradu, nego pričam uopšte u opštim bolnicama. Dakle, šta ćemo po tom pitanju da preduzmemo? Jer videli smo i kako su građani reagovali.

Prosto mislim da je ovo stanje postalo neizdrživo, a pominjali ste i na šesnaestoj strani ovog izveštaja piše da se Ministarstvo bori za povećanje nataliteta, da mogu da se podnose neki zahtevi da se obezbedi krov nad glavom. Pa ja mislim da je nekako život ono što je najbitnije, a čini mi se da nam kvalitet zdravstvene zaštite, a posebno za decu, svaki dan sve više pada i da smo ispod svakog proseka u Evropskoj uniji I konačno, rekli ste da je, da je upućen poziv za, za članove radne grupe, da je upućen nevladinom sektoru, udruženjima i kažete da su neka udruženja, odnosno neke organizacije se javile. Možemo li da znamo koje su to organizacije i koliko dugo, koliko dugo postoje, koliko dugo, kako su osnovane? Hvala