Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam nešto i ja da kažem na ovu temu i to je mnogo drugačije od onoga što se čulo od mog prethodnika.

Dakle, mi možemo da razmišljamo u kakvoj se poziciji nalazi Jugoslovenski aerotransport, nekada JAT, to je sada Srpska avio-prevoznička kuća. Sada ću napraviti jedno slikovito poređenje.

Pre svega želim da podsetim građane Srbije da ne zaborave ko je bio ministar saobraćaja 1999. godine i u kakvom stanju je bio taj JAT 2000. godine i samo da kažem građanima Srbije da zbog svetske ekonomske krize ovoga trenutka bankrotiraju i propadaju mnoge renomirane, poznate svetske aviokompanije i to su otišle bukvalno u bankrot i propale i nestale sa svetskog neba, a bile su nekada veoma poznate, čuvene, imaju iza sebe mnogo moćnije i bogatije države nego što je Republika Srbija.

Dakle, kod kuće imam auto micubiši pajero. Kupio sam ga 1997. godine i vremenom taj auto je prešao mnogo kilometara i sada stoji kod mene u dvorištu. Pitam vas, gospodine Stevanoviću – da li biste vi kupili taj auto? On ima pocepane gume, neispravan akumulator, nisam ga upalio sigurno godinu dana.

Da bih taj auto aktivirao, treba mi vrlo mali kredit, možda 1.500-2.000 evra da bih to sve regulisao i kupio nove gume, novi akumulator, malo servisirao, a onda bih mogao da ga prodam možda vama ili nekom drugom građaninu ove zemlje za neku sumu novca. Sada se postavlja pitanje – da li treba da pustim da mi taj auto propada dalje, jer on će sigurno za godinu i po dana skroz propasti, ili treba neki novac da investiram u njega, da servisiram taj auto i da možda nekome dam taj auto da bude u funkciji i u službi?

Kada govorimo o Agenciji za kontrolu leta, znate, Agencija za kontrolu leta nije javno preduzeće koje se finansira iz budžeta Republike Srbije. Plate u Agenciji za kontrolu leta ne određuje Vlada Republike Srbije, već određuju međunarodni standardi. Plate se ne isplaćuju iz nekog troška poreskih obveznika ove zemlje, već su one propisane međunarodnim sporazumima koje je Vlada Republike Srbije prihvatila. Mi možemo kazati – neće više ljudi u Agenciji za kontrolu leta da primaju plate tri, četiri, pet, šest hiljada evra, imaće platu od 100 evra.

Evropska komisija za kontrolu leta, čija je Evropska asocijacija kontrole leta, čiji je Srbija, hvala gospodu bogu, ponovo član, taj će novac uzeti Srbiji i dati onome ko će dati te plate svojim zaposlenima, a nama će kazati – izvinite, vi sa tom platu niste u stanju da kontrolišete svoj vazdušni prostor, pa pošto smo vam sada dali da kontrolišete vazdušni prostor Crne Gore i dela BiH i nekih okolnih država, sada ćemo sve to da vam uzmemo jer vama to očigledno ne treba i vi to nećete i možda je to koncept vaše stranke, ali ja taj koncept ne mogu da prihvatim.

Koncept DS je da mi moramo da učestvujemo na tržišnoj utakmici, da prihvatamo pravila tržišne utakmice i da ta pravila tržišne utakmice i te kako primenjujemo na onim institucijama i onim resursima koji su nam dati na upravljanje.

Mi možemo kazati – dobro, mi smatramo da to bode oči, ta plata kontrole leta. Posebno je počelo da bode oči to što se neko kao poreski obveznik u poreskoj prijavi na Voždovcu prijavio kao čovek koji radi u kontroli leta i prijavio enormnu dobit, enormnu poresku obavezu. Znate, kada popunjavam poresku prijavu niko ne proverava da li radim u toj kontroli leta ili ne. Tako da neki podaci koji se non-stop plasiraju u javnosti nisu tačni. Moram da ih demantujem.

A s druge strane, kada govorite o platama gradonačelnika, pa nije tačno da su plate gradonačelnika svuda u Srbiji veće od predsednika Republike. Možda ima takvih slučajeva, ali ima slučajeve i da nisu te plate veće nego što je plata predsednika Republike.

Gradonačelnik u Kruševcu ima manju platu, gradonačelnik Leskovca ima manju platu, predsednik opštine Ćićevac ima manju platu, predsednik opštine Trstenik ima manju platu i to je tačno. E, sada da li neko ima veću platu? Pa znate, to bih prepustio građanima tog grada da se opredele i da oni kažu na lokalnim izborima.

A kada kaže neko vi već deset godina vladate ovom zemljom, odmah se zahvaljujem tome, jer DS prvo ne vlada ovom zemljom nego upravlja, i drage moje kolege mi, koliko mi je poznato, ovde imamo mogućnost upravljanja ovom zemljom tek od 2008. godine i drago mi je da vi proričete svoju slabost a našu snagu, pa nas vidite na vlasti do 2018. godine.

Znači, jako je lepo, zahvalan sam na tome, što nas preoznajete kao ozbiljne, a vas kao nesposobne da nas promenite s vlasti, ali znate mi ne upravljamo ovom zemljom deset godina u kontinuitetu. Gradonačelnik Niša nije nasledio niški aerodrom u stanju kakvom ga je nasledio kada je preduzeo vlast od DS, nego je neko drugi tamo bio gradonačelnik u Nišu, a s druge strane mi imamo ovde jedan non-stop napad da DS bezrazložno zadužuje zemlju.

Sad da pitam vas, izvolite, super ste vi to sve iskritikovali, ali da čujem vas koje je vaše rešenje problema i vaš koncept? Da li je vaše rešenje problema kao što je bilo 1999. godine, kada maltene nismo mogli da letimo? Doduše tada nije ni bilo letova, tad smo imali sankcije i mi smo mogli da letimo samo za Podgoricu i Tivat. I to je bilo sve gde ste mogli da odletite iz Beograda. Ako ste želeli da putujete negde, morali ste da idete na aerodrom u Budimpeštu kao najbliži i da odatle letite u svet.

Mislim da je taj koncept loš, a verovatno to mislite i vi. Mislite. Dakle, smatram da je potrebno ovde kritikovati Vladu, ali isključivo s pozicija argumentovane kritike, sa pozicija argumenata i činjenica i najbolja je kritika koja nudi rešenja.

Kritikovati samo, skrstiti ruke i kazati – ovo ne valja, meni se ovo nimalo ne sviđa, to je lepo za birače, ali nije dobro za vas. Prvo morate da imate rešenje, pa dajte predlog rešenja, pa ću vrlo rado prihvatiti takvu kritiku kao konstruktivnu, pokažite nešto bolje, pokažite nešto što može da reši problem, da popravi situaciju, a ja ću odmah reći – vi ste se ovo divno setili, i u danu za glasanje mirne duše, čiste savesti i čistih ruku stisnuću to dugme.

Do tada ne mogu da prihvatim ni vaše predloge ni vaše argumente.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovana gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, gospodine Stevanoviću, 20. mi poslanici primamo platu.

Gospodin Bora Datonović i ja ćemo vam dati 70.000 dinara da nam kupite "micubiši pajero" da se vozimo kući i usput ćemo da jedemo i hleb od tri dinara koji ste nudili Srbiji. Da mi pokažete da ima da se kupi "micubiši pajero" za 700 evra, ja ću da vam slavim rođendan, da zalepim vašu fotografiju u tom "micubišu pajeru" da vas gledam svakog dana i da kažem – vi ste fenomenalni i daću vam odmah da budete ministar trgovine, ali odmah.

Podsetiću vas kako je kad ste vi bili na vlasti, u Srbiji je bilo opšte izobilje, med i mleko su tekli ovom ulicom, doduše kiselo mleko. Gospodine Stevanoviću, o tim evropskim vrednostima o kojima sada pričate, a dobro je da pričate, drugačije ste pričali kada ste bili na vlasti.

Ta agencija za kontrolu leta, kada ste vi bili na vlasti, prihodovala je, građani Srbije, nula dojč maraka, pošto su tada bile dojč marke u opticaju. Pazite, nula dojč maraka. Danas ta agencija za kontrolu leta, kada mi upravljamo tim resursom, prihoduje nekoliko stotina miliona evra. Jednak monopolski položaj imala je kada ste vi bili na vlasti i jednak ima danas.

Hoćete da mi objasnite kako ste uspeli da napravite nula dojč maraka ili nula švajcarskih franaka ili nula dolara? Zato što ste bili nesposobni da upravljate resursima, pa ste se konfrontirali sa čitavim svetom, pa su nam uveli sankcije. Nisu nam sankcije uveli zbog naše politike, nego zbog vaše politike, konfrontacije sa svima u svetu.

Šta su bile posledice tih sankcija? JAT nije mogao da servisira svoje avione godinama. Znate, građani Srbije, kako izgleda kada ne možete jedna avion da servisirate zato što imate nesposobnu vladu u kojoj sede predstavnici SRS, gde JAT-ovi avioni služe samo da bi vaš novac izvozili na Kipar, a ne da bi prevozili putnike? Izgleda tako da ti JAT-ovi avioni nisu u stanju da voze putnike sa naših aerodroma, jer to njima odgovara. Treba flota da vozi novac na Kipar. I dan-danas ne znamo gde je taj novac.

Građani Srbije, kao što reče moj prethodnik, država je ozbiljna stvar, zato ste upravljanje državom ne prepušta neozbiljnim ljudima. Na sreću, imam jako dobro pamćenje. Znam dobro šta je uradila gospođa Marija Rašeta Vukosavljević, ali za one koji ne znaju, u ovoj zemlji postoji tužilaštvo i to tužilaštvo je pokrenulo istragu, i neka ga neka radi postupak. Svako ko je kriv neka odgovara, ali neću da vas podsećam koliko vaših kolega se poziva na imunitet kad ih pozove tužilaštvo. Neću da vas podsećam na sve ono što je bilo davno, prošlo je deset godina. Znaju građani Srbije ko je kakav i znaju to da vrednuju na izborima.

Malo bih da se okrenemo ka napred, da ne gledamo mnogo iza nas i da pogledamo šta možemo da uradimo kad JAT oteramo u stečaj. Ko će da prevozi putnike iz Srbije? Evo, pitam vas. Ko će da se vozi "pajerom" od 700 evra ili će da se vozi biciklom ili će na neki drugi način, u skladu sa savremenim tekovinama sveta, da ponudite građanima Srbije prevoz? Možda će biti diližanse ili će možda građani Srbije da putuju autostopom, da lete balonima. Ali, kad JAT ode u stečaj, mi ostajemo bez našeg avioprevoza.

S druge strane, ako nađemo sada mogućnost da u vreme velike svetske ekonomske krize prebrodimo tu krizu, ta kriza neće trajati doveka, a samo podsećam da se svetska ekonomska kriza, to podsećam građane Srbije i svoje kolege poslanike, najgore ogleda u automobilskoj industriji i avioprevozu. Znači, to su dve grane koje su najviše pogođene svetskom ekonomskom krizom.

Vi sad mislite da će neko da dođe da kupi JAT ovog trenutka. Sumnjam da će neko doći da ga kupi u ovakvom stanju. S druge strane, ako ga neko kupi za godinu dana i ako od tog posla bude dobrog posla za građane Srbije, ako bude nekog benefita za državu Srbiju, da li ćete vi onda kazati – pogrešili smo? Možda hoćete, ali kao što nikada ne priznajete grešku, sumnjam da ćete i tada.

Da li će nama biti bolje u Srbiji ako vi nama kažete – kako smo mi pogrešili? Neće, jer naknadna pamet je najskuplja pamet. Dobra je opoziciona pamet, jer sad iz opozicije jako dobro sagledavate one stvari koje niste mogli da vidite dok ste bili na vlasti.

Samo ću vas podsetiti kad govorite o evropskim vrednostima, da ste u skladu sa evropskim vrednostima mene te 1999. i 2000. godine, kada ste bili na vlasti, nazivali petokolonašem. Priznajem, ja sam bio uvek peti u koloni za mleko, za zejtin, za šećer, svakog jutra sam bio peti u koloni, jer nije bilo ni mleka, ni šećera, ni zejtina.

Uđete u prodavnicu, a u samoposluzi samo naređane duž celog rafa flaše sa kiselom vodom. Pitajte građane Srbije, možda im nedostaju ta stara dobra vremena? Sumnjam da žele da im se vrate ta stara dobra vremena, kada ste mogli da uđete u samoposlugu i samo da kupite mineralnu vodu. Ničega drugog nije bilo.

Vi se sećate toga i ja se sećam toga, i svi znamo ko je tada ne upravljao zemljom, tad se zemljom vladalo. Posle toga su se malo okolnosti promenile, pa se zemljom upravlja, pa se odgovorno upravlja i onim resursima koji se tiču i železnice, koji se tiču i avioprevoza, koji se tiču drumskog prevoza.

Da vas podsetim kako su izgledali putevi te 1999. godine. Ne znam da li ih je asfaltirao Difens roud ili neka druga, ili treća firma, i ne znam sada ko asfaltira puteve, a znam samo kad sam 1999. godine i 2000. godine putovao u Valjevo na miting za slobodu Makija, iz Kruševca do Valjeva putovao sam pet sati, uz obavezno svraćanje kod vulkanizera da zamenim jednu gumu, jer morala je da vam pukne na onim rupama.

Danas i vi iz Vranja i ja iz Kruševca mnogo brže stignemo do Beograda nego tih godina. Danas i vi i ja kada krenemo, tačno je, verujte, išao sam onim putem Vranje-Leskovac, to je izgledalo kao da idem po šinama, to je bilo dum-dum na svaka dva metra. Da sam bio vlast, ne bih dolazio na sednicu Skupštine Srbije onakvim putem. Rekao bih – uskraćujem podršku vladajućoj većini zato što nije u stanju da napravi put od Vranja do Leskovca. Neću da se vozim onakvim putem svakog dana. To bih kazao, verujte, i tu bi odmah završili priču i onda bih sada mogao da razgovaram sa svojim kolegama iz vladajuće većine.

Naravno, što vi kažete, da ne banalizujemo ovu raspravu, da vas ne teram da idete na auto-pijacu da kupite micubiši pajero za 700 evra, jer i vi i ja znamo da toga nema. I vi i ja znamo da takav auto vredi između 6000 i 7000 evra na tržištu automobila, ali da se vratimo na neke vrlo ozbiljne stvari.

Agencija za kontrolu leta je resurs koji ne koristi monopolski položaj, nije to udruženje građana. Ona je član Evropske asocijacije za kontrolu leta.

Kada jedna država, građani Srbije, nije u stanju da kontroliše svoje nebo, njeno nebo kontrolišu druge države, to da znate isto kao što znam ja. Vazdušni prostor iznad te zemlje se ili zatvori i izoluje, ili se vodi politika takva da na njega umesto putničkih aviona dođu NATO avioni, pa onda odozgo umesto da prevoze putnike, ti avioni sipaju na gradove Srbije tovare bombi. Tako se vazdušnim prostorom upravlja, tako ste vi upravljali vazdušnim prostorom Srbije i to je trajalo jako dugo.

Posledice toga su da je i taj aerodrom i taj JAT bombardovan za vreme kada ste vi bili na vlasti. Možda ste ponosni na taj podatak iz svoje biografije, možda ste ponosni na tu činjenicu iz političkog angažmana SRS, ali mislim da nemate razloge da budete ponosni bilo na šta.

S druge strane, ako govorimo opet o JAT, u vreme kada su nama uveli sankcije, kada ste vi bili na vlasti, kada ste vladali ovom zemljom, ljudi su u svetu kupovali nove avione, obučavali pilote, obučavali kontrole leta, a mi smo sedeli u gvozdenom kavezu i nismo mogli da mrdnemo iz ove zemlje zbog vaše politike i naravno da smo stagnirali.

To vam sada izgleda kao da zaspite na železničkoj stanici, bilo gde u svetu, recimo u Briselu, Parizu ili Moskvi, Pekingu i tamo sada dođe voz koji ide 300 km na sat i vi se probodite u trenutku kada on počinje da odlazi sa stanice, a vi onako sa dva srpska kofera izlepljena selotejpom krenete da trčite za njim, da ga stignete.

Vi trčite iz petnih žila, a iz onih kofera vam ispada svašta, i Hag, i afere, i Ratko Mladić, i Radovan Karadžić, i inflacija i beda, nemaština i trčite uporno za onim vozom da ga stignete i znate da nećete da ga stigne, ali i dalje trčite za njim.

Da li ćete ga stići? Nećete. Da li će doći neki drugi voz? Hoće, ali će putnici iz onog voza biti daleko, daleko ispred vas, dok vi trčeći pokušavate da ga stignete i kada izgubite vozni red, kada izgubite korak sa svetom, onda imate propalu privredu, propalo društvo, propalu ekonomiju i onda sve to treba oporaviti.

Mislite da su se Japanci posle Drugog svetskog rata oporavili odmah 1946, 1947, 1948. ili je taj oporavak trajao mnogo dugo? Mislite da su se Nemci mnogo brzo oporavili posle Drugog svetskog rata, Francuzi, Italijani? Nisu.

Sada vidite i mi smo bili žrtve rata i došli smo u kuću koja je uništena vašom politikom, a uz to je potpomognuto, da to uništenje bude veće, i ratnim dejstvima i naravno da treba vremena da se zemlja oporavi i naravno da za to vreme građani Srbije nemaju strpljenja, to vreme traje unedogled.

Mi polako i strpljivo gradimo nov sistem vrednosti. Ako ne prepoznajete koji sistem vrednosti gradimo, kupite samo, idite gore u Biblioteku Skupštine Srbije, pogledajte naslove novina, 18. novembar 1991, 1993, onda 1997, kada ste vi bili na vlasti, pa 1998, 1999, pogledajte samo taj 18. novembar, a podsetiću vas šta je sve bilo.

Na današnji dan, građani Srbije, pre 11 godina bio je vrlo loš dan za Srbiju, jer se već tada, 1999. godine, i te kako osećalo da je kraj vašega režima vrlo blizu i da ste vi gotovi, ali da se represija nad pripadnicima Otpora pojačava.

Da podsetim građane Srbije na veličanstveni događaj iz 1996. godine. Na današnji dan su počele protestne šetnje i krenuli smo da odbranimo svoju izbornu volju.

Vidite, to su sve događaji koji su se zbivali u vreme kada ste vi bili na vlasti, neposredno pred vaš ulazak na vlast i posle vaše vlasti. Sada pogledajte to sa današnjim vremenom, nije sjajno, može mnogo bolje, mnogo više. Potreban je dijalog, i nas i vas, apsolutno sam saglasan, ali dijalog možemo da prihvatimo tek onog trenutka kada se nekih stvari iz vašeg političkog programa odreknete, bez obzira na vašu političku doslednost, jer te stvari ugrožavaju državni interes Srbije.

Morate da objasnite građanima Srbije šta podrazumeva politika velike Srbije, kako ćete da osvojite liniju koju propagira Vojislav Šešelj Karlovac – Virovitica. Hoće li građani Hrvatske dobrovoljno da se posle referenduma povuku na tu liniju? Neće. Hoće li da nas puste da tamo uđemo sami? Neće. Ta granica može samo ratom da se ostvari, a tu retoriku smo jedva preživeli 1999. godine.

Ima li potrebe ponovo? Građani Srbije kažu da nema i da to neće ponovo, ali ako već ne možemo oko tih velikih stvari da se dogovorimo, hajde da se dogovorimo oko JAT, ne možemo. Smatrate da treba da ide u stečaj. Mi smatramo da ne treba da ide u stečaj.

Hajde da se dogovorimo oko nekih drugih životnih stvari, ali vi ne nudite rešenje. Nudite demagogiju, hleb od tri dinara, micubiši pajero od 700 evra. Znate, šarenu lažu ne možete nuditi ni nama iz DS, a ni građanima Srbije. To više ne prolazi, to vreme je davno za nama.

Jesam i prihvatam svaki dijalog s vama i prihvatam svako sučeljavanje činjenica. Ovde u parlamentu je dobro da sučeljavamo činjenice, jer to građani vide, da sučeljavamo argumente, ali argumenti moraju da budu utemeljeni u stvarnom stanju u ovoj zemlji. Nemate nikakvu ideju kako treba da izgleda JAT, sem da ga stavimo u stečaj. Zašto da ga stavimo u stečaj, da propadne? Šta ćemo onda kad propadne taj JAT? Pa ne, ona kaže da ne treba da propadne, da treba da se zadužimo.

Šta ćemo onda kada se to desi? Onda ćemo pustiti da neko drugi vrši avioprevoz u Srbiji. Ko će onda doći? Ruski Aeroflot. Da li će doći Lufthanza ili neko treći da dođe i da obavlja avio prevoz? Šta mislite da će on da vas vozi džabe, da ćekazati – o, vi ste iz Surdulice, hajde vama aerodrom u Surdulici da napravimo, pa gde ćete na Skupštinu da idete kolima, kakav micubiši paero, vas ćemo iz Surdulice avionom da vozimo, za vas će specijalno Lufthanza da otvori liniju?

Neće to da vam kažu verujte, nema tog u svetu. Neće niko da vam pravi nikakve vaše pogodnosti, jer u svetu ne postoje prijatelji, u svetu postoje samo goli strateški interesi. Oduvek, gospodine, koji to ne znate.

Vi ste se tek sad probudili na ovoj sednici, a izgleda i u životu, pa ne znate da u svetu postoji samo interes, ali samo goli strateški interes i ništa drugo.

Vidite, razlika između nas i vas je što mi stvarno imamo prijatelje, a vi ste Srbiji napravili samo neprijatelja i to je ogromna razlika.

Ogromna razlika kod nas je što mi propagiramo onaj sistem vrednosti koji je utemeljen na onom sistemu vrednosti koji vlada u čitavoj demokratskoj Evropi. S tim ljudima mi hoćemo da sarađujemo i da mi njima takođe namećemo naš interes, ali taj interes neće biti interes konfrontacije, neke bezumne politike, utopističke politike, neostvarive politike, već će biti ostvarivanje onih interesa za koje dobijemo mandat od građana Srbije.

Vas ću takođe podsetiti da je DS jedina politička stranka i, ponavljam to vama građani Srbije, DS je jedina politička stranka koja je javno u izbornoj kampanji proklamovala šta je to državni, a šta je to nacionalni interes građana ove zemlje i mi se trudimo da taj interes ostvarimo, a ako ne znate šta je to, daću vam izborni program DS da ga pročitate.

Prihvatam apsolutno vašu sugestiju da prekinemo dalju raspravu, ali ću vam samo dati jedan predlog. Da sačuvamo zapisnik sa sadašnje sednice pa da se vidimo, a hvala bogu videćemo se, za godinu dana i vi i ja i da onda vidimo ko je bio u pravu. To će videti i građani Srbije i sve će onda biti kristalno jasno. Znači, vreme pred nama je najbolji svedok ispravnosti naše politike.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da Srbija oseća posledicu svetske ekonomske krize i tačno je da mi imamo problema da zaposlimo naše građane i tačno je da se Srbija suočava sa teškim ekonomskim posledicama, kao i svuda u svetu. Ali, moram da podsetim, senilnost možda jeste jedna dobra bolest, ništa ne boli, a svakoga dana čujete nešto novo.
Međutim, nisam senilan i pamtim jako dobro da su neki ljudi imali prilike da u ovoj zemlji pokažu svoj raskošni talenat, svoje stvaralačko umeće, svoje političko umeće i da je u to vreme inflacija za vreme njihove vlasti bila 120%. Podsećam da je u to vreme zaposlenost bila daleko, daleko niža nego sada. Da li ima potrebe da podsećam kolike su bile plate radnika, kolike su bile penzije? Mislim da nema potrebe.
Pošto ja nisam senilan, a veoma volim da pratim šta ko govori u ovoj sali, pa čisto par zapažanja. Kruševac nije grad na jugu Srbije, Kruševac se nalazi u srcu Srbije, to je jedan lep grad. S druge strane, kada govorimo regionalizaciji danas, regionalizacija ne podrazumeva samo regionalizaciju Srbije na jugu Srbije, znači, i sever Srbije će imati svoje regione, i centralna Srbija će imati svoje regione i južna Srbija će imati svoje regione.
Ali, za sve one koji sa ove vremenske distance i propozicije dobro uočavaju svoje velike probleme, a kada se nađu u prilici da budu na vlasti dobro je da što duže ostanu u opoziciji, jer očigledno, taj boravak u opoziciji kod njih budi to kreativno stvaralačko mišljenje, omogućava im da sagledaju učinke svih, pa i svojih, i dobro je da što duže budu u opoziciji, ne zbog njih, nego zbog Srbije, jer Srbija je vreme kada su oni demonstrirali svoj jak politički potencijal, svoje političko umeće, jedva preživela.
Zato neka nam, kad god se jave za reč, kažu ko ih je sprečavao, ko ih je sputavao, ko ih je držao za ruku da urade to što su tada trebali da urade, a što tako dobro sada vide kada su u opoziciji. Pozdraviću svaki njihov govor aplauzom kada budem čuo odgovore na ta pitanja. Zahvaljujem.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ali pre svega poštovani građani Srbije, evo, jedva 45 godina govorim srpski jezik, malo me bolje razumeju u Kruševcu, nego u Vojvodini, ali me uglavnom svuda razumeju jako dobro.
Pored toga što govorim srpski jezik, jako dobro i razumem druge kada govore srpski jezik, ali mnogo se više trudim građani Srbije da u životu razumem dela, a ne reči, jer nekada, znate, reči ne prate baš uvek dela.
Postoji jedno nesaglasje između ljudi koji se bave politikom iz određenih političkih stranaka, između onoga što propagiraju, između njihove doktrine i njihove političke prakse.
Nisam razumeo prethodno izlaganje i nisam razumeo kakve to veze ima sa zakonom koji je danas na dnevnom redu, ali sam i te kako dobro razumeo poruke koje je neko izgovorio na račun Demokratske stranke Republike Srbije. Imam obavezu, kao član Demokratske stranke i kao narodni poslanik koji sedi tu u parlamentu, da branim dostojanstvo i Republike Srbije, njenih građana i Demokratske stranke, kojoj pripadam i kojoj verujem.
Imam takođe i obavezu da branim ideale ''Otpora'', u koje dan danas verujem, jer sam jedan od osnivača ''Otpora'' i veoma sam ponosan na tu svoju činjenicu, a pogotovo sam ponosan što sam smenio gospodina Zorana Krasića koji je bio ministar u toj vladi.
Njegov lider je u to vreme kazao – ako jedna noga kroči na Kosovo, ako jedna čizma kroči na Kosovo, zajedno sa svojim stranačkim kolegama zauvek ću se povući iz politike. Tamo je 60.000 pari čizama kročilo, baš u vreme kada je prethodni govornik, koji gorko lije suze nad sudbinom Kosova, bio ministar.
I umesto sada da spusti glavu i da se sakrije pod poslaničku klupu, on nam drži moralne pridike i predavanja o Kosovu, drži predavanja o tome ko je bio u Otporu, ko je član Saveta za borbu protiv korupcije, a tu možda mislite na gospodina Čedomira Čupića. Ako na njega mislite, moram da vam kažem da je reč o visokomoralnoj odgovornoj ličnosti koja i te kako dobro radi u interesu građana Srbije.
Kada govorite o svedoku saradniku, zahvalite Đuri Suvajdžiću, zvanom Mutavi, što je uveo instituciju zaštićenog svedoka i pružio šansu mnogima koji su učinili krivična dela da izbegnu odgovarajuću kaznu. Možda je moguće izbeći kaznu pred sudom pravde svuda u svetu, pa i u Srbiji, ali ima jedan viši sud u koji zaista verujem i u čije postojanje takođe verujem. Taj sud čeka svakoga od nas i meriće naša dela, ali i naše reči. Pred taj sud izaći ću mirne duše i čiste savesti.
Moram da vam kažem samo jednu stvar, DS ne deli ni zbog čega odgovornost za ono što je vaša politička stranka uradila tokom devedesetih godina ovoj zemlji. Demokratska stranka ne deli odgovornost ni za vaše izgovorene reči, ni za vaš izborni program, ni za ono što ste činili, ni za ono što niste činili, niti mi to ikada želimo da prihvatimo hipoteku vaših nedela i vaših dela. Kakogod ko klasifikovao vaš politički učinak.
Naravno da ono što smo zatekli u zemlji Srbiji ne možemo da precrtamo i da zažmurimo i da sakrijemo pod tepih, već sa tim moramo da se suočavamo. To suočenje nekada može da bude bolno, nekada može da bude neprijatno, ali to suočenje mi svakako nećemo izbeći. Trudićemo se da popravimo ono što ste vi pokvarili.
To koga smo mi izabrali danas za koalicionog partnera, to nije naša stvar, to je stvar građana Srbije koji su dali poverenje nama da to uradimo i da odaberemo s kim ćemo, ne vladati u ovoj zemlji, jer vladanje ovom zemljom je završeno, mi upravljamo ovom zemljom. Upravljanje ovom zemljom podrazumeva, pre svega, odgovornost, a ne privilegije, kako vi mislite.
Ponosno delim odgovornost s ljudima s kojima sedim u ovom parlamentu i u ovoj vladi i trudim se da uspostavim dijalog i s vama, jer smatram da je to nužno za Srbiju. Takav dijalog može samo da doprinese poboljšanju i iznalaženju dobrih rešenja za krizu u kojoj se ova zemlja nalazi.
Još jednom podvlačim, nije DS gurnula ovu zemlju u krizu u kojoj se ona danas nalazi, nije DS pozvala 60.000 NATO vojnika na Kosovo i Metohiju. Možda kada govorite o Kosovu i Metohiji treba da se zapitate, pre svega, koliki je bio vaš učinak te 1999. godine i da se setite svog lidera koji je kazao – ako jedna NATO čizma kroči na Kosovo, povući ću se iz politike.
To da neko ima gazdu na Zapadu, to verovatno mislite na sebe, jer vaš lider se nalazi u najzapadnijem gradu zapadne Evrope, u Hagu, a naši lideri su ovde u Srbiji i mi odavde kreiramo zbivanja i dobijamo instrukcije i zajedno se dogovaramo šta ćemo raditi.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažene dame i gospodo iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, u obrazloženju ovog amandmana ne mogu da prihvatim činjenicu da neko donosi zakon u ovoj zemlji ili amandman sa željom da bi nešto pokvario, upropastio ili uništio.
Možda kroz ovakvo tumačenje zakona i kroz ovakvo tumačenje amandmana neko projektuje svoje želje, svoje ambicije, svoje ciljeve, svoje namere i način na koji on doživljava bavljenje politikom, pa misli da se zakoni donosi da bi se ova zemlja upropastila. To govori o onome ko na takav način razmišlja i obrazlaže zakone.
Demokratska stranka predlaže i donosi zakone sa ciljem i namerom da našto popravi. Sva obrazloženja tih zakona i razloge za donošenje tih zakona pišemo na jasnom i lepom srpskom jeziku, ćirilicom, i kad kažemo razlozi za donošenje zakona, tu jasno kažemo zbog čega donosimo ovakve izmene zakona i zbog čega se zalažemo da se ove izmene usvoje.
Tu se jasno kaže, u razlozima za donošenjem zakona, da je cilj da se pre svega omogući brže i efikasnije funkcionisanje privrede, da ljudi lakše rešavaju probleme, da se kroz primenu zakona uoče određene nepravilnosti i nedostaci, propusti i da želimo zaista da pomognemo da privreda brzo i efikasno radi.
Nije nam cilj, kao nekima, da bilo šta u ovoj zemlji upropastimo. Pogotovo cilj i namere zakona nisu da nekoga ili neke favorizujemo, a da neke zapostavljamo, jer ustavno načelo jednakosti pred zakonom je osnova svakog zakona.
Tako da ne mogu da prihvatim u obrazloženju amandmana bilo kog poslanika da je DS, da je vladajuća većina u ovoj zemlji nešto namerno upropastila i donela neki zakon kojim želi da nešto uništi. To govori o ljudima, takvo obrazlaganje amandmana govori o onim ljudima koji to iznose, govori na koji način oni doživljavaju vršenje vlasti, na koji način doživljavaju pisanje zakona i na koji način bi upravljali zemljom kada bi, ne daj bože, bili u poziciji da se to zaista desi.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovane dame i gospodo iz Ministarstva, poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, možda moji intelektualni kapaciteti i potencijali nisu takvi da mogu baš sve da razumem, ipak sam diplomirani inženjer poljoprivrede za stočarstvo i zaista ne razumem baš sve, ali sam nešto na tom fakultetu hemije učio, što neorganske, što organske, što biohemije.
To znanje mi je dovoljno da razlučim šta u ovom zakonu i šta od amandmana valja i vredi, a šta ne vredi. Stoga zaista smatram da je apsolutno ispravno odlučeno kada je doneta odluka da se ovaj amandman odbije. Ima nas još ovde kolega diplomiranih inženjera poljoprivrede, nismo baš svi za stočarstvo, neki su možda za ratarstvo ili neke druge grane poljoprivrede, ali to znanje koje smo stekli na fakultetu dovoljno je da možemo da se bavimo i ovakvim temama.
Pored mene, ima mnogo učenijih, obrazovanijih i stručnijih ljudi koji sede u Ministarstvu i ne ulazim u kredibilitet tih ljudi, smatram da je zakon dobro napisan, da su izmene ovog zakona takođe vredne pažnje, da je cilj zakonodavca da se, pre svega, olakša privredi i da se ubrzaju određeni postupci prilikom dobijanja određenih dozvola, a ne da se bilo šta otežava. Zato smatram da je dovoljno da kažemo da ovaj amandman ne treba prihvatiti.

Poštovana gospodo predsedavajuća, uvažene dame i gospodo iz ministarstva, uvažene moje kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Bugarska je država koja je postala članica EU, baš kao Rumunija.
Neposredno pre nego što su te dve zemlje pristupile EU, u želji da te dve države što pre pristupe velikoj porodici evropskog naroda, tamošnji parlamenti su bili u velikom zaostatku sa donošenjem zakona. Bilo je potrebno doneti još mnogo zakona. Parlament je radio danonoćno. Onda su se i opozicija i pozicija i u Bugarskoj i u Rumuniji usaglasile da određene zakonske propise usvoje u engleskom izvornom obliku, na engleskom jeziku.
Čovek sam iz Kruševca i apsolutno se zalažem za očuvanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma. Naravno da ću se uvek zalagati da taj jezik bude u službenoj upotrebi u državi Srbiji, ali ovde se imputira vladajućoj većini da u stvari želimo da donosimo neka akta na engleskom jeziku.
Istine radi, samo ću pročitati kako glasi sporni amandman – izveštaj o bezbednosti hemikalija Agenciji se dostavlja na srpskom jeziku, a može se dostaviti i na engleskom, kao jednom od jezika u službenoj upotrebi u EU. Znači, kaže se kao jednom od jezika u službenoj upotrebi u EU.
Sada neko kaže da Engleska i Velika Britanija nema hemijsku industriju, taj ili ne poznaje strukturu privrede EU i Velike Britanije ili ne zna da je i engleski jezik u upotrebi kao zvaničan jezik širom sveta u mnogim državama, pa čak i tim prijateljskim na koje nas mnogi sada upućuju.
Ne zna možda neko da i Japanci koriste engleski jezik kada hemikalije obeležavaju ne samo na japanskom, nego i na engleskom jeziku, da engleski jezik koriste i Švajcarci koji imaju tri zvanična jezika u upotrebi, od kojih nijedan nije engleski. Oni koriste francuski, italijanski i nemački, ali koriste i upotrebljavaju engleski jezik.
Nije cilj i namera zakonodavca da kvari čistotu i lepotu našeg jezika, da uvodi strane reči i terminologiju, već je cilj zakonodavca da obezbedi Agenciji brzinu i efikasnost u radu sa državama članicama EU, ka kojoj svakako težimo.
Republika Srbija želi da bude članica EU. To nije želja DS, to nije želja jedne političke stranke, jedne političke grupacije. Oko toga postoji već širok konsenzus među građanima ove zemlje. Do juče i delovi SRS, koji su se danas ocepili, žele i oni da Srbija bude deo EU i to je velika pobeda evropske ideje i to je velika pobeda napora i nastojanja da objasnimo građanima šta je to dobro što EU obezbeđuje građanima Srbije.
Još jedanput podvlačim, istine radi, namera i cilj zakonodavca nije da kvari, prlja čistotu srpskog jezika. Namera je da obezbedi brzinu u radu agencije u komunikaciji sa članicama EU.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, verovatno ni vama iz prethodnog izlaganja nije baš najjasnije šta je hteo govornik da kaže, kao što ni meni nije jasno. Ne znam koliko svega ovoga što smo čuli ima zaista dodirnih tačaka sa zakonom koji je danas na dnevnom redu. U ruci imam jednu knjigu koja se zove "Parlamentarno-procesno pravo". U toj knjizi je opisano kako se donose zakoni i kako treba donositi zakone.
Između ostalog, autor ove knjige, prof. Ljubomir Jović kaže – zakon se suprotno neznalici koja prezire nauku zasniva na nauci i zakon se zasniva na činjenicama i na stvarnom životu. Stvarni život je nešto što me tera da reagujem kada čujem ovakve reči. Prvo, nikada nisam čuo da je gospodin Oliver Dulić ikada izjavio tako nešto što neko pokušava da mu imputira, niti bilo ko iz DS.
S druge strane, ne razumem zašto neko žigoše ugledne građevinske firme da su stečište mafije i da ugodim građevinskim firmama koje postoje na lokalu, sede neki kriminalci ne znam šta rade.
To su ljudi koji zapošljavaju stotine radnika, isplaćuju plate i poreze za svoje mesto pod suncem, sa svojih deset poštenih prstiju. A o tome ko je, koga i kako vodio u Kraljevo, poslanički klub DS je iz svog džepa izvadio novac i platio majstore, ali ne zato što je to izborna kampanja, nego zato što imamo osećanja za žrtve velike elementarne katastrofe.
Nisu sada izbori i nemojte da prizivate izbore, jer, kad dođu izbori, neki od vas ne prelaze cenzus. Neki od vas izbore doživljavaju kao sudnji dan, ali nemojte da ionako tešku situaciju u Kraljevu dodatno otežavamo ovakvim diskusijama. Neće građanima Kraljeva biti bolje od ovakvih diskusija. Ako imate nešto da kažete građanima Kraljeva, zasucite rukave i idite u Kraljevo da malo tamo stvarno pomognete ljudima.
Ovakvim diskusijama ne pomažete ni Vladi Republike Srbije, ni građanima Kraljeva, niti građanima ove zemlje. Vaš posao jeste da kritikujete Vladu, da se probate nametnuti biračima, da ih ganete, da pobudite one tanane emocije kod njih i da kažete – evo, mi smo ti koji možemo bolje da vršimo vlast. Želja za boljitkom, želja za napretkom, ne postiže se iznošenjem neistinitih činjenica.
Želja za boljitkom ne postiže se tako što ćete po svaku cenu upirati prst u nekoga i tvrditi da je on ovakav ili onakav. Stoga, nisam razumeo kakav je vaš predlog ovog amandmana, ali iz ovoga što ste izložili kao obrazloženje za vaš amandman, smatram da treba da bude odbijen.

Poštovani građani Srbije, znam ko sam i šta sam. Imam radnog staža jedva tek 25 godina. Radio sam u privatnoj firmi, imao sam privatnu farmu za proizvodnju prasadi, diplomirani sam inženjer poljoprivrede za stočarstvo, tako da mnoge pojave jako dobro mogu da razumem. Ne samo da mogu da ih razumem, nego sam magistrirao na svinjarstvu.  
Mislim da ovde nismo da bismo objašnjavali građanima ko smo mi i da li nas oni znaju ili nas ne poznaju. Građani su ocenili i dali sud o nama ko smo i kakvi smo na izborima. Stalno nas ocenjuju na izborima. Ti isti građani su i mene ocenili na izborima u Kruševcu, ti isti građani. Dobio sam jedva 51% podrške. U mojoj izbornoj jedinici kandidat SRS nije ni prošao cenzus, jer građani Srbije i građani Kruševca znaju ko je ko.
Kažem, diplomirani sam inžinjer poljoprivrede. Imao sam dosta na svom fakultetu tema iz oblasti zaštite životne sredine. Bavio sam se marketingom, dizajnom. Nikada nisam radio u državnoj firmi i nisam imao prilike da se oprobam na državnim poslovima u državnim firmama, jer sam smatrao da imam dovoljno znanja i energije i talenta da mogu privatno da radim. Opet kažem da nije umesno da o nama samima govorimo mi, niti da sada govorim o sebi. Mnogo bolje to rade građani Srbije. Ne osećam potrebu niti da objašnjavam uvaženom magistru, Srboljubu Živanoviću, ko sam, šta sam, odakle sam i šta imam od školske spreme.
Međutim, i dalje mi nije jasno šta je hteo da kaže svojim amandmanom? Zbog toga što ovaj njegov amandman ne shvatam, ne smatram da sam intelektualno hendikepiran u odnosu na njega, niti da sam u odnosu na njega superioran. Naprotiv, smatram da opozicija i pozicija treba da diskutuju i da sučeljavaju argumente, ali izgleda da kada se izlaganje mog prethodnika ne slaže sa argumentima i činjenicama, onda je utoliko teže po argumente i činjenice.
Znam da ima ljudi koji su ubeđeni u ispravnost svojih stavova. Danas sam pratio. Postoji jedno udruženje građana, jako veliko po broju, koje i dan-danas veruje da je zemlja ravna ploča. Oni izdaju svoje novine, imaju svoje televizijske emisije, čak imaju i svoju grupu, ne samo na "Fejsbuku", nego se u nekim zemljama trude da pređu cenzus.
Da li će oni umreti jednako srećni ili nesrećni kao mi u svom neznanju? Ne. Oni umiru isto kao mi, ali veruju da je zemlja ravna ploča. Kad bi posledice njihovog neznanja ostale unutar te dužine, to bi bilo savršeno za to društvo, ali, kada neko svoje neznanje počinje da demonstrira kao vrhovnu vrednost i vrhovno znanje, onda se društvo nalazi u opasnosti.
Lepo kaže sveti vladika Nikolaj Velimirović: "Danas je lako naučiti prostaka i divljaka. Danas je lako naučiti životinju, ali je najteže naučiti onog koji i sam neuk želi da drži lekcije boljima od sebe."

Evo mene ovde u sali, gospođo predsednice, i ne nameravam nigde da idem do kraja sednice, kao i svaki put, ali moram zaista da izrazim ponekada divljenje šta sve mi ovde čujemo i šta sve možemo zaista da doživimo kao slobodnu interpretaciju govornika.
Znate, ako imate internet, a vidim da nemate, ali verovatno u kancelariji imate, ukucajte na Guglu ''nuklearni objekti Srbije'' i videćete da postoji javno preduzeće Nuklearni objekti Srbije, koje će po prvi put učestvovati na međunarodnom sajmu za zaštitu životne sredine koji će se održati od 13. do 15. oktobra. Tako se kaže ovde na sajtu. Ako nemate sajt i nemate internet, a svi ovde u sali imamo wireless, možete u svojoj kancelariji proveriti.
S druge strane, govorite o tome da će neko Dunavom da šalje nuklearni otpad. Znate, Dunav ne prestaje da teče u Srbiji. Dunav je međunarodna reka. Ta reka protiče baš kroz te zapadne zemlje. Ako ne znate ko sve čini dunavski sliv, samo ću da vas podsetim da se Dunav uliva u Crno more. Ako neko bude bacao nuklearni otpad Dunavom da teče do Srbije, pa on neće ostati u Srbiji nego će završiti u Crnom moru.
Tako laičko poimanje stvari, tako laičko shvatanje i interpretacija stvari može da bude dobra tema za neki stranački sastanaka, za centralnu otadžbinsku upravu, za sastanak opštinskog ili mesnog odbora, ali nije dobro da na takav način plašite građane, jer građanima treba makar iznositi istinu. Ako ne znate i ne umete činjenicama da obrazlažete istinu kada pričate o nekom zakonu, nemojte zastrašivati građane. Građani su ionako dovoljno uplašeni. Dovoljno je građanima strahova i dovoljno je građanima neizvesnosti.
Imajte na umu da ovu sednicu Skupštine ne gledaju samo fakultetski obrazovani ljudi, gledaju i ljudi koji imaju srednju školu, osnovnu školu, koji nisu imali mogućnosti možda da se školuju. Oni čuju da je narodni poslanik kazao da negde neko iz sveta Dunavom šalje nuklearni otpad Srbiji i da isporučuje nuklearni otpad. Naravno, ono što se izgovori u ovom visokom domu ljudi shvataju kao istinu i počinju da veruju u to.
Naravno, dođu izboru i onda vidite koliko vam u stvari građani veruju i koliko ovakvi govori, ovakvo obrazlaganje nekog zakona uživa poverenje kod građana. Onda se neprijatno iznenadite kad ne pređete cenzus u svim onim gradovima u kojima niste prešli cenzus. Znate, moguće je promeniti politiku, moguće je promeniti političke stavove i ideje, jedino nije moguće promeniti narod. Narod Srbije, ovakav kakav je, on je nama svima sudija na izborima.
Mi se trudimo da menjamo svest ovog društva na bolje. Trudimo se da budemo nosioci progresivnih i naprednih ideja. Te napredne progresivne ideje ne nudimo samo građanima, nudimo i ljudima iz opozicije. Mi vam stalno pružamo ruku. Mi kad krenemo u Evropu, pa nećemo samo mi da idemo, a vas da rukom odgurnemo i kažemo – vi ne možete. I vas ćemo povesti sa nama, jer želimo da blagodeti društva uživate i vi. Želimo da i vama bude lepo, da i vama bude bolje. Želimo da vam pokažemo da kada se izađe iz pećine ima napolju sunca za sve nas. To sunce jednako pripada i vama i nama.
Hoćemo da kažemo da blagodeti civilizacije nisu samo naše, a kada se jednom završi naš mandat, ovo što smo uradili, pa mi nećemo uzeti plugove, nećemo natovariti na leđa i odneti negde, ostavljamo svim građanima ove zemlje. Ono što bude loše, to će biti naša sramota, gospodine Živanoviću, ali ono što bude dobro, a mnogo toga je dobro, to će biti opšta blagodet svih građana ove zemlje.
Prema tome, mi zaista smatramo da kada činimo dobra dela i kad popravljamo državu Srbiju i kad popravljamo svest građana ove zemlje, mi samim tim popravljamo i vas, jer mi vas ne mrzimo, mi vas ne preziremo, mi vas ne ponižavamo, mi vaše stavove ne degradiramo, naprotiv, duboko ih uvažavamo, ali ne možemo da ih prihvatimo kao istinite i kao dobronamerne.

Poštovana gospođo predsednice, uvažene dame i gospodo iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u ovoj sali ovde ima poslanika koji žive od svojih deset prstiju, ima hlebotvoraca koji se bave poljoprivredom i nismo mi u ovoj sali ovde neki ljudi koji žive na nekom satelitu, svemiru, pa nas nekim svemirskim liftom spuste u salu da ne znamo kako žive ljudi u Srbiji i da ne znamo kakva je seljačka muka i kakva je tuga, čemer i jad kada grad ubije letinu. Znamo mi jako dobro koje su razmere tih katastrofa bile ovog proleća.
Naravno da država Srbija preduzima sve što je u njenoj moći da pomogne svakom čoveku koji je ugrožen, bilo poplavom, bilo gradom ili nekom drugom elementarnom katastrofom i nepogodom.
Primećujem jednu čudnu stvar. Ne znam da li neke ljude u ovoj sali treba da oslovljavam sa gospodine, ili sa gospode, jer oni kažu da kad dođu na vlast, neće biti ni zemljotresa, ni kiše, oni će upravljati prirodnim silama. Oni će okretati Zemlju u kojem god hoće smeru. Oni će utvrđivati smer rotacije planete.
Razumem želju da se dopadnete biračima, ali ko god bio na vlasti u ovoj zemlji, onaj meteor će pasti u Grdeličku klisuru i na to ne može da se utiče. Zemljotres će pogoditi Kraljevo i na to ne može da se utiče.
Kiša i grad će padati po ovoj zemlji. Tu već možda možemo da utičemo protivgradnom zaštitom i onoliko koliko je u našoj moći mi to i radimo, ali neki od vas koji ste malopre govorili bili ste na vlasti. Za to vreme je bilo zemljotresa, poplava, suša i svega onoga što biva u svim drugim delovima planete Zemlje i bilo je svega onoga što se dešava možda i ovoga trenutka u nekom kutku sveta.
Nemojte zaista sebi uzimati natprirodne moći i natprirodne sile da biste se dopali biračima, jer i u gradovima gde vi učestvujete u vlasti takođe se dešavaju i elementarne katastrofe i elementarne nepogode.
Republika Srbija će svakako voditi računa o svakom svom građaninu i moramo da iskažemo saosećanje sa ljudima koji su pogođeni bilo kojom elementarnom katastrofom. Međutim, to naše saosećanje ne sme da bude predmet političkog marketinga. Kao što znate, mi to ne radimo. Nikada niko neće kazati – mi smo napravili u Kraljevu to i to.
Ako ste videli one volontere, a gospodin Ilić je malopre pokazivao slike volontera, meni se jako sviđa što niko od volontera nije izneo stranačku zastavu, tamo su svi bili jednaki. Tamo smo svi izašli da pomognemo ljudima, jer treba pomoći ljudima sa aspekta ljudskosti, a ne sa aspekta političkog marketinga.
Nikada niste čuli nikog iz DS da je kazao – mi smo asfaltirali ovaj put. Ovaj put asfaltira Republika Srbija, a mi samo pravilno upotrebimo novac za asfaltiranje tog puta. Vreme kada su se neki hvalili kako su asfaltirali toliko i toliko kilometara, kako su izgradili toliko i toliko kuća, siguran sam da je odavno za nama. Asfaltirao sam onoga trenutka kada otvorim svoj novčanik i platim sto metara ili kilometar asfalta, ali, dok to ne uradim, kazaću da je to uradila Republika Srbija i svi njeni građani, a mi smo iz budžeta taj novac usmerili u te namene.
Mi smo pomogli građanima Kraljeva kada smo kao poslanički klub odvojili novac. Vi ste pomogli kao poslanički klub, ako rešite da napravite kuću. Vi ste pomogli kao poslanički klub kada pošaljete svoje volontere i dobrovoljce da rade. To pohvaljujem, podržavam i smatram da je dobro.
Ako hoćete, nije nikakav problem da se dogovorimo sledeće nedelje da svi iz parlamenta idemo u Kraljevo i da odradimo jedan dan. Mi smo ionako već dali dnevnicu, koliko je meni poznato i odrekli smo se, ne dnevnice pošto to ne dobijamo, nego smo se odrekli po 5.000 dinara u korist oštećenih porodica.
Znači, nemojte zaista da sebi pridajete natprirodne moći i sile, jer ko god bio na vlasti, neke se prirodne katastrofe jednostavno ne mogu izbeći, ali se posledice tih katastrofa mogu ublažiti na adekvatan način.

Dakle, ovde je grubo povređen Poslovnik jer je grubo uvređena šefica poslaničkog kluba ZES, gospođa Nada Kolundžija i DS, tvrdnjom da će DS propasti posle nekih izbora ako gospođa Nada Kolundžija bude izabrana da bude ne znam šta u DS, po tvrdnji gospodina Krasića.
Gospodine Krasiću, moram da vas podsetim da je gospođa Nada Kolundžija član DS od 2004. godine i da od trenutka otkako se ona učlanila u DS jedino ko je propao na političkoj sceni Srbije je vaša stranka. Raspali ste se u paramparčad. Cenzus ne prelazite.
Malopre su građani imali prilike da vide kako se biranim rečima obraćate jedni drugima, bivši radikali, nekadašnji radikali, naprednjaci, da vidimo ko se družio sa žapcima, ko sa punoglavcima, ko je kreketao, ko je pio u Hiltonu, ko se opijao u Hiltonu, ko se kupao u bazenima.
Hvalite se, gospodine Krasiću, sami sobom. Razumem vaš kompleks zbog Otpora, ali kada već govorite o Otporu moram da vas upozorim na jedno, pazite i vodite računa kako govorite o mojim kumovima. Gospodin Konstantinović i gospodin Homen su moji kumovi. Možda se vi unutar SRS među kumovima obračunavate sekirama, mi unutar DS držimo i prijateljstva i kumstva, pa vas molim da vodite računa kako govorite o mojim kumovima. Ovo shvatite kako hoćete, ali shvatite ozbiljno.
Kada govorite o Otporu i o decu koja su prebijena u Otporu, kažite majkama Srbije da ste vi bili ministar koji je naređivao prebijanje te dece. Kažite – ja sam sedeo u toj Vladi i naređivao sam specijalcima i plaćao iz svog džepa, pare koje sam pokrao kao ministar, štampajući knjige, otimajući od radnika, te pare sam davao batinašima da biju ljude iz Otpora. O tome se vode sudski postupci. Da li hoćete da čitam? Nije nikakav problem, gospodine Krasiću, ali biće vam neprijatno, pa ćete izaći iz sale.
Prema tome, kada govorite o Otporu kažite majkama Srbije – ja sam taj Zoran Krasić koji je govorio da sve to treba pobiti, to su fašisti i ponosan zbog toga što sam to govorio. To je vaše mišljenje, to je vaš stav, to je vaša slika i prilika, Zorana Krasića, nekadašnjeg ministra koji ne može da prežali što više nije ministar.

Gospodine Krasiću, zamolio bih vas da se bavite sami sobom. Znaju građani Srbije vrlo dobro ko ste vi i to svoje saznanje o vama su pretočili kao svoju izbornu volju, kao rezultat na izborima i ocenili su rad vas i vaše stranke.
Mogu da čitam o vama serijale ko rukovodi vašom strankom, ko je rukovodio vašom strankom. U toj istoj knjizi na koju se pozivate, na petoj strani piše da je okupaciju Kosova od strane NATO pakta omogućila tadašnja Vlada u kojoj je ministar bio Zoran Krasić.
Ima li potrebe da sada govorim o moralnom liku i delu gospodina Zorana Krasića? Nema potrebe da se branim od onoga što građani Srbije jako dobro znaju, ko je ko na političkoj sceni Srbije. O vašem moralu najbolje govori način na koji se obraćate dojučerašnjim saborcima. To ste malopre, građani Srbije, imali prilike da vidite, ali za one zaboravne, pre svega za gospodina Zorana Krasića na "Radio Beogradu" postoji jedna fantastična emisija, zove se "Mozaik vremena". Emituje se svake subote od 10.00 časova i njen cilj je borba protiv pilećeg pamćenja.
Molim vas, gospodine Krasiću, svake subote slušajte tu emisiju. Nju ne slušaju samo penzioneri, slušaju je svi građani ove zemlje. Ima vaših brilijantnih izjava, ima vaših genijalnih izjava i samo to treba da prikupite.
Samo to treba da se prikupi i onda, kada stanete pred ogledalo da se brijete, trebate imati snage i hrabrosti da sebe pogledate u odrazu i da kažete - evo, ja, moralna gromada zemlje Srbije, Zoran Krasić, čovek koji je prevaspitao posrnulu planetu, stojim ponosno pred ovim ogledalom i kažem – ovo su moje reči, ovo su moja dela, ovo je moja politička biografija, ponosan sam čovek. To kada uradite, gospodine Krasiću, onda se prijavite da pišete knjigu o Otporu.

Poštovana gospođo predsednice, poštovana gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, poštovani građani Srbije, ovo je replika, za one koji ne razumeju Poslovnik.
Razumem opsesiju gospodina Zorana Krasića Otporom, razumem opsesiju Zorana Krasića Miodragom Đidićem, razumem opsesiju gospodina Zorana Krasića i predsednikom Republike gospodinom Borisom Tadićem. Ali, gospodine Krasiću, držite se vi tog Malog Mokrog Luga, možda tamo možete da pređete cenzus. Sa takvom retorikom u Srbiji ne možete da pređete cenzus ni u Negotinu, ni u Aranđelovcu, ni u Vrnjačkoj Banji. Vi ste na stabilnih dva posto.
Kao što kaže gospođa Nataša Jovanović, znaju građani Srbije ko ste vi. Džabe se vi 10 godina borite, ne protiv nas, nego za vlast, ali se ne zaboravlja ono što ste vi uradili kada ste bili na vlasti.
Vas, drage moje kolege, da podsetim, EU je kazala jasno i glasno da je u carini napravljen najveći pomak i za to je zaslužan niko drugi do Miodrag Đidić i njegov potpis i te kako važi i u toj EU i i te kako važi u ovom parlamentu i u gradu Kruševcu, iz koga dolazim.
Gospodine Krasiću, tačno je da reforma pravosuđa nije baš najbolje ocenjena u EU. Da su sprovedeni postupci protiv vas, koji se vode, onda biste bili tema crnih hronika i znali bi građani Srbije koji prate crnu hroniku za vaše ime mnogo bolje nego oni koji prate sednice Skupštine, jer vi ste, kao ministar optuživani za najteža krivična dela, dok ste bili ministar u ovoj zemlji.
Nemojte nama sada držati moralne pridike, jer zna Srbija ko ste vi, 110 godina da idete u Mali Mokri Lug i da se borite za vlast, neće vam građani Srbije zaboraviti, bićete na stabilnih dva posto i to vam je ocena vašeg političkog učinka: sedi – jedan. Pitaćemo vas još.