Zahvaljujem se.

Poštovani građani, ovaj amandman predviđa da se sredstva za kapitalne rashode za nacionalni stadion, EKSPO preusmere na važnije i prioritetnije državne projekte. Zašto? To je zato što govorimo ono što godinama ponavljamo. Nacionalni stadion i EKSPO ne dovode do privrednog rasta Srbije i zapravo predstavljaju traćenje javnih sredstava. Umesto toga predlažemo preraspodelu sredstava na izgradnju pruge Niš–Dimitrovgrad, na izgradnju kanalizacione infrastrukture u Srbiji, na uređenje vodotokova, na unapređenje obrazovnog sistema i na unapređenje energetske efikasnosti. Ovo su projekti, odnosno oblasti koje nismo slučajno izabrali. To su oblasti na koje Fiskalni savet godinama upozorava da su podinvestirane i da nije dovoljno ulagano u njih da se stvori osnova za privredni razvoj.

Nažalost, ministar finansija Siniša Mali nije danas sa nama da nastavi polemiku koja je jako važna za građane. Pošto je ovo poslednja sednica u ovom sazivu, ja

10/2 TĐ/MJ

ću iskoristiti priliku za neke ključne stvari koje se tiču privrednog razvoja Srbije, da ih prodiskutujemo. Ovo je ono što ste govorili svih prethodnih dana kako je BDP Srbije porastao tri puta – sa 35 milijardi evra na 95 milijardi evra, ali ono što niste rekli građanima da je to inflatorno, odnosno nominalni BDP. Kada taj BDP izrazite u stalnim cenama, privredni rast u Republici Srbiji za celu vašu vladavinu, za svih vaših 14 godina vlasti, iznosio je svega 40% u realnim cenama.

Ono što je tragično i što je problematično, ono što je za Srbiju veliki problem to je što ste ovaj privredni rast ostvarili u periodu kada su kamatne stope na svetskim tržištima bile negativne. Mi smo ovaj skroman privredni rast ostvarivali u uslovima poplave jeftinog kapitala na svetskim tržištima. I mi nismo uspeli da ovu jedinstvenu epizodu u istoriji svetske ekonomije iskoristimo za mnogo ozbiljniji i snažniji privredni rast zato što nije bilo strukturnih reformi.

Jedan od razloga zašto kažete da rast nije bio visok je taj što kažete da je Srbija pod bivšom vlašću ostavljena na ivici bankrota. Međutim, zvanični podaci sa sajta Ministarstva finansija i trezora pokazuju vrlo jasno. Pogledajte. Vrhunac zaduženosti nastao je dve i po godine nakon što je bivša vlast pala, odnosno dve i po godine nakon što je SNS preuzela vlast. Poštovana gospodo, nije DS dovela Srbiju na rub bankrota i na rub propasti već upravo koalicija SNS, SPS-a i G17, odnosno Mlađana Dinkića.

Još jedan rezultat koji je važno prodiskutovati, a kojim se inače hvalite tokom svih prethodnih godina, jeste smanjenje nezaposlenosti u Republici Srbiji. Pogledajte grafikon. Srbija je i pre i nakon ovih 14 godina treća po stopi nezaposlenosti u Evropi. Je l' to znači da je svaka zemlja imala Aleksandra Vučića i SNS da smanji stopu nezaposlenosti? Naravno da ne.

Ono što bih zaključio za kraj. Dakle, vi ste generisali ogromnu inflaciju. Prva najveća inflacija u prethodnih 14 godina u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Hvalite se kursom, ali u uslovima visoke, izuzetno visoke inflacije i stabilnog kursa dolazi do realne apresijacije dinara, do narušavanja konkurentnosti srpske ekonomije, što dovodi do toga da vi u poslednje dve godine imate pad neto investicija u Srbiju.

Poštovana gospodo, vaš budžet i rebalans koji predlažete nije razvojni. On je nastavak politike koja je dovela do toga da Srbija ne može da sustigne zemlje Centralne i Istočne Evrope po životnom standardu, a kamoli zemlje Zapadne Evrope. Potreban je hitan zaokret. Dakle, Srbiji je potreban hitan ekonomski zaokret sa dubokim strukturnim reformama, sa poboljšanjem privrednog ambijenta za domaće kompanije zato što su one prethodnih 14 godina bile u potpunosti zanemarene od vašeg režima. Ne postoji privreda Centralne, Istočne Evrope ili bilo koje zemlje na svetu koja je imala visoke stope rasta, a da nije imala snažnu domaću privredu. Hvala.

Kratko. Zahvaljujem.

Gospodine Mali, dočekasmo i kraj ovog saziva. Ako nije problem za malo vaše pažnje, gospodine Mali. Malo telefonirate, malo razgovarate sa kolegama, poslanici nisu bitni.

Dočekasmo kraj ovog saziva, studiju o isplativosti EKSPO događaja videli nismo. Videli smo nedavno da su se objavili samo neki izvodi, koje je uradila kompanija „Luis Berger“, za studiju isplativosti EKSPO. Ono što možemo videti jeste ono što smo i očekivali, da metodološki to nisu ispravni podaci. Gospodine Mali, da li možete da odgovorite sada, kada smo ovde, kada ćemo moći da vidimo tu studiju koju je pripremila kompanija „Luis Berger“ i koji su njeni rezultati?

Hajde ti govori posle ovakvog govora. Nije lak zadatak, priznajem.

Sistem koji je čitavu deceniju subvenciju kupovao rast, danas kupuje vreme. Kupuje ga novcem građana ove Republike koji će građanima biti isplaćen danas, a koji će ti isti građani državi početi da vraćaju već posle izbora.

Vi koji predlažete ovakav rebalans to odlično znate. Ovo nije pomoć građanima, ovo nije briga za građane, ovo je predizborni ček za SNS, a za građane pozajmica koju oni daju samima sebi, a kamatu naplaćuje inflacija.

Ovu epizodu ovako neselektivnih davanja gledali smo nedavno i dobro je pamtimo. Tokom i posle korone vlast je baš ovako, samo u većem obimu, neselektivno delila novac građanima, kao da ga je lično obezbedila vladajuća partije, i time pokrenula najveću inflatornu epizodu u poslednjih 20 godina. I sve što je država jednom rukom dala inflacija je drugom rukom uzela. Pojela je upravo onaj životni standard koji je trebalo da zaštiti. I to nije briga, to je populizam, a populizam uvek dolazi sa kamatom.

Gospodine Mali, moraću se osvrnuti na vašu priču o tome kako je srpski BDP 95 milijardi evra 2012. godine bio 35 milijardi evra, pa kažete tri puta veći. Prvo, nije tri puta veći, nego 2,7 puta veći, ali ono što je mnogo važnije, gospodine Mali, to je nominalni BDP. Zašto niste uračunali inflaciju, pa da uporedimo realne većine. Onda su rezultati, gospodine Mali, koje ste vi ostvarili kao ministar finansija mnogo skromniji od onoga što vi predstavljate. Dakle, 55 milijardi evra, gospodine Mali, a rast koji je Srbija ostvarila u ovom prethodnom periodu kada ste vi bili na vlasti je prosečan u poređenju sa zemljama centralne i istočne Evrope.

Nikakav šampion rasta Srbija nije, gospodine Mali. To što jedan kvartal iskočite u čitavoj deceniji padnete na sredinu tabele, pa su ispred vas i Poljska i Bosna i Litvanija i Crna Gora i Rumunija i Hrvatska i Mađarska, gospodine Mali. Tužna slika srpske ekonomije.

Ali, šta je istina, pošto ovde danas jeste rebalans, ali pričam o suštini ekonomske politike? Istina je, poštovana gospodo, da je model rasta koji je u Srbiji u poslednjih 10 godina postojao došao do svog kraja i da je on u potpunosti potrošen.

Mi smo prvi na to upozoravali godinama unazad, da se vodi neodrživa ekonomska politika, ali to više nije samo naš stav. Poštovani gospodine Mali, ako čitate izveštaje i Svetske banke i MMF, oni takođe to vrlo direktno i otvoreno kažu.

Svetska banka kaže da model koji se oslanjao na radno intenzivne strane investicije, koje je država još subvencionisala, i na jeftin rad mora da se menja. Rast je pao sa 3,9% u 2024. godini na 2% u 2025. godini, blago će ubrzati na 3%, videćemo, 3,3%, da li zaista, jer poljoprivreda će da podbaci, ali srednjoročno to je rast od 3%, a sa tim rastom, gospodine Mali, vi odlično znate, nema konvergencije, nema sustizanja životnog standarda ni Češke, ni Slovačke, a kamoli zemalja centralne i istočne Evrope. Ono što je zadatak – da Vlada u jednoj generaciji obezbedi konvergenciju, da ako vi ostanete na vlasti, a ja se duboko nadam i verujem da nećete, trebaće nam čitave dve generacije da se to desi.

14/3 MT/CG

Šta je poenta? Poštovana gospodo, prethodnih 10 godina ste spavali. Pumpali ste javnu potrošnju preko javnih investicija iz kineskih kredita koji su netransparentni i neodrživi, subvencionisali ste strane investicije i privlačili svetski kapital koji je bio nikad jeftiniji. Danas toga više nema i zato je Srbija u ekonomskom problemu.

Kada usvajate ovaj rebalans vi se krijete iza parola koja kaže – to je vaša briga, ali kalendar ovog rebalansa otkriva vašu pravu političku nameru. Pazite sad. Vlada rebalans usvaja 20. avgusta. Dan kasnije ulazi u proceduru. Sedimo ovde 24. i 25. na vanrednoj sednici Skupštine, razgovaramo o njemu. Milijardu evra se isplaćuje sredinom septembra, a onda izbori sredinom oktobra.

Gospodine Mali, vi to zovete brigom, svetski ekonomisti, akademski, koji se vrlo detaljno bave ovom oblašću to nazivaju makroekonomski populizam, a to su i Dorbuš i Edvards i Alesina i Nordhaus. Treba da se čita, gospodine Mali, malo literatura da se ovakve greške ne bi pravile.

Gospodin Mali evo danas ponovo pominje primer Danske i govori kako u zemljama Evrope takođe su ovakvi primeri socijalne pomoći davani pred izbore. Jeste, Orban je davao, pa je pao sa vlasti.

Gospodine Mali, ali imate problem i sa Danskom. Premijerka Danske 26. februara je ušetala u Parlament Danske sa dve tačke dnevnog reda – pomoć za građane i raspisivanje vanrednih izbora. Nadala se da će tako da podstakne svoj izborni rezultat. Znate šta se desilo? I javnost i opozicija i slobodni mediji su jasno pročitali nameru danske premijerke i taj paket pomoći nazvali znate kako? Izborna slanina.

15/1 JJ/VZ 12.20 – 12.30

Znate šta je rezultat danske premijerke na tim izborima? Zbog toga što su slobodni mediji, kojih u Srbiji nema, nego učestvuju u vašem putujućem cirkusu koji ide po Srbiji i gleda one mučene ljude, koje ste vi zaboravili 10 godina, da im vi sada rešavate pred izbore probleme. Oni su javni raskrinkali socijaldemokrate u Danskoj i socijaldemokrate u Danskoj su nakon tog paketa pomoći, gospodine Mali, zabeležili najgori izborni rezultat u 130 godina istorije te stranke.

Tako da, gospodine Mali, sledeći put, molim vas, kada budete hteli nešto da nam kažete, punu istinu da nam kažete.

Pošto nemamo vremena, Dule mora da priča, još jedanput ću se vratiti na brigu. Ovaj novac koji delite penzionerima, zaista jeste pomoć i njima taj novac znači. Penzije u Srbiji su jako male, penzije u Srbiji nisu dovoljne da se dostojanstveno živi, mi to svi znamo. Rizik od siromaštva penzionera je 40% ukoliko osoba živi sama, to je katastrofalan rezultat i ta pomoć, kažem još jedanput, znači. Ali, šta je istina? Vi ćete tu pomoć isplatiti u septembru, a onda će se oni u oktobru vratiti svojoj staroj penziji, svom starom domu zdravlja, svojim starim lekovima, svojim starim listama čekanja, na kojima se i po šest godina čeka na operaciju kolena.

Gospodine Mali, jednokratna pomoć nije briga, to je vrlo jasno, vaš politički populizam pred izbore. Prava pomoć je da se svaki dan predano borite, poboljšate životni standard građana i da pomognete zaista kako penzioneri u ovoj zemlji žive. Ovako, vi pravite svoj izborni plakat na ranjivosti najosetljivije i ekonomski najugroženije grupe, što je težak politički nemoral. Hvala vam.

Gospodine Mali, duže ste vi bili u vlasti bivši nego ja, pošto ja nisam proveo nijedan dan u toj vlasti, ali nema veze, to su činjenice.

Gospodine Mali, ovaj grafikon, pogledajte inflacija u Srbiji. Pošto pričate o nominalnim veličinama, nominalnim platama. Srbija i inflacija, zemlje centralno istočne Evrope od 2016. godine do 2026. godine. Prva, gospodine Mali. Te nominalne veličine, prevedite na realne, pa kažite građanima pravu istinu, a nemojte da se skrivate iza te mimikrije.

15/3 JJ/VZ

Gospodine Mali, drugi grafikon, stopa rasta Srbije, kumulativni rast 2013-2026. godine. Pogledajte gde ste? Na sredini, gospodine Mali, ne šampion rasta, na srediti. Znate koliki je kumulativni rast privrede? Četrdeset posto, kojih tri puta, gospodine Mali, toliko i hvala vam.

Zahvaljujem se.

Dakle, mi smo na Zakon o finansiranju političkih partija podneli veliki broj amandmana zato što smatramo da zakon nije dovoljno dobar i imaćemo dva problema. Prvi problem je što neće biti otvaranja Klastera 3 ponovo ni u decembru ukoliko zakoni zaista suštinski ne unaprede stanje izbornih uslova u Srbiji. Postojeći zakon ima veliki broj rupa, nedorečenosti i slabosti u pogledu njegovog nadzora, njegove primene.

Drugi razlog je poverenje građana u izborni sistem. Dakle, poverenje građana u izborni sistem Srbije je jako nisko. Dakle, manje od polovine građana veruje da su izbori fer i pošteni. Onda kada donosite zakon koji treba da unapredi izborne uslove, a on suštinski nije dobar, neće biti tog poželjnog efekta da građani zaista počnu da veruju u izborne rezultate. To je nešto što je opasno za ovo društvo. Zato smo mi zaista seli i temeljno proučili zakon i dali zaista bitne ispravke kako on može da bude bolji.

21/1 MZ/MT 13.25–13.35

Krenuću sad sa konkretno ovim amandmanom. Dakle, on se odnosi, što je koleginica Biljana već i rekla, na maksimalne iznose koje u kampanji može potrošiti. Mi mislimo zaista da zbog neravnopravne utakmice treba da se ti iznosi smanje. Dakle, na nacionalnom nivou sa šest miliona na dva i po miliona, na nivou pokrajine sa milion i po evra na 625 hiljada evra, na nivou grada sa milion evra na 400 hiljada evra, itd., itd.

Prosto, reći ću vam zašto. Godine 2023. kampanja SNS potrošila je 7,4 miliona evra i osvojila 1.780.000 glasova. „Srbija protiv nasilja“, koju smo vodili kampanju, Uroš Đokić, Natalija Stojmenović, Sale Bjelić i ja, potrošila je 1,7 miliona evra i osvojila 902.000 glasova, ali ima tu druga stvar. Po glasu, vaša potrošnja je bila 4,2 evra, naša 1,9 evra. Da smo imali vaš budžet, izborni rezultati bi bili značajno drugačiji, poštovana gospodo. Zahvaljujem se.

Dakle, što se tiče primena preporuka ODIHR-a, da, mi jesmo za primenu ODIHR preporuka, ali pravu primenu ODIHR preporuka sadržajnu, suštinsku, ona koja će da obezbedi da izbori budu fer i pošteni. Ovo kako vi to radite nije dovoljno i nije dobro zato služe amandmani koje vi odbacujete.

Dakle, vi i kroz naše amandmane koje podnosimo imate prilike da prihvatite i poboljšate svoje zakone. Evo konkretno ovaj amandman.

Dakle, mi od vas tražimo, s obzirom na realnu situaciju u Srbiji, da se izveštavanje o finansiranju kampanje dešava i tokom izborne kampanje, da se izveštaj prvi podnese već 15 dana pre održavanja datuma izbora. Zašto? Zato što onda još ima vremena da se reaguje. Šta se desilo na izborima 2023. godine? Veliki deo finansiranja vaše kampanje uopšte nije bio na finalnom izveštaju nakon izbora.

Dakle, vi ste završili izbornu kampanju, podneli ste izveštaj koji nije potpun i onda je više kasno da se reaguje. Nema kol centra koji je bio organizovan „Prointer“ dole na Dorćolu, a bogami nije bilo ni putnih troškova kod vas u tom izveštaju. Zato suština ovog amandmana jeste da kažemo – hajde, svi koji učestvuju na izborima, znači i mi isti, ne samo vi, i mi da podnesemo izveštaj 15 dana pre glasanja i da onda Agencija za sprečavanje korupcije lepo proveri šta smo predali i reaguje. Da li to zvuči racionalno? Zvuči racionalno. Što ne prihvatate? Hvala.

Zahvaljujem se.

U pitanju je sadržinski isti amandman kao što je podnela poslanička grupa PSG. Radi se o jačanju institucionalnog kapaciteta za monitoring izbora. Dakle, mi ne vidimo razlog zašto agencija ne bi delovala proaktivno, a ne samo pasivno na kraju izborne kampanje da proverava finansijske izveštaje koje stranke odnesu.

Naš amandman kaže da agencija treba da ima plan monitoringa i nadzor nad izbornom kampanjom, da reaguje dok je izborna kampanja u toku zato što se onda nepravilnosti mogu otkloniti u samom toku izborne kampanje i da nemaju više uticaj na izborni rezultat.

Navešću vam još jedanput primer koji smo naveli zašto je ovo jako važno i morate da nam obrazložite zašto to odbijate kao amandman. Godine 2023. nelegalni kol centar koji se desio na Dorćolu „Prointer“, „M&J Lady“ agencija obezbeđivala hostese koje su morale da slikaju svoj izborni listić i ličnu kartu, dobijale dnevnicu isplaćene u kešu. To em što je nelegalno, em što ne postoji nigde u izveštaju. Dakle, da bi se ovakve situacije sprečavale, jer one zaista mogu da utiču na izborni rezultat, agencija ne treba da kaže na kraju izbornog procesa – hvala vam na izveštajima, nego treba dok izborni proces traje da kaže – u redu, ovi krši zakon, ovi krše zakon. Pa i mi da kršimo zakon, to nije nikakav problem, treba da nas kazne.

Pitanje za gospodina Petrašinovića – zašto ovaj amandman nije prihvaćen? Hvala.

Gospođo Brnabić, dakle, ali stvarno mislim…

Član 100.

Ukoliko želite da diskutujete morate da siđete u poslaničke klupe.

Evo čitam.

Predsednik Narodne skupštine kada predsedava sednicom Narodne skupštine, ako želi da učestvuje u pretresu, prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika Narodne skupštine i onda lepo siđete u klupe dole i diskutujete sa nama.

Dakle, ja nemam nikakav problem da vi nama kažete šta god imate da nam kažete. Vrlo često zloupotrebljavate funkciju predsednika Narodne skupštine i mi na to ne možemo ni da odgovorimo. Ajde ubuduće, ako nije problem, ako imate problem sa bilo čim što mi govorimo, sedite u klupu i onda ćemo da nastavimo raspravu. Hvala vam.

Ne želim. Hvala.

Zahvaljujem se.

Kada govorimo o jačanju kapaciteta Agencije za sprečavanje korupcije u procesu monitoringa izborne kampanje, mi uvodimo i želeli bismo da se zakonom uvede i rok da Agencija bez odlaganja najkasnije u roku od 24 sata od saznanja pokrene postupak po službenoj dužnosti ukoliko dobije neku prijavu. Takođe, ako postupak utvrdi činjenice koje ukazuju na prekršaj ili krivično delo, mora u roku od 48 sati da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, krivičnu prijavu i izveštaj nadležnom tužilaštvu. Opet, zašto? Svi naši amandmani imaju zašto, u praksi, a što se dešavalo u prethodnim izbornim ciklusima.

Godine 2023. CRTA je za prvih 20 dana kampanje podnela 21 prijavu institucijama, uključujući 15 prijava Agenciji za sprečavanje korupciji i sa tim prijavama nije bilo ništa. Šta hoću da vam kažem kada pričamo o ispunjavanju ODIHR

24/3 TĐ/MP

preporuka? Ovaj zakon koji ste vi trenutnu predložili, ovakav kakav je, neće proći na kraju pozitivno mišljenje, imati reviziju kada dođe otvaranje klastera 3 u decembru. Opet ćemo imati problem sa otvaranjem klastera zato što mi suštinski, zaista, probleme, koji su registrovani u izbornoj kampanji, ovim zakonima neotklanjamo. Naši amandmani su tu da ih poprave, ovo je reakcija na ono što se dešava. Još jedanput pitanje za gospodina Petrašinovića – zašto bi recimo ovakav amandman bio neprihvatljiv za vas? Hvala.

Ja ću spojiti izlaganje za amandman na član 20. i amandman na član 22. zato što su srodni i nastavljaju se jedan na drugi. Dakle, amandman na član 20. govori da mera upozorenja nije dovoljna za teške prekršaje i povrede u izbornom procesu. Ukoliko se otkrije neko zabranjeno finansiranje, prikrivanje izvora finansiranja, prikrivanje iznosa, prilozi preko trećih lica, prosto upozorenje od strane Agencije za sprečavanje korupcije nije dovoljno, jer nije dovoljno odvraćajuća sankcija za nekoga ko namerava da krši izbornu kampanju i pravila izbornog procesa.

Takođe, ono što hoćemo da kažemo amandmanom na član 22. to je da kazne koje su propisane postojećim zakonom nisu dovoljno restriktivne i one moraju da prate korist koja je stečena tokom izborne kampanje. Dakle, ako je neka lista primila korist od dva miliona dinara ne može kazna da bude 200.000 dinara. Mora da bude bar četiri miliona dinara, tako da ih na taj način sprečavate da ubuduće zloupotrebljavaju svoja sredstva.

Još jedanput vam kažem, naši amandmani su vrlo dobro osmišljeni i vrlo smo ih pažljivo pisali i čitali zakone i analizirali problem koji su postojali u izbornom procesu. Kažem još jedanput. Kada bude neka misija, revizija koja se bude ticala ODIHR preporuka opet ćemo naići na problem da ODIHR preporuke na način na koje su u predstavljene Narodnoj skupštini kako ih vi predlažete ne adresiraju ključne probleme neregularnost izbornog procesa u Srbiji. Hvala.