Ovako, gospodine Atlagiću, da vas naučim, data centar ima svaka država, nema Srbija i nije nikakvo dostignuće Aleksandra Vučića što sad mi imamo data centar. To je potreba modernog vremena. To je prvo.

Da, gradite nebezbedne objekte, to nije laž, kao što kažete da je laž, jer da vas podsetim, 16 ljudi je zbog vas i toga mrtvo.

Idemo dalje.

Vi ne znate ni da izgovorite informaciona bezbednost.

Narodni pokret Srbije traži da se promeni član 49. kako bi se jasno propisalo ko ima pravo da vrši stručan nadzor nad najvažnijim informacionim sistemima. Nadzor mora da se sprovodi uz poštovanje zakonitosti ovlašćenja kao što to propisuju zakoni o inspekcijskom nadzoru. Ovo je ključno, zato što zakon koji ste predložili ostavlja ogroman prostor za zloupotrebe. On ne kaže precizno ko vrši nadzor, kako se on kontroliše, niti koje su granice te moći.

Otvara se prostor da vlast ili neke njene službe, a znamo koliko ih imate, mogu da zaviruju u bilo koji sistem pod izgovorom informacione bezbednosti bez jasnih pravila i kontrole. Ako ne postoje ta jasna pravila, to nije zaštita, to je neograničena moć, a kada se moć ne kontroliše, onda se zloupotrebljava, a sa SNS videli smo kako to izgleda toliko puta u ovoj zemlji.

Nadzor može da postoji, ali mora da bude zakonit, uređen, jasan, transparentan i podložan kontroli. To je jedini način da se zaštiti država i građani, ne od tehnoloških pretnji, već od samovolje vas koji vršite taj nadzor.

Ukoliko budete odbili ovaj amandman, a znamo da hoćete, praktično kažete da hoćete da imate pravo da nadzirete koga god hoćete, kad hoćete, kako hoćete i bez ikakve kontrole.

Što se tiče prethodnog govornika, samo da objasnim da opozicija ne želi da vrati Srbiju u mrak kao onda kada su vladali. Činjenice su Narodni pokret Srbije je osnovan pre dve godine, Novo lice Srbije pre tri godine, PSG 2017. godine, ZLF pre dve godine, tako da, nikada nismo bili na vlasti, kako kažete da jesmo. A kada vi govorite o preletačima, to je izuzetno interesantno. U sledećem amandmanu ću reći vaše izjave neke.

Ovim amandmanom menja se član 50. Uvodi se obaveza da pre nego što država nekome uruči kaznu, mora prvo da izda upozorenje i da ostavi rok od najmanje 30 dana da se problem ispravi.

Predloženi zakon omogućava da se odmah izriču ogromne kazne i do pola miliona dinara za firme, 200.000 za odgovorna lica, 100.000 za fizička lica, bez ikakvog obrazloženja, bez objašnjenja, upozorenja, bez šanse da neko grešku ispravi. To znači da neka mala firma, preduzetnik ili građanin mogu da dobiju kaznu preko noći, čak iako se radi o sitnom, tehničkom propustu koji nije nikoga ugrozio.

Ovim se ne pogađaju velike korporacije. Ovo je zakon koji pogađa male biznise i obične ljude. Ako se ovo usvoji, inspekcija će imati otvorena vrata da piše kazne kako god hoće, bez ikakve obaveze da prethodno upozori. I to je vaš recept za samovolju, za pritiske, za vaše političke zloupotrebe, a znamo kako to izgleda u Srbiji. Podobni će dobiti upozorenje, nezvanično, a oni koji nisu podobni kaznu na sto. Vi morate da shvatite da država nije šerif i nije u vašoj službi da vreba i kažnjava iz zasede. Država treba da bude servis građana, a ne njihov neprijatelj.

Zakon o informacionoj bezbednosti, kako ste ga loše prepisali od EU, jer ako ste ga već prepisivali, onda je trebalo da to uradite kao što su uradile Slovenija i Hrvatska, a ne da prepisujete samo one delove koji vama odgovaraju.

Zakon je o disciplinovanju i zastrašivanju ljudi onako kako ste ga vi prepisali. Svaki poslanik koji bude glasao za to, radi direktno protiv građana Srbije. Hvala.

Hvala.

Ovim amandmanom proširuju se kriterijumi za oslobađanje i umanjenje sudskih taksi. Predlog zakona se ograničava na imovinsko-finansijske okolnosti, dok se zanemaruju i socijalni i zdravstveni faktori koji mogu biti presudni za ostvarivanje prava na pravdu.

Dodavanje ovih elemenata garantuje da siromašni, bolesni i socijalno ugroženi građani neće biti diskriminisani i da pravo na pristup suda mora biti zaštićeno u skladu sa evropskim standardima.

Zbog toga ovim amandmanom predlažemo da se promeni da taksa koja je bila naplaćena će se vratiti i da se zadrži dosadašnja formulacija.

Član 6. menja način na koji sud odlučuje o oslobađanju od plaćanja sudskih taksi. Uvodi se niz kriterijuma, vrednost spora, ukupna imovina, prihodi domaćinstva, broj članova porodice. Ovo znači da će građani koji jedva sastavljaju kraj sa krajem morati da dokazuju siromaštvo do poslednjeg papira da bi ih država poštedela takse. Zamislite penzionera koji tuži komunalno preduzeće, radnika koji traži neisplaćenu platu ili samohranu majku koja pokreće spor o alimentaciji. Umesto zaštite čeka ih potpuno novi zid birokratije. Sud će procenjivati vašu imovinu i prihode i odlučivati da li zaslužujete oslobađanje ili ne, a ko odlučuje i po kojim standardima ne postoji jasna zaštita slabijih, već sudska diskrecija.

Ovo nije član koji štiti siromašne, ovo je član koji ih obeshrabruje da uopšte i potraže pravdu, jer kad građani moraju da idu na sud da bi dokazali da su siromašni onda pravda postaje privilegija a ne pravo.

Hvala.

Ovde imamo uvećanje od 400% i pravdu skuplju 400%. Mi kažemo da se u članu 15. reči „15.000“ zamenjuju rečima: „3.000“. Predloženo povećanje sudske takse sa 3.000 na 15.000 dinara za određene podneske predstavlja nesrazmerno i neopravdano finansijsko opterećenje za građane, isto tako privredu, a naročito u uslovima ekonomske nestabilnosti i visoke inflacije, mada, sigurna sam da ćete me demantovati i reći kako smo mi ekonomski tigar.

Takva mera može odvraćati efekat na pristup pravdi i faktički ograničiti pravo na efikasnu pravnu zaštitu, naročito za mala i srednja preduzeća, kao i fizička sa nižim primanjima.

Ustav Republike Srbije garantuje jednak pristup sudu, a Evropska konvencija o ljudskim pravima zahteva da sudske takse ne budu prepreka u ostvarivanju prava na pravično suđenje.

Povećanje takse od čak 400% nije praćeno nikakvim obrazloženjima troškova pravosuđa, niti ikakvom analizom socijalno ekonomskog uticaja. Zato je neophodno zadržati postojeći iznos od 3.000 dinara, kako bi se očuvala dostupnost pravde za sve građane koji to mogu da plate.

Građani Srbije, da budemo vrlo jasni, ovim članom država povećava sudsku taksu sa 3.000 na 15.000 dinara, pet puta više, bez ikakvog objašnjenja, bez analize, bez ikakve procene posledica.

Pitajte se ko će moći da plati 15.000 dinara da bi pokrenuo ili nastavio spor. Sigurno ne prosečan građanin koji ima platu 70.000 dinara za mnoge, mada ćete mi demantovati i reći kako je nekoliko hiljada evra.

Ovo će značiti – odustani od pravde, jer je preskupa. Ovo nije fiskalna mera, ovo je mehanizam odvraćanja građana od sudova. Time se direktno ugrožava pristup pravdi, naročito u radnim sporovima, porodičnim slučajevima ili situacijama kada pojedinac ide protiv institucije ili velike kompanije.

Vlast pokušava da sakrije ovu meru u tehničkom zakonu, ali istina je jednostavna. Građanima se udara po džepu kad god pokušaju da traže pravdu… (Isključen mikrofon.)

Dok nam je struja poskupela peti put za tri godine, za iste tri godine koliko se ne koristi zapuštena i sva u korovu fabrika vakcina koju smo platili više od 50 miliona evra, a najavljivali ste je kao ekstremno važan strateški projekat skoro kao EKSPO.

Dok pripremo flaše za točenje benzina, pokvarili ste EPS ispred tek otvorenih tunela dežuraju hitna i vatrogasci, a pruge sada otvaramo i bez dozvola. Dok u Srbiji ima više kladionica nego vrtića, ljudi se hrane u narodnim kuhinjama, deca se SMS porukama, a hiljade ljudi izvršitelji izbacuju na ulicu. Dok sela pustošite poljoprivrednike ste uništili, obrazovanje ste sveli na kupovinu diploma, ali ste napravili da smo jedina zemlja u svetu koja ima klozete ispred Skupštine.

Dok imamo premijera koji je kao ona četvrta ringla na šporetu koja se nikada ne koristi, uspeli ste da Srbiju izgurate na prvo mesto u Evropi po smrtnosti od raka. Ipak, vaš najveći uspeh je to što ste još uvek na slobodi. Dok ste jedno po jedno na Kosovu predavali, a vaši Radojičići se bogatili 600.000 ljudi trajno se iselilo iz Srbije. Srbiju ste zaključali u podrum medijskog mraka, istinu ste uhapsili, a skoro najuspešnije ste uspeli da uništite kulturu.

Pitala bih ministra Selakovića, koji je kao devojka za sve, pošto je prvo bio ministar pravde, pa ministar spoljnih poslova, pa ministar za rad, zapošljavanje boračka socijalna pitanja, pa, evo ga sada drugi put po redu ministar kulture – zašto je dozvolio zatvaranje Narodnog pozorišta, najvažnijeg kulturne institucije u Srbiji i zašto učestvuje u najgrubljem napadu Dragoslava Bokana i Ljubice Vraneš na kulturu Srbije?

Bokan koji sa sobom nosi krivične optužbe za razbojništvo, koji je dva puta bio osuđivan, optužen da je bio organizator grupe za iznudu novca, koji je poznat po svojim govorima mržnje i uvredama za vladajući režim izgleda da je najadekvatnije rešenje da bude na čelu Upravnog odbora Narodnog pozorišta.

Da li se ministar seća kako je baš Bokan, baš za vašeg predsednika govorio da je, citiram – najstrašniji izdajnik, gori od vampira, gori od mrtvaca, gori od lešine, da je zombi koji truli, ali izgleda da takve najviše volite da primate u vaše redove. Nema više FEST-a, nema BITEF-a, nema EGZIT-a, a i šta će vam, stvarate svoju kvazi kulturu.

Da li vam je poznato, a poznato vam je da Ministarstvo kulture nije raspisalo konkurse za finansiranje i sufinansiranje domaće filske produkcije? Pravite nacionalni festival, a ukidate finansiranje kinematografije što ni kod Monti Pajtona nismo mogli da vidimo.

Da vas podsetim, ukidanjem finansiranja kinematografije prekršili ste član 73. Ustava Republike Srbije, Zakon o ministarstvima, Zakon o budžetu, Zakon o kulturi, Zakon o kinematografiji, a verovatno i Zakon o državnoj upravi.

Brat i ćerka ove Vraneš, dobili su milionska sredstva na konkursima Ministarstva kulture Pokrajine i grada Novog Sada, dok su najznačajnije kulturne organizacije ostale bez ijednog jedinog dinara zbog nje, dok se ona evo i danas po Skupštini šeta sa Šanel tašnom od 19.000 evra i ništa manje skupim „bankli“ nakitom.

Čisto da građani znaju, dok je Maša Vraneš, ćerka, dobila od tek osnovanog udruženja sredstva od države bez sredstava su zbog toga ostali „Nišvil“, Udruženje kompozitora Srbije, Muzička omladina Novog Sada, Sterijino pozorje, Filmski centar Srbije, a Vraneševa je dobila više sredstava od čuvenog BEMUS-a.

Zar smo ministre Selakoviću spali na to da nam kulturne institucije postaju bankomati i za nebitne SNS članove? Ali jadna li je i ta stranka koja u sebe prima samo parazite koji će se bogatiti na njenim leđima.

Da li ste upoznati sa tim, da je u Narodnom pozorištu stupio na snagu nekakav potpuno idiotski pravilnik, ove gospođe Vraneš, suprotan Zakonu o radu, kao i Ustavu ove zemlje, konkretno članu 46. zbog koga su umetnici odlučili da štrajkuju?

Da li ste pokušali da lažnim zatvaranjem Narodnog pozorišta uradite kontrolu štete i ako niste, zašto onda po istom osnovu niste zatvorili i ovu i gradsku Skupštinu, bolnice, domove zdravlja, ministarstva i tako dalje?

Za kraj, pitala bih ministra poznatog po svom iznenađenju što je postao ministar informisanja, što razumemo, jer i mi smo bili iznenađeni s obzirom da smo na to mesto očekivali Miljanu Kulić ili Jovanu Jeremić ili bilo koga ko je slučajno prošao Nemanjinom?

Ako može da nam objasni, da li su u skladu sa Pravilnikom Vlade njegova javna gostovanja gde polemiše o pedofiliji među svojim kolegama i da li je to prijavio nadležnim organima? Gde priča o tome koliko su žene zapravo glupe, homoseksualci bolesnici, a ja iz poštovanja prema ovom domu, neću citirati njegove izjave gde govori o ženskim orgazmima.

Skoro je izjavio da mu je zabranjeno da daje izjave i to je najpametnije što ste sa ovim ministrom mogli da uradite. Hvala vam.

Hvala, poštovani građani Srbije.

Narodni pokret Srbije tražio je da se u ovom članu doda stav, upis prava svojine nije moguć ukoliko nisu rešeni pravno-imovinski odnosi.

Član 13. reguliše situaciju kada je objekat podnet za upis i izgrađen na zemljištu koje je isključivo u privatnoj svojini drugog lica. Ako podnosilac prijave ne dokaže pravo na zemljište agencija ga upućuje da to reši u roku od pet godina, pet godina šta se dešava ukoliko ne reši u roku od pet godina? Čak i da zanemarimo to što je ovaj zakon u koliziji sa opštim normama Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa i Zakona o planiranju i izgradnji objekta. Podsetiću vas da sporovi sa imovinsko-pravnom problematikom pred sudovima u Srbiji traju znatno duže, a nekada čak i deset godina. Obmana je da se ovim zakonom rešavaju problemi građana, jer problemi svih prethodnih legalizacija i jesu bili upravo nerešeni imovinsko-pravni status zemljišta, a on će nakon ovog zakona i dalje ostati.

Dakle, umesto da država jasno reguliše odnos između zemljišta i objekta, ona praktično odlaže problem i legalizuje pravnu nesigurnost. U tom periodu zakon ne definiše precizno status samog objekta. Da li je on upisan privremeno? Da li može da se koristi? Da li vlasnik zemljišta ima ikakvu zaštitu? I, to je pravna praznina.

Dodatno ako vlasnik zemljišta dobije spor, on ima pravo da zahteva uklanjanje objekta i to potencijalno i posle višegodišnjeg korišćenja time se otvara prostor za nove sporove, arbitraže, neizvesnost i umesto da zakon ponudi jasan, brz i pravedan mehanizam on ponovo pravi haos.

Dakle, član 13. ne rešava, već produžava pravne konflikte ostavljajući građane u nesigurnosti. Hvala.

Hvala.

Naizgled ovaj član deluje kao tehničko ubrzanje ubrzanje procedura. Međutim, suštinski, on omogućava da se za najveće i najvažnije državne projekte zaobiđu ključni mehanizmi zaštite kulturnog nasleđa.

Ako negde treba da budemo pažljivi i dosledni, to su upravo takvi projekti, a ne da sa njih skidamo zaštitne mehanizme.

Iz obrazloženja jasno je da je glavni argument hitnost realizacije projekta. Jel to izgovor za urušavanje zakonske zaštite kulturnih dobara i da li možda neke veze sa ovim ima Generalštab?

Studija zaštite nije birokratska prepreka, već jedini dokument koji sagledava vrednosti, granice i mere zaštite kulturnih dobara. Kada je preskočite, ne ubrzavate gradnju, već otvarate prostor za devastaciju.

Znamo vrlo dobro kako izgledaju projekti od posebnog značaja. U praksi, nacionalni stadion, EKSPO, infrastrukturni mega projekti koji često pogađaju područja bogata kulturnim slojevima i istorijskim tragovima. Ako njih izuzmemo iz obaveze studije zaštite, otvaramo vrata zloupotreba i nepopravljivim štetama. Takvu štetu napravili ste sa „Beogradom na vodi“. On je čir na nosu Beograda, ali verovatno je trebalo oprati toliko para i staviti isto toliko Siniši Malom u džep, pa je taj „Beograd na vodi“, nažalost, morao da se izgradi.

Ne postoji nijedan valjan razlog zašto bi država bila iznad sopstvenih pravila zaštite kulturnog nasleđa. Naprotiv, ona bi prva trebalo da ih poštuje. Naša kultura nasleđa ne pripadaju nijednoj vlasti, najmanje pripadaju vama. Hvala.

Hvala.

Ovaj zakon bi trebalo da uređuje poseban režim za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, uključujući i ogroman broj bespravno izgrađenih objekata. Sami spominjete cifru od 4,8 miliona, ali ono što zaboravite da kažete i što namerno prećutite da je zapravo taj broj porastao sa 1,6 na 4,8 miliona za vreme vaše vladavine. Hoće li neko objasniti zbog čega ste to dozvolili i kako vam se to dogodilo? Evo, na primer, ministarka Sofronijević može, pošto je od 2003. godine na različitim funkcijama u tom ministarstvu.

Ipak, ono što Narodni pokret Srbije najoštrije kritikuje, jeste činjenica da kroz ovaj zakon vlast zapravo izuzima svaku svoju odgovornost za bilo šta što se dogodi i za svaki objekat koji potencijalno nije bezbedan i siguran za korišćenje. Glumite Pontija Pilata prebacujući odgovornost sa sebe na vlasnike objekata i dozvoljavate da u Katastar uđu oni objekti koji mogu predstavljati opasnost za građane. To više nije tehničko pitanje u Srbiji. Nakon Novog Sada to je apsolutno pitanje života i smrti.

Ako država već hoće masovno upisuje u katastar objekte koji su građeni mimo zakona, onda najmanje što morate da uradite je da građanima obezbedite sigurnost i bezbednost korišćenja tih objekata. Pa ne biste valjda vi dozvolili da se koriste i eventualno upišu objekti koji nisu 100% bezbednu po građane i koji eventualno mogu da im sruše na glavu - a da, već jeste.

Sada hoćete da legalizujete neka sledeća ubistva, neke sledeće nadstrešnice i da niko od vas ne bude kriv.

Završila bih pitanjem. Prostor ispred ove ovde Narodne skupštine pripada svim građanima Republike Srbije. Šatore koje ste podigli pripadaju vašoj korumpiranoj vlasti i vašoj stranci. Recite mi, da li ćete predati prijavu za evidentiranje i upis prava na nepokretnosti tih objekata? Čisto da vam kažem da će i tu prijavu ako neko bude odobrio jednoga dana i ta agencija će biti pozvana na odgovornost. Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Ministre, prošli put kada ste počeli vaše izlaganje, krenuli ste sa pričom šta je to istina, život, laž, filozofija i ja sam sigurna da bi vi sada ovde mogli fantastično da filozofirate, jer to ste i završili, ali ono što niste, niste završili ništa što ima veze ikakve sa informisanjem medija, niti ste proveli jedan jedini dan radnog staža, baveći se tim poslovima, a po sopstvenom priznanju, ne znate nijedan zakon, pa valjda ćete se snaći, a nama neka je Bog u pomoći.

To je međutim manir ove vlasti, da nestručne i neobrazovane ljude postavlja na ministarska mesta, kao što je sada slučaj sa ministrom Bratinom, pa tako imamo Dejana Vuk Stankovića koji ničim izazvan umesto u REM, završi kao ministar obrazovanja. Keramičar nam je ministar odbrane, Selaković više ni ne znam čega sve nije bio ministar, ali ono što je najtragičnije je da se na takva radna mesta postavljaju ljudi koji nemaju ama baš nikakvo radno iskustvo u toj oblasti.

Zato danas jesmo ovde i tako se kupuju diplome na Megatrendovima, Unionima i slično, plagiraju se doktorati, Macura laže da je diplomirala, pa kad je uhvate, onda menja briše biografiju, izmišlja. Kupuju se diplome i ona hodajuća dijagnoza, Hrkalović, vidim da je sada postala i ona doktor.

Mene je samo strah šta će se dogoditi kada neko od vas bude poželeo da postane hirurg.

I nema potrebe da psujete i da se tako obraćate. Ako imate nešto da mi kažete, možete to na kulturan i lep način. Nema potrebe da tako psujete i da toliko vređate.

Hvala.

Hvala.

Ono što je tragedija našeg društva u ovom trenutku je to što vi zaista mislite da samo zato što se pojavljivali u medijima, kako sada kažete, da vas to kvalifikuje da budete ministar informisanja.

Evo, recimo, ja sam postala majka tako što sam se porodila carskim rezom. Da li zaista mislite da mogu da operišem druge ljude? Ne, to vas ne kvalifikuje.

Vi ste se pojavljivali u medijima, ali nemate nikakve veze sa informisanjem, niti sa medijima, što znači da ne možete ni da vodite adekvatno sistem informisanja ove zemlje.

Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Što se tiče ovog člana zakona, najvažniji deo koji imamo je potpuno informisanje. Ova izmena koju sada hoćete zapravo da uvedete je pokušaj da se legitimizuje postojeći poredak lažne slobode i kontrole, kako bi se međunarodnim partnerima pokazalo da se nešto menja, a da suštinski stvari ostanu potpuno identične. Formalno pokušavate da zabašurite cenzuru. Dodali ste deo koji proširuje definiciju javnog interesa u informisanju.

Što se tiče javnog interesa, a nije se pojavilo na režimskim medijima, daću vam jedan primer. Ovo ovde što vidite je blok 4 sa Novog Beograda, ovde su ljude žive zazidali, bukvalno zatvorili su im ventilacione otvore, zazidali su im terase, zazidali su im prozore usred centra Beograda i to očigledno nije javni interes i mi kao građani nemamo interes da to znamo.

Kada je investitor i vlasnik firme „Vins 021“ Vinko Ilić prešao iz Novog Sada, odakle su ga oterali u Beograd, nama je rečeno na Novom Beogradu – neka vam je Bog u pomoći sa njim. Prvo šta je uradio, doveo je svoje batinaše, privatno obezbeđenje i evo preti građanima svaki dan kako će prodavati te iste stanove, da bi njemu isplatili dugove. Sve moguće papire, dozvole i saglasnosti dobijene su poslednje tri-četiri godine, znači za vreme ove vlasti, nema nekih prošlih, bivših koji su pogrešili.

Šta se dogodilo? Marko Stojčić, da vas podsetim, to je član vašeg glavnog odbora, znači Glavnog odbora SNS-a, dao je saglasnost na urbanistički projekat, Bojana Radaković izdala sve lokacijske uslove, a sadašnji sekretar za urbanizam izdao građevinsku dozvolu. Izašli ste u medije i rekli – mi smo pogrešili, u pravu ste i nastavili da radite sve to isto. Umesto toga, u medijima čitamo različite naslove, poput: „Aleksić dogovara prevrat“, „Bora Novaković špijunira iz Skupštine“, ne znam kako špijunira, kad smo u direktnom prenosu? Ali zato, po običaju, predsednik Republike spasava svet, bos, go, goloruk, ali samo je tu Suzana da trči sa telefonom i sve to snima.

Naši mediji nisu četvrta vlast, oni su četvrti stub srama i saučesni su u obmanjivanju ovog naroda i pospešivanju njegovog propadanja. Najgore od svega je što mislite da vam niko ništa ne može i da nikada nećete odgovarati, a hoćete, a onda ćete u istim tim medijima vašim čitati – režim pao, i gledaćete sa istih tih medija sopstvene snimke sa suđenja. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Prvo bih se osvrnula na ovo što poslanik kaže kako smo mi, navodno, poslanici, a opet sebi dozvoljava da ljude koji nisu ovde i koji ni na koji način ne mogu da mu odgovore, targetira ih imenom i prezimenom i naziva šarlatanima.

Druga stvar na koju hoću da se osvrnem je ta što ministar kaže kako javne rasprave nije bilo, to jest bilo je 2023. godine, ali nakon novih izmena i dopuna Zakona nije bilo javne rasprave, jer to nisu neke mnogo velike izmene. S druge strane, ide se kod međunarodnih partnera, ide se u Evropsku komisiju, gde se njima objašnjava kako su ovo ključne promene za otvaranje Klastera 3 i ovo su sada mnogo velike promene. Ne znam, moraćete da se dogovorite da li su velike ili nisu. Ono što je sigurno je da javne rasprave nije bilo.

Što se tiče konkretno ovog amandmana i uopšte ovog zakona, ključna je stvar i obaveza novinarske pažnje koja sve više izostaje kada su suštinske stvari u pitanju na režimskim medijima, pa tako nigde nisam videla ni jedan jedini naslov i ni jedan prilog situacije koja se dogodila u Varvarinu.

Naime, tamo je predsednica opštine odlučila da ukine finansijska sredstva majkama čija deca imaju teškoće u razvoju i da taj novac preusmeri na plaćanje Amadeus benda za proslavu Dana opštine i neki Etno festival.

Zanima me kako je moguće da vi sada ovde pričate kako su sve te medijske kuće nezavisne i nisu pod vašim pokroviteljstvom, a baš nijedna nije prenela ovakvu stvar, a informacija je od javnog značaja i zahteva novinarsku pažnju?

Hvala.

Hvala predsednice.

Ja bih se na trenutak osvrnula na gospođu, ne znam ime, bilo je izlaganje o multipraktik, malo o tome kako mi rušimo Srbiju, malo o nacionalnim interesima, ne znam šta je tu sa Kosovom, Borom, malo je pričala o REM-u, malo o univerzitetu. Dakle, sve nekako zajedno.

Ono što želim da napomenem je da Zakon o elektronskim medijima nije zakon o REM-u, tu je i nadzor, monitoring sadržaja, pružanje medijskih usluga, mere za unapređenje kulture itd. itd.

Što se tiče konkretno ovog amandmana, Narodni pokret Srbije je predložio brisanje ove izmene, jer ona nema apsolutno nikakvu svrhu. Do sada se navodno REM starao o tome da pružioci medijske usluge ne objavljuju sadržaje koji podržavaju, pa kaže sledeće - pod 1. – narkomaniju. Da li je REM podneo bilo kakvu prijavu ili obavio bilo kakvu istragu kada je Dragan J. Vučićević u sred programa šmrkao kokain, za šta postoje dokumentovani snimci i bilo ko može ovo što ja sada izgovaram da ukuca u Gugl pretraživač i izaći će mu snimci uveličani. Tako da može predsednik Republike da ga pravda, da pokušava da ga rehabilituje, da priča kako živi zdrav život, kako je sjajan čovek i slično, ali car je go.

Šta je REM uradio? Nije uradio ništa. I sada hoćete da se više REM ne stara o tome, koji se već nije starao, i da prebacite da se o ovome stara sam pružalac medijske usluge. To je kao kada bi rekli lopovu da ne krade, jer smo mi fino upeglali zakon.

Regulator, dalje kaže, se stara da mediji ne objavljuju programski sadržaj koji propagira prostituciju. Da li je REM podneo ikada bilo kakvu prijavu ili sankcionisao na bilo kakav način kompletan sadržaj „Pinka“, s obzirom da se isti gotovo čitavih 24 isključivo bazira na programu koji promoviše rijalitije u okviru kojih je prostitucija, u okviru kojih je otvoreno nasilje, najvulgarnije psovke, tuče, alkoholisanje, pornografski sadržaj, tj. seksualni odnosi pred kamerama.

Evo jedne informacije za građane Republike Srbije, sedam od 10 međunarodno priznatih ekspertskih grupa i međunarodnih organizacija je srpski rijaliti opisalo kao najgori u celoj Evropi.

Da li je REM ikada pokušao da utiče na ovaj programski sadržaj „Pinka“? Pitala bih ministra Bratinu, ali on, uvidom u njegovu profesionalnu karijeru, nema ama baš nikakvog iskustva u oblasti informisanja, novinarstva ili medija u širem smislu pa eto mogu ja da vam kažem da je REM apsolutno ignorisao i sada vi očekujete da „Pink“ kontroliše sam sebe. Stvarno? Hvala.

Hvala.

Prvo, ja bih zaista zamolila gospodina Rističevića da ubuduće izvadi žvaku iz usta, jer ja stvarno pola ne razumem šta govori, a volela bih da se javim i da imam repliku, ali ne razumem.

Ono što sam htela da kažem je da ja nisam imala nikakvu britvu u rukama, ja sam imala perorez, na žalost vašu, veličine šest centimetara. Ali, šta je najvažnije?

Moj šef, pošto niste upućeni, nije nikakav Šolak, moj šef je Miroslav Aleksić, evo ga sedi ovde u prvoj klupi, tako da možete da se obratite njemu. Hvala.