Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://test.otvoreniparlament.rs/poslanik/9821">Srđan Milivojević</a>

Srđan Milivojević

Demokratska stranka

Govori

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u mojoj ruci se nalazi Ustav Republike Srbije i imam dva izdanja, oba su pisana ćirilicom, a ćirilica nije baš komplikovano pismo, ima 30 slova.
Ovo suštinsko nepoznavanje Ustava Republike Srbije, čak i javljanje za diskusiju od strane određenih poslanika, više govori o tim poslanicima, njihovoj političkoj ideji, opciji, nego o zakonu koji se danas nalazi na dnevnom redu.
Zaista ne razumem poslanike koji nisu pročitali Ustav Republike Srbije, nisu pogledali preambulu tog ustava, a pogotovu što nisu pročitali peti deo koji kaže – uređenje vlasti, pa im se onda čini da ovom zemljom upravlja neko sa strane, da se krši Ustav, pa im se čini da u vreme kada su oni, ne upravljali, nego vladali ovom zemljom, da je tada teklo med i mleko, mleko je bilo kiselo, a meda nije bilo, i onda kao glavnu argumentaciju za poboljšanje situacije u zemlji, vide isključivo i samo – šta: svoj povratak na vlast. Čim se oni vrate na vlast, čim im građani Srbije ukažu poverenje, rešiće se svi problemi u ovoj zemlji.
Zahvaljujem na proračunu da će DS upravljati ovom zemljom 10 godina, kako, kažete vi, upravljate i vladate 20 godina ili 10 godina, a ja ću samo da vas podsetim, mi smo odgovornost za upravljanje ovom zemljom preuzeli 2008. godine.
Hvala vam što predviđate svoju slabost i nesposobnost da napravite neku promenu, pa nas vidite na vlasti do 2018. godine. Moram da vam kažem, o tome ne odlučujete vi, o tome odlučuju građani ove zemlje na slobodnim demokratskim izborima, koji su se prvi put u Srbiji desili na današnji dan.
Kada govorimo o dnevnom redu, zaista nisam razumeo amandmane o kojima su pričale moje kolege, samo sam razumeo da im smeta Ustav, da nisu razumeli uređenje vlasti, ko postavlja predsednika Vlade, ko postavlja Vladu i to su govorili u svojoj diskusiji i samo na te navode svojih političkih protivnika u ovoj sali pokušavam da odgovorim.
Dakle, nisam razumeo nijedan vaš amandman. Nisam razumeo suštinu vaše kritike ovog zakona, baš kao što to nisu razumeli ni građani Srbije. Svoje nerazumevanje iskazujem u ovoj sali, građani Srbije to nerazumevanje iskazuju na izborima. Vi, podsetiću vas, ne prelazite cenzus širom Srbije na lokalnim izborima.
Dakle, to udruženo nerazumevanje i građana i moje zavređuje da moram da vam odgovorim da nisam razumeo vaše amandmane i vašu kritiku ovog zakona, ali sam razumeo da za sve loše što se dešava ovoj zemlji vama je izgleda kriv narod. Ako ne možete da promenite sebe, probajte da promenite narod, ali mislim da je to jako težak posao.
Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo iz Ministarstva odbrane, danas na dnevnom redu imamo izmene i dopune Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi. Raspravljamo o amandmanu koji kaže – predsednik Republike, na predlog ministra odbrane i uz prethodnu saglasnost radnog tela Narodne skupštine nadležnog za pitanja odbrane i bezbednosti, može skratiti trajanje služenja vojnog roka za određenu partiju vojnika, a najviše za 15 dana.
Kada sada čujem diskusije nekih svojih prethodnika, u jasnoj sam nedoumici da li ovde raspravljamo o pristupanju Srbije NATO paktu ili o ovome što sam vam malopre pročitao? Očigledno je da neki moji prethodnici pokušavaju da ovu raspravu svedu na raspravu o pristupanju NATO paktu. Pri tome, teško im je da pogledaju danas više puta citirani Ustav Republike Srbije, peti deo, odeljak uređenja vlasti, odeljak broj 2. - predsednik Republike, gde zaboravljaju da predsednik Republike članom 112. Ustava Republike Srbije predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu. Predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije.
U tom kontekstu nekima je smetalo što je predsednik Republike bio u Crnoj Gori. Zaboravljaju da je Crna Gora postala inostranstvo baš za vreme kada su oni upravljali ovom zemljom i kada su oni vodili jednu agresivnu kampanju protiv odluke građana Crne Gore na referendumu da se izjasne o svojoj nezavisnosti.
Da li će predsednik Republike Srbije otići u Crnu Goru i podržati njihove evropske integracije? Da li će ih on podržati tamo u NATO procesima koje vodi Republika Crna Gora, nije stav da se raspravlja i nije mesto da se raspravlja u ovom parlamentu. Predsednik Republike predstavlja Srbiju u inostranstvu. O pristupanju Crne Gore u NATO pakt može da raspravlja crnogorski parlament.
Ovde bih se zahvalio predsednici Skupštine što je jasno i precizno definisala dokument koji je usvojila ova Skupština kroz rezoluciju. Takođe bih podsetio da između doktrine i prakse, između onoga što se govori u Skupštini i onoga što se govori na predizbornim skupovima, onoga što se radi kada se dođe u poziciju da se upravlja ovom zemljom, od strane nekih stranaka postoji velika razlika i veliko razmimoilaženje.
Kao što je gospodin Šutanovac kazao, prvi vojnici su u Avganistan otišli ne za vreme mandata ove ili prethodne Vlade, već malo pre toga. Prvi NATO avioni, američki avioni sleteli su na Batajnički aerodrom, ne za vreme mandata ove Vlade, već za vreme mandata jedne druge Vlade.
Prema tome, ja bih da vratim raspravu u kontekst onoga o čemu se vodi po dnevnom redu, a kada bude tema NATO pakt i odnosi NATO pakta, možemo na tu temu da raspravljamo. Ako želite tu sednicu posvećenu tome, izvolite Odbor za bezbednost i odbranu, pa nametnite tu temu, pokažite inicijativu.
Ono što je najvažnije, nemojte nama stavljati u usta reči koje nismo izgovorili i stavljati nam u usta izjave koje nismo dali, stanite iza svojih dela kao što ste stali 2006, 2004. godine, budite iza svojih dela i sada, a vi koji dobacujete, bolje bi vam bilo da se zapitate, vi koji dobacujete, ja ću vas podsetiti, Srbija sada možda ide u NATO, ali kada ste vi vladali ovom zemljom NATO je ušao u Srbiju, a ne Srbija u NATO.
Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ali pre svih, poštovani građani Srbije, ima nas malo u ovoj sali koji pamtimo i nešto više od 1994. godine i znamo kako su se neke druge političke stranke zalagale za profesionalizaciju vojske i kakav su odnos imale prema Vojsci Srbije, i kakav su imale uopšte odnos prema odbrani ove zemlje.
Biću slobodan da citiram neke rečenice koje se takođe tiču odnosa prema vojsci, prema profesionalizaciji vojske. Podsetiću na neke činjenice iz istorije Srbije, kada je reč o Vojsci Srbije i odbrani ove zemlje.
Za početak, ne tako davno, pre 20 godina, a možda malo više, jedna politička stranka je organizovala protest ispred američke Ambasade i skupljala dobrovoljce za rat, za pravedni rat u Iraku, ta se politička stranka i dan-danas zove SRS. Ta ista stranka, koja se zove SRS, ima svog lidera koji je sa američkom zastavom mahao ispred američke ambasade i podržavao (Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da vaše izlaganje dovedete u vezi sa temom dnevnog reda)... samo pričam o odnosu prema vojsci, izvinjavam se.
Pozivao je vojsku tadašnje JNA da se priključi dobrovoljcima i pravednim američkim naporima u obračunu sa režimom Sadama Huseina u Iraku. Ta ista politička stranka je imala lidera koji kazao - da sam komandant vojske, najpre bih naredio armiji da povuče trupe i naoružanja iz područja današnje Slovenije. Onda kaže – i omogućio otcepljenje Slovenije. Zatim bih naredio amputaciju Hrvatske i povlačenje armije i naoružavanje na liniji Karlovac, Virovitica itd.
Pre nego što vidite trn u našim očima, pogledajte bukovu šumu sopstvenim očima i onda se zapitajte gde ste bili i šta ste radili. Pamćenje građana ove zemlje doseže malo dalje od 1994. godine i malo dalje od 1991. godine. Prošli put sam vam preporučio da slušate "Mozaik vremena", emisija na Radio Beogradu je satkana od reči i dela mnogih ljudi. Nažalost, pamte se i nedela nekih ljudi. Zbog tih nedela neki ljudi i dan-danas odgovaraju.
Kada govorimo o vojsci Srbije, molim vas da o vojsci Srbije govorite sa dužnim poštovanjem, da o Vojsci Srbije govoriti kao instituciji koja uživa, uz SPC, najveće poverenje građana ove zemlje. Niko u ovoj zemlji nije došao sa idejom da upropasti vojsku Srbije, niti da je dovede u položaj u koji je bila 1995, 1996. 1998, 1999. godine. Ovde smo sa namerom da od vojske Srbije napravimo modernu vojsku koja će odgovoriti izazovima 21. veka.
Kada taj posao radimo, nikada nećemo zaboraviti kako su neki drugi kada su bili u opoziciji imali odnos prema toj vojsci. Nikada nećemo zaboraviti da je ta vojska bila poligon za političko delovanje raznih neiživljenih ambicija. Danas je vojska oslobođena svake politike. Danas je vojska pod parlamentarnom i civilnom kontrolom. Danas je vojska institucija koja uživa najveće poverenje građana ove zemlje.
Taj posao nije napravljen preko noći. Taj posao pravimo i sada. Ovim zakonom od vojske pravimo instituciju koja će uživati poverenje svih građana ove zemlje.
Majke Srbije nikada više neće svoju decu slati u ratove, nego će eventualno slati u vojsku one koji budu želeli da idu u vojsku. Znaće da su u toj vojsci njihova deca bezbedna, da su sigurna i da će se njihova deca iz te vojske vratiti kao živi, zdravi i normalni ljudi.
To je posao koji ova stranka radi. To je posao koji DS i ova vlada, kao i ministar rade.
Onima koji imaju nameru da od vojske prave onu vojsku koja će se kititi ovakvim rečenicama – svaki Srbin kada se rodi, rodi se kao vojnik. To zna i Evropa. Mnogi su ovde na Balkanu platili gorka iskustva zato što su potcenjivali srpski narod. Ne verujem da će se neko naći tako brzo da nam nasilno nameće neka rešenja koja nisu u skladu sa našim nacionalnim interesima. Ako jedna bomba padne na bilo koji srpski grad, goreće Rim, Berlin, Beč. To su reči vašeg lidera SRS, a ne moje.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas, o temi dnevnog reda.)
Dakle, da vas ne podsećam na ono što ste govorili i radili, to građani Srbije jako dobro znaju, znaju cenu koju smo zbog tog vašeg rada platili. Srbija nema mogućnosti da dva puta plaća tu cenu, zato se opredelila za DS i ovu viziju moderne Evropske vojske koja će sarađivati kao odbrambeni bedem Evrope, a ne biti neka sila koja će se konfrontirati sa čitavim svetom zarad vaših nekih promašenih političkih ciljeva.
Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministar, poštovana gospođo Mesarović, imam obavezu kao jedan od učesnika građanskih protesta tokom 90-ih i 2000. godine da postavim nekoliko pitanja koja se tiču tog perioda, pa me zaista zanima, a verovatno i građane Srbije, da dobiju odgovor – dokle se došlo sa istragom oko slučaja sudije Simeunovića?
Želim takođe da dobijem odgovor kao član DS i kao član "Otpora", šta se zaista dešavalo i da li ćemo dobiti odgovore o političkoj pozadini i protestu Jedinice za specijalne operacije i da li ćemo zaista ikada dobiti sva saznanja o tom događaju koji je bio uvod za ubistvo premijera Zorana Đinđića i da li ćemo imati izveštaje, da li ćemo otvoriti ikada istragu u ovoj zemlji o tom vrlo značajnom događaju koji je prethodio ubistvu Zorana Đinđića?
Takođe, voleo bih da dobijem odgovor, mada ste već u jednom delu odgovorili na to pitanje, da li će se voditi disciplinski postupci protiv ljudi koji su doveli do zastarevanja određenih sudskih postupaka, a tu mislim i na sudski postupak protiv Marka Miloševića?
Na kraju, imam pitanje koje zanima sve građane ove zemlje, s obzirom da smo ovde često optuživani za raznorazne stvari sa kojima DS nema dodirnih tačaka, ali smo mi ona stranka koja je donela Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom, da nam kažete kolika je vrednost do sada oduzete imovine, da kažete koliko se novca slilo u državni budžet i da to saznanje predočite građanima Srbije.
Kao narodni poslanik vam na tome čestitam jer vi ste nosioci borbe protiv organizovanog kriminala i nosioci svih rizika koje ta borba podrazumeva. Zahvaljujem se.
Izvinjavam se što sam postavio pitanje koje je zahtevalo opširniji odgovor u drugom delu, pa ću iskoristiti priliku da u ovom dopunskom pitanju postavim i zatražim odgovore na pitanje šta je sa slučajem sudije Nebojše Simeunovića i da li će se i kada povesti istraga o političkoj pozadini Jedinice za specijalne operacije i da li ćemo tu imati neka nova saznanja?
Poštovani gospodine ministre, časni oficiri i ponosna Vojsko Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, ali pre svega, građani Srbije, evo u ove sitne sate da malo rezimiramo sve ono što smo čuli, a mnogo toga smo danas čuli.
Prvo, da krenemo od tradicije. Interesantno je, preostale kolege u sali, to poimanje naše tradicije, kako ko vidi srpsku istoriju i srpske tradicije. Tradicija je po nekima samo ono što nama odgovara u ovom trenutku, što odgovara toj političkoj stranci i toj političkoj ideji. Kada se ovde govori o tradiciji na takav način da se uopšte ne poznaje srpska istorija, istorija vojske i nastanak Vojske Srbije.
Neki tradiciju traže kod Obrenovića, drugi istorijske korene traže kod Karađorđevića, zaboravljaju da je zemlja Srbija imala svoju istoriju i pre Karađorđevića i pre Obrenovića, pogotovu pre njihovog ulaska u politički život ove zemlje i osnivanja njihove političke stranke. Sada traže slične političke stranke kroz istoriju koje su možda imale slično ime, ne bi li se napravio kontinuitet sa tim političkim idejama i tek tu se pravi jedna groteska, da ne kažem, humoreska od jedne vrlo ozbiljne teme.
Ima li uopšte grada u Srbiji koji je vezan više za vojsku od grada Kruševca? Ne zbog toga što smo mi grad koji je vezan za 1389. godinu i Kosovski boj, imali smo mi vojsku i pre toga, ali da vas podsetim da kada smo u ovoj sali slušali istoriju srpske vojske zaboravljalo se da je Srbija učestvovala u ratovima i pre Nemanjića, i za vreme Prvog srpskog ustanka i Drugog srpskog ustanka, pa se mnogo toga zaboravilo.
Skratiću svoje izlaganje i neću preostale predstavnike opozicije, a malo ih ima, podsećati na to što kada govorimo o tradiciji ne poznaju tu tradiciju.
Kaže Čolaković da govorim o zakonu. Sve je ovo o zakonu. Hoću da kroz jedan segment pozivanja na tradiciju ponovo podsetim na jednog Kruševljanina, despota Stefana Lazarevića. Despot Stefan Lazarević je poznat i kanonizovan na 500. godišnjicu svoje smrti 1927. godine, a bio je čovek koji je bio prinuđen da bude u vazalnoj vojsci kod ubice svog oca, kod sultana Bajazita, da se za njegov interes bori sa srpskim vitezovima, da on hrabrošću zadivi Mongole u bici kod Angore, da nakon toga pristupi u vazalni odnos kod ugarskog kralja Žigmunda i danas bi taj verovatno bio nazvan stranim plaćenikom od strane onih koji na ovaj način tumače srpsku tradiciju, imaju poimanje nužnosti da se u jednom istorijskom trenutku pod određenim istorijskim okolnostima Srbija izbori za svoj opstanak.
S druge strane, kada govorimo o despotu Stefanu Lazareviću, podsetiću samo da je on lično od vizantijskih vladara dobio tu titulu despota, a ona je odmah ispod carske. U svojoj biografiji je upisao učešće u nekoliko ratova na strani Turaka, u nekoliko borbi i bitaka na strani ugarske krune i na kraju se borio i izborio da se Srbija očuva nakon kosovskog poraza.
Šta kazati o nepoznavanju činjenica da je prvi ministar vojni u Srbiji bio Francuz, da smo 1861. godine dobili mondena za ministra vojske. Šta kazati da smo zbog nepoznavanja činjenica, da smo zbog Zakona o stajaćoj vojsci donetog januara 1883. godine imali Timočku bunu.
Znači, onoga trenutka kada smo profesionalnu plaćeničku vojsku zamenili tom našom tradicionalnom vojskom, jer za nas tradicija počinje tek 1883. godine, Srbija je ušla u međusobni obračun, jer smatrala je da je stajaća vojska nešto loše, a da je profesionalna vojska nešto dobro, pravo, iskreno.
Sada opet imamo posle 100 i nešto godina tu dilemu - da li je sada dobro da se vrati profesionalna vojska, a ne stajaća? Sada se pozivamo samo na srpsku tradiciju, a ta naša tradicija počinje od 1883. godine.
Sve ovo što sam sada govorio to je, dame i gospodo, zanemarljivo, to nije bitno, to se nije desilo u istoriji, jer to odgovara određenim političkim opcijama.
Godine 1867. godine donet je Zakon o prijemu stranih oficira u Vojsku Srbije, jer ko je činio osnovu oficira Vojske Srbije. Prve odredbe stajaće vojske mi smo u Srbiji dobili za vreme Miloša Obrenovića 1827. godine i to su bili Rusi posle Jedrenskog mira. Mogu sad da govorim o mnogo tradicija, ali nema predstavnika opozicije. Svoje izlaganje ću skratiti.
Moram zaista da prokomentarišem, ni od koga ko se zalaže za tradicionalne vrednosti u ovom sali nisam čuo pohvalu što se uvode vojni sveštenici, ja vam na tome čestitam, gospodine Šutanovac, ja sam pravoslavni hrišćanin, pripadam duhovnom bratstvu Sv. Đorđa, to je hram u Kruševcu. Zaista sam veoma srećan i ponosan što je ova DS zaslužna da mi konačno imamo vojne sveštenike.
Na kraju, kad već govorim o Kruševcu, dozvolite mi da vam kao Kruševljanin zahvalim što ste vi imenom i prezimenom, kao Dragan Šutanovac, 1,2 milijarde dolara doneli u ovu zemlju kroz promociju vojne industrije ove zemlje. Kad građani Srbije čujete da neka vojna fabrika radi u Srbiji, znajte da je to zasluga gospodina Dragana Šutanovca.
Kad idete na posao i to će raditi, gospodine Jojiću, kad odete na posao i primite platu, znajte da se neko svojim ličnim autoritetom postarao da ta fabrika radi, bilo da je reč o "Slobodi" u Čačku, bilo da je reč o "Krušiku" u Valjevu ili "14. oktobru" u Kruševcu. Nisam čuo ni reč pohvale o tome.
Nisam čuo ni reč pohvale o tome da u trenutku kad Srbija na svaka dva meseca traži po svetu novac za penzije, plate, neko kaže, to je reformisana vojska, to je reformisana vojna industrija, na to možemo biti ponosni.
Svoje izlaganje ću završiti činjenicom da smo ne tako davno imali vojsku kao instituciju koja je doživela najmanje poverenja građana ove zemlje. Danas je Vojska, uz Srpsku pravoslavnu crkvu, institucija kojoj najveći broj građana ove zemlje veruje, jer ako neko misli da se to desilo preko noći, čarobnim štapićem, hokus-pokus preparatima, to se desilo danonoćnim radom, donošenjem ovakvih zakona, povratkom ugleda vojske u svetu, međunarodnim angažovanjem naše vojske u međunarodnim mirovnim misijama, učešćem gde su ti momci osvetlali obraz Srbije i pokazali šta je i kako treba da izgleda srpski vojnik u 21. veku.
Ovaj zakon omogućava da imamo te vojnike koji će ponovo proslaviti zemlju Srbiju, ne samo u Srbiji već širom sveta, isključivo u mirovnim misijama.
Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ali pre svega poštovani građani Srbije, kada donosimo zakone u ovoj skupštini vodimo se sa nekoliko važnih maksima i važnih principa. Pre svega, kada donosimo zakone, donosimo zakone tako da vodimo računa da ugasimo onu žeđ i potrebu za stvaranjem boljeg čoveka, jer zakon pre svega treba da stvara boljeg čoveka, zatim humanije društvo i na kraju zakon mora da stvara racionalniju državu. Ali, uvek treba voditi računa da će volja države biti jača od navike pojedinaca i to se uvek iskazuje i izražava kroz jedan zakon.

Međutim, danas kada smo donosili zakone i kada smo slušali razna obrazloženja ovih zakona imali smo priliku da u jednom kratkom izlaganju pojedinih poslanika preživimo one stare dobre 90-e i da se prisetimo kako su ove oblasti bile uređene u vreme opšteg haosa, kada ništa u ovoj zemlji nije bilo uređeno. Apsolutno sam uveren da su dobacivanja mojih kolega, to jasno naznačava, da su ove dve oblasti savršeno dobro uređene tako da se iz sivih tokova novca, od šverca duvana, od kockanja, od organizovanja ilegalnog kockanja, organizuju mnoge nelegalne aktivnosti u ovoj zemlji.

Kada država i kada određene političke stranke i većina reši da uredi ove oblasti kroz zakone i zakonsku regulativu, uvek usledi kritika onih koji iskazuju žal za starim dobrim vremenima, kada je svako mogao da radi šta hoće i kada je svako mogao da od šverca cigareta izdržava sebe, svoju političku stranku, svoje političke ideje i svoje političke ambicije.

Govoriću o oba zakona. Pre svega želim da kažem da je za 10 godina demokratske vlasti, koja nije baš imala jasan kontinuitet u tih 10 godina, došlo do uređenja tržišta duvana, od jednog haosa gde ste cigarete kupovali na ulici a niste znali od koga ih kupujete i gde taj novac završava, da se došlo do situacije da za svaku prodatu paklicu cigareta sledi fiskalni račun i da uz tu paklicu cigareta ide akcizna markica i da svakoga trenutka svaki građanin zna koliko je novca dao državi od svake popušene cigarete i šta se sa tim novcem radi. To je velika prednost uređenih društava i uređenih država.

Možemo se sporiti oko toga kako taj novac treba rasporediti i kome ga treba dati, ali svakako ne možemo kazati da je loše to što živimo u uređenom sistemu vrednosti, u uređenom društvu kada su tri najveća svetska proizvođača cigareta prisutna na tržištu Srbije, kada imamo i domaćeg proizvođača cigareta i kada imamo, sa druge strane, uređenu oblast iz koje se nekada iz sive emisije, iz sivih tokova novca finansiralo sve i svašta u ovoj zemlji, od ubistava političkih protivnika, batinjanja političkih protivnika na ulici, batinanja studenata, pa do raznih drugih aktivnosti, uključujući i ratove.

Kroz ovaj zakon, koji danas imamo na dnevnom redu, imamo određene izmene i te izmene pokazuju da zakon živi kroz praksu i da mi prihvatamo posle šest ili sedam godina primedbe i sugestije onih ljudi, jer smo na određen način uredili ovu oblast, tako da se sada glavna stavka u zakonu o izmenama Zakona o duvanu odnosi na mogućnost da se cigarete transportuju zajedno sa nekom drugom robom samo ako ne utiču na kvalitet druge robe i ako ne menjaju organoleptička svojstva te robe. Time smo izišli u susret onim drugim ljudima i distributerima, time smo izašli u susret i privredi, jer želimo da pojeftinimo određene usluge i od toga će korist imati samo građani ove zemlje.

Želim da kažem nešto i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću. Nekada je ova oblast bila oblast kojom su se bavile kriminalne grupe. Nekada je ova oblast služila isključivo za finansiranje mafije, za finansiranje kriminala, za finansiranje ilegalnih aktivnosti, ali, nažalost, i za finansiranje određenih političkih stranaka koje su kroz svoju diskusiju iskazale žal za starim dobrim vremenima, za njih dobrim, ali, znate, kada je nešto dobro samo za nekoga a za sve normalne ljude u ovoj zemlji – zlo, onda to govori o tome kome je to dobro a manje govori o onome kome je to vreme bilo zlo.

Kada govorimo uopšte o izmenama Zakona o igrama na sreću, želim da podsetim da smo nekada imali samo 300 registrovanih uplatnih mesta, a da ih danas ima preko 1.300, ne zato što je poraslo interesovanje građana Srbije za kocku, nego zato što je država uredila ovu oblasti i od te oblasti se danas finansiraju razne druge socijalne aktivnosti u ovoj zemlji. Postavlja se pitanje – šta je to kocka? Da li je kocka kada neko igra loto, kada neko kupi srećku Držane lutrije Srbije, ili je kocka kada neko odlazi u kladionicu i uplaćuje tiket ili je kocka kada neko igra rulet? To su sve igre na sreću. Igre na sreću su oblast koju je država Srbija rešila da uredi onako kako to rade civilizovane zemlje.

Imam nekoliko primedbi na prethodna izlaganja, pre svega, kada govorimo o članu 2. ovog zakona, gde se kaže da će se deo sredstava koji je prihod budžeta Republike Srbije u iznosu od 40% koristiti za finansiranje "Crvenog krsta Srbije", Organizacije osoba sa invaliditetom i drugih udruženja, čiji je cilj unapređenje socijalnog, ekonomskog i društvenog položaja osoba sa invaliditetom. Moje kolege su imale primedbu da novac treba davati isključivo organizacijama udruženja invalida, a nikako nekim drugim organizacijama koje vode brigu o njima, jer, navodno, ''tuđa ruka svrab ne češe'' i niko bolje ne poznaje problematiku osoba sa invaliditetom do njih samim. Smatram da postoje mnoge organizacije u Srbiji koje i te kako vode računa o osobama sa invaliditetom, a, sa druge strane, imaju sveobuhvatno polje delovanja.

Tačno je, bilo je u Srbiji u proteklom periodu raznih zloupotreba, raznih igara na sreću, pa i raznih humanitarnih fondova, svedoci smo toga i u nedavnoj prošlosti. Ali, znate, to vam je kao kad idete na fudbalsku utakmicu: ljudi na fudbalsku utakmicu ne idu zato što će neko dobiti crveni karton, već idu zbog lepih poteza, dobrih golova, atraktivnih poteza, dobre i efikasne igre i, u toj fudbalskoj utakmici traže ono najbolje na šta žele da se ugledaju, i zašto se vezuju za tu fudbalsku utakmicu, a ne ono nešto najgore. Možemo sada ovde izneti sijaset najgorih primera zloupotrebe humanih fondova, ali šta je sa onim najboljim primerima, koji su i te kako pomogli određenim osobama sa invaliditetom? Šta je sa onim najboljim primerima onih ljudi koji su odvojili svoje vreme, svoj novac i pomogli i uredili tu oblast?

Ovde se vrlo zlonamerno citirao član 14. gde se kaže – da će ostale klasične igre na sreću imati najmanje 10% od ukupne vrednosti primljenih uplata za učestvovanje u igri, i tih 10% je bila tema diskusije određenih poslanika, gde su oni tvrdili da je to tačno 10%, a u zakonu kaže – najmanje 10%. Velika je razlika između reči ''najmanje 10%'' i striktne odrednice ''samo 10%''. Jer, najmanje 10% ne kaže koliki je maksimum, maksimum može biti do 50%.

Ono što mogu da prihvatim kao kritiku i moram da je izrazim i ja, kada je reč o izmenama ovog zakona o igrama na sreću, to je član 28. Mogao je ovaj član preciznije da se formuliše, jer, kažu, u članu 68. stav 1 – reči 180 evra godišnje zamenjuje se rečima ''25 evra mesečno''. Moglo je tu da se doda – u dinarskoj protivvrednosti i po srednjem kursu NBS na dan uplate, jer je, ipak, dinar sredstvo plaćanja u Srbiji. Možda to, pošto su mnogi opozicioni poslanici intervenisali amandmanima, može da se prihvati.

Na kraju, čuli smo i nekoliko veoma interesantnih tumačenja od strane određenih ljudi iz opozicije, koji su se maltene izrugivali činjenici da su ova dva zakona ,u stvari, a pogotovo izmene i dopune Zakona o duvanu, rezultat, one, ''giljotine propisa''. Time ću i završiti svoje izlaganje.

Dobrota i pravda su najviši ciljevi zakona. Pisci zakona moraju gledati dalje od svog vremena. Ako vam smeta giljotina propisa, kazaću vam samo nešto što sam čuo na pijaci u Kruševcu kada sam razgovarao sa građanima koji su komentarisali giljotinu propisa. Oni su mi kazali – dobra je giljotina propisa, ali Francuzi su nekada u svojoj istoriji imali i ''giljotinu zakonodavaca'' za one loše zakone.

Mislim da je dobro da kroz ove zakone uredimo ove oblasti po meri svakog građanina i po meri civilizovane i razvijene države. Sa ovim zakonima, Srbija ne pravi nikakav trošak u budžetu. Sa ovim zakonima Srbija popravlja svoju budžetsku sliku i sa ovim zakonima Srbija stvara jedno bolje, modernije i civilizovanije društvo, humanije društvo i svakako omogućava ljudima da budu bolji ako to žele.

Zahvaljujem vam i pozivam vas da i vi budete bolji ako to želite i da glasate za ove zakone. Hvala. (Aplauz)
Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ali pre svega poštovani građani Srbije, dakle, ne mogu da prihvatim da bi prodaja JAT predstavljala prodaju vazdušnog prostora Republike Srbije. Vazdušni prostor je vazdušni prostor Republike Srbije, a JAT je Jugoslovenski aviotransport, odnosno avio-prevoznik. To jedno sa drugim nema mnogo veze ni logike.
Prodaja avio-prevoznika je poželjna ako će se naći dobar strateški partner i ako vi znate da će neko unapred da ga kupi i ako unapred licitirate ovoga trenutka da će neko iz Turske kupiti JAT, verovatno imate neka saznanja koja ima Vlada u senci.
Vlada Republike Srbije ovoga trenutka takva saznanja nema. Da li to govori o radu Vlade Republike Srbije? Ne. To više govori o vama, nego o radu Vlade Republike Srbije, jer nameru da prodate vazdušni prostor, to ste kazali vi, a nije kazao niko iz vladajuće većine i niko iz Vlade Republike Srbije.
Dakle, još jedanput podvlačim, kao što prodaja NIS, Naftne industrije Srbije, nije značila da smo mi prodali Republiku Srbiju Rusima, nego smo prodali NIS, tako i prodaja JAT ne znači da prodajemo komad teritorije Republike Srbije ili vazdušni prostor Republike Srbije, već samo prodajemo avio-prevoznika.
Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj rebalans budžeta nam na neki način pokazuje i oslikava, ne samo efekte svetske ekonomske krize u Srbiji, već u čitavom svetu, jer kroz ovaj budžet mi možemo sagledati kako se kriza reflektuje i kako ona izgleda u Srbiji i koje su razmere te krize.
Neki koji su najglasnije pričali o rebalansu budžeta, neki koji najverovatnije grde ekonomsku krizu Vlade, neki koji najglasnije kukaju nad socijalnom patnjom i sudbinom srpskog naroda i države Srbije, u stvari kroz kritiku ovog budžeta predlažu jedno jedino rešenje za izlazak iz krize, a to je njihov povratak na vlast.
Oni prosto kažu građanima – samo vi glasajte za nas, samo nam dajte šansu i mogućnost i sve ćemo mi probleme rešiti. Kada kažemo – građani Srbije, mi takvi kakvi smo u opoziciji, mi tada mislimo o novčaniku građana Srbije. Mi kada kažemo građani Srbije, mi mislimo kako ćemo ponovo zasesti u fotelje državnih preduzeća i kako ćemo ponovo tu o trošku države Srbije plaćati štampanje knjiga, poslovne ručkove.
Neki su, znate, kada su upravljali ovom zemljom, a pogotovu njenim javnim preduzećima i kada su bili ministri, zvali – kaznena ekspedicija, jer posle u kaznenim ekspedicijama u nekim mestima negde nešto ostane i u nekim javnim preduzećima nešto ostane. Posle tih koji su najglasniji danas i koji najglasnije kukaju, ništa ostalo nije, sem enormnih dugova, milionskih zloupotreba, pljačke, otimačine, svega što je bilo državno, narodno, što je bilo opšte dobro, to je pretvoreno u lično dobro.
Građani Srbije, legitimno pravo svakoga je da na političkoj sceni Srbije proba da se socijalnom demagogijom dodvori biračima. Ako neko misli u ovoj sali da neko iz Vlade Republike Srbije ne zna razmere krize, da neko ko sedi ovde u vladajućoj većini nije svestan toga kako građani žive, taj se ruga samom sebi, a ne građanima Srbije i nama.
Mi ne živimo ni u Pakistanu, ni u Moskvi, ni u Tokiju, već u gradovima Srbije odakle dolazimo svakoga dana i svakog dana se srećemo sa građanima.
Kada predlažemo rebalans budžeta, mi sagledavamo šta možemo, kako i gde pravilno rasporediti i raspodeliti da bi te efekte krize, pre svega, osećali najbogatiji, pa tek onda najsiromašniji.
Naravno da krizu uvek osećaju najsiromašniji, pa tek onda najbogatiji, ali naravno da kada neko vodi odgovornu socijalnu politiku, on se trudi da sa deset prstiju začepi stotinu rupa i nekada je to nemoguća misija i nekada uvek neko ostane uskraćen.
Voleo bih, znate, da mi ovde posluže kačamak i žutu proju, a ja da kažem, hoću princes-krofne, ali nema, jer ovde imamo ono što imamo i to što imamo možemo podeliti onako kako delimo.
Hajde kada ste toliko pametni i dobri, evo da vam dam ovaj prazan papir, pa da kažem, dajte vaš predlog budžeta, i šta ćete mi vratiti? Isti takav prazan papir, jer tabula raza, to je politika demagogije. Nema tu..
(Željko Tomić: Replika.)
Znači, zaista ne razumem zašto protestujete. Zaista ne razumem, dajte bolji predlog budžeta, ne, vi samo dajete kritiku budžeta.
Uostalom, prepuna je Srbija onih političara koji stalno kukaju dajte nam šanse, stvorite nam uslove, dajte nam mogućnosti, pa ćete videti šta znamo, možemo, koliko umemo, koliko hoćemo. U stvari najbolje izgledaju tada, dok se tako izražavaju, tako dodvoravaju biračima.
Inače, bolji uslovi i šanse samo ih kompromituju, jer ti isti koji su imali prilike da budu na vlasti, u mnogo bolja i srećnija vremena kada nije bilo svetske ekonomske krize, nisu pokazali da išta drugo znaju sem da troše sopstveni novac i novac građana Srbije i novac iz budžeta Republike Srbije da bi opstali na vlasti. Ne za opšte dobro, nego zarad opstanka na vlasti.
Razlika između nas i njih je u tome što mi danas imamo zaista tešku ekonomsku krizu, ne kao izgovor i kao opravdanje već kao stvarno i činjenično stanje koje i te kako otežava, pre svega život običnih ljudi, pa tek onda funkcionisanje Vlade i funkcionisanje drugih institucija ove zemlje.
S druge strane, kada su neki drugi u ovoj sali koji danas, kažem najglasnije kukaju nad sudbinom Srbije i nad ekonomskom situacijom, bili na vlasti, čitav svet je uživao u blagostanju, a kriza je bila samo kod nas i oni su bili generatori krize. Oni su bili ti koji su krizu stvarali i podsticali, jer samo su u vremena krize znali da opstanu na vlasti suviše kratko, ali su bili na vlasti.
E, sad kako neko misli da može da napravi ekonomsko blagostanje u mnogo težim okolnostima danas, nego što su to okolnosti kad je bio na vlasti? Kako neko ko je u opštem blagostanju proizveo enormnu ekonomsku krizu, danas misli da sa tim znanjem, tim sposobnostima i tim mogućnostima može bolje da upravlja ovom zemljom? Pa nikako. I toga su svesni i oni. Zato samo sede i kritikuju ali ništa ne predlažu. Nikada nikakvog predloga, samo kritika. Ništa ne valja, sve je propalo. Sve se raspalo.
Tu postoji jedno životno iskustvo, koje treba podeliti sa građanima Srbije. Kad čujete te što samo kukaju i nariču i kažu da ništa ne valja, građani Srbije, od njih se ničemu ne nadajte u životu, samo tako možete dobiti više, ako glasate eventualno za njih. Ako ništa ne očekujete od njih, ništa nećete ni dobiti. Pa ćete se prijatno iznenaditi ako mrvicu nečega dobijete, ali vaša mrvica, biće njihova gromada. Njihova stena.
Nažalost, ta stena pritiska danas budžet Republike Srbije i pritiska novčanik svakog građanina ove zemlje. To su ostaci sa kojima se mi suočavamo. Kada kažemo da ima danas ljudi koji će uvek raditi i misliti kao i do sada, moramo znati da će oni uvek i biti tamo gde i do sada, u opoziciji, jer njih u stvari ne zanima preuzimanje odgovornosti. Njih samo zanima kritika.
Jedino što ih zanima kada kritikuju i jedno rešenje za izlazak iz krize je da kažu – mi smo alternativa, glasajte za nas. Glasajte za nas, mi ćemo rešiti sve probleme, mi znamo da preuzmemo brigu o svim problemima tako što ćemo te probleme ne smanjiti nego uvećati, jer svi znamo kako je izgledalo vršenje vlasti kad su ti koji sebe nameću kao alternativa bili u prilici da rešavaju probleme.
Dakle, neke ljude ne treba odvikavati od duvana, jer prizivanje nesreće je mnogo veći porok nego što je duvan kod nas. Zahvaljujem.
Zaista sam pogrešno protumačen, prvo ne znam zašto se neko prepoznao u rečenici "tabula raza". S druge strane, reč "tabula raza" izraz je prenet iz Aristotelovog izraza iz "Spisa o duši", gde se kaže da se čovek rađa sa čistom dušom na kojoj ništa nije napisano, i to znači "tabula raza".
E, sada šta je vama tu zasmetalo, zaista ne znam. Zašto ste se vi prepoznali iz DSS, a nisam se vama obraćao, takođe ne znam. Tako da je to zaista vaš problem ako ste se vi prepoznali, a ne moj, ali kaže "tabula raza" je znači izraz iz "Spisa o duši" građani Srbije.
On kaže da se svaki čovek rađa čiste duše, neukaljane duše, a sve kasnije u njegovom životu biva nadogradnja, bilo sociološka, bilo psihološka. To znaju svi ljudi koji se bave makropsihologijom ili makrosocijologijom i ne vidim tu zaista išta uvredljivo ako se neko rodi čiste duše, božanske duše i uđe čiste duše u politiku.
A to kako izgleda grad u kome je DSS bio na vlasti, ja najbolje znam. Dolazim iz Kruševca, zatekli smo grad sa 6,5 miliona evra duga i sad treba da idem u neki "Ekspo-centar" da vidim šta će oni da ponude. Pa, šta će da im ponude? Pa 650 miliona duga, jer 21 grad puta 6,5 miliona, pa puta kamate koje treba da se plate, pa to ne može da plati ni budžet grada Bazela, a kamoli grada Kruševca. Hvala lepo, nemam vremena za gubljenje, neću u "Ekspo-centar".
Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministarko, svestan činjenice da ima još mnogo da se radi i ima još mnogo amandmana, ali zaista moram da odgovorim samo kada je reč o nestašici mleka.
Dakle, kroz ovaj budžet mi svakako da se trudimo da napravimo, a pogotovo kroz budžet za 2011. godinu, bolju strategiju razvoja poljoprivrede u Srbiji, ali kako je nastala nestašica mleka u Srbiji?
Nije zgoreg podsetiti kad je nastao monopolski položaj na tržištu mleka, kada je Imlek privatizovan, ko ga je privatizovao, ko je uspeo da privatizuje najveće mlekara. Ovde sam više puta govorio, neki nisu razumeli, pa i danas svoje nerazumevanje iskazuju u svojim diskusijama, kada sam govorio da sa ovom otkupnom cenom mleka ne može da se održi mlekarska proizvodnja, već sam ukazivao na primer sela Veliki Šiljegovac, gde vlasnik mlekare "Ekomlek" u to vreme, trčeći trku sa "Imlekom", plaća sedam dinara mleko više po litri, nego što to radi "Imlek" i to dan-danas neki ne razumeju da sam to tada kazao i da sam već tada kroz tu diskusiju najavljivao nestašicu mleka.
Dakle, ako se ne uradi ozbiljan plan za spas mlekarske proizvodnje, mlekarske industrije, zbog monopola koji nije nastao za vreme mandata ove vlade, Srbija će dalje imati problem sa proizvodnjom mleka.
S druge strane, ako govorimo o tome kada, ko i kako je kupio najveće mlekare i koja stranka je u tome učestvovala, svakako mogu mirne duše da kažem da se mi tu ne prepoznajemo, vi takođe. Oni koji se prepoznaju svakako će se javiti.
Ali, opet podvlačim, ako želimo pravilnu strategiju razvoja mlekarstva, to nije tema ovog budžeta, ali ćemo svakako naš predlog, koji su uradili baš ti poljoprivredni proizvođači, osvajači zlatnih medalja na Novosadskom sajmu i osvajači medalja i šampion kvaliteta Novosadskog sajma i apsolutni šampion Novosadskog sajma, a to su odgajivači simentalskih krava iz sela Veliki Šiljegovac, onda ćemo tu strategiju koju su oni uradili, ako je implementiramo u državnu strategiju, imati rešenu krizu u snabdevanju mleka.
Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, ne bih podelio mišljenje da nema arhimandrita i monaha osnivača manastira i da su manastire u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i širom pravoslavnog sveta osnivali isključivo svetovni vladari.

Prepuna je Srbija manastira koje su osnovali ne samo ljudi iz vlastelinskih porodica, ljudi plemenitog soja, ima manastira koje su osnivali i te kako monasi, igumani drugih manastira, arhimandriti. Mogu da nabrajam ovde satima, od mojsinjske Svete gore kod Kruševca, koju su osnovali monasi sinaiti, izbegli posle turskog osvajanja Konstantinopolja, pa preko manastira Sv. Stefana u Lipovcu, kod Aleksinca, koji je osnovao monah inok German, manastir posvećen preobraženju itd.

Nema potrebe da ulazimo i da ovu raspravu prebacujemo na to polje. Jednostavno to su poznate činjenice u istoriji, u istoriji umetnosti, u arhitekturi, u arheologiji i ima puno tih manastira. Neki od tih manastira danas žive, neki ne žive.

Ovde smo govorili o zadužbinarstvu, kao o jednoj tradiciji u srpskom rodu, srpskom narodu, među građanima Srbije i nema potrebe zaista da na ovaj način sada unosimo zabunu i među birače i među građane, jer prepuna je Srbija manastira i primera tih manastira koje su podigli monasi. Pogotovo posle pada Konstantinopolja i posle turskog osvajanja Svete gore, dolazak tih monaha u Srbiju rezultirao je podizanjem ogromnog broja manastira.

Čisto ovo govorim istine radi, da se ne unosi zabuna među građane Srbije.
Zaista ne bih da ulazim u bilo kakvu polemiku i repliku s bilo kim ovde, ali ko god ima slobodnog vremena jedan vikend, ja ću ga malo provesti kroz našu lepu Srbiju da mu pokažem manastire kao zgrade, da ih dodirne rukom, da vidi tvrde, čvrste građevine koje su zidali arhimandriti  i monasi, a ne vlastela. Srbija je prepuna takvih manastira i kada govorim o tim manastirima govorim kao o manastirima zgradama, ali nisu samo zadužbine u srpskom narodu manastiri i crkve, ima puno drugih zadužbina.

Kada govorimo o manastirima, ko god je slobodan, ko god ne zna i ko god želi da sazna, ja ću ga pozvati, samo od Kruševca do Trstenika, odakle je gospođa ministarka Kalanović, da pokažem manastire koje su napravili monasi kao tvrde zgrade. Da vam pokažem manastire u okolini Čačka, koje su takođe pravili monasi, i u okolini Ivanjice. Prepuna je Srbija takvih velelepnih zdanja koje su pravili monasi od dobrovoljnih priloga naroda, svojim trudom, svojom štedljivošću, svojom marljivošću.

Nego da se vratimo mi na temu. Nisu samo crkve i manastiri zadužbine u srpskom narodu. Crkva je po Ustavu odvojena od države. Ja bih da govorim o svim onim zadužbinama koje stoje i o kojima treba raspravljati kroz ovaj zakon. O tome ko koliko zna kako su pravljeni manastiri ili ne, ne želim da ulazim niti da pravim polemiku od toga.

Ko god ima slobodnog vremena, nudim se, svaki vikend, ko želi da organizuje, ja ću o svom trošku da organizujem, da pokažem lepote zemlje Srbije i manastire koje su pravili monasi, i arhimandriti i čuveni igumani u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Poštovani gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, u izlaganju jednog od prethodnih govornika, odnosno govornice, čuli smo jednu interesantnu temu povodom ovog zakona i ovih amandmana, da se navodno neki zakoni koji se pišu ovde u ovoj zemlji u stvari pišu u inostranstvu.

Mogu da kažem da sam ponosan na to što Srbija polako ostvaruje svoju saradnju sa svetom, sa Evropom i što nešto dobro iz sveta i Evrope želi da primeni i ovde. Još sam ponosniji kad nešto dobro i lepo iz Srbije se koristi u svetu, ali sam apsolutno siguran, uveren i znam da se svi zakoni koji se ovde u ovom parlamentu, u ovom visokom domu izglasavaju i usvajaju pišu u Srbiji, da su to zakoni koje mi ne donosimo da bi se nekom dopali, pa i ovaj ovde zakon.

Mi ovim zakonima, koje donosimo u ovom visokom domu i koje parlamentarna većina usvaja, ne želimo da se nekom dopadnemo, da nekog ganemo, naprotiv, i ovim zakonom i svim drugim zakonima mi pravimo tu stazu ka Evropi i pravimo tu stazu kojom hoćemo da razmenjujemo vrednosti sa svetom i Evropom.

Što se tiče nekih drugih izlaganja i poslanika kojima je žao što nisu bili angažovani od Fonda za političku izuzetnost, znate, da bi ste bili primećeni i izuzetni prvo morate da budete izuzetni, da budete daroviti da bi vas neko primetio i zapazio. To šta se kome ukazalo kada je gledao u šolju, to je njegov problem.

Znam jednog poslanika kojem se gledajući u šolju ukazalo da će da pobedi na parlamentarnim izborima, da će pobediti na predsedničkim izborima i on je apsolutno siguran kad god pogleda u šolju da će pobediti na izborima i zato mu se non-stop izbori priviđaju.

Kada bi malo manje gledao u šolju, malo manje sanjao, a malo više slušao šta kažu građani, bio bi svestan da nije prešao cenzus u Vrnjačkoj Banji, Negotinu, Aranđelovcu i nekim drugim gradovima Srbije, pa bi se onda okrenuo zakonu, amandmanima i temi dnevnog reda, a ne gledanju u šolju.