Poštovane kolege narodni poslanici, pred nama se nalazi jedna deklaracija koja izaziva vrlo pomešane emocije. To se moglo čuti iz prethodnih izlaganja, jedna deklaracija koja je posledica niza i politički i istorijskih faktora i jedna deklaracija koja u sebi ima i manjkavosti, koja nije idealna.
Moram da kažem da DS je, pre nego što idem u razgovor o suštini svega ovoga, podnela dva amandmana i veoma smo zadovoljni što je jedan amandman usvojen, a to je amandman koji osuđujem zločine i protiv svih ostalih narodnih, koji su se desili na teritoriji AP Vojvodine između 1941. i 1945. godine.
Zašto smo podneli ovaj amandman i zašto mislim da svi treba da budemo zadovoljni što je on usvojen? Zbog toga što smo mi ovim hteli da smanjimo potrebu da se jedan zločin, ma kako gnusan bio, stavlja isključivo u prizmu ekskluzivnog prava na taj zločin. Svaki zločin mora dobiti svoju osudu, svaki zločinac treba da ima ime i prezime, svaki zločinac ne treba da bude ni Srbin ni Mađar, nego zločinac. To moramo da uradimo koliko god možemo.
Ponosan sam što sam iz DS, koja je i počela ove procese u Srbiji, kroz velike teškoće, noseći se i sa zločinima iz naše skorašnje prošlosti, a ne samo sa onima od pre 60 godina. Za to treba imati hrabrosti. Očekujemo da naše kolege iz vladajuće većine uđu i u to polje sa nama, na koje ranije nisu želeli da zalaze.
Naš drugi amandman, koliko razumem, nije usvojen, iako bi mi voleli da bude usvojen i apelujem na poslanike da se usvoji, a to je amandman kojim se traži i ubacuje sa jasnim stavom protiv revizije istorije. Mislim da je svima jasno o čemu pričam. Ovim amandmanom spašavamo suštinu ove deklaracije, da ona ne ode u pravcu u kojem niko ne bi želeo, a to je pravac revizije istorije. Ne sme nijedna stranka, a najmanje DS, da se bavi revizijom istorije. Nemamo na to pravo, nismo akademici, mi smo istoričari, postoje ljudi koji se time bave i koji treba da daju svoj sud. Nema te deklaracije koja neke linije može izbrisati i civilizacijski i vrednosno. Mi kroz ovu deklaraciju moramo da se pobrinemo, ne samo da žigošemo zločin, pojedinačan u ovom slučaju, već da te linije nikad se ne izbrišu i o tome ću da govorim danas.
Ono što je čisto neophodno da se kaže u proceduralnom smislu, mislim da je loše što smo ovako brzo dobili ovaj tekst. Mislim da je loše što smo vode čuli objašnjenja da se to donosi u čast dolaska predsednika Mađarske, to je jako loše. Mislim da je loše što je tajming ovako izabran na brzinu i što omogućava da se povezuje sa pitanjem dobijanje datuma. Mislim da je loše dizati stvar, koja je naša unutrašnja stvar, na nivo narodnih i bilateralnih odnosa. To je uvek, dragi prijatelji, nešto što vodi državu Srbiju u tešku situaciju.
Zamislite scenu, ako uđemo u prostor u kojem ćemo dobijati nove preporuke za nove deklaracije, to nijedna vlast ne treba da radi, to nijednoj vlasti ne treba da bude nešto čime se rukovodi u vođenju spoljne politike.
Ja samo izražavam zebnju da nam se to ne dogodi, a to je vrlo moguće. Ja ne bih želeo i ovo nije partijsko pitanje, da sutra dobijemo slične zahteve i za Vlahe i Rumune i za Nemce, jer ako krenemo tim putem, ove linije o kojima ću pričati, će da nestanu.
Mi, kao narod, nećemo znati ni ko smo, ni šta smo, na kojoj smo strani bili, za koga smo se borili. Postaćemo narod koji mora da kaže da ne valja ništa iz njegove prošlosti, a neće biti da ne valja ništa.
Ono što je sigurno, da u ovoj deklaraciji, nažalost, nema osude fašizma. U ovoj deklaraciji nema jasnog stava protiv revizije istorije. Ako nemamo tog stava, normalno je da mnogi poslanici, čuli smo, iz raznih partija, koji su sa teritorije Vojvodine, imaju strah da ovo ne krene u nekom pravcu.
Demokratska stranka će dati svoj doprinos kao uvek do sada, da se svaki zločin osudi, pa i ovaj zločin da se osudi.
Jednostavno, ne možemo dozvoliti da se krećemo linijom u kojoj kažemo - svi zločini su za osudu, a onda kada dođe konkretan, onda kažemo – e, ovo nam je nezgodno.
Pošto je zločin počinjen nad Mađarima u Vojvodini, taj zločin se mora osuditi i taj koji ga je počinio je zločinac. Moramo biti hrabri i to reći i ako to kažemo, imamo pravo da očekujemo i drugi to da kažu za druge žrtve. To je civilizacijska stvar.
Voleo bih da vidim mađarski parlament da uradi nešto slično. Voleo bih to. Voleo bih da vidim druge parlamente u regionu koji mogu da nađu snage da to kažu. Voleo bih bosanski parlament da kaže za Srebrenicu, ako ne za Srebrenicu onda za Kravicu. Ja bih to želeo kao čovek.
Da li će do toga doći, to je već stvar naše spoljne politike i njene umešnosti. To je već stvar našeg opredeljenja, a naše opredeljenje je nesumnjivo evropsko, antifašističko, sa punom osudom svakog zločina, pa i ovog.
Znate šta se desilo dragi prijatelji?
Neko je odlučio da odmazdu uzme kao princip politike, neko je odlučio da neko zato što je Mađar mora da plati, zato što je neki zločinac koji je bio Mađar, učinio tim Čuružanima, Titeljanima, Novosađanima i to je nedopustivo.
Mi nećemo biti čisti ljudi i čistog obraza, mi nećemo biti zemlja i narod sa budućnošću, ako to ne podelimo i ako ne kažemo, taj što je ubijao Srbe i bacao ih pod led je bio fašista, pa neka je bio i kod Horti u režimu, a ne kod Salašja.
Za nas u Srbiji tu razlike nema i ta crta će ostati i to treba da se razume. Ja razumem osećanja mađarskog naroda, ali Hortijev režim nije bio blagonaklon prema Srpskom i Jevrejskom stanovništvu u Vojvodini.
Naprotiv, ja znam da se u Mađarskoj govori o Hortiju kao čoveku koji je bio desničar, a nije bio fašista. Mi smatramo da je bio fašista i da je njegov režim vršio zločin u Vojvodini, kao što smatramo da je ovaj zločin u Žablju i sve ovo što su kolege iz SVM napisale stoji i mora da se osudi.
Demokratska stranka stoji iza toga. Vodimo računa, gospodo, u jednom momentu, moramo da kažemo svu istinu, jer mi nismo dobili izveštaj te komisije da vidimo stvarno šta se tamo desilo.
Ovo nije prošlo kroz odbore, niko nije imao šanse da o ovome diskutuje na pravi način, to su tehničke, a ne političke manjkavosti.
Neću da ih gledam kao političke manjkavosti, ali je činjenica da ljudi iz vladajuće većine, bar pokušaju da izbegnu, da kažu da je ovo u čast dolaska nekog predsednika.
Draga gospodo, ovo je unutrašnje pitanje Srbije. Mađari su naši dragi sugrađani i građani ove zemlje i to nije pitanje međunarodnih odnosa. Taj koji olako pristaje na to, a bojim se da neki elementi iz ove Vlade, verovatno iz nestručnosti pristaju na to, čine ogromnu medveđu uslugu ovoj državi i to moramo jasno reći.
Želim da kažem još par stvari, ovde se govori o konkretnim zločinima, osuđuju se zločini koji su počinjeni protiv nevinog stanovništva bez presude, čak bez administrativne odluke i svako normalan, svako ko drži do civilizacijskog nivoa mora da osudi ovo. Apelujem na poslanike da podržimo takav stav i da se osudi zločin. Zločin protiv Mađara u Vojvodini koji se desio 1944. i 1945. godine, od strane ljudi koji su tako postali zločinci, ali ti ljudi ne treba da nose klasifikaciju, jer Srbi su počinili zločine, kao što tražimo za Mađare, tražimo i za nas.
Ti ljudi ne treba da nose klasifikaciju, partizani su počinili zločin, želeći da sakrijemo odgovornost Srba, bežimo u odgovornost antifašista i to je nedopustivo. Ovih poteza je bilo i oni su za svaku osudu. To je linija između nas i njih.
Hoće li sutra neko reći da su svi Nemci bili zločinci? Mnogi jesu, ali je postojao jedan partizanski odred koji se zvao "Emsteleman" u kojem su svi bili Nemci i svi su išli na najtvrđe rovove i najtvrđe bunkere i skoro svi su izginuli u partizanskim redovima.
Hoće li neko reći da je fašista i Servo Mihalj i Pap Pavle i Kosta Nađ?
To su ljudi koji su se borili protiv fašizma i doneli slobodu. Da li je general Lukavina odgovoran za ove stvari koje su se dešavale, pa verovatno jeste. Da li je uvedena vojna uprava u Bačkoj i Banatu? Jeste.
Da li je time sprečeno mnogo osvete? Jeste i to je tačno. Da nije bilo vojne uprave, verovatno bi Srbi iz Čuruga uzeli stvar u svoje ruke ili iz nekih drugih mesta, da ne govorim o banatskim švabama i folksdojčerima.
Ovo govorim danas, ne samo kao pripadnik DS, ponosan na naš vrednosni civilizacijski stav protiv svakog zločina, protiv svakog imena i prezimena, pa makar i najviše ako je iz našeg naroda. Imali smo problem ranije sa drugim strankama, nisu imali taj stepen razumevanja.
Drago nam je da dolazimo sada zajedno na taj civilizacijski, ako hoćete srpski i evropski teren.
Govorim danas i kao čovek koji je emotivno pogođen ovim. Dolazim iz porodice koja je jako stradala u novosadskoj raciji.
Moja rođena baka je jedva preživela bacanje pod led, sa trogodišnjim sinom i ocem i mužem, ali zato, pošto su uspeli da nekako preteknu, poslali su ih u Aušvic. Tamo su svi stradali sem nje, a razlog što stojimo danas ovde pred vama je čista sreća. Da li ja mogu da govorim o mađarskim fašistima, o fašistima, ne o Mađarima? Da, bilo ih je i moramo ih žigosati i moramo ih osuditi, jer ako to ne uradimo, pljunućemo na Telekija, na Bajčija Žilinskog, na Kostu Nađa, Pap Pavla, Servo Mihalja, a to ne smemo dozvoliti.
Ta linija između zločina i nevinog mora da postoji. Linija između fašiste i oslobodioca i borca za slobodu mora da postoji i ta linija ne sme biti etnička.
Zato smo mi danas parlament koji pokazuje svoju snagu, time što zlo naziva zlom, a dobro dobrim i zato smo mi danas Skupština koja ima snagu da kaže, jeste, počinjen je zločin, osudimo ga, na stranu sve manjkavosti proceduralne koje su postojale.
Mi ne smemo biti u istoj korpi, mi ne smemo razgovarati kao što je Lajoš Košut da kaže Srbima, od danas, među nama će govoriti samo sablja.
Tih sablji više ne sme biti. Gospodin Pastor zna, mi smo o tome govorili i u Budimpešti. Jednostavno, zločin je zločin, potrudimo se da on ima ime i prezime, osudimo ga, ako je pojedinačan, još bolje, još je lakše, kao što je ovaj.
Mađari su dugo čekali da dobiju zadovoljenje u ovom smislu i mi moramo naći snagu da ga osudimo. Ovaj zločin je stravičan. Neko zato što je određene nacionalnosti je lišen slobode, života ili imovine i moramo to osuditi.
Demokratska stranka apsolutno podržava taj princip, a ako hoćete, mi smo ga pokrenuli u našoj politici.
Ono čega moramo biti svesni, da ovo ne sme biti deo dnevne politike, kao što ne sme biti deo pripreme nečije posete, ovo ne sme biti deo nečije fascinacije Evropom, ovo je stvar unutrašnjeg sazrevanja civilizacije, vrednosti, ko smo mi, ako zločince ne stigmatizujemo, a nevine odvojimo od krivih? Ko smo mi, za šta se zalažemo?
Još jedna stvar, da bih bio potpuno jasan, time što osuđujemo zločine protiv nevinog stanovništva u Vojvodini, koji su se desili i na koje moramo zgaziti, na te zločine, to ne znači da će Demokratska stranka ikada, a nadam se i ostali, pristati da može doći do revizije istorije, da ćemo mi u istom stroju stajati sa onima koji su digli pušku na komšiju i na svoju zemlju. Nikada to nećemo učiniti. Nikada niko ko je ustao protiv svoje zemlje, tad Jugoslavije, ne može biti neko ko je deo nas.
Žao mi je zbog ljudi koji su bili zavedeni, ali svi smo žrtve svojih izbora. Možda je bilo lakše ostati kući uz pećku, ali su mnogi uzeli pušku i išli da se bore protiv fašista. Njima kapa dole, a ostali su se potpisali svojim nedelima.
Moram da kažem da sam ponosan što sam iz Demokratske stranke, što gledam u Skupštinu gde vidim lica istomišljenika i znam da idemo u dobrom pravcu kada nađemo snage i ovakve stvari da uradimo da bismo dobili zadovoljenje za svoj narod.
Nikad se nećemo odreći, i ne smemo, bežanja od osude zločina protiv Srba, protiv Jevreja, protiv Roma, naročito tokom racije 1942. godine. Tražimo i od Mađarske da uradi isto. Moramo, ne zato što je to "qui pro quo", nego zato što je to civilizacija, zato što ako ne uradite to i ne kažete onda ste isti, onda podržavate. Srpski parlament nadam se imaće tu snagu. Srpski parlament biće bolji.
Drago mi je da smo neke lekcije naučili, neki sa zakašnjenjem. Danas je velika stvar biti čovek, biti Srbin, biti levičar i reći – crno je crno, belo je bilo, zlo je zlo, dobro je dobro, fašista je fašista, antifašista je antifašista. Na toj poziciji će uvek biti Demokratska stranka. Hvala.

Moje pitanje je predsedniku Vlade, ministru kulture i informisanja i prvom potpredsedniku Vlade. Dakle, pošto znamo koje su adrese onih koji su najodgovorniji u ovoj zemlji, DS postavlja pitanje – kada će se i na koji način država usprotiviti i stati na put medijskom mraku u koji Srbija srlja? Kada će nešto RRA, Ministarstvo za kulturu i informisanje učiniti, Savet za štampu, udruženja novinara, Vlada Srbije, Skupština, bilo ko u ovoj zemlji da zaustavi ovu nezapamćenu harangu iznošenja laži, ad hominem napada na ljude iz DS koji se ponavljaju iz dana u dan u većini tabloida, a sada vidimo i u elektronskim medijima?
Ova salva neistina, laži, neutemeljenih tvrdnji, često se krijući iza ekipe određenog lista, bez imena i prezimena, se nastavlja iz dana u dan. Srbija klizi u jednoumlje i diktaturu, dok za to vreme nadležne institucije ćute o tome.
Nažalost, cela ova tema je već stigla i do Evropske komisije, koja je ukazala na određene, vrlo jasne, nepravilnosti u našoj medijskoj sferi. Zbog toga pitamo i predsednika Vlade i sve ostale nadležne, uključujući i resornog ministra, kada će se država povući iz medija? Kada ćemo čuti i dobiti ispunjeno obećanje prvog potpredsednika i da čujemo ko je kupio list "Politiku"? Kada će Vlada i ministar za kulturu i informisanje dati objašnjenje? Kako se objašnjava činjenica da se za glavnog i odgovornog urednika lista "Novosti" postavlja gospodin Dmitrović, kao perjanica ratno-huškačke politike iz 90-ih godina?
Da li je u stanju ministar resorni i predsednik Vlade da objasni, bez ulaženja u novinarske kvalitete ili nekvalitete gospođe Smajlović, da se postavlja za glavnog urednika lista Politike žena koja je uzela otpremninu iz lista Politike i sada se vraća tamo na isto mesto. To je sve legalno. Pitanje je da li je moralno.
Da li je to ta medijska slika koju želite da napravite? Da li je iko u ovoj zemlji svestan da ljudi koje postavljate, ponavljam postavljate za glavne urednike, su uglavnom ljudi koji su gostovali na vašoj stranačkoj televiziji? Šta sledeće da očekujemo? Da li treba da očekujemo da izvesni Bašanović bude glavni urednik RTS? Da li su ljudi u ovoj zemlji svesni da danas u Srbiji elektronski mediji se bave komentarima? To nije bilo od 2000. godine. Da li je iko u stanju u ovoj državi da kaže – dosta, i da stane na put svemu ovome?
Moje pitanje ide i ministru Obradoviću. Da li je utvrđeno da testovi koje smo im juče dostavili iz srpskog jezika jesu ili nisu autentični i koliko vremena im treba da potvrde ili negiraju da su ti testovi ispravni? Ako jesu autentični, potvrđuje se naš zahtev, koji ovaj put ponavljam, da ministar Obradović hitno podnese ostavku. Ono što je sigurno, da u ovom skandalu sa testovima iz matematike, a kako vidimo i iz srpskog jezika, izgleda i iz srpskog jezika, koji su se pojavili na internetu i mnogi ljudi govore o tome, Vlada još uvek ne reaguje.
Naše pitanje takođe ministru Obradoviću – da li će on biti u plejadi ministara ove vlade koji su došli u situaciju da nikada ne ispune svoja obećanja, da ih javnost i Demokratska stranka uhvate u protivzakonitom delovanju ili u laži? Da li će ministar Obradović da stane ponosno u stroj sa ministrom Kneževićem koji nije ništa učinio po pitanju aflatoksina, sa ministrom Bačevićem koji treba da gradi kanal do Soluna i ostalim neuspešnim, neadekvatnim, nestručnim ministrima iz vladajuće koalicije?
Smatramo da srpska javnost, koja budno prati ovaj problem sa testovima i roditelji koji su veoma zabrinuti, žele da čuju od ministra Obradovića kakva se poruka šalje onima koji su se spremali za ispit u odnosu na one koji su taj ispit kupili. Da li je to manir vladajuće stranke koja je verovatno tako naučila da dolazi do svojih diploma? Roditelji, đaci, profesori imaju pravo da znaju dokle će ovo poniženje da traje, imaju pravo da znaju šta ste, gospodo, utvrdili. Imaju pravo da znaju da ministar Obradović mora da zna da postoji razlika između krivice i odgovornosti.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Možda gospodin Obradović nije subjektivno kriv, ali je svakako objektivno odgovoran.

Član 106. je povređen zato što, nemojte da vičete, znam da vam je julski ispitni rok pa ste nervozni.
Ono što je činjenica, predsedavajuća, je da svako ima pravo na politički stav i komentar po osnovu amandmana, to je normalno. Međutim, nažalost, jedan deo ove prethodne diskusije je iskorišćen da se na najgrublji mogući način uvredi veliki broj građana Srbije. Dostojanstvo ove Skupštine je povređeno time što se vrši civilizacijski nedopustiva kategorizacija i da ste vi dozvolili da poslanik kaže da dete koje je ometeno u razvoju je asocijalno dete i da ono, kao asocijalno, mora biti izolovano. To svi znaju, vi nemate pojma, kaže, i zato treba da ćutite.
Znam da se prepoznaju. To je novonastajuća poslanička grupa koja čeka svog vođu da se vrati. Ali, treba da vode računa da nisu knjige stale 1965. godine da se štampaju, da nešto pročitaju, da vide u kom svetu žive, da su ovo što su rekli govorili neki drugi ljudi s brčićima u Nemačkoj i da vode računa da ne vređaju ljude koji sede u ovoj Skupštini i roditelje te dece.

Gospodine ministre, uvažene kolege, normalno da podržavam ovaj amandman i smatram da je Republike Srbije u nizu propuštenih šansi i mogućnosti za eventualnu reformu sistema obrazovanja našeg školstva, mislim da je ovih dana, juče i danas dostigla svoj vrhunac naših neuspeha propasti.
Zbog svega toga, smatram da bi bilo dobro da se više uradilo, da se više štedelo, razmišljalo kroz finansijsku prizmu o mogućnosti da se smanji broj odeljenja da ne bismo svaki put nailazili na isto obrazloženje, da ne bi svaki put slušali ovu istup priču, ne može zbog para. Kada pitamo ministra Dinkića, on kaže, ne može zato što para nema, bez obzira što sam ja projektovao fenomenalan budžet. Ono što je činjenica da je sadašnje stanje u našem obrazovanju u izuzetno lošem stanju i danas većina ljudi u Srbiji gleda ovaj prenos, očekujući neke odgovore na ovaj zaista fijasko koji se desio oko završnog ispita.
Vi ste nama ovde ministre rekli da vam pružimo dokaze.
Ja ovde u mojoj ruci imam nešto što bi mogao biti dokaz, nešto što je vama nuđeno u Ministarstvu, ali ste vi odbili, a u pitanju su sva tri testa iz srpskog jezika ili mogući testovi iz srpskog jezika, jel mi ne možemo potvrditi autentičnost i zato ću ja vama ovo dati sada, sa molbom da vi potvrdite da li su ovo testovi iz srpskog jezika.
Ako ovo jesu testovi iz srpskog jezika ili njihova kopija, kako je moguće da ih mi imamo danas u ruci i kako je moguće da smo ih dobili na osnovu anonimne dostave građana.

Završavam, s obzirom na priručnik za sprovođenje završnog ispita koji vrlo precizno definiše da sve testove, odnosno, svi testovi se uzimaju od učenika.
Voleo bih ministre da ovo shvatimo ozbiljno i ovaj amandman jeste na pragu toga da pokušamo da nešto uradimo od našeg sistema obrazovanja, a ne samo da pričamo i ovaj amandman jeste u nizu stotinak amandmana koje je opozicija podnela, a koji su u ogromnoj većini odbijeni.
Molim vas da zaista najozbiljnije ovo shvatite, da nam date na ovoj sednici potvrdu da li je ovo autentično, da ja ne bih čitao ovde, a ako jeste autentično, postavlja se pitanje, da li je test iz srpskog pod znakom pitanja.
Ako jeste test iz srpskog jezika pod znakom pitanja, čini mi se da je sva ova katastrofa dobila svoju ružnu završnicu, da je Vlada pod znakom pitanja, a pogotovu vaš ostanak kao ministra prosvete.

Pre nego što počnem molim tumačenje od predsedavajuće, s obzirom da sam spomenut po imenu a i spomenuta je i stranka, da li imam pravo na repliku?

Dakle, bez želje da ulazimo u bilo kakve nepotrebno podignute strasti ovde, mi odgovaramo na inicijativu ministra lično i šefa vaše poslaničke grupe, a inicijativa i molba i ako hoćete zahtev je bio, ako imate bilo šta što može biti dokaz, dakle, mi ne tvrdimo da je dokaz, mi samo tražimo da se eventualno potvrđi autentičnost toga.
Ako je tačno, onda imamo ogroman problem u državi. Ako nije tačno, ako vi sa sigurnošću materijalnom, moralnom, krivičnom odgovornošću tvrdite, imate dokaze da je nije taj test iz srpskog jezika, onda mi nemamo nikakav problem. Postavlja se pitanje – kako je mogao neko da tri kompleta ima na ulici a da to…
(Predsedavajuća: Gospodine Stefanoviću, opet ste skrenuli sa teme, izazivate neke nepotrebne replike.
Dakle, molim vas, replicirajte u ime, molim vas.)
Da završim rečenicu.
Dakle, s obzirom da je bila replika u pitanju, smatrao sam da odgovorim na ono što je pitano, ne ulazeći u to ko je kako vodio prosvetu, jer mi je nismo vodili. Ali, sada mislim da cela država ima jako veliki problem. Ponovljen je test iz matematike a imamo nešto što bi mogao, ponavljam – mogao biti dokaz, što bi moglo da sruši test iz srpskog jezika.
Ministar kao najodgovornije lice treba da da odgovor o svemu tome. Hvala.

Dame i gospodo, uvažene kolege narodni poslanici, građani Srbije, gospodine predsedniče Vlade, uvaženi ministri, zahtev DS za održavanje vanredne sednice o katastrofalnoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji je prouzrokovan vašim lošim merama u ekonomskoj sferi, u fiskalnoj sferi i u svemu ostalom što ste do sada uradili.
Mi smo, naravno, ovde došli da vam se obratimo u formi pitanja kako mislite da taj problem rešite. Kako mislite ove katastrofalne pokazatelje u našem privrednom okruženju, u životnom standardu građana nezaposlenosti da rešite. Upozoravali smo na vreme da će do ovoga doći i u septembru kada ste usvajali rebalans, izmene poreskih zakona, kao i dva meseca kasnije, kada ste usvojili ovaj, krajnje nerealni budžet čija je primena dovela do tragične ekonomske situacije sa kojom se Srbija danas suočava. MMF upozorava da će deficit biti za jednu i po milijardu veći od planiranog. Da li ste svesni koliki je to gubitak, jer inače to vredi polovina "Telekoma" ili gotovo svi budžeti lokalnih samouprava u Srbiji.
Niste nas shvatali ozbiljno, nazivali ste nas lopovima i neznalicama, a na kraju se nažalost pokazalo da smo bili u pravu, da nestručno i neodgovorno vodite javne finansije i ekonomiju i da takvo vođenje nažalost vodi ka bankrotu države Srbije.
Kao i uvek do sada, kao što ste pokazali na primeru poreskih zakona prošle nedelje, i ovog puta slamku spasa ste potražili u džepu građana Srbije.
Danas se ne postavlja pitanje zamrzavanja plata, gospodine predsedniče Vlade. To je učinjeno još u septembru prošle godine, nažalost kada ste izmenili Zakon o budžetskom sistemu. Nama sada, nažalost sledi smanjenje plata i penzija, poštovani građani, jer nema odakle da se isplate.
Građane ste doveli na ivicu egzistencije, što se vidi kroz pad prometa u maloprodaji od 18%.
Kada narod ne kupuje, privreda nema za koga da proizvodi odakle da plaća poreze. Koliko god da ih vi povećate, nalazimo se u začaranom krugu čiji je jedini logičan rezultat prazna kasa iz koje ne mogu da se isplaćuju ni plate, ni penzije, ni socijalna davanja.
Verujte nam da nas kao građane ove zemlje ovi podaci ne čine ni malo srećnim. Bez ideje, vizije, napretka ekonomskog, nema šanse za spas Srbije i to je ono što vam mesecima ponavljamo, bez dugoročne strategije, bez izvesnosti ekonomske politike i stabilnih uslova poslovanja za domaće privrednika i strane investitore, nema ni boljeg života za naše građane.
DS nije i neće sedeti po strani u udobnoj poziciji opozicione stranke i posmatrati kako zemlja propada. Čim smo izabrali novo rukovodstvo, izradili smo ozbiljan, precizan i ekonomski program za izlazak Srbije iz krize koji je već tri meseca dostupan javnosti.
Inače, tražila je Asocijacija malih i srednjih preduzeća, preduzetnika, ovu sednicu.
Da li ste ikada razgovarali sa njima, da li ste razgovarali sa gospodinom Kneževićem, sa sindikatima da čujete kakvo je alarmantno stanje u našoj socijalnoj sferi ekonomije? Hvala.

Zahvaljujem se gospodine predsedniče.
Žao mi je što je premijer morao da izađe. Mi nažalost imamo samo dva minuta, a ja vas molim da nam produžite za bar dva, s obzirom da ste dozvolili predsedniku Vlade.
Mislim da je, ne znam zašto vladajuća koalicija nije u situaciji da najzad uradi nešto po pitanju ove situacije gde nam stalno ističu ministra Dinkića, a oni se kriju na nekim drugim stvarima, i kako smo čuli od premijera, izmišljaju obaveze. Zašto to činite kada ste lepo digli ruku na Vladi i u parlamentu izglasali ove katastrofalne ekonomske, tj, poreske zakone, pre svega mislim na SNS?
Ono što je činjenica i što pored svog ovog dobacivanja i nekog jeda premijera Dačića, ne može da se izbriše, to je da je budžetski deficit u katastrofalnom stanju i iznosi, poštovana gospodo, 78 milijardi dinara. Duplo je veća rupa u budžetu nego pre samo nekoliko meseci, kako je bilo predviđeno. To se zove amaterizam i nestručnost.
Uzroci su smanjen prihod zbog loše poreske reforme i neracionalne potrošnje, ali ste zato ulagali 300 miliona u Valjevo-Loznica prugu, subvencije za turizam 40 miliona, "Fijat" 15 miliona, Republika Srpska 20, čuvena "Brodogradnja" koje kao nema, 11.
Javni dug je porastao za četiri, ukupan neto rast je četiri milijarde evra za godinu dana ove Vlade. Gde su otišle pare, to je moje pitanje? Koji infrastrukturni objekat je izgrađen? Potvrđen je lošiji rejting u smislu kreditnog rejtinga, nego za vreme prošle Vlade. Standard života, broj prijavljenih kod Nacionalne službe za zapošljavanje, gospodo, je u prva dva meseca povećan za 30.000 nezaposlenih ili ti preko 500, danas sam čuo podatak 600 nezaposlenih dnevno.
Plate u martu su niže za 7,6% nego martu 2012. godine. Penzije su u martu niže za 6,2, nego pre godinu dana. Promet u trgovini na malo je u martu niži za 18%. Imamo pad u svim sferama života, imamo pad u razmeni poljoprivrednih proizvoda, što je do sada nezabeleženo, itd.
Mi možemo o ovome da pričamo do sutra, nažalost, imamo jako malo vremena. Zaključak je da ste nestručno i neodgovorno vodili javne finansije i da ste državu doveli do bankrota. Nema vizije, strategije, nema bilo kakve ekonomske izvesnosti, poštovani građani.
Nakon podrške Dinkića i u poreskim zakonima, SNS i SPS su se ponosno svrstali u ovu plejadu uništitelja Srpske ekonomije. Šta ćete da uradite po tom pitanju, kada vas građani sutra budu pitali da li podržavate ovu ovakvu nikakvu ekonomsku politiku? Šta će biti vaš odgovor, poštovane kolege?
Ono što je sigurno, i time završavam, da je nama žao što su ovakvi parametri. Mi bismo voleli da ne moramo o ovome danas da pričamo. Demokratska stranka je napravila detaljan program za izlazak iz krize, pročitajte ga, koristiće vam gospodo. Uradite nešto. Ne može se ovako voditi država i ekonomija. Ne možete se svi skrivati iza Mlađana Dinkića.

Predsedniče Vlade, ministri Vlade Republike Srbije, kolege narodi poslanici, danas smo imali priliku da u poslovnički suženim uslovima objektivno dobijemo zaista malo prostora za postavljanje mnoštva pitanja koja opterećuju našu ekonomsku i socijalnu situaciju. Nismo dobili adekvatne odgovore.
Naravno da smo mi kao DS vrlo nezadovoljni i ekonomskim i socijalnim stanjem u zemlji, ali i nezadovoljni činjenicom da ova vlada definitivno, osim ne znam na osnovu čega baziranih neistina i napada na opoziciju, pokušava da prikrije svoju nekompetentnost. Niko vama ne brani da nama se ovde obraćate tonom kojim hoćete, ali isto tako je činjenica da vama niko ne dobacuje. Ako poslanici međusobno razgovaraju, to ne znači da vama dobacuju. Mislim da bi bilo lepo, kako ste se u Topoli, na Oplencu lepo obratili ljudima, bez obzira na njihovo protivljenje, tako možete i narodnim poslanicima. Nismo ništa gori od naroda koji vas je tamo sačekao.
Ono što je sigurno, jeste da je budžetski deficit 78 milijardi dinara, da su strana ulaganja minimalna, nešto preko 100 miliona evra, da nema ništa od obećanih 10 milijardi evra po godini, da su javna preduzeća partizovana i dalje, da nema nestranačkog zapošljavanja, da su plate i penzije pale i da će još padati, nažalost, i nije pitanje da li se zamrzava, već kako da se zaustavi dalji pad, da nam je pala spoljnotrgovinska razmena, naročito u poljoprivrednim proizvodima, što ste i priznali, i to mi je drago.
Demokratska stranka, što se tiče budžetskog deficita, predlaže, što smo predvideli u našem programu, ukidanje neracionalnih troškova, koje ćete morati uraditi, bez obzira što je nepopularno, kresanje administracije, potpuno nepotrebnih donacija, dotacija iz budžeta gubitašima, javnim preduzećima i lokalnim samoupravama, gde ste vi na vlasti, suzbijanje sive ekonomije i povećanje prihoda od carina, što zahteva reformu i jačanje inspekcijskog i sektora uprave prihoda, smanjenje subvencija sam već rekao, uvođenje platnih razreda u javnom sektoru, novi Zakon o finansiranju lokalne samouprave i AP Vojvodine, prelazak na programski budžet, povećanje prihoda kroz veći obuhvat zbog manjeg poreskog opterećenja i bolje kontrole. To vi nemate mogućnosti, inspektori vam se broje na prste, korupcija je opšta i apsolutno je nemoguće zaustaviti. Ljudi samo manje o tome pričaju, a sve više tome robujemo, nažalost.
Što se tiče javnog duga, mi predlažemo povećanje privredne aktivnosti kroz dovođenje više stranih ulaganja, ali i kroz sredstva od privatizacije, poput "Al Dahre", koje odmah treba usmeriti na vraćanje dugova, smanjenje deficita i zabrana da se zaduženje koristi za isplatu javnih rashoda, već isključivo za dugoročne investicije u infrastrukturu, što vi ne radite.
(Predsedavajući: Molim vas da postavite pitanje, ako imate, jer je vreme isteklo.)
Dakle, mi pitamo da li su mere koje predlažemo, koje se tiču zaštite standarda života, za ovu vladu iole prihvatljive? Da li su spremni o njima da razgovaraju i da li su spremni da po ovim pitanjima koje smo nabrojali nešto urade i poslušaju DS i ostatak opozicije? Da li su spremni da dodatno učine nešto u investiciji zapošljavanja i razvoja porodičnih firmi, s obzirom na minimalna izdvajanja i smanjenje opterećenja…
(Predsedavajući: Vreme vam je isteklo. Možete dodatno posle postaviti još pitanje.)
Dobro, ali ja imam svoje vreme i moram da postavim pitanje. (Predsedavajući: Ne, moram poštovati Poslovnik, dao sam vam 43 sekunde preko vremena.)
U svakom slučaju, mi smatramo, i tu završavam, da ova pitanja zahtevaju mnogo jasnije, preciznije, na struci bazirane odgovore, mnogo širi dijalog i sa sindikatima i sa strukovnim udruženjima, ali i sa opozicijom. Da ne bismo ušli u…(Isključen mikrofon.)

Gospodine predsedniče Vlade, na vašu žalost, ali i na žalost građana Srbije, ekonomski pokazatelji rada prethodne Vlade su bolji od ekonomskih pokazatelja rada vaše Vlade. Vi možete ovde da kažete šta god hoćete, ali brojevi vas negiraju.
Dakle, moje pitanje je sledeće, pošto niste odgovorili, sem toga da postoji komunikacija, da li ste razgovarali sa gospodinom Milanom Kneževićem iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, s obzirom da gospodin Knežević iznosi frapantne podatke? Moje pitanje je kako ćete ove podatke da dovedete bar u neku normalu ili da smanjite ove užasne brojeve koje opisuje gospodin Knežević?
On kaže da je u martu 97.000 firmi isplatilo poreze i doprinose ali ne i plate, od toga 14.000 firmi samo plate, a 7.000 nije isplatilo ni jedno ni drugo. Privreda duguje više od 22 milijarde evra i u prva dva meseca je zatvoreno 6.800 trgovinskih radnji, a otvoreno svega oko 5.000, što je 1.800 radnji manje. U prvom kvartalu je čak 30.000 radnika ostalo bez posla sa trendom da se to nastavi itd. To smo iznosili do sada više puta.
Prošle godine smo izgubili 180.000 radnih mesta, a zaposlili smo 167.000, a niko nikad nije izvršio analizu ni radne naše birokratije, ni aparata, ni inspekcijskih službi, ni službe za zapošljavanje, ni zašto smo dali tolike pare u tu službu i ništa se bitnije nije promenilo. Zašto smo dali toliko u turizam, a turizam nam opada? To je isto moje pitanje.
To su milioni evra gospodine Dačiću. Dakle, vi kažete spremni smo. U redu, kažite kako ćete konkretno i šta ćete skresati od troškova, s obzirom da ste u vašem ekspozeu rekli da nema zamrzavanja plata i penzija. To ste spomenuli više puta javno i nedavno. Čini mi se da tu, malo u Vladi ima određenog neslaganja. Nama je bitno da to, jednom za svagda vrlo precizno pojasnite, pošto nećemo imati priliku da vam odgovorim. Hvala.

Naravno da mi iz DS smatramo da je uvek oportuno podneti različite amandmane - neke kojima se traži brisanje, neke kojima se traži dopuna, neke kojima se precizira.  Vi to, gospodine Dinkiću, ne znate, jer niste bili nikad opozicija. Zato razumem tu vašu kritiku koju nisam zaboravio, da kod nas ima različitog pristupa. Pa, ima, zato što u borbi sa vama čovek mora da posegne sa svim zakonski dozvoljenim sredstvima, jer drugačije ne možemo vas zaustaviti u onome što radite. Kao rezultat toga drago mi je da ste vratili amortizaciju, drago mi je da ste ukinuli i porez na okućnicu. To nije rezultat vaše dobre volje, kako kažete, za inat, već toga što smo izvršili, kao odgovorna opoziciona stranka, pritisak i na vas i na javnost da to uradite. I dobro je da ste to uradili, ali nemojte sada da bude da ste vi zaslužni, iz inata ste vi nama udarili kontru, pa ste vratili. Pa, hvala vam na toj kontri.
Inače, suština u svemu ovome je sledeće: mi tvrdimo odgovorno da progresija kojom smo odredili potencijalni mogući porez, apsolutno stoji. U to se uverio i vaš šef poslaničke grupe. I ona je zasnovana na zakonu. Vi kažete – nije tačno. Sada na kraju ste nam rekli – budite ozbiljni, ne preterujte, recite istinu.
Ko je sada tu jači? Vi ste gospođu Bisić slali onaj dan tamo da računa. Uspeli ste za vikend da promenite vašu čvrstu odluku, a mi smo ovim amandmanom pokušali da stvari vratimo na ono kako je bilo što se tiče amortizacije. Vi ste ostavili ponovo opcionu stvar. Zbog građana moram objasniti šta znači to.
Poštovani građani, ova vlast, i na ravno da ste u pravu da niste vi za sve krivi, kriva je SNS, koja vas apsolutno u svemu podržava i apsolutno u svemu stoji iza vas. Oni su krivi, zato što ste vi deo svake vlasti od 2000. godine i apsolutno ni jedna vlast vas se nije odricala, uključujući i našu, ali smo vas bar izbacili iz Vlade. Bar toliko smo uspeli da uradimo. Sada vi nama kažete da se ovo sve radi zato što u stvari Đilas hoće to, da globi građane Beograda, pa hoće da prebaci na vas? To nije istina.
Republička Vlada, dakle, svi vaši ministri, i iz SNS, i iz SPS su gurnuli ruku građanima u džep. Mi smo vas uhvatili u tome. Građanima smo argumentovano objasnili kako to radite. Vš odgovor na to su izrazi puni mržnje, puni vređanja ljudi koji ovde nisu prisutni.
Može vaš šef poslaničke grupe da kaže histerično, što je ozbiljno psihičko stanje, ali zato nije dozvoljeno da se kaže – guli se i dere koža građanima, što vi upravo i radite. Kako ne primetite tu nekonzistentnost?
Da vas pitam, gospodine Dinkiću, da li biste vi ovaj zakon doneli na ovaj način, sa opcionom mogućnošću uzimanja poreza na imovinu, da nekom fantazijom, nekim čudom se prebacimo u državu Oz, i u tome je moguće da ste vi gradonačelnik Beograda, da li biste onda doneli ovaj zakon? Nema šanse da biste ga doneli.
Vi s jedne strane zahvatate desnom rukom 300 miliona evra iz džepova građana sa lokala, a s druge strane, to sam vam već rekao, dajete gradonačelnicima, ali naročito jednom koji vam je trn u oku, pajser da razvali kasu građana i da bude označen kao lopov i krivac za vašu neodgovornu politiku i onda, kada to uradite, kažete, pa, čekajte. Gospodine Dinkiću, to je vrhunac cinizama. To što vi radite, to je vrhunac cinizma. Da li zaista mislite da će neko u to da poveruje?
Nije nama cilj da mi optužimo vas lično. Nama je cilj da se vidi šta radi republička Vlada prema lokalnim samoupravama. Šta mislite, što se Verko Stevanović ne buni na ovaj zakon? Što se Palma ne buni na ovaj zakon? Zato što imaju direktne dotacije, donacije iz budžeta u njihove opštine. Što se Trstenik ne buni? Građani Trstenika će isto izvući im pare iz džepa. Ista stvar, samo što će oni reći - mi smo uspešna opština zato što mi uspevamo bez povećanja poreza i bez te pogače i noža koji spominjete da oderemo građane. Zato što dobijaju pare direktno od vas, da bi ste vi prešli cenzus. To je istina.
Onda vi, ustanete ovde i održite nam predavanje o zlom gradonačelniku, sa kojim ste bili na istim plakatima. Od tri kuma u Srbiji koji su vaši koalicioni partneri lepili po gradu. Kako možete onda njih da pogledate u oči, i pitajte ih, pa čekajte ako se ide po redu pa vi ste na redu, gospodine Dinkiću, Đilas je tek treći. To su njihovi plakati. Moramo se setiti tih stvari. neću da spominjem ono odelo, to sam u petak rekao.
Gospodine Iliću, niste u pravu…
(Predsedavajuća: gospodine Stefanoviću, nemojte direktno, molim vas da se obraćate narodnom poslaniku i polako se vratite na temu.)
Zaista sa punim uvažavanjem, ne možete da date jednu kategoričku misao kako ste ovde izneli. Vi ste otprilike rekli - nemate vi pojma, ja sam radio u poreskim organima. I to ponavljate već peti put. I mi zaista nismo hteli da odgovaramo. Ako ste bili toliko dobri, što vas Dinkić nije zadržao nego doveo onog Slovenca? Što je doveo onog Simića?
Da on smisli načine kako da uzmete ljudima pare, u nereformisanom poreskom sistemu ove zemlje, u uništenom potpuno privrednom ambijentu, gde se predviđa mogućnost da zli gradonačelnici, naravno ne iz vaših partija, ponukani time što nemaju odakle više da daju pare za put, za kanalizaciju, za vodovod, primene ono što im velikodušno nudite, a to je, da ubiju svoje građane u pojam. To je vrhunac političkog cinizma, to je prevara koja vam neće proći, i to je ono na šta DS ćutati neće.
Vi nastavite da se bavite Draganom Đilasom, on je dobio nadmoćnu podršku građana Beograda, i opet će, ako to odluči. Vi samo maštajte dalje, samo pričajte vaše prazne priče i gradite vaše lažne kule od slonovače. Od toga, gospodo nema ništa. Građani znaju da su im novčanici prazni. Jer za to kriv Dragan Đilas? Jel za to kriva DS? U redu, vičite vi samo, videćemo na kraju kad se saldo podvede. Hvala.

Gospodine predsedavajući, prekršili ste član 106, 107. i član koji se direktno tiče prava na repliku poslanika kada je direktno spomenut.
Nije na predsedavajućem ovlašćenje da ocenjuje kvalifikaciju koja je izneta. Vi to vrlo dobro znate, gospodine predsedavajući.
Dakle, u ovom slučaju je bila jedna interpretacija ministra Dinkića, dovođenjem u direktnu vezu sa imenom i prezimenom mog kolege Milivojevića, koja je potpuno iskrivljena.
U tom smislu mislimo da je u skladu sa Poslovnikom, koji ste prekršili, da se poslaniku Milivojeviću dozvoli da odgovori i prikaže stanje kakvim jeste.
Razumem da želite da izbegnete razmenu replike i ostalo što nema veze sa dnevnim redom, ali ovako nešto dozvoliti ministru, mislim da ipak nije u redu i da ste bili dužni da poslaniku omogućite pravo na repliku, s obzirom da je najdirektnije pomenut, s obzirom i da drugi šefovi poslaničkih grupa to pravo uvek koriste i omogućava im se.
Molim vas da ispravite ovu povredu i omogućite Milivojeviću da govori.

Ne možemo mi parirati vama na bilo koji način u ovakvom tipu rasprave. Demokratska stranka evo već drugi dan iznosi vrlo egzaktne, jasne podatke, argumente. Vi odgovarate spominjanjem jednog imena i pokušajima da prebacite na sasvim drugi teren, ali mislim da je ministar to efikasno objasnio. To je razlika u konceptu decentralizacije. Demokratska stranka zna šta je decentralizacija, a vi znate u izbornoj kampanji. To je razlika.
Mi znamo da je decentralizacija – decentralizacija sredstava, dakle novca, a vi znate da je decentralizacija na bilbordu i onda dođete i ponovo spominjete stvari koje nikakve veze nemaju sa ovom temom. To svi tolerišu. To prolazi potpuno nezapaženo. Niko ne reaguje i to je to. Vi mislite da u Srbiji, kada je cela vladajuća koalicija, dakle, pre svega SNS, stala uz vas punom snagom, punim kapacitetom, izglasala na Vladi ovako loše poreske zakone, ti zakoni došli su u Skupštinu, vi ih menjate četiri puta u odnosu na inicijalnu verziju, da ne spominjem penzionerku iz Čačka i onda se sada i dan danas ne zna ovde u Skupštini za šta će glasati vladajuća većina, koji su njihovi amandmani usvojeni, da li će uopšte glasati. Vi imate potpuno razjedinjen pogled na celu ovu situaciju.
Vi iz URS tapšete svom lideru, svi ostali ćute i to se ponavlja iz dana u dan. Suština je u tome da ste uzeli ruku, gospodine Iliću, zavukli rukav i stavili ruku u džep građana Srbije, naročito na lokalnom nivou. Izmislili ste više modusa kako to da uradite. Tehnički briljantno. Vi ste doktorirali na tim stvarima 11 godina, gospodine Iliću, ne vi lično, nego vaša partija. Pošto vi znate sve tajne tog zanata, vi ste meštri tog zanata. Sada vi nama pričate o tome kako ne mora gradonačelnik to da uradi. Pa, vi ste to uradili, vi ste uveli ovu pljačku građana Srbije.

Reklamiram Poslovnik, član 107.
Nije namera DS da opstruira sednicu. Naša namera je bila i pre neki dan i danas da zaštitimo građane Srbije i da im ukažemo na ono što radite.
Ako sada očekujete da će DS da se javlja po Poslovniku, neće. Mislim da ste suviše senzitivni prema onome što radi DS, zato što smo vas uhvatili sa rukama u pekmezu, gospodo, i do ramena, ako hoćete.
Sada vi kažete – vi opstruirate rad. Nemojte, molim vas, da ukažete na naše rekonzistentnosti i greške. Vi opstruirate rad Skupštine kada mi ukažemo na ono što radite. To radite vrlo nevešto.
Nemojte nas sada izazivati. Nemojte nas izazivati. Nije stvar u pripremi. Stvar je u tome što smo ukazali na ono što građani moraju da znaju, i to samo kroz izlaganje gospodina Veselinovića, mog zamenika. Odmah je bilo nervoze - evo, krenuli su. Ne bojte se. Nismo mi ko vi da blokiramo Srbiju. Hvala.