Hvala.

Evo već drugi dan slušamo o tome šta će sve kriminalna elita na vlasti da učini za samohrane majke, za mlade bez rešenog stambenog pitanja, za čist vazduh. U isto vreme, negde pri dnu ovog dnevnog reda nagurani su izveštaji tzv. nezavisnih državnih organa, neki za prethodne tri godine i u tim izveštajima je sve kao u onoj pesmi Branka Kockice „Sve je lepo, sve je nežno, sve se raduje“. U stvarnosti, Srbija je po korumpiranosti druga u Evropi, prećutkuju se ili proglašavaju tajnim informacije od javnog značaja, posebno kada treba da se otkrije pljačka naprednjačkih funkcionera, bezbednosne službe prosleđuju privatne podatke tabloidima, najranjiviji se uskraćuju za osnovna prava, diskriminišu se, a često su i žrtve torture.

U Srbiji te činjenice ne otkrivaju nezavisni državni organi, nego to čine istraživački novinari, organizacije civilnog društva, opozicioni političari i političarke, zato što su naprednjaci za funkcionere u nezavisnim državnim organima odabrali sebi ravne, od kojih neki saučestvuju aktivno i borbeno, a drugi to čine ćutanjem, u nadi da ih se niko neće setiti.

Jedino se za Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti može reći da uglavnom i blagovremeno i adekvatno reaguje i za te izveštaje vredi glasati. Ostali, među kojima prednjači Zaštitnik građana, ali ne zaostaju mnogo ni Poverenik za pristup informacijama od javnog značaja, pa ni direktor Agencije za sprečavanje korupcije, praktično su pomagači i saučesnici kriminalne vlasti i za to su dobro nagrađeni.

Građani i građanke treba da znaju da ih Pašalić košta mesečno neto iznos od 560.000 dinara, za Damjanovića izdvajamo oko 630.000, a za Marinovića skromnih 311.000. Gospodo, ne dobijate ove velike plate da biste bili saučesnici kriminalne vlasti, dobijate da biste bili nezavisni kontrolori.

Vi treba da budete glas potlačenih, a ne da ćutite na primer, kada predsednik države drži dokumentaciju o padu nadstrešnice u Novom Sadu, kada šef policije pokazuje spisak potencijalnih žrtava za ubistvo u Ribnikaru, kada MUP i BIA nezakonito nadziru aktiviste i novinare, kada se javni resursi zloupotrebljavaju za kupovinu glasova i za kontra mitinge, kada se ubogom funkcioneru prijatelji plaćaju dečije školarine u privatnim školama, kada tužilac u slučaju Jovanjica ima dva stana u Beogradu na vodi, kada neko zaboravi da prijavi vilu u Trstu, kada direktor Puteva Srbije i potpredsednik pokrajinske Vlade zaborave da prijave račune u Švajcarskoj. Lista je predugačka. Zbog svega toga bilo bi prikladnije da mi danas raspravljamo o razrešenju ovih ljudi, a ne o usvajanju njihovih štelovanih izveštaja.

Dakle, kao što sam rekla, kao i ranijih godina ovde stvarno trijumfuje Pašalić, čovek koji gotovo osam godina zauzima poziciju Zaštitnika građana i mora se čestitati naprednjacima i njihovim koalicionim partnerima na kadriranju, zato što on stvarno jedinstvena pojava u sferi zaštite ljudskih prava. On je jedini Ombudsman u Evropi protiv koga su pokrenuti postupci za mobing, i to ne jedan, nego pet, tri su i dalje u toku, i sve su ih pokrenule žene.

Takođe, od 2017. godine, one je uspeo da iz institucije koju nažalost vodi, otera četrdesetoro ljudi, ne petoro, ne desetoro, 40 opet većinom žena. Izabrali ste čoveka koji na posao Zaštitnika građana dolazi naoružan, možda je bilo bolje da mu nađete neki posao u policiji, zato što on toliko voli policiju, da je do sada uspeo da relativizuje i da zataška skoro svaki veći slučaj policijske torture. Da ima oružje on je sam priznao, ali nije rekao da li je to legalno ili ne, navodno, je prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije, naravno, građani to ne mogu da vide u javnom pristupu, i očekuje da mu verujemo na reč. Možda može da pomogne direktor Agencije za sprečavanje korupcije, ili će prosto da nastavi da mu pripomaže na isti način kao što od 2021. tobože, vodi postupak o vanrednoj kontroli Pašalićeve imovine. U kom to paralelnom univerzumu posao Ombudsman zahteva da se nosi oružje. Ja sam to pitala ministra Dačića dva puta, nije mi odgovorio, i što bi odgovorio, kada mu je Pašalić najbolji čuvar policijskih tajni.

Daću samo nekoliko primera o kojima sam već govorila na Odboru za pravosuđe. Ubistvo Dalibora Dragijevića pokušao je da prikrije svim silama, čak odbijajući da da informacije od javnog značaja. Onda je taj predmet otišao kod njegovog bivšeg kolege iz Prekršajnog suda, sada Poverenika Marinovića, i kod njega je taj predmet već drugi put, ali očigledno sada u fioci kao i mnogi drugi.

U slučaju višesatnog policijskog maltretiranja LGBT plus osoba, Pašalić je poverovao policiji na reč, iako oni koji su preživeli ovu torturu tvrde da postoje fotografije, da postoje snimci na kojima se vidi da ih policajci drže vezane, da ih fizički, verbalno zlostavljaju, upućuju homofobične uvrede i prete silovanjem.

Slično u slučaju Ilije Kostića, penzionera, čoveka koji ima 74. godine, kojem je odstranjen testis nakon što ga je policija tukla, Pašalić tvrdi da su mu ruke vezane jer Kostić nije dao izjavu. Postoji lekarski izveštaj, postoje izjave punomoćnika. Sedam meseci kasnije on i dalje ne dozvoljava da se izveštaj o tome objavi.

Na kraju, dozvolite mi da pročitam odlomak iz dnevnika Marije Vasić, koja je zbog montiranog procesa protiv nje i još petoro aktivista štrajkovala glađu i žeđu. Taj deo govori o njenom prebacivanju iz zatvora na Klisi u zatvorsku bolnicu u Beogradu i u njemu se pominjete i vi, gospodine Pašaliću.

Marija piše - Maricom prebacuju u zatvorsku bolnicu u Beograd, prvo na patosu, onda me vezuju za sedište. Nikog ne obaveštavajući o tome. Sledeća četiri dana ležim sa gomilom igala u sebi, o meni opet danonoćno brinu tri nove cimerke, pacijentkinje sa psihijatrijskog odeljenja, gde otkrivam da sam smeštena. Ombudsman dolazi, ali još brže odlazi, ispraćen mojim rečima da nemam šta da pričam sa njim koji je deo kriminalne bande koja je me je nezakonito za pritvorila. U potpunoj medijskoj izolaciji, niko me ne posećuje, ne čujem da napolju stotine ljudi viču moje ime, dok gorim od temperature sa upaljenim venama i trombom u ruci.

Ovaj Marijin jezgrovit opis najbolja je poruka za sve, ovakav Zaštitnik građana i građanki nam ne treba i treba što pre da ode. Posebno ne treba ženama prema kojima pokazuje posebnu netrpeljivost, jer zašto bi se inače toliko angažovao na suspenziji Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji, podsetiću, predviđa mere za suzbijanje i sprečavanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja, nasilja prema ženama i nasilja u porodici. Pre usvajanja institucija Zaštitnika građana dala je pozitivno mišljenje na ovaj zakon. Tri godine kasnije vi ste predlog za stavljanje zakona van snage podneli kao građanin Pašalić zloupotrebljavajući poziciju na kojoj se nalazite, na isti način kao što to čine vaši patroni SNS.

Nije institucija Zaštitnika građana vaša privatna firma, pa da preko nje sprovodite svoju ličnu mizogenu patrijarhalnu agendu. Mislite o tome i svaki put kada budete objašnjavali kako femicit ne postoji kada je u pitanju nasilje u porodici, jer nije to pitanje same terminologije, to je zapravo jedan sramni pokušaj da se pokaže da je femicit samo obično ubistvo i da kao takav ne zaslužuje da bude posebno krivično delo. U toku vašeg mandata, u femicetu je stradalo gotovo 250 žena u Srbiji. Verujem da oni koji su izgubili majke, sestre, prijateljice nemaju baš mnogo razumevanja za vaša delikatna terminološka smatranja.

Zbog svega ovoga Zeleno-levi front neće glasati za izveštaje Zaštitnika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Agencije za sprečavanje korupcije i nastavićemo da upozoravamo javnost na njihovo delovanje za račun režima. Hvala vam.

Hvala, predsednice.

Što se tiče izjave Marije Vasić, ja ću bilo kada, u bilo kojoj situaciji, uvek više verovati Mariji Vasić nego vama. Mislim da taj stav deli mnogo građana i građanki Srbije.

Što se tiče vaše posete pritvorenicima, da, to zaista jeste vaš posao, ali ne dolazite vi u zatvore i pritvorske jedinice da bi sa njima ćaskali zato što je njima dosadno jer im nedostaje razgovor, nego da biste nešto uradili povodom stanja u kome se oni nalaze. U tom smislu ne vidim šta ste uradili konkretno za Mariju Vasić.

Vrlo kratko, moram zaista da se osvrnem na ovo preslišavanje. Ja bih isto vas mogla da pitam sa kojim ste prosekom završili Pravni fakultet?

Takođe, javnosti možda nije poznato da ste vi pokušali da postanete predavač van radnog odnosa na fakultetu na kome ja predajem, ali nastavno-naučno veće je odbilo taj predlog, s obzirom da je, između ostalog, konstatovano da ne ispunjavate ni uslove za Zaštitnika građana a kamoli za predavača van radnog odnosa. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajuća.

Hvala vam na ovom izlaganju, trebalo vam je dva dana da nešto kažete.

Čitali smo izveštaje i jesmo raspravljali i na Odboru za pravosuđe, doduše, kad mi nije predsednik Odbora oduzimao reč svaki put kad pomenem nekog funkcionera SNS koji je ili lažno prijavljivao svoju imovinu ili je nije prijavljivao.

Dakle, neke od predmeta koje sam pomenula, kao što su na primer školarine za decu nekih ministara, neprijavljivanje računa u švajcarskim bankama itd, sve su to javni podaci i to su uglavnom javni podaci na koje Agencija zapravo nije odgovarala ili istraživačkim novinarima ili nekim organizacijama.

Što se tiče oružja, pošto ste vi sad ponovo pokrenuli to pitanje, ja sam upravo i rekla da to nije u javnom pristupu, da ne može da se vidi, i to zbog toga što je Zaštitnik građana na Odboru za pravosuđe rekao da je on sve prijavio i da je to javno. Ja sam prosto ispravila tu njegovu izjavu a vas sam pitala šta se dešava sa postupkom vanredne kontrole koji vodite od 2021. godine a odnosi se takođe na imovinu kolege koji sedi pored vas. Hvala vam.

Poštovani građani i građanke Srbije, poštovane koleginice i kolege, naš poslanički klub glasaće za ovaj zakon i to ćemo učiniti zato što ovaj zakon, baš kao i ponavljanje beogradskih izbora, predstavlja priznanje SNS-a da je bilo izborne krađe u decembru 2023. godine.

Pokrali ste izbore i mesecima pokušavate to da zataškate, između ostalog, tobožnjim ispunjavanjem ODIHR preporuka.

Ana Brnabić postala je najveća stručnjakinja za preporuke ODIHR-a, uz specijalizaciju iz ustavnog prava.

Mi smo potpuno svesni da ćete vi nastaviti da kradete na izborima zato što izborna krađa nije počela 2023. godine. Nije se tada prvi put dogodila. SNS selio je birače i 2022. godine, a vrlo verovatno i na beogradskim izborima 2018. godine. Radi se o tome da je u decembru 2023. godine ta prevara postala očiglednija, jer je SNS bio svestan da ne može na drugačiji način, čak i uz sve ranije metode, kao što je kupovina glasova, pritisci na birače, bugarski vozovi, funkcionerska kampanja, da prosto ne može da osvoji više glasova od opozicije.

Godine 2020. to nisu morali da rade u gradovima i opštinama u kojima je većina opozicije bojkotovala izbore.

Zašto mi izlazimo na izbore? Izlazimo zato što ne želimo da prepustimo SNS-u bilo kakav prostor za dalju krađu koju sprovode sa pozicija vlasti. Izlazak na izbore za nas je vid borbe i mi smo se za ovu borbu prijavili. Mi smo to izabrali.

Ljudi koji su se okupili u Zeleno-levom frontu čine to da bi smenili ovu vlast i da bi kriminalna elita na vlasti završila tamo gde joj je mesto, u zatvoru.

Mi smo ti ljudi koji se ne povlače pred SNS-om, ljudi koji su odlučili da nijedan grad, nijednu opštinu, nijednu mesnu zajednicu ne prepuste SNS-u bez borbe i to važi za sve opštine i gradove u Srbiji. Važi i za sve gradske opštine.

Odsecaćemo krak po krak vaše kriminalne hobotnice. Neizlaskom na izbore mi bismo omogućili SNS da čak i ne mora da krade i mogla bi da se pokaže i pred ODIHR-om i pred drugim međunarodnim organizacijama koje će u junu posmatrati lokalne izbore.

U decembru smo otkrili izbornu krađu baš zato što smo učestvovali na izborima. Bili smo deo izbornog procesa i nismo stajali po strani. Naši predstavnici u RIK-u bili su u Areni i zabeležili nedozvoljenu migraciju birača iz BiH. Naši posmatrači snimali su dovoženje birača iz drugih gradova i opština iz Srbije na biračka mesta širom Beograda. Naši kontrolori sprečavali su krađu na biračkim mestima koliko god je to bilo moguće. Naš izlazak na izbore 2. juna ne znači potvrdu da su izborni uslovi poboljšani, jer za primenu ODIHR-ovih preporuka potrebno je izmeniti mnoge naše propise i dali smo vrlo konkretne predloge kako da tih rešenja dođemo. To mogu da potvrde i vaši saradnici.

Evo još par napomena o ključnim preporukama. Što se tiče biračkog spiska, dali smo konkretne predloge kako to treba da izgleda i koja ovlašćenja treba da postoje. Ako treba možemo i te zakone da napišemo.

Dakle, kontrolu biračkog spiska ne mogu da sprovode oni koji su ga nezakonito menjali. Da bi se ta kontrola izvršila neophodno je da u njoj učestvuju i predstavnici političkih partija i predstavnici civilnog društva i to piše u svim verzijama ODIHR izveštaja i na engleskom i na srpskom. Da bi do toga došlo, potrebno je da se usvoji zakonski osnov i nikakve radne grupe, niti pododbori koje sada predlažete za to nisu dovoljni.

Predložili smo, takođe, da se promena prebivališta evidentira u biračkom spisku tek nakon 12 meseci, zato što postoje dokazi da ste birače selili mnogo pre decembra 2023. godine i ove izmene Zakona o lokalnim izborima i Zakona o jedinstvenom biračkom spisku sa retroaktivnim dejstvom treba primeniti na izbore 2. juna. Ustav to dozvoljava u članu 197. kada za to postoji opšti interes, a on je u ovom slučaju očigledan. Time biste vrlo jednostavno ispunili deo preporuka ODIHR-a koji apeluje da treba vratiti poverenje građana i građanki u tačnost biračkog spiska. To stoji i u preporuci broj četiri.

Što se tiče kupovine birača i pritisaka na birače, cela Srbija zna da kupujete glasove, što novcem, što radnim mestima u administraciji i javnim preduzećima, što ucenjivanjem ljudi za novčanu socijalnu pomoć, a nažalost, i boljim mestom na listi čekanja za onkološke pacijente. O tome je govorila i moja koleginica Natalija Stojmenović na prethodnoj sednici i vi ste isto tako burno reagovali, a nas iskustvo uči da kada god se tako nervirate, kolega Jovanov, to obično znači da smo mi u pravu i da to što govorimo jeste istina.

Dakle, cela Srbija zna da to radite, ali premijerka, izvinjavam se, predsednica parlamenta kaže da ne razume šta to znači i kako to da se ispravi. Neko bi pomislio da SNS u stvari kupuje glasove i pritiska birače iz čistog nehata.

Što se medija tiče, smenu članova REM-a tražili smo više puta, a poslednji predlog podneli smo ovde u Skupštini u decembru 2022. godine, ali izgleda da se negde izgubio odavde do Trga Nikole Pašića. Mi ćemo ponoviti i taj predlog, a možda ćemo podneti i krivičnu prijavu, kao što smo to učinili protiv svih onih koji su učestvovali u skrivanju narodne inicijative za zabranu iskopavanja litijuma i bora.

Kao što sam rekla, kriminalna hobotnica pružila je svoje pipke u sve segmente javne uprave i sve segmente našeg društva. O sistemskoj korupciji i vašim vezama sa organizovanim kriminalom ovde smo govorili više puta, postavljali brojna pitanja na koje odgovore nismo dobili. Biće potrebno mnogo napora da se Srbija od toga oslobodi i to je borba za koju smo se mi prijavili i to ćemo činiti i pre i za vreme i nakon izbora 2. juna.

Postupajući na taj način, mi se borimo za svaki glas i pozivamo građane i građanke Srbije da razmisle koliko njihov glas vredi i na koji način mogu najbolje da ga upotrebe. Ovakve kriminalne vlasti, kakva je vlast Srpske napredne stranke, građanima čine ustupke samo onda kada moraju, jer odlazak sa vlasti za njih ne znači samo gubitak radnog mesta ili funkcije, već i ograničenje slobode kretanja. Koliki će ustupci biti zavisi od volje građana i spremnosti da se bore za te uslove.

Mi ne želimo da u našem društvu, koje je već duboko podeljeno, pozivamo na oblike borbe koji bi značili konfrontaciju jednih građana sa drugima i zato ih pozivamo da se bore svojim glasom. Jedino oružje za koje vlast nema pravi odgovor jeste masovan izlazak na birališta i sve priče o izbornim uslovima imaju smisla samo ako građani izlaze na birališta, jer ako ne izađu, onda ova vlast i ne mora da krade, imaće dovoljno da zadrži vlast ako opozicioni birači ostanu kod kuće.

U redu je da budemo ljuti, u redu je da budemo rezignirani zbog toga što izborni uslovi nisu poboljšani i što zahtevi opozicije u najvećoj meri nisu ispunjeni. Međutim, uvek i po svaku cenu treba da branimo naše glasove, treba da izađemo na birališta, jer je to jedino što ovu vlast plaši i što je tera da pravi greške.

Izlazak na izbore nije pristanak na loše izborne uslove. Po toj logici, svako ko ostaje da živi u Srbiji pristaje na vladavinu SNS. Mi na to ne pristajemo. Mi smo izabrali borbu. Zeleno-levi front je to uvek činio i to radimo i sada. Borba traje.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dosta je ovde bilo reči o finansiranju „Telekoma“, o finansiranju drugih medija i zbog čega državno vlasništvo u medijima nije dobro rešenje.

Ja bih htela da podsetim zapravo šta je suština Zakona o javnom informisanju i medijima. Suština je da se detaljnije uredi pravo na obaveštenost, koje je Ustavom garantovano pravo i koje garantuje svim građanima i građankama Srbije istinito, potpuno i blagovremeno obaveštavanje o pitanjima od javnog značaja i takođe predviđa obavezu sredstava javnog obaveštavanja da poštuju ta prava.

Situacija koju mi danas imamo u medijima, pre svega na javnom servisu, nije takva. Dakle, građani nisu istinito potpuno i blagovremeno obavešteni o svim pitanjima od javnog značaja i ja ću dati neke primere. Recimo, svi građani i građanke Srbije mogli su 2019. godine da vide da je Aleksandar Vučić bio u Borči, da se popeo na hoklicu i da je tako obećao građanima Borče i cele leve obale Dunava kanalizaciju. Međutim, juče građani i građanke Srbije nisu mogli da čuju da su oba tendera koja treba da omoguće kanalizaciju na levoj obali Dunava poništena.

Tu informaciju mogli su da pročitaju samo u „Službenom glasniku“ EU, ali ne i na domaćim medijima i nisu mogli da budu obavešteni o tome da kanalizaciju sigurno dok je SNS na vlasti neće imati pre 2028. godine.

Dakle, ovakav Zakon o javnom informisanju i medijima omogućava da se takvo stanje i dalje održava i da se na taj način krši pravo građana i građanki Srbije na obaveštenost. Ima još takvih primera i ja ću ih navesti kasnije, kada budem dobila reč po sledećem amandmanu.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ja bih dala još par primera koji pokazuju zašto je monopol Telekoma loš za ostvarivanje prava građana na obaveštenost, koji je kao što sam rekla Ustavom garantovano.

Recimo, građani koji su korisnici Telekoma ne znaju za slučaj „Jovanjica“. Oni ne znaju da je u „Jovanjici“ otkrivena najveća plantaža marihuane u Evropi i ne znaju da se trenutno vode sudski postupci „Jovanjica 1“ i dva i da je u pripremi postupak „Jovanjica 3“.

Što se tiče „Jovanjice 1“, tu su optuženi pre svega vlasnik plantaže i njegovi saradnici, u „Jovanjici 2“, optuženi su policajci, pripadnici BIA i Vojno-obaveštajne agencije zbog svoje umešanosti u uzgoj kanabisa. „Jovanjica 3“, koja se najavljuje i na koji radi Tužilaštvo za organizovani kriminal, trebalo bi da obuhvati neki od visokih državnih funkcionera.

Takođe, građani ne znaju da policijski inspektori koji su istraživali ovaj slučaj, Milenković i Mitić, da im je bezbednost ugrožena, da je bila priprema njihova likvidacija, a da je procena njihove bezbednosti proglašena službenom tajnom.

Ja sam pitala ministra policije - zbog čega je to tako, on mi nije odgovorio? Takođe, građani ne znaju za izvesnog Nenada Vučkovića, koji je visokopozicioniran u Žandarmeriji, a koji uporedo sa svojim poslom u policiji takođe upravljao kriminalnom grupom, izdavao im naređenje koordinira njihove aktivnosti i takođe ne znaju da su mu kolege iz policije omogućile da uništi ključne dokaze u jednom predmetu sa telefona njegovog bliskog prijatelja Aleksandra Stankovića koji je bio osvedočeni kriminalac. Dakle, nisu to mogli da čuju ni juče u prenosu RTS-a, jer ministar odbio da odgovori na moje pitanje.

Zahvaljujem.

Građani i građanke već znaju da mi nismo propustili ni jednu priliku da ovde postavimo pitanje ministrima i drugim državnim funkcionerima. Nažalost, neka pitanja koja smo postavili ostala su neodgovorena i u tome prednjači svakako predsednik parlamenta, koji i dalje izbegava odgovore na pitanja o tome gde se nalazi Narodna inicijativa za zabranu iskopavanja litijuma i bora. Zbog toga smo mi protiv njega i protiv nekoliko njegovih saizvršilaca podneli krivičnu prijavu.

Drugi na listi po neodgovorenim pitanjima je ministar Gašić i zato ću ja danas iskoristiti priliku da njemu postavim neka od tih pitanja ponovo i dodaću još neka pitanja, koja se uglavnom odnose na vođenje kadrovske politike u policiji.

Mislim da je dobro za sve vas da naučite kako se odgovara na pitanja, s obzirom na to da ćete uskoro odgovarati i pred sudom, čim siđete sa vlasti.

Često vaše kolege ovde optužuju da se mi zalažemo za lustraciju. Tačno je da mi mislimo da mnogima od vas treba da bude zabranjeno bavljenje bilo kakvim javnim poslom, zbog sve štete koju ste naneli ovoj zemlji. Međutim, mi se prevashodno zalažemo za vašu krivičnu odgovornost, a to će omogućiti informacije koje ovih dana cure upravo iz vašeg kriminalnog sistema. Znate kako kažu - ko sa đavolom tikve sadi, o glavu mu se obiju.

Za početak, želim da pitam ministra policije koliko je puta u protekle dve godine raspisivan konkurs za direktora policije i zašto nijednom? Da li je to opet nije zakazao sistem i nema ni jednog jedinog kandidata za direktora policije, pa vi morate da ga glumite ili vam je prosto toliko važno kadriranje u policiji da nikom ne možete to da prepustite?

Zeleno-levi front je skovao jedan izraz za SNS i vaše saradnike, a to je - kriminalna elita na vlasti. I ovde su se neki prepoznavali u tom izrazu, a i neki van parlamenta, pa smo tako dobili dve tužbe od "Milenijum tima", koji je vaša omiljena firma za nameštanje poslova.

Ono što saznajemo poslednjih dana, da se vi ne bavite samo privrednim kriminalom. Primer za to je policija u kojoj se progone oni koji su profesionalci a brane se i štite oni koji su kriminalci. Tako je na primer policajac Tumanović takođe dobio krivičnu prijavu i bio u pritvoru, a on je, recimo, izjavio da novac od droge dele SNS i BIA, kao i da se na vrhu piramide nalaze braća Vučić, nekadašnji ministar Stefanović i Dijana Hrkalović. Takođe je svedočio o tome da je postojao spisak od 1.500 policajaca koji nisu bili podobni za SNS i koji su zbog toga raspoređeni na niža radna mesta ili su isterani iz MUP-a.

Sličnu sudbinu doživljava i inspektor Dragan Kecman, koji je radio na slučaju ubistva Slavka Ćuruvije.

Ministre Gašiću, pitala sam vas pre četiri meseca, zbog čega je službenom tajnom proglašena procena bezbednosti za inspektora Milenkovića i Mitića, kojima je ugrožen život i kojima je prećeno likvidacijom zbog otkrića plantaže marihuane u Jovanjici? Vi ste ovde sedeli danima braneći kriminalce koji su optuženi u tom predmetu, a optuživali ste službenike policije, kojom rukovodite.

Isto tako, u vašem sistemu, koji nije zakazao, neko štiti načelnika Beogradske policije Milića, koji je na konferenciji za medije 3. maja pokazao spisak dece koja su navodno trebala da budu ubijena u "Ribnikaru". Vi ste stajali iza njega, čuvali ste mu leđa.

A o vođi bande huligana, visoko pozicioniranom žandarmu Nenadu Vučkoviću, niste rekli ni jednu jedinu reč. On je istovremeno radeći u Žandarmeriji bukvalno upravljao kriminalnom organizacijom, izdavao naređenja, koordinirao aktivnosti, ali i izvlačio iz nezgodnih situacija. U barem šest slučajeva tužilaštvo i policija nisu reagovali, ignorisali su dokaze o njegovoj uključenosti u organizovani kriminal. Da li će neko u policiji odgovarati jer mu je omogućio da uništi ključne dokaze sa telefona njegovog ortaka Aleksandra Stankovića, osvedočenog kriminalca?

Konačno, vi ćete, ministre Gašiću, sigurno znati da li je Vučković i dalje zaposlen u policiji? Da ne čuvate možda mesto direktora policije baš za njega? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Ovaj amandman takođe se odnosi na povećanje nekih iznosa za socijalnu zaštitu. Treba reći da u Srbiji, koja gradi nacionalni stadion i sprema se da potroši milijardu evra na „Ekspo“, socijalna pomoć je ispod linija apsolutnog siromaštva. Dakle, iznos novčane socijalne pomoći u aprilu ove godine bio je 11.122 dinara, a 2020. godine linija apsolutnog siromaštva je bila 12.600. Zavod za statistiku više ni ne objavljuje te podatke, ali sada bi, imajući u vidu inflaciju, trebalo verovatno da bude preko 15.000.

Strategiju socijalne zaštite pišete još od 2018. godine i još uvek je niste usvojili zato što više volite da predsednik objavljuje mere na televiziji. Zakon o socijalnoj zaštiti piše četiri poslednja vaša ministra i ministarke, uvek ga najavite kao prioritet i onda ga zaboravite.

Dodatno je problematično ono što SNS radi još od 2017. godine, kada ste objašnjavali da nema ničeg čudnog u tome da skoro sedam hiljada građana uplati vašoj stranci identičan iznos od 40.000 dinara, a da su neki od njih istovremeno i korisnici socijalne pomoći.

Na kraju, postaviću ponovo neka pitanja koja ovde ceo dan postavljamo ministrima. Za ministra Malog - zašto je vaša vlast u gradu Beogradu otkazala projekat kanalizacije? Šta će Vučić da radi sledeći put kad dođe u Borču i popne se na hoklicu, šta će da najavi? Za ministra Gašića – zašto je problem da čak i pomenete ime Nenada Vučkovića? On je zaposlen u Ministarstvu kojim rukovodite. Takođe, da li ste videli da je Veselin Milić držao list papira na kojem su bila ispisana imena dece koja su navodno trebala da budu ubijena u „Ribnikaru“?

Na kraju, već četiri meseca čekam vaš pisani odgovor zašto je za službenu tajnu proglašena procena bezbednosti za Milenka… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.

Pre nekoliko dana pojavila se vest o tome da se pripremaju izmene zakona koji će javnim izvršiteljima omogućiti da na terenu utvrđuju vlasništvo nad nekretninama. Piše i da ova genijalna ideja je rezultat dogovora direktora Republičkog geodetskog zavoda i predsednika Komore javnih izvršitelja. Time bi se navodno rešila višedecenijska efikasnost Katastra, ali se ne navodi da se tako izvršiteljima namešta još jedna tezga iz koje bi nesumnjivo ostvarili vrlo finu zaradu na teret građana i građanki.

Pitanje za ministarku pravde – da li vaše ministarstvo kao resorno priprema ove izmene? Ko te izmene piše i zašto o tome ne može ništa da se nađe na vašem veb sajtu? Zašto se ovaj posao poverava javnim izvršiteljima?

Vama je sigurno poznato kakav ugled u javnosti uživa izvršiteljska profesija. Razlog za to su pojedini javni izvršitelji protiv kojih su građani podnosili pritužbe i vama i Komori, ali i tužbe sudu. Moj kolega Radomir Lazović postavio vam je ovde poslednjeg četvrtka u junu pitanje u vezi sa tim. Na ta pitanja niste odgovorili, već ste skupštinsku govornicu zloupotrebili da govorite o nečemu što vas niko nije pitao. Ja danas ponavljam ta pitanja na koje imate obavezu da odgovorite u roku od 15 dana.

Tih dana bio je aktuelan slučaj oduzimanja cele zgrade na Vračaru u kojoj živi 13 porodica i to protivno sudskoj odluci. Istovremeno u Novom Sadu iseljena je penzionerka, ostavljena na ulici da se sama snalazi za smeštaj sa penzijom od 27.000. U Srbiji ljudi ostaju bez krova nad glavom zbog dugova od par hiljada evra koje vrlo često nisu ni napravili, već su žrtve prevare, ali izvršitelje to često ne zanima, čak i kada investitori priznaju krivicu.

U koliko slučajeva je vaše ministarstvo izvršilo kontrolu rada javnih izvršitelja? Zeleno-levi front smatra da se ne sme dozvoliti da nečiji jedini dom bude predmet prinudnog izvršenja, ali nas zanima šta ćete vi učiniti po tom pitanju. Vaš kolega Vesić, govorio je juče ovde o pravu na stanovanje onako kako je ono garantovano međunarodnim konvencijama. Ti standardi moraju biti poznati i vama.

Poznata su najmanje tri slučaja koje vodi izvršiteljka Mirjana Dimitrijević, gde ne postoje objekti iz presude nad kojima je naloženo izvršenje, ali se izvršenje i dalje sprovodi i ljudima se bukvalno otima imovina.

Protiv izvršiteljke Dimitrijević postoje krivične prijave zbog kojih bi ona morala da bude sa dužnosti i to vam je sigurno poznato. Nadležno tužilaštvo odbija da pokrene postupak iako je apelaciono tužilaštvo izdalo obavezno uputstvo o pokretanju postupka protiv izvršiteljke i veštaka i to zbog nesavesnog rada u službi i falsifikovanja isprava, i to ne jednom nego pet puta. I vama su se obraćali oštećeni. Zbog čega ne postupate po službenoj dužnosti i zbog čega omogućavate dalje kršenje zakona?

Neka pitanja za Javno tužilaštvo za organizovani kriminal – izdali ste saopštenje da će te od pravosudnih organa SAD i drugih međunarodnih partnera zahtevati konkretne dokaze o umešanosti Aleksandra Vulina u organizovani kriminal? Da li ste poslali te zahteve, kada i kome tačno? Ako niste, kada planirate to da uradite? Danas, sutra, možda neki dan od ponedeljka?

Ja ne znam ko vama radi pres kliping, ali to uopšte nije dobro, jer da bolje pratite medije, mogli ste još 2015. godine da pročitate da Vulin nije mogao da objasni odakle mu 200.000 evra ili je vašim iskusnim tužiocima priča o tetki iz Kanada zvučalo uverljivo? Čak i da jeste tako, tu informaciju kasnije ste mogli da ukrstite sa informacijama iz sudskih postupaka koje sami navodite u saopštenju. Godine 2022. mogli ste osnovano da posumnjate u priču o tetki iz Kanade. Mogli ste da se upitate ko je plemenita tetka i da li je stvarno iz Kanade ili je možda iz Ritopeka, ili je možda tetka iz Jovanjice?

Razne optužbe su se čule na račun Aleksandra Vulina u tim postupcima. Da li ste proverili da li su postojali kontakti između članova klana Veljka Belivuka i Vulina? Da li ste proverili da je on posećivao kuću u Ritopeku, da je bunker na stadionu Partizana bio njegov i da je on tu uzgajao marihuanu? Da li ste ga pitali šta je radio u Javanjici? Da li ste proverili navode da je nameravao da ucenjuje vašeg kolegu predsednika Višeg suda u Beogradu?

Hvala predsedavajući.

Poštovani građani i građanke Srbije počeću sa jednim pitanjem za ministra unutrašnjih poslova Gašića.

Govorili ste o tome ovde koliko je prijava unutrašnjoj kontroli podneta protiv inspektora Mitića i Milenkovića u pokušaju da ih iskreditujete kao svedoke tužilaštva u slučaju Jovanjica. Tada sam vas pitala na čiju stranu na taj način stavljate. Još uvek čekam taj odgovor.

Danas vas pitam – da li unutrašnja kontrola ispituje postupanje policije u slučaju nestanka i svirepog ubistva Noje Milivojev koja je tri nedelje nakon prijavljenog nestanka, pronađena mrtva i raskomadana upravo na mestu na kom je njena porodica od početka tvrdila da se nalazi. Koji su razlozi za ovakvo postupanje policije?

Moje sledeće pitanje odnosi ne na nedavno objavljeni spisak botova zaposlenih u raznim organima javne vlasti koji na društvenim mrežama u radno vreme, o trošku građana i građanki Srbije, obavljaju poslove za račun SNS.

Danima već nema reakcije SNS, pa je moje pitanje za predsednika Republike – da li možemo da očekujemo neko vaše vanredno obraćanje ili vi sa strankom više nemate ama baš nikakve veze?

Da li će se u tom obraćanju naći mesta i da opravdate postupanje bosa Surduličkog EPS-a Bobana Petrovića i vođe lokalnog tima Dragana Stojanovića ili kako to da Vlada Sekulić, generalni direktor „Laste“ i član glavnog odbora SNS objavljuje još jedna spot kojim se crtaju mete novinarima nezavisnih medija?

Da li ćete nam i ovog puta, kao 2017. godine ove dosta neobične okolnosti objasniti, kao kada ste nam objašnjavali da nema niče čudnog da skoro 7.000 ljudi uplati SNS baš 40.000 dinara, a da su neki istovremeno korisnici socijalne pomoći?

Konačno na današnji dan moramo da postavimo još neka pitanja.

Danas je 11. juli, dan kada je pre 28 godina počelo raseljavanje preko 20.000 žena, dece i starih i streljanje oko 8.000 muškaraca i dečaka na više lokacija na području Srebrenice.

Međunarodni sud pravde je 2007. godine potvrdio je da je na taj način počinjen genocid. Moje pitanje za predsednicu Vlade da li je i dalje zvanična politika Vlade Srbije da zvaničnicima Srbije nije mesto u Srebrenici dok se ne odgovara za napad na Aleksandra Vučića 2015. godine u Potočarima.

Šta se konkretno takvom politikom postiže? Ja ne opravdam taj napad i slažem se da ga treba ispitati. Ipak, ne mogu da vas ne pitam da li je moguće da jedne polomljene naočare stavljate u ravan sa ubistvom osam i proterivanjem 20.000 ljudi.

Šta se tačno postiže negiranjem da se u Srebrenici desio genocid, odnosno šta se postiže time kada kažemo da je to bio samo običan ratni zločin ako tako nešto uopšte postoji?

Što se prava tiče, stvar je dosta jasna, jer je pravna definicija genocida veoma rigidna, a posle Drugog svetskog rata sudski je utvrđena samo u dva slučaj. Jedan od njih je Srebrenica 1995. godine. O tome možete čitati u knjizi „Haške nedoumice“ u izdanju Beogradskog centra za ljudska prava. U njoj ćete pročitati o tome kako se pojam genocida neretko zloupotrebljava u politici, a možda u tome prepoznate i neke od svojih postupaka.

Ako zanemarimo i pravnu definiciju i politički kontekst, istina je da negiranje genocida ne čini dobro ni srpskim žrtvama koje su i te kako brojne i bolne. Nema takmičenja u broju žrtava ratnih zločina. Svaka žrtva je previše. Priznanje da se u Srebrenici dogodio genocid ne znači nipodaštavanje ni jedne druge žrtve, ni jedne srpske žrtve. Naprotiv, to nam omogućava da krenemo dalje, a Srbiji da vodi aktivnu miroljubivu politiku i stvara prijateljstva sa onima koji žele isto i za to se zalaže Zeleno-levi front.

Ja sam 1995. godine imala 17 godina, živela sam u Srbiji i na državnoj televiziji nisam mogla da čujem šta se tamo dešavalo.

Gospođo premijerka, vi ste tada imali koju godinu više i bili ste na drugom mestu. Možda ste mogli da čujete još neke informacije.

Danas vaša politika kao predsednice Vlade drži i moju i sve sledeće generacije zarobljenim u devedesetim i to uključuje generaciju moje dece, zbog kojih danas postavljam ovo pitanje.

Hvala predsedavajući.

Povređen je član 27. koji predviđa da vi kao predsednik Narodne skupštine treba da se starate o primeni Poslovnika.

Takođe, to se odnosi na činjenicu da vi kada se starate o primeni Poslovnika, takođe treba da informišete javnost istinito o tome šta u Poslovniku piše. U Poslovniku, u članu 205. piše – da se, stav 2, Vlada pisanim putem obaveštava Narodnu skupštinu o tome koji članovi Vlade ne mogu da prisustvuju sednici Narodne skupštine na kojoj se Vladi postavljaju poslanička pitanja, najkasnije tri dana pre dana određenog u stavu 1. ovog člana.

U tom smislu vaša je dužnost da kada vam je uključen mikrofon i kada je to u direktnom prenosu, građane i građanke pravilno o tome informišete, a ne da govorite da ćemo mi to dobiti u toku dana, jer to nije rok predviđen Poslovnikom.

Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Počeću sa nekim pitanjima na koje poslanici i poslanice Zeleno – Levog fronta ili nisu dobili odgovore u propisanim rokovima ili su ti odgovori bili paušalni i neprecizni, čime se praktično obesmišljava postavljanje pitanja na ovaj način, a građani i građanke se uskraćuju za informacije o tome kako se u njihovo ime ostvaruje javni interes.

Dakle, 2. juna ove godine poslala sam Regulatornom telu za elektronske medije zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, tražila da mi se dostavi dozvola za pružanje medijske usluge televizije „Informer“. Stručna služba REM-a obavestila me je da dozvola izdata 24. maja, dva dana nakon podnošenja zahteva. Zaista sam bila zadivljena efikasnošću Saveta REM-a.

Međutim, služba REM-a propustila je da dostavi elaborat koji čini sastavni deo te dozvole, a iz koje se vidi šta je zapravo opredelilo Savet REM-a da u ovom ekspresnom roku omogući Draganu J. Vučićeviću da ima i televiziju.

Podsećam da je jedan od zahteva protesta „Srbija protiv nasilja“ gašenje tabloida koji promovišu nasilje, u čemu prednjači Vučićevićev tabloid „Informer“.

Danas je 27. jun i zakonski rokovi za REM su istekli. Ja ću svoje pravo na pristup ovog informaciji, kao građanka, potražiti pred Poverenikom za informacije od javnog značaja.

Danas, kao narodna poslanica, imam druga pitanja. Moram još jednom da pitam – gde je Olivera Zekić? Možda koristi stari godišnji odmor.

Inače je teško objasniti zbog čega se ona, inače žustra učesnica javne debate po mnogim pitanjima koja nisu u njenom opisu posla, u javnosti skoro nije oglasila od 10. maja, kada smo na vrata REM-a zalepile ostavku i za nju i za sve druge članove Saveta koju je samo potrebno potpisati.

Gospođo Zekić, da li ste vi naložili stručnoj službi da elaborat ne učini dostupnim javnosti? Ako to nije bila vaša ideja, molim vas da obezbedite da se u instituciji koju predvodite sprovodi Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Dakle, 6. juna ove godine moj kolega Robert Kozma postavio je pitanje vršiocu dužnosti ministra prosvete – da li je tačno da je pravi razlog za odlaganje državne mature u tome što softver koji je država platila firma „Komtrejd“ više stotina miliona dinara ne radi? Rok za davanje odgovora je istekao, a v.d. ministra nije se oglasio.

Pretragom podataka na portalu javnih nabavki može se videti da je u periodu dve godine „Komtrejd“ dobio ukupno 211 projekata za javnu upravu, a 10 za Ministarstvo prosvete.

U periodu dok čekamo ovaj odgovor na pitanje od ministra prosvete, „Komtrejd“ je dobio još pet dodatnih ugovora za različite organe javne vlasti. Da li je moguće da u zemlji koja se promoviše kao raj za IT jedna firma dobije tolike poslove, a da na kraju softver ne radi?

Nekoliko pitanja iz oblasti unutrašnjih poslova. Ministar Gašić je prošle nedelje u ovom domu izrekao niz optužbi na račun inspektora Milenkovića i Mitića koji su rukovodili istragom u slučaju „Jovanjica“. Rekao je da je protiv obojice podnet veliki broj prijava Službi unutrašnje kontrole zbog zloupotrebe, ali je propustio da kaže da službom rukovodi Goran Colić, čovek koga je on u MUP doveo direktno iz BIA.

Pitanje za ministra Gašića – zašto je proglašena službenom tajnom procena bezbednosti za ova dva inspektora nakon što je prijavljeno da su im životi ugroženi i da je pripremljena njihova likvidacija?

Nakon prijave trebalo je pune dve godine da bi se izradila ova procena bezbednosti. Da li je u tom periodu nešto trebalo da se desi?

Zbog čega je provera urađena tek nakon reakcije Zaštitnika građana, i to u gotovo jednom jedinom danu?

Ko je ispitan u toku te provere i da li je tačno da je to učinjeno tako što su policija, vojska i BIA jednostavno pitane – da li neko iz vaše službe učestvuje u pripremi likvidacije, na šta su oni jednostavno odgovorili – ne?

Javnosti je potrebno pokazati taj dokument da se vidi kako je izrađen i ko je ispitan.

Gospodine Gašiću, kako vidite ulogu ministra unutrašnjih poslova? Da li mislite da je u redu da u toku sudskog postupka na ovaj način diskreditujete zaposlene u vašem ministarstvu koji su ovde svedoci Tužilaštva? Da li znate da na taj način vršite neprimereni uticaj na samostalno javno tužilaštvo i nezavisni sud, što je Ustavom zabranjeno? Na čiju stranu se na ovaj način stavljate?

(Predsednik: Pet minuta.)

Pitanje za ministarku pravde, VST i VSS – kada ćete reagovati na ove izjave ministra Gašića i upozoriti ga to što čini je zabranjeno Ustavom i zakonom?

Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Ova rasprava traje više od mesec dana i skoro sve je odgovornost i za bezbednosnu situaciju, izveštaj Vlade, anketni odbor i ova tačka dnevnog reda.

Sve vreme ponavljate isto – sistem nije zakazao, Bratislav Gašić nije ni za šta odgovoran. Čini se sve vreme da je Bratislav Gašić najzaštićeniji čovek u Srbiji. U jednom skoro objavljenom tekstu on je nazvan „crnom kutijom“ SNS-a, odnosno čuvarom svih afera vladajuće stranke, kao ministar odbrane, kao direktor BIA, a sada kao ministar unutrašnjih poslova. Zaista je dugačka lista svih onih koji ne daju Gašića, od predsednika države, premijerke, ali i drugih članova stranke, sve do najnižeg funkcionera.

Šta nam se na taj način poručuje? Poručuje se da sve može da se oprosti i zataška, samo je važno biti dovoljno blizak prijatelj vođi pokreta. Čime je Bratislav Gašić zaslužio svoju nesmenjivost?

Stalno ponavljate da je on već jednom dao ostavku i to je tačno, ali tek onda kada je šef rekao da treba. Šta je, dakle, kriterijum za nesmenjivost? Nije važno kakve su nekome kvalifikacije, nije važno kakvo mu je iskustvo, koje druge javne funkcije obavljao, dovoljno je da u svoj CV stavi da je prijatelj Aleksandra Vučića.

Problem je u tome što se svaka kritika SNS-a shvata kao napad na državu. Svaka kritika postupanja Aleksandra Vučića shvata se kao napad na državu. Gospodo, niste vi država. Ova država postojala je i pre vas, a postojaće i nakon vas. Mi samo pokušavamo da sprečimo da je potpuno ponizite i opljačkate. I to rade i ljudi u preko 30 gradova u Srbiji koji dva meseca protestvuju. Između ostalog, traže i smenu Bratislava Gašića, jer znaju šta je država, šta država treba da radi i žele svoju državu da odbrane.

Kakvi su vaši odgovori na zahteve protesta? Tražimo oduzimanje nacionalnih frekvencija „Pinku“ i „Hepiju“ – evo jeftiniji hleb. Tražimo smenu Gašića – evo 10 hiljada dinara po detetu.

Ja ću se osvrnuti samo na jednu od odbrambenih izjava koje je izrekao Aleksandar Vučić. Reče on – Nije posao ministra unutrašnjih poslova da deluje preventivno već samo represivno. Je li? Kada to kaže predsednik države, on poručuje svim građanima i građankama Srbije da nismo bezbedni, da nema ko da čuva našu bezbednost, da to nije ničija odgovornost.

Nema veze što u Zakonu o ministarstvima piše da je MUP zaduženo za zaštitu bezbednosti građana i sprečavanje krivičnih dela. Nema veze što u Zakonu o policiji prvi posao policije – prevencija kriminala i unapređenje bezbednosti u zajednici. Nema veze, predsednik je tako rekao. Lepo. Recite to ženi koja prijavljuje nasilje ako postane žrtva femicida – desilo se, biće dovoljno da se učinilac uhvati, ili žrtvi silovanja, sasvim je svejedno. Recite to detetu koji je žrtva vršnjačkog nasilja – ako baš dobiješ ozbiljne batine, doći će policija. Dok se to ne desi, šta da radimo, prevencija nije naš posao.

Nije vam jasan ni koncept odgovornosti kao takve, ali vam nije jasno ni šta je trebalo da radite drugačije. Zeleno-levi front je vrlo jasno i javno izneo naše predloge mera, kako u vezi sa kontrolom oružja, tako i u vezi sa obrazovanjem. Ponavljamo sve vreme, tj. vi ponavljate sve vreme da nismo za dijalog i da nikakve predloge nismo podneli. Izvinite, ali iskustvo nas je već naučilo da vi na predloge opozicije ne reagujete na najefikasniji način.

Koliko čekamo predsednika Orlića da nam odgovori na pitanje gde je narodna inicijativa za zabranu iskopavanja litijuma i bora - 290 dana. Ili na obrazovanje anketnog odbora o pogibiji osam rudara u rudniku „Soko“ – 329 dana. Komisija o ugovoru o „Beogradu na vodi“ – 265 dana. Komisija za utvrđivanje odnosa prema antifašističkom nasleđu – 229 dana. Konačno, odgovor Vlade na interpelaciju za smenu Siniše Malog, na koju ste po Ustavu bili dužni da odgovorite u roku od 30 dana, mi čekamo 192 dana.

Premijerka je doduše ponudila svoju ostavku umesto Gašića i o tome sam već govorila na ovoj sednici. Sada samo jedna sugestija – ostavka se ne nudi, ona se daje.

Još jedno pitanje – da li je ostavku ponudio i Veselin Milić, načelnik Beogradske policije? Koliko dana, koliko meseci treba da se utvrdi da je on taj koji je pokazao spisak dece spremne za odstrel u „Ribnikaru“? Ako je i taj snimak nestao u „storidžima“, kako kaže ministar Gašić, da li se on toga seća, jer je on stajao tačno iza njega.

Danima gospodin Gašić u Narodnoj skupštini pokušava da izbegne političku odgovornost. Do sada je uspeo da izazove jedan diplomatski skandal i da iznese neproverene tvrdnje u vezi sa nekoliko sudskih postupaka. Optužujući inspektore koji su u predmetu „Jovanjica“ pojavljuju kao svedoci tužilaštva, ne samo da narušava ugled Ministarstva kojim rukovodi, a u kome još uvek rade časni policajci i policajke, već na taj način vrši i neprimereni uticaj na samostalno tužilaštvo i nezavisni sud, što je Ustavom zabranjeno.

Na čiju stranu staje ministar Gašić? Pitala sam ministarku pravde, Visoki savet tužilaštva i Visoki savet sudstva kada će upozoriti ministra da je to zabranjeno?

Ne dozvolite da u pokušaju da ostane na političkoj funkciji zabasa i u pravnu odgovornost. Hvala.