Hvala vam, predsedavajuća.

Poštovani građani Republike Srbije, a naročito moji Užičani i Bajinobaštani, u ime Narodnog pokreta Srbije Mikija Aleksića, podneli smo amandman kojim tražimo da stanovnici onih lokalnih samouprava na čijoj teritoriji se nalaze nacionalni parkovi budu oslobođeni plaćanja taksi za ulazak u nacionalni park i korišćenje motornih vozila.

Ja ovde danas govorim u ime ljudi koji vekovima žive na ovim teritorijama. Gospodo, znate li vi gde se, na primer, nalazi selo Jagoštica? To vam je onaj rog na karti Srbije gde Drina pravi krivinu, pa se baš zbog toga i zove Kriva Drina. E, u to selo se dolazi samo jednim putem i tim istim putem se vraća, mimoilazeći stoletne jele i borove. Iza Jagoštice nalazi se Suva granica, planina Zvijezda i Bosna, ista stvar je sa Zaovinama, sa Kremnima i sa drugim selima sa Rastišta.

Šta mi sad treba da dozvolimo? Vi predlažete da uvedemo taksu ovim ljudima, da mladi ljudi ne odlaze u sela, da plaćaju takse za to, da napuste grobove predaka, da ne obilaze svoja imanja i treba svaki put da plate neku taksu samo zato što idu kući. Ovim ljudima zemlju je dodelio Knez Miloš u vremenima kada niko nije hteo tu da živi, neko je morao da brani granicu, neko je trebao da bude čuvar vatre. Ti ljudi su tako gazdovali svojim šumama da su njihove privatne parcele danas na teritorijama nacionalnih parkova. Preko 500 Zaovljanaca, Rastištana i Jagoštičana učestvovalo je u Prvom svetskom ratu. Njih 207 je poginulo, da bi danas 110 godina nakon povlačenja preko Albanije, vi uvodili takse njihovim potomcima na paljenje sveća na vekovnim ognjištima. To stvarno nema smisla.

Ja znam, gospodo, da vam tradicija ništa ne znači, jer bilo bi mnogo očekivati od vas da vam tradicija više znači kada znamo da ministar Nikola nekulturni Selaković poklanja srpski Generalštab stranim firmama, ali gospodo, ako vam ništa kultura i tradicija ne znače, makar imajte obzira prema ljudima čiji potomci danas tamo odlaze, jer su njihovi dedovi život dali za ovu zemlju. Hvala vam.

Hvala.

Poštovani građani Srbije, ispred Narednog pokreta Srbije – Mike Aleksića, podneli smo amandman da Republika Srbija u 2026. godini, ne može da odobri nove projektne zajmove bez podnošenja izveštaja Narodnoj Skupštini o uslovima ovih zajmova.

Zašto ovo kažem? Iz Predloga budžeta mi vidimo da uzimamo kredite, da se zadužujemo, da zadužujete građane Srbije. Na primer za unapređenje rada elektronske uprave 50 miliona evra. Vrlo je čudno i koincidencija da bi ovaj iznos, gospodo bi dovoljan da svako dete u Srbiji od Subotice do Surdulice dobije besplatne udžbenike za godinu dana. Ali po nekoj logici SNS unapređenje rada elektronske uprave, naročito u malim opštinama i gradovima daleko je veći problem od niskog životnog standarda i od pitanja kako će roditelji školovati svoju decu.

Ili na primer, zajam od 200 miliona evra, za razvojnu politiku zelenog rasta. To je iznos dovoljan da pored ovih 50 miliona za besplatne udžbenike svako dete dobije besplatnu užinu kada krene u školu i da nam ostane 50 miliona evra da se od temelja naprava i izgradi nov moderan klinički centar u nekom od gradova Srbije, toliko je Klinički centar u Nišu koštao.

U tome se ogleda, građani Srbije, razlika između politike SNS i politike koju predlaže NPS. Mi želimo slobodnog čoveka, rasterećenog čoveka. Vama, gospodo, treba čovek u brigama kako ne bi mogao da se bavi vašim lopovlukom i vašim mahinacijama.

Idemo dalje. Za izgradnju Moravskog koridora još 300 miliona evra za linijsku strukturu oko stadiona na EXPO-u još 190 miliona evra. Samo za ova dva projekta pola milijarde iz zajmova. Pa gospodo vi živite film, vi živite Holivud. Vi snimate filmove novcem građana Srbije.

Da bi sve ovo moglo ovako da se dogodi mora da postoji jedan mađioničar, a da bi ono bio jedan dobar trik i svakom mađioničaru treba dimna zavesa. Za velikog mađioničara, a Malog ministra Sinišu to je ovaj budžeta, jer ovaj budžet je ta dimna zavesa da se ne vidi iz kog šešira izlazi zec, a u kom džepu završavaju pare.

Juče nam je gospodin Mali tvrdio da vodite jako odgovornu politiku. Žao mi je što danas nije tu, da čuje da za ovako odgovornu politiku na kraju će morati da se odgovara.

Molim vas prenesite gospodinu Malom jedan besplatan advokatski savet, budući da sam advokat po vokaciji, gospodine Mali nećete moći da sednete u fotelju zaštićenog svedoka saradnika. Tu fotelju je već tražio jedan bivši ministar, jednako žut, kao i on, Goran Vesić. Samo što se Goran Vesić pozvao na moralne razloge. On kaže – što se tiče morala, morao sam. A Siniša? Siniša to prosto voli. Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.

Biće mi teško da govorim o ekonomskim aspektima sada posle kolege Rističevića, ali nadam se da ću dorasti.

Ispred „Narodnog pokreta Srbije“, predložili smo da se stav 3. i stav 6. iz člana 6. Predloga zakona o budžetu izbrišu, jer smatramo da onaj ko je pisao ovaj budžet, on se predstavlja kao da je vidovit ili u najmanju ruku da ima staklenu kuglu pa može tri godine unapred da predvidi ekonomska kretanja.

Pošto vrlo dobro znamo ko je pisao ovaj budžet, znamo jedino da je 100% vidovit u tome kada zna sa koje budžetske pozicije, u koji džep koliko novca treba da se prelije.

Što se tiče sredstava iz IPARD fondova namenjenih poljoprivredi, gospodine Rističeviću, fiksni iznosi ne rešavaju ništa. Poljoprivredniku treba pravovremena i stvarna pomoć, ne treba mu fikcija šta će biti za tri godine.

Vi hoćete da kažete da u zemlji gde ne znamo da li ćemo imati goriva, kolega kaže koliko košta gorivo u okruženju, mi prvo ne znamo imamo li goriva, do kada ćemo ga imati, koliko ono košta, da li će firme koje se time bave uopšte da budu učesnici platnog prometa, a vi predlažete da fiksiramo iznose namenjene poljoprivredi iz IPARD fondova u naredne tri godine.

E pa, gospodo, to je zato što vi u poljoprivredi vidite trošak, to je zato što vama treba poljoprivrednik koji mora da bude u neizvesnosti, koji mora da se bavi egzistencijom i koji nema kad da razmišlja zašto nema, recimo, žita u robnim rezervama, da li je bila najezda gubara, skakavaca, miševa i šta se sa njima dogodilo.

Sa druge strane, politika koju predlaže Narodni pokret Srbije jeste da je poljoprivreda investicija i razvojna šansa Srbije. To je velika razlika između nas i vas.

Znam ja da ste vi navikli da možete da odredite kada pada mrak, kada puštate kišu, ko smo da prođe ispred republičke Skupštine, ovaj vrhovni šaman plemena koji živi u nelegalnim šatorima verovatno misli da je babica, misli, verovatno se i u to razume ali, gospodo, građani godinu dana na ulicama ove zemlje ga opominju da se seti da nije šaman nelegalnog plemena, da bi trebalo da bude predsednik svih građana ove zemlje, da raspiše izbore, a onda ćete videti da sve može da izgleda znatno drugačije.

Hvala.

Dobro, evo.

Nije ni važno da li je replika, da li je povreda Poslovnika, svakako evo…

Hvala vam.

Gospodine Rističeviću, ukoliko ništa pametnije od toga da vam ja ličim na pacova jer su vama miševi pojeli robne rezerve ne možete da kažete ja stvarno ne znam šta bih vam više od toga rekao.

Sa druge strane, kažete – ja sam u robne rezerve ubacio 700 tona. Verovatno ste vredan čovek ako toliko možete, ali mi ne govorimo koliko ste ubacili nego koliko je nestalo, koliko nema, gde je otišlo.

Kažete da gospodin Miroslav Aleksić treba da se zahvali što ide Moravskim koridorom kući. Treba li građani Srbije da vam se zahvale što iz kredita 300 miliona evra uzimamo dodatnih za Moravski koridor, da ga krpimo posle dva, tri meseca ili šest meseci od kad je otvoren? Jel za to treba da vam zahvale?

Na kraju, ako je to vaša logika, možda bi trebalo da razmislimo i da vam se izvinimo zato što izađemo iz doma republičke Skupštine i za sve pretnje koje vaši stanovnici „ćacilenda“ nama izreknu. Sram vas bilo!

Hvala predsedavajuća.

Poštovani građani Srbije, u Predlogu budžeta koji je pred nama vidimo da je planirano da se za potrebu izgradnje akvarijuma u Surčinu potroši milijardu i 21 miliona dinara. Dobro ste čuli za izgradnju akvarijuma. Koliko je to novca to je nešto više od osam miliona evra.

Godine 2018. recimo izašla je vest da je zgrada onkologije dva u Beogradu na Institutu za radiologiju i onkologiju koštala 8,9 miliona evra sa svom pratećom opremom, a danas toliko novca planiramo da damo za akvarijum.

Mi smo zbog toga predloži amandman da se taj novac preusmeri na Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i to u subvencije javnim finansijskim preduzećima i organizacijama, te da umesto 18 milijardi i 700 miliona dodamo još ovu milijardu.

Zašto to mislim? Zato što ovih 18 milijardi služi bez ugovora, bez nabavke, bez tendera, služi da se rasporede odlukama Vlade. Šta nam to dolazi sledeće godine? Sledeće godine dolaze lokalni izbori i suštinski vlast planira 18 milijardi za kupovinu glasova u opštinama gde će izbori biti održani.

S obzirom na činjenicu da akvarijum nikome ne koristi, mnogo je bolje da se ovaj novac iskoristi da građani, jeste gospodine Rističeviću, da građani u Srbiji dobiju ono što im zakonski pripada. Niko ne zaslužuje da gazi blato u 21. veku. Asfaltiranje nije nešto što vlat poklanja. To su naše pare, pare građana i građani imaju pravo na to.

Budući da ste u Kosjeriću u izborima ove godine, gde je budžet opštine četiri miliona evra, preuzeli asfaltiranje za osam miliona evra u izbornom procesu, potpuno je jasno šta nameravate sa ovih 18 milijardi. Zato mi predlažemo da to uvećate jer koliko god budete asfaltirali to ne može biti dovoljno da sačuvate vlast jer građani već godinu dana na svim meridijanima naše zemlje vam poručuju da vam se desio narod i da narod više neće uzurpatore.

Poštovani građani Srbije, a naročito moji sunarodnici iz zapadne Srbije, u predloženom budžetu nema ni jednog jedinog dinara koji treba da posluži rešavanju problema otpada u zapadnoj Srbiji. Baš lepo što je ministarka Pavkov tu, jer sada bi mogli da čujemo sa prave adrese da li će i zašto neće ništa biti preduzeto. Zašto ulagati u zaštitu životne sredine kada ovde nema kopanja, nema asfaltiranja, nema izgradnje? Kada nema izgradnje, nema vaše ugradnje i ovo za vas više nije problem.

Regionalna deponija „Duboko“ koja se nalazi u Užicu opsluživala je devet opština i gradova: Bajina Bašta, grad Užice, Čajetina sa čitavim Zlatiborom, Požega, Kosjerić, Ivanjica, Lučani i grad Čačak. Sada ta deponija više ne funkcioniše, ona je zatvorena. Bila je osmišljena kao svetao primer, a pod upravom naprednjaka postala je slučaj koji će se izučavati kako nestručnost i bahatost mogu da imaju strašne posledice.

U februaru 2024. godine inspekcija donosi rešenje da deponija mora biti zatvorena, jer pazite – ne poseduje upotrebnu dozvolu, ne može da vrši prihvat otpada. To naravno vama ništa ne znači. Vama je normalno da deponija u centru grada radi bez dozvole, bez upotrebne dozvole jednako kao što ste Železničku stanicu u Novom Sadu pustili da radi bez upotrebne dozvole.

Vi ste protivpravno i opasno po život Užičana nastavili da radite na ovoj deponiji. Prvi požar je izbio u maju 2024. godine, nakon što ste se oglušili o rešenju o zatvaranju, 20 dana je besneo taj požar i evo da građani Srbije vide kako je to izgledalo. Dvadeset dana je požar trovao Užice i okolinu, 20 dana deca Užica nisu disala, ministarka, ona su doslovce udisala duboko, rak pluća je lebdeo u vazduhu, vidite kako to izgleda.

Deponija na brdu iznad grada gori 20 dana, grad je u kotlini, vi radite, šta? Ništa. Prepuštate sve slučaju. Ponašali ste se prema deci Užica kao da su u gasnoj komori, prema našoj deci, nastavili ste da radite najnormalnije, kao da se ovo vas uopšte i ne tiče. U republičkom budžetu 2025. godine ni dinara za sanaciju ovog problema, sve su platili osnivači, preko dva miliona evra.

Građani Užica znaju gde stanove i vikendice imaju ljudi koji su vodili regionalnu deponiju Duboko u ovom momentu. Građani Užica sada smeće teraju u jednu malu deponiju kraj Lapova. Građani Bajine Bašte imaju pretovarnu stanicu u centru grada koja smrdi i širi zarazu i teraju smeće u Obrenovac. Čitav Zlatibor, turistički biser, smeće tera na malu i neuslovnu deponiju u Čajetini.

I vi ponovo 2026. godine predviđate ravnu nulu za ovo pitanje, jer to je negde i normalno. Sve ovo vreme ste radili, 10 godina, bez dozvole. Doveli ste do katastrofe, gde ćemo razmere videti tek kada budemo videli razmere bolesne dece u Užicu i tek ćemo tada znati razmere ovoga što ste učinili, jer vi se svetite Užičanima, jer su Užičani na prošlim izborima rekli šta misle o Naprednoj stranci.

Tamo ste vlast formirali kriveći volju građana. Četiri odbornika Zdrave Srbije Stamatovića su vam dala većinu, sednice vam traju po tri dana, ne možete u toalet da odete da ne izgubite kvorum. E, gospodo, kada dođe vreme da se svode dugovi, Užičani uvek naplaćuju sa kamatom, a odbornici Narodnog pokreta Srbije biće tu da izdaju priznanice. Hvala vam.

Poštovani građani Republike Srbije, ispred Narodnog pokreta Srbije Mike Aleksića predložili smo brisanje ovog člana iz prostog razloga što je čitav ovaj zakon neustavan i smišljene je da bi se legalizovala korupcija i da bi fantom iz Savamale konačno mogao da skine svoju fantomku, jer su zaista neverovatne metode, gospodo, kako vi donosite zakon.

U kompletnom normalnom svetu, demokratskom svetu zakoni se donose isključivo u interesu građana, a vi ste državu privatizovali, pretvorili je u servis partije i zakone donosite isključivo u cilju da uzmete što više novca od građana Republike Srbije i onda kada se ispostavi da su vam metode nezakonite, postoji genijalno rešenje. Siniša u Vladi naruči zakon, kaže nema nikom ni dinara ako se ne donese novi zakon, ubaci žeton kod Jovanova u džuboks i evo nas, raspravljamo o novom zakonu kako da sve bude legalno.

Gospodo, ovim zakonom predloženo je da se za sve objekte koji imaju preko 35.000 metara kvadratnih može izdati dozvola o rušenju pre nego se izda dozvola za ono šta će se graditi.

Da ste se ovoga setili u vreme Savamale, pa gde bi vama kraj bio? Pa, ne bi Siniša prepodne bio gradonačelnik, a popodne fantom iz Savamale. Ne bi morao da se bavi ovim.

Sada Siniša ne mora da bude fantom. Siniša sada ima zakon. On može lepo da sravni Generalštab sa zemljom i da niko nema pojma šta će tu da se gradi, da se pravi, a on će lepo da uzme profit.

Gospodo, nije Srbija privatna zemlja. Vi ste institucije oteli i uzurpirali, ali niti ste institucije stvarali, niti ste ih unapređivali, a ovaj narod godinu dana na ulicama vam govori da ćete institucije morati da počnete da poštujete, gospodo, jer kada se desi narod, to je tačka sa koje nema povratka.

Hvala.

Poštovani građani Republike Srbije, ispred Narodnog pokreta Srbije Mikija Aleksića predložili smo brisanje ovog člana zakona iz prostog razloga što, gospodo, vi ovim zakonom krijete pravne namere. Kada pogledamo naslov zakona, a to je revitalizacija, razvoj lokacije, pa nema tu nikakve lokacije. Ovde se radi o zgradi Generalštaba koju nećete da spomenete iz prostog razloga jer ste prekršili mnogo zakona u ovoj proceduri. Prekršili ste Zakon o javnoj svojini. Nije bilo ponude, nije bilo procene vrednosti, direktan poklon stranim investitorima. Prekršili ste Zakon o kulturnom nasleđu, a što se tiče skidanja statusa kulturnog dobra, tu TOK već vodi postupak i polako, ali sigurno ide prema Nikoli Selakoviću, Goranu Vesiću i Dejanu Đurđeviću. Sada da biste spasili ove ljude menjate zakon kako bi to sve bilo po zakonu.

Međutim, juče dok smo slušali kolegu Milenka Jovanova kako govori o tome kako su sve zgrade porušene u Drugom svetskom ratu i obnovljene, ja sam se zaista uplašio da se kolega Jovanov nije setio i Prvog svetskog rata. Ovde preko puta Doma Narodne skupštine imamo zaštićeno prirodno dobro Pionirski park. Pre samo dva dana gledali smo kako ograde, koje ste stavili oko zaštićenog prirodnog dobra, premazujete kombinacijama urina i fekalija da građani slučajno ne priđu tamo da biste ogradili u tor ono što ste tamo ogradili. Sada se samo brinem da ono što čini kamen po kamen prenetu osmatračnicu srpske vojske sa Kajmakčalana iz Prvog svetskog rata ne proglasite gomilom kamenja, jer možda zafali neki kamen da pridrži šator Uglješe Mrdića ispred, da može da se sakrije od naroda dok štrajkuje glađu.

Naravno da mi smatramo da kompleks treba da bude obnovljen i, naravno, smatramo da treba da bude memorijalni centar, ali ne tako što će jedan manji deo biti memorijalni centar, već tako što će to biti projekat o kome ćemo raspravljati u Domu Narodne skupštine. Hvala vam.

Poštovani građani Republike Srbije ispred Narodnog pokreta Srbije predložili smo dodavanje stava 2. odnosno stava 3. i ovaj član koji kaže – ministarstvo je dužno da najmanje jednom godišnje objavi javni izveštaj o sprovedenim inspekcijskim nadzorima, utvrđene nepravilnostima i da da zbirne podatke o poslovanju javnih preduzeća, koja gazduju državnim šumama.

Kao što kažem mi smo predložili da se u ovo aktivno uključi ministarstvo, a zašto je ovo važno objasniću vam na primeru Javnog preduzeća nacionalni park Tara iz Bajine Bašte, koje gazduje sa 41 hiljadom hektara šume i kako se tamo ovo radi.

Za predsednika Nadzornog odbora Nacionalnog parka Tara, izabran je čovek koji se zove Peda Petrović, zvani Šarovina koji je do dolaska SNS na vlast imao završenu trogodišnju školu, onda je pokušao da upiše fakultet, pa su mu objasnili da ne može ako nemate četvrti stepen, dok kupi četvrti stepen, zatim kupio je i fakultet i već je kultna njegova izjava koja kaže – da sam znao da je ovako lako kupiti fakultet, ja bih to odavno uradio.

I kao nagradu za svoj odnos sa Krstom Janjuševićem, jednim goničem robova iz Priboja, koji je sada na mestu direktora Srbija šume, koja je krovna organizacija za gazdovanje šumama, on je postavljen za mesto predsednika nadzornog odbora JP Nacionalni park Tara. I kada je ustoličen, prva rečenica koju je rekao, rekao je – nemojte da je neko odsekao drvo, a da mene nije pitao. To je gospodo ono, kako vi vidite nadzor nad gazdovanjem šumama i zato je jako neophodno da se ministarstvo za ove poslove uključi.

Inače, gospodin Petrović je danas na mestu korporativnog direktora ogranka EPS, u Bajinoj bašti i bavi se isključivo targetiranjem ljudi koji izlaze na proteste, postrojavanjem iskusnih inžinjera, i služi samo za kapilarne glasove i zapošljavanje preko Protenta. Hvala.

Poštovani građani Republike Srbije, u članu 24. ovog zakona predložili smo amandmanom jednu izmenu. Član je glasio: „Pravna lica i preduzetnici dužni su da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona“ i mi amandmanom predlažemo da ovaj rok bude minimalno šest meseci. Zašto ovo kažem?

U razlozima za donošenje zakona navedeno je da je ovaj Predlog zakona, između ostalog, donet da bi se preuzele odredbe EU iz 2012. godine o detaljnim pravilima koja se odnose na sistem dužne pažnje i učestalosti prirodu provera organizacija za praćenje, kako je to predviđeno ovom uredbom.

Sada ovde ponovo imamo na snazi ono što SNS radi sve vreme, a to je zakone ne donosi u interesu građana ove zemlje, jer drvni sortimenti šume jesu nešto što predstavlja prirodni resurs Republike Srbije.

Kako se vi, gospodo, nosite prema prirodnim resursima, već smo videli sa onog suludom idejom raskopavanja Srbije zarad šake dolara i kopanja litijuma, videli smo preko poklanjanja zemljišta PKB-a Arapima, videli smo posle rušenja u Savamaloj, kada je fantom iz Savamale Siniša Mali srušio zgrade, poklonio zemljište Arapima, pa vratio izgradnju Beograda na vodi i videli smo danas na osnovu vašeg Predloga zakona o Generalštabu, kada kršeći niz pravnih propisa predlažete da se vlasništvo građana ove zemlje pokloni stranim investitorima.

Iz tog razloga u ovom zakonu predlažemo ovu intervenciju amandmanom, jer smatramo da je fer da pravnim i privrednim subjektima u našoj zemlji damo više vremena da se pripreme za ove promene.

Hvala.

Poštovani građani Republike Srbije, ovaj zakon, koji je danas pred nama, zakon o Generalštabu, trebalo bi da se zove malo drugačije. Trebalo bi da ga nazovemo zakonom o spasavanju ministra Nikole Selakovića sigurne robije ili makar zakonom koji služi za lično bogaćenje premijera u senci gospodina Siniše Malog.

Zašto vam ovo kažem? Ovo kažem zato što Generalštab ima status kulturnog dobra. Da bi se skinuo status kulturnog dobra, mora postojati elaborat i zahtev Zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji ne postoji, gospodo. Vi ste tadašnjeg direktora Zavoda Gorana Vasića naterali da falsifikuje dokumente, da pošalje u Ministarstvo kulture, gde je spreman čekao ministar Selaković, koji je na falsifikovan dokument stavio svoj potpis i stavio saglasnost Ministarstva.

Sada zbog toga imamo u toku jedan krivični postupak istražni, koji vodi Tužilaštvo za organizovani kriminal. Ja vam sada pitam, da li je taj postupak razlog zašto ovde dva dana nema ministra Selakovića, da se busa u grudi srpske, da nam objasni kako je to teklo? Da li je to razlog zašto je Ninoslav Cmolić sa mesta načelnika UKP-a pobegao u penziju, da ne mora da hapsi ministre, da ne mora da se bavi Vesićem, Dejanom Đurđevićem? Da li je taj postupak razlog zašto sada menjamo ove zakone, jer vi ste ih do sada menjali da biste krali po zakonu, a sada ih menjate da ne biste ni odgovarali po zakonu.

Sada ste potpisali memorandum sa Kušnerom, zetom američkog predsednika Trampa, o saradnji i da njemu namenite, da poklonite ovu lokaciju. Ali ste se toliko upleli u svoje laži da ste i Trampa doveli u problem. Ja ne znam da li znate, ali u uređenim sistemima upletenost u korupciju je razlog za razrešenje. Ne znam da li znate, ali postoje sistemi u kojima nije normalno da korupcija ubija. U takvim sistemima se za to ide u zatvor, gospodo, a to i vas čeka.

Za sve ove godine uzurpacije vlasti, usavršili ste jedno, to moram da vam priznam, usavršili ste vređanje žrtava i ponovno ubijanje istih, jer te 1999. godine, u noći između 29. i 30. aprila, u srcu Beograda, pogodio nas je oganj. Zidovi Generalštaba su možda ćutali, ali je gorelo nebo nad Beogradom. Bombardovani su Savezni MUP, Republički MUP, gospodine Rističeviću, i bombardovana je zgrada Generalštaba.

I znate li, gospodine Rističeviću, šta svedoči Ratko Bulatović, koji je to preživeo? Jel znate? Svedoči: „Na semaforu, na raskrsnici, zatekli smo dva mrtva mladića u automobilu. Generalštab je goreo. Nije bilo vremena da se sklonimo. Potom je usledio blesak, a onda mrak. Mislio sam da sam mrtav, ali lekari su mi spasili život i morali su da mi odseku obe noge, visoko iznad kolena. A pored mene je na odeljenju jecajući umirala 23-godišnja devojka Sofija Jovanović, ranjena te noći“.

Može li, gospodine Rističeviću, na mestu stradanja da se gradi profit? Jel može? Može li na mestu gde se neko gušio od vatre i dima da se otvara šampanjac, da se spere gorak ukus iz usta? Da li može? Pa očigledno u glavi jednog ludaka iz „ćacilenda“ može i očigledno je za njega to nešto što je normalno, jer je taj čovek, dok su ljudi ginuli u bombardovanju RTS-a birao zavese za novi stan koji je dobio od države u tom momentu. I sada nam govorite, gospodin Jovanov je govorio – pa biće tu memorijalni deo. Šta to znači deo? Koliko je to kvadrata prostora? Koliko je kvadrata prostora, gospodine Jovanov, dovoljno da simbolizuje jedan ljudski život? Koliko kvadrata je dovoljno za obe odsečene noge i za ovu devojku od 23 godine? U koliko kvadrata može da se tuguje i da se kasnije ode u spa centar ili da se popije šampanjac?

Zgradu srušenog Saveznog MUP-a tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali poklonio je, odnosno dao, Izraelcima da naprave oblakoder Skajlajn, a sada bi da pokloni Generalštab, da ponovo Siniša uzme milione, a da građanima nudimo nelegalne šatore u srcu Beograda. Jer gospodo, Savezni MUP i Generalštab niti su zgrade, niti su lokacije, to su simboli suvereniteta jedne države, a te simbole danas poklanjate, a nacionalnom bezbednošću se bavi, ko? Kriminalci u „ćacilendu“. Nesoj koji ženi koja je izgubila sina peva „Srpkinja je mene majka rodila“. To je vaš odnos prema Srbiji. I zbog toga pamćenje mora biti naš stražar i istina se ne može i ne sme prodavati. Ali vama se izgleda krv i so sa rana sopstvenog naroda najlakše lepe za jezik, ako je vlažan od šampanjca. Baš kao što vam se prljavi dolari najlakše lepe za prste, kada su vam ruke krvave. Hvala.

Moje prvo današnje pitanje postavljam ministru pravde gospodinu Nenadu Vujiću. U kojoj se fazi nalazi krivični postupak koji se po krivičnoj prijavi Nikoline Sinđelić, Stevana Zdravkovića i Dušana Cvetkovića vodi protiv Marka Krička, njegovog zamenika Igora Žmirića i drugih? Na teret im se stavlja zlostavljanje i mučenje i pretnje silovanjem. Po kom je to propisu, ministre, moguće da oštećeni nemaju nikakva prava u postupku? Po kom je to propisu moguće da se punomoćnicima oštećenih ne dozvoljava prisustvo niti u jednoj dokaznoj radnji i da se već mesec i po dana ne dozvoljava uvid u spise predmeta?

Odavde proizilazi i pitanje za ministra Ivicu Dačića. Znate li, ministre, da postoji metodologija za sprovođenje istrage u slučajevima zlostavljanja od strane policije, koju su izradili MUP i Republičko javno tužilaštvo? Tamo je predviđeno da kompletnu istragu vodi javni tužilac, a ne policija. Vi ministre, vi ste dali izjavu da nije bilo niti vezivanja niti maltretiranja u slučaju Nikoline Sinđelić i da su sve radnje sprovedene u skladu sa zakonom. Od kada ste to vi nadležni za ovako nešto? Jeste li uopšte pročitali ovu metodologiju?

Predsednik Republike je u svom pismu Ursuli Fon der Rajen, Nikolinu Sinđelić nazvao lažljivicom i rekao da krivična prijava ničim nije potkrepljena, da Nikolina nije išla na lekarski pregled? Šta je ovo predsedniče ćacilenda? Šta su ove fotografije? Ove fotografije su nalaz i mišljenje Zavoda za sudsku medicinu koji je predat uz krivičnu prijavu. Znači, prvo laže ministar MUP-a, pa laže predsednik države i na kraju izlazi Zaštitnik građana Zoran Pašalić koji kaže da ima uvid u snimak iz garaže Vlade gde su ova deca zlostavljana, ali da ne može da nam kaže šta se nalazi za snimku.

Podseća li vas ovaj scenario na nešto dragi građani? Video sam snimak, znam šta se nalazi na njemu, ali ne mogu da vam kažem dok tužilaštvo gromoglasno ćuti. Isto ovo je govorio predsednik Republike kada je zataškavao ubistvo Stanike Gligorijević na naplatnoj rampi u Doljevcu. Isto ovako je zvučalo zvanično saopštenje

MUP-a u noći kad nam je srušena država, kada su fantomi rušili privatnu svojinu u Sava Mali. Isto ovo se navodi u izveštajima prilikom ubistva Olivera Ivanovića da kamere u prostorijama njegove stranke nisu radili od 4. januara do trenutka nakon ubistva. Sve ovo dragi građani je moguće kada je mafija organizovana bolje nego država, a vode je isti ljudi. Šef mafije je ujedno i šef države i ovo je moguće samo onda kada isti šef i organizuje krivična dela i organizuje zataškavanje istih.

Koliko vas poštovani građani koji ovo gledate, koliko vas kolege u ovoj sali je imalo tu sreću da jutros zagrle svoje ćerke. Koliko? Opralo je zube, poljubilo i odvelo u vrtić ili ostavio pare za užinu. E, pa, jesam. I svako ko je otac, ko je brat, ko je suprug ili sin zna šta to znači, zna šta znači strepiti i da sada kriminalci prerušeni u policijske uniforme ovo rade da pod značkom države nečovečno muče i biju naše ćerke, da slušamo kako je kandidat za najviše funkcije u MUP-u čovek koji je naredio da se žensko dete veže, da se batinama baci na kolega da bi on mangup pretio silovanjem. Ako je to radio, on više ne sme da radi ni u kotlarnici javnih institucija, a ne da bude predstavljen kao heroj. Dosta je više. Je li to ovaj čovek? Je li to ovaj čovek sa direktorom policije Vasiljevićem na stadionu u Leskovcu, jel to ovaj čovek? Jeste li ovo direktore obezbeđivali, jeste išli u Leskovac da Albanci pobede, pa da ih pustite da seire u Bujanovcu dok naša policija stoji pored njih da pucaju u vazduh i slave pobedu Albanaca. Jel ovo radite? Gledajte do čega ste doveli ovu zemlju. Zato što se ovi bahati kriminalci predstavljaju kao policija to se preliva na sve segmente društva.

Ja dolazim iz Bajine Bašte, to je jedan mali divni gradić na Drini podno Tare. Gradić velikog srca, gostoljubiv i pitom, a sada, sada nas delite i maltretirate i ponovo imam pitanje isto za Ivicu Dačića i direktora policije.

Znate li ministre ko su ovu ljudi? Znate li vi ko je ovo? Ovo je Miloš Lukovac koga je Danilo Vučić slao na Marakanu da spreči skandiranje njegovom ocu, da bije roditelje sa decom, e taj Miloš Lukovac je došao u Bajinu Baštu na proteste, taj Miloš Lukovac je bacao pirotehniku na građane Bajine Bašte i taj Miloš Lukovac se šetao dok su ljudi iz policije u Bajinoj Bašti gledali u pod, rastrgnuti između lokal patriotizma i naredbe. Jel to ministre vaša naredba bila da ne sme da se postupa. Jel vi ovo dozvoljavate?

Znate li zašto je ovo moguće dragi građani, moguće je jer je Milenko Ordagić, predsednik opštine kućni prijatelj Miloša Vučevića. Milenko Ordagić je sačekivao kriminalce da ih ugosti u Bajinoj Bašti i da šeta sa njima. Moguće je jer je on po struci metalostrugar koji je kupio diplomu i postao menadžer u sportu ili već nešto tako. Svakako je na terenu menadžer isturenog krila mafije. Moguće je jer je sin Miloša Vučevića gostuje kod njega u Bajinoj Bašti.

Isti onaj sin čiji su drugari studentkinji palicom polomili vilicu u Novom Sadu i baš zato što ste to dozvolili i baš zato što je titula sin Miloša Vučevića važniji od sve naše dece, baš zato što ste loša kopija Marka Krička pustili da vršljaju po predivnim gradovima…

Hvala predsedavajuća.

Što se tiče ovog amandmana mi predlažemo da se ovakva zakonska odredba obriše iz prostog razloga što je zakon predvideo povećanje roka zastarelosti sudskih taksi sa tri godine na pet godina.

Ovo smatramo udarom na džepove građana i u stvari ovde se vidi sva suština svih zakona o kojima smo raspravljali ovih dana, a to je ekspresno napuniti budžet i što lakše zavući ruku u džepove građana. Treba preživeti zimu, treba finansirati krizu sa energentima i sada se traže načini i za to.

Sama ideja zastare u pravu podrazumeva da imate procesnu kaznu ukoliko u kontinuitetu ne vršite neko pravo. Dato vam je zakonsko pravo, vi niste zainteresovani i posle nekog vremena država kaže, mi više ne stojimo iza tog prava i nećemo vam pomoći da se ono prinudno ostvari.

Ako sudovi tri godine nisu vršili svoje pravo, tri godine ih nije zanimalo da naplate sudsku taksu, potpuno je neopravdano sada to produžiti na rok od pet godina, jer ovo ničim ne poboljšava položaj niti status građana već naprotiv zavlači država ruku u njihov džep.

Naročito imajući u vidu, da ako recimo imate privredne aktivnosti gde je rok zastare tri godine i ako vama kao nekome ko posluje unutar srpskih pravila država duguje novac, vi i dalje imate rok zastare od tri godine. Država mora da vam plati u tri godine, ali kada vi dugujete državi, e onda je opravdano da to bude pet godina.

Takođe, napominjem da u zadnje vreme sudovi imaju zaista visok stepen naplate sudskih taksi, tako da se ovo uopšte ne odnosi na postupke koji su u toku zadnje dve, tri godine jer je to uglavnom naplaćeno. Ovde se traži način da se naplati ono što je do sada bilo nenaplativo, odnosno da ljudi kojima je taksena obaveza nastala pre četiri ili pet godina i koji su računali na to da neće imati obavezu da plate sada moraju ekspresno da plaćaju državi i zbog toga predlažemo brisanje ovog člana. Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Što se tiče Narodnog pokreta Srbije, predložili smo brisanje ovog zakonskog rešenja iz prostog razloga što je predviđeno povećanje sudskih taksi za negde prosečno 33%, dok smo iz izlaganja kolega pre mene čuli da povećanje taksi ponekad ide i do neverovatnih 500%.

Zašto ovo pričam? U našem pravosudnom sistemu, u našem srpskom pravosuđu postoje samo dve vrste javnih prihoda. To su porezi i to su takse. Dok porez oporezuje neki potencijal ekonomski, sa druge strane taksa uvek predstavlja naknadu za rad državnog organa. I ako znamo da u pravosuđu postupci traju dve, tri, pet ili 10 godina, a sada povećavamo takse i do 500%, ja vas pitam, gospodine Vujiću, šta se to povećava u pravosuđu, koji to nivo usluge građani više dobijaju da sada rad ili nerad državnih organa treba da plate i to pet puta više?

Zar nije ideja, kako ste govorili, da se poveća standard zaposlenih u pravosuđu? Zar nije ideja da se ovaj novac upotrebi da se više ljudi zaposli, da građani dobiju pravo na pravnu zaštitu i da se pravda efikasnije ostvari? Znate, pravda nije pravda. To je mučenje ljudi.

Sa druge strane, povećanjem taksi, a ne povećanjem obima usluga ili uvođenjem nove vrste usluge, mi suštinski nagrađujemo nerad i šaljemo poruku da je potpuno u redu da sporovi traju bezrazložno dugo, da sudije padaju na nos, da saradnici ne mogu da stignu, a da to građani finansiraju i plaćaju.

Kada se sve ovo doda na onaj amandman, o kom sam malopre govorio, da predlažete retroaktivnu primenu, odnosno da zahtev ide sa tri na pet godina, potpuno je jasno da intencija nije da se građanima bilo šta obezbedi, da intencija nije da građani dobiju niti širi nivo usluge, niti neku novu uslugu. Intencija jeste samo da se napuni prazan budžet i da Siniša Mali sa njime raspolaže.