Gospodine predsedniče, sada reklamiram povredu član 27. Poslovnika.
Očigledno onda ne znate da organizujete dan, jer onda lepo zakažite početak sednice u 12,00 sati, pa održite odbore od 10,00 do 9,00 časova, kada god hoćete, ali nemojmo mi da budemo taoci vašeg neznanja, ne mislim vašeg lično, nego vladajuće većine, da ne znate da organizujete dan.
Isplanirajte kada će biti sednica odbora i kada će početi sednica Skupštine.
S druge strane, Skupština broji 250 poslanika. Vi se hvalite da vladajuća većina ima 140 i kusur narodnih poslanika. Pa, valjda može od tih 140 iz vladajuće većine da 84 siđe u salu, a da odbor gore radi nesmetano.
Ipak, mislim da je reč o spavanju, jer neki još ni pidžame nisu skinuli. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, gospodo iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite, gospodine ministre, da na početku svog izlaganja pohvalim vašeg pomoćnika, gospodina Zorana Kostića. Mi smo bili nekada u koaliciji, ali zaista naša saradnja je nastavljena i posle toga. Uvek je bio predusretljiv za sve sistemske zakone. Čak i kada smo raspravljali o ovom setu zakona imali smo prilike da se sastanemo sa njim i da sve primedbe i sugestije razmotrimo. Imali smo jednu divnu saradnju i komunikaciju. Mislim da je to dobar primer da i opozicione i pozicione stranke mogu sarađivati na jedan kvalitetan način, pogotovo ako će iz te saradnje i tog dijaloga da se iznedri neki kvalitetan predlog.
Gospodo narodni poslanici, jedna od prvih inicijativa Vlade Zorana Đinđića 2001. godine bile su sveobuhvatne reforme u oblasti obrazovanja. Predložen je čitav paket, čitav set mera u oblasti obrazovanja. Nažalost, stručna, a pre svega politička javnost, tada opoziciona javnost je te promene i reforme dočekala na nož. Proglasili su nas za imperijaliste koji sada hoće Srbiju da porobe ne bombardovanjem, nego kroz sprovođenje seta reformskih zakona u oblasti obrazovanja. Zoran Đinđić je kazao da je obrazovanje lokomotiva koja će pokrenuti Srbiju napred. Nažalost, nova Vlada koja je došla posle tragičnog ubistva Zorana Đinđića odmah je te zakone poništila, reforme obustavila i sprovođenje reforma u oblasti obrazovanja više nije bio prioritet. Samo se parcijalno po koja promena sprovodila ne bi li se ugasio požar. Vreme je pokazalo značaj i dalekosežnost značaja tih reformi. Nažalost, nisu prihvaćene na odgovarajući način kod dela stručne javnosti, iako su se pokazale kao vrlo dobre.
Mi danas nemamo situaciju kao te 2001. godine kada smo usvajali set zakona u oblasti obrazovanja, da čitava Vlada bude ovde i pokaže kakav je značaj obrazovanja za buduća pokolenja. To nije zakon o obrazovanju, to je zakon o budućnosti ove zemlje. Naš zakon o obrazovanju će govoriti kakav je naš odnos prema budućnosti ove zemlje i kako mi planiramo da razvijamo ovu zemlju. Moram vas iz ministarstva da upozorim da vi imate vrlo opasne koalicione partnere koji vole da izvode eksperimente kada je reč o obrazovanju. To nam govori primer iz obrazovne ustanove, predškolske ustanove "Radosno detinjstvo" iz Novog Sada, gde je planirano razdvajanje muške i ženske dece posle ekskurzije u Rusiji. Posle pritiska i burnih reakcija javnosti, kazali su da to nije tačno i da se od toga odustaje, ali su uveliko bili pripremali javnost za to. Posle zaista energične reakcije naše javnosti, pogotovo u Novom Sadu, od tog eksperimenta se odustalo.
Moram još dve stvari da kritikujem u ovom zakonu. Prva je da škole izrađuju sajt. Dobro je da škola ima sajt, uposliće se neki ljudi koji se razumeju u informatiku i izradu sajtova, ali moram da vam kažem da u Dučovićima, gde je rođen moj deda, Markovici, na Ovčaru škole nemaju toalet. U mnogim škola u Srbiji nemamo toalet. Šta će pisati na sajtu? Draga deco, najbliži toalet vam je četiri kilometra, pa izdržite dok dođete do kuće.
Vidim gnušanje jednog kolege ali, dajte da mi prvo sredimo osnovne potrebe. Kad je reč o đacima pešacima, neprimereno je da deca pešače 4 km do škole a da nemaju pravo na prevoz.
Na kraju, kad je reč o obrazovanju, moram da kažem sledeće. Ide rebalans budžeta. Na rebalansu budžeta i parama koje budete odvojili za obrazovanje videće se vaš odnos prema obrazovanju. Kada je Nemačka napala Englesku 1939. godine, ministar kulture i obrazovanja Engleske kazao je – dajem svoj budžet za potrebe rata. Čerčil mu je odgovorio – šta onda branimo? Vodite računa kad usvajamo rebalans budžeta, da vidimo šta planiramo za budućnost i šta branimo. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, gospodo iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se čisto istine radi, pošto je citiran deo mog izlaganja iz mog govora. Dakle, kazao sam da je prvi zadatak nove Vlade posle ubistva Zorana Đinđića, ali posle izbora 2003. godine bio da se obustavi reforma obrazovanja. Dakle, to nije uradio Zoran Živković, već nova Vlada posle izbora 2003. godine. To kažem čisto istine radi, bez da ulazim u suštinu onoga što je bilo ko drugi kazao i bez da ovu raspravu pretvaram u neku besmislenu polemiku sa svojim kolegama i da maltretiram sve narodne poslanike i građane koji ovo gledaju. Istine radi, reč je o novoj Vladi posle izbora 2003. godine. Tu vladu posle izbora 2003. godine, koji su održani u decembru mesecu, nije predvodio Zoran Živković, već Vojislav Koštunica. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, prvi korak na trapavom vašem putu ka EU, koje se kasnije pretvorilo malo u puzanje a više u trčanje unazad, bio je Zakon o javnim nabavkama. Hvalili ste se dobitima tih zakona.
Da li znate, gospodo Naprednjaci i članovi Vlade, pitanje je i za predsednika Vlade, da li čitate nešto drugo sem partijskih glasila? Da li ste jutros u "Blicu" pročitali da je sat vremena pre otvaranja tendera sprečena korupcionaška afera od 300 miliona dinara, jer ste toliko hteli da gurnete ruku u džep građana Srbije prilikom nabavke CT skenera i aparata za magnetnu rezonancu? Ko će da odgovara zbog toga?
Afera je raskrinkana sat vremena pre otvaranja tendera, zahvaljujući hrabrim ljudima koji su Agenciju za borbu protiv korupcije dostavili dokaze o nameštanju tendera. Pitam vas – ko će zbog ovoga da odgovara? Šta ćete kazati građanima Srbije kada čekaju po šest meseci, sedam meseci, po godinu dana pregled na magnetnoj rezonanci i CT skeneru?
Zaista vi razne mere sprovodite da biste ublažili krizu i da biste implementirali sporazum, ali sprovod mnogo dugo traje i za privredu i za državu.
Moram da vas pitam sledeću stvar. Još ovde u ovoj sali odjekuje eho vaših reči od pre par dana kada smo usvajali set poreskih zakona, kada ste se hvalili vašim ekspertskim znanjima iz ekonomije da je evro 110 dinara. Pitam Jorgovanku Tabaković, koliko je danas evro? Da li ste prošli, gospodo Naprednjaci, danas pored neke menjačnice? Kurs evra je 115 dinara. Tu se potvrđuje vaše neznanje i diletantizam u vođenju ekonomije.
Pogledajte koliki je evro danas. Mnogo više građane Srbije zanima koliki će evro biti 31. jula i 1. septembra. Mada, to nije ni približno koliko možete i umete, što ste pokazali prošli put – 1999. i 2000. godine.
Takođe, čujem da mnogo brinete za narod, ali izgleda da brinete da ne počne bolje da živi. Građani Srbije, evo kako glasi paket antikriznih mera u izvedbi SNS i Dragoljuba Simonovića. Pazite dobro. Za doručak – brusketi "Franš" njeguški pršut, kiparski kozji sir, sve to začinjeno kubanskom cigarom "Partagas", po simboličnoj ceni od 20 evra po komadu. Za ručak - biftek sa crnim tartufima, sir Halumni, losos terijaki, kavijar od dunavske jesetre, za desert gratinirane jagode. "Jede se kavijar, pije se džin, ima se para, ima se čim". Sreća da nije kriza. Zamislite da je kriza, kako bi to bilo tek bogato gošćenje o trošku poreskih obveznika ove zemlje.
Sada vas pitam – da li zbog ovakvih ima noćne more Aleksandar Vučić? Ili možda ima noćne more kada mu u san dođe knez Lazar, pa ga pita – "Ima li je bela crkva samodrža de pričestih vojsku pred Kosovski boj"? Da li zbog ovakvih imate noćne more? Ili imate noćne more kada vam u javi dođe Vensan Dežer pa kaže da nema ništa od puta ka EU i da je upaljeno crveno svetlo za Srbiju, i zbog ovakvih se pali crveno svetlo? Pitam – šta ćete preduzeti protiv ovakvih?
Juče, prekjuče je prošlo 14 godina kako je potpisan Kumanovski sporazum. Kada kažete da je kosovsko-metohijski problem nasleđen problem, pitajte ove danas koji su na vlasti – da li poznaju te tamo ministre iz 1999. godine, potpredsednike vlada? Da li su to isti ljudi? Da li su problem nasledili od Lazara? Od Milutina, koji pita za Gračanicu? Od Stefana Dečanksog, koji pita za Dečane? Od mog oca? Od Demokratske stranke? Ili je problem nasleđen zbog politike Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, zbog politike bedža, zbog politike koju ste vodili i zastupali?
Za kraj, kada vidimo da se taj put ka EU pretvorio u posrtanje i trčanje unazad krupnim koracima, čujem danas da otvarate veliki šoping mol, još jedan u Srbiji, tako ćete rešiti krizu. Imam rešenje i za vas. Zastaklite Srbiju, pa neka bude cela veliki šoping mol. Ovde je sve na prodaju. Albanci su prodavali organe Srbima pa su napravili državu. Vi prodajete i srce i dušu samo za crveno svetlo na semaforu EU.
Razmislite kakvu politiku vodite i šta ste radili. Ne ide se ovako u Evropu. Od datuma neće biti ničega i nema ništa i razmislite šta ćete kazati građanima Srbije tim povodom. Hvala.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, dešava se, reklamiram povredu člana 104, da narodni poslanik na sednici Skupštine zloupotrebi pravo na povredu Poslovnika, dešava se da ima pravo na repliku, ali se nikad nije desilo da diskutujući o radnom vremenu ili o trajanju rasprave u parlamentu na takav način neko pokušava da zloupotrebi poslovničke mogućnosti da je to prosto frapantno i neshvatljivo. Razumem da svako ima pravo da se probudi na sednice Skupštine i da diskutuje o čemu god hoće. Nisam takav stručnjak za kurs evra, kamate i devize, ali mislim da Poslovnik znam jako dobro i znam šta je Poslovnikom omogućeno, a šta nije omogućeno. Svako ima pravo da se seća čega god hoće, ima pravo da uzme i gumicu, znate ima mnogo olovki koje pišu budućnost, ali ne postoji gumica koja briše prošlost. Svako može iz svoje prošlosti da izbriše ono sećanje koje ga boli, ali ima nas koji jako dobro pamtimo. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, reklamiram povredu Poslovnika član 107, koji kaže da je govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Čovek bi prvo trebalo da poštuje sopstveno dostojanstvo da bi mogao da ga ima i da bi mogao da poštuje dostojanstvo doma u kome se nalazi i dostojanstvo svojih kolega. Mislim da ovako neprimerena diskusija, gde DS navodno prikuplja harač, mnogo više govori o onima koji takve definicije izriču, nego o DS, jer kako će se DS finansirati? Uvek u skladu sa zakonom, bez harača.
Harač je ovo što se nameće građanima Srbije kroz poreze i globe, koji nisu postojali od turske imperije, pa do današnjeg dana. Danas je DS u opoziciji, a oni koji ne shvataju da su na vlasti, da imaju odgovornost za upravljanje ovom državom, mogu da pokušavaju da se dodvore svom predsedniku stranke vatrenim govorima ne bi li i sledeći put bili na listi za narodne poslanike. Ali, ako ovako nastavite, proširiće se gore ova galerija i biće mesta za nevladine organizacije na galeriji, u sali sigurno ne.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, čisto jedna napomena u vezi ovog amandmana. Reč je o poreskom kreditu i o ovom stavu zakona koji kaže da se malim pravnim licima priznaje poreski kredit u visini od 40% izvršenog ulaganja, s tim što poreski kredit ne može biti veći od 70% obračunatog poreza u godini u kojoj je izvršeno ulaganje.
Video sam vaše obrazloženje, shvatio da je to stav poreske politike koja se vodi u ovoj zemlji, ali opet apelujem da još jedanput razmislite i preispitate da li je zaista baš nemoguće da se taj poreski kredit uveća 50% za ova mala pravna lica, pogotovo što ću vam ukazati na jednu situaciju iz prakse. Znate da se u Srbiji dobijaju i krediti Fonda za razvoj i tu postoji jedna nelogičnost, nemojte ovo da shvatite kao moju zloupotrebu teme, već želim da vam ukažem i na jednu nelogičnost koja se dešava ovog trenutka kada je reč o sredstvima Fonda za razvoj.
Ako ja kao Kruševljanin hoću da otvorim firmu u Kuršumliji, ne dobijam sve te poreske olakšice iz kredita Fonda za razvoj zato što firma nije prijavljena u Kruševcu, iako hoću da zaposlim radnike u Kuršumliji i tamo pokrenem proizvodnju, pa vas molim da iskoristite vaš uticaj u Vladi RS u Upravnom odboru Fonda za razvoj da i ovu nelogičnost otklonimo i probamo da nađemo model i način da možda prihvatimo ovaj amandman jer ne vidim da je toliko loš. Možda postoji mogućnost da se on prihvati jer na određen način derelaksira privrednu situaciju. Zahvaljujem se.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, u članu 7. stav 1. - briše se, to je amandman poslaničke grupe DS, jer mi kažemo da predloženo povećanje stope doprinosa sa 22% na 24% dovodi do velikog opterećenja privrede u trenutku velike ekonomske krize.
Tu vidimo jedan prepisan model ekonomskog razmišljanja i političkog delovanja iz devedesetih godina kada su ova gospoda što danas vode državu tada nosila bedž i vodila ekonomiju. Kada nema para u državnoj kasi treba gurnuti ruku u džep građana Srbije, tamo para uvek ima. Taj model ponašanja koji prepisujete iz devedesetih godina će se ponovo pogubno završiti po građane Republike Srbije i po Republiku Srbiju kao što se završio i devedesetih godina.
Ne možete opterećivati nametima građane Srbije. To je loša ekonomska politika, to ne vodi izlasku iz krize. Tako ste isto radili i prošli put, krenuli ste silovito, bahato, osilno, samouvereni u svoju moć, samouvereni da ćete ne znam šta uraditi dobro za građane Srbije, a završilo se totalnim fijaskom. Posle takve vlasti 2000. godine nismo nasledili državnu upravu od naših roditelja, već od vas.
Tu je gospodin Dinkić, molim vas podsetite nas koliko zajedno smo odgovorni na mitinzima, koliko penzija su ovi sa bedžom ostali dužni građanima Srbije, koliko dečijih dodataka, koliko milijardi evra, koliko miliona, biliona i triliona maraka, franaka, dolara ste isisali iz ove zemlje, a koliko ste hiljada ljudskih života gurnuli pod zemlju? To je glavno pitanje.
Kako se ovakva ekonomija vodi danas to je onaj isti put kojim ste išli 2000. godine, 1999, 1998. godine. Kada god nemate odgovor na pitanje kako rešiti krizu – gurnuti ruku u džep građana Srbije, prodati šta god, da li je Pećka patrijaršija, da li su Dečani, da li je Kosovo i Metohija, svejedno je. Bitno je da privatizacija traje.
(Vučeta Tošković, s mesta: Amandman.)
Amandman, za koji kažem da se briše ovo gospodine koji dobacujete, pošto malo pre niste znali o kom zakonu je reč. Evo da vam kažem, nije reč o setovima, nego o Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Bar pročitajte dnevni red kada se uključujete u diskusiju, da znate, ne zbog vas, nego zbog građana. Bio bi red.
Sada vas pitam, kada smo nasledili državnu upravu 2000. godine, pitao sam da nam ministar kaže koliko je penzija ostalo da dugujemo, koliko dečijih dodataka? Da li ste tu državnu upravu nasledili kao očevinu? Da li vam je Pećka patrijaršija bila dedovina? Nemojte tako da razgovaramo.

Govorio sam po amandmanu.

Gospodin Janko Veselinović je govorio kao ovlašćeni predstavnik, a ja sam govorio kao podnosilac amandmana dva minuta.

Zahvaljujem vam, ali to ste mogli da mi kažete posle dva minuta.

Moram da vam kažem, ne zameram ja vama, vas su ovde naprednjaci doveli kao glinenog goluba da mi pucamo u vas. Naravno, mi smo tu nameru prozreli. Niste vi ti koji pravite ekonomsku katastrofu u ovoj zemlji, toliku koliku pravi SNS.
Od 100 milijardi obećanih investicija u predizbornoj kampanji, ostalo je 100 milijardi balončića od sapunice i svaki oni puckaju, a džep građana Srbije svakog dana je sve tanji. Nema te alhemije, nema te matematike, metafizike, nema te politike i filozofije ili bilo koje discipline koja može da ubedi građane i da uveri građane Srbije da žive bolje.
Kod SNS zaista vidim brigu za građane Srbije. Oni brinu da građani Srbije slučajno ne počnu dobro da žive i u toj brizi su vrlo revnosni, kao i 2000. godine. Imaju pravo da tu brigu ispoljavaju na ovakav način, ali imamo mi pravo da se toj brizi suprotstavimo.
Kada je reč o ručku u kafani, znate, ručali su jednom u kafani pravda i nepravda i pravda kaže nepravdi – kako ćemo da platimo, nemamo para? Nepravda kaže – pustite mene, to je moj problem. Onda dođe konobar da naplati, a nepravda skoči na konobara, pa kaže – ma kakv ti je ovo ručak, sram te bilo, vidi kako ti je prljava kafana, vidi kakvi su ti tanjiri, izudara onog konobara i ode i ne plati. Onda onaj grdan konobar zavapi – pa gde je tu pravda? Pravda kaže – tu sam, al sam i ja ručala. Nismo mi sami ručali u toj kafani.

Demokratska stranka je podnela niz amandmana kada je reč o setu poreskih zakona i neki su od mojih kolega tvrdili da to predstavlja određenu protivurečnost da DS ima više amandmana, različitih amandmana na određene članove.
Moram da vas podsetim da mi pripadamo stranci slobodomislećih ljudi i kada dobijemo ovako štetan set poreskih zakona od stožera Vlade SNS i njenih pomagača, naravno, da naša mašta mora da bude i te kako kreativna. To zahteva određenu inventivnost i zahteva određene napore kako bismo ovakav set poreskih zakona oplemenili i naterali vlast da makar delom izmeni štetna i pogrešna rešenja. Pošto je tu i predlagač amandmana prepustiću i gospodinu Konstantinoviću da se detaljnije izjasni o svom amandmanu, a ja ću se svakako ponovo javiti po ovim amandmanima. Hvala vam.

Poštovani gospodine predsedavajući, napravili ste dve proceduralne greške. Prva je, niste mi dali pravo na repliku. Ne ljutim se na vas. Druga je mnogo gora. Neki su me pomenuli u vrlo negativnom kontekstu, ničim izazvanim.
Znate nismo ovde neke uhvatili sa prstima u pekmezu. Dešava se to, prsti u pekmezu. Dešava se to, ruke do lakata u pekmezu i medu. Ali, da neko glavu zaglavi u teglu s pekmezom, to je već ozbiljna situacija.
Opet moram da vam kažem nekoliko stvari. Prva je da ovde nismo na predizbornom skupu, nego smo u Skupštini Republike Srbije. Ovde sučeljavamo argumente. Ovde nemate pasivne i na silu dovedene posmatrače koji će vam tapšati, niti imate autobus sa vašim pristalicama, koji će mahati zastavama na sve ono što kažete.
Ovde se nalaze ljudi iz DS koja ima stručne ljude na svakom mestu, i stručne gradonačelnike, i odbornike, i poslanike, i imala je i ministre, i predsednika Republike i morate uvažavati tu činjenicu.
Znate, odluke u lokalnim skupštinama ne donosi gradonačelnik. Odbornik sam u lokalnoj skupštini i znam sigurno još 20 svojih kolega koji su, pored toga što su poslanici, odlični odbornici. Te odluke u lokalnim skupštinama gradonačelnik samo predlaže, kao i predsednik veća. To mi je kazao moj kolega Dragan Jovanović, nekadašnji gradonačelnik Kruševca.
Kada smo već kod Kruševca, hajde da vidimo kako ćemo da oborimo kada ne budem zadovoljan poreskim stopama u Kruševcu, kako ćemo sada da smenimo Bratislava Gašića iz SNS? Da li ću da pozovem G17 plus da mi pomognu u tom poslu, jer nisam zadovoljan porezima? Neću, jer niste prešli cenzus u Kruševcu.
Hajde onda da govorimo o Beogradu. Nije sramota izgubiti izbore od Dragana Đilasa. To morate da prihvatite. Nije to nikakva sramota. Nije sramota i ne preći cenzus. Dešava se i to. Opet vraćam priču, ako sutradan ne budem zadovoljan poreskom politikom, da li ću da menjam gradonačelnika? Mnogo je bolje da oborite ovaj zakon. Malopre smo našli već jednog potencijalnog partnera koji neće glasati za ovaj zakon. Fali do broja 126 još vrlo malo. Apelujem na vašu savest. Mnogo je bolje oboriti zakon i mnogo je lakše oboriti Vladu, nekima to nije prvi put da obore Vladu.
Prema tome, apelujem na vas iz vladajuće većine, razmišljajte kao građani. Prvo neka se svako od vas zapita da li je platio porez. Pitam 250 poslanika da li su baš svi platili poreske obaveze za ne tekuću 2013. godinu, jer nisu stigla rešenja, za prošlu godinu? Hajde da pitamo novinare da oni to provere ko je to platio porez, ko nije i da li može da plati porez. Odmah da se saglasimo…
(Predsedavajući: Gospodine Milivojeviću, vratite se na amandman.)
Vrlo ću brzo završiti. Hvala vam, gospodine predsedavajući.
Pitajte novinare i neka oni utvrde ko je od nas platio porez za prošlu godinu i ko nije, ko je platio za ovu i ko nije, i ko će od nas poslanika moći, koji imaju platu 100.000 dinara, da plati porez kada se bude povećao onoliko koliko će biti povećan, pa onda kada sudite kao građani, sa svojim novčanikom, onda se stavite u položaj građana koji imaju platu 30.000 dinara, pa se zapitajte kako će oni platiti porez i onda donesite odluku da li ćete za ovo glasati ili nećete.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, vreme je da se neki među nama ovde u vezi ovih amandmana i u vezi ovog zakona dogovore da li su vlast ili opozicija, da jednom za svagda ljudi koji su u vlasti shvate da su vlast i da ne mogu da kritikuju set poreskih zakona, a onda da glasaju za njega.
Znači, morate da razlučite koja hemisfera vašeg mozga je opoziciona, a koja je vlast, jer takav rascep ličnosti medicina definiše na jedan neprijatan način.
Morate da izađete pred građane i kažete – znate, građani, mi smo vlast, mi smo preuzeli odgovornost da vladamo ovom zemljom i sada, kada nam se nešto ne sviđa, mi ćemo glumiti opoziciju.
Mislim da je to jedan vrlo opasan i pogrešan način, pogotovu što znam kakva će biti sudbina ovih poreskih zakona. Apsolutno sam uveren da će u vreme izborne kampanje "gospodin najava" na svom "Tviter" profilu napisati – nemojte plaćati pretplatu, ove poreske zakone ukidamo, ovo ništa ne važi, ja sam sada shvatio da je to pogrešno i mi ćemo to lepo sve da ukinemo. Nije to dobar pristup.
Ako vi poreske zakone donosite samo da biste napunili budžet usred fiskalne godine, a kad se približe izbori kažete građanima - ovo izgleda ne možete da plaćate, evo i mi se saosećamo sa vama i sednete da plačete pred zgradom Vlade, zajedno sa građanima, to nije dobar model ponašanja.
Opet vas pitam da li ćete da sašijete nove kožne mantile, kao 1944, 1945. i 1946. godine…
(Predsedavajuća: Gospodine Milivojeviću, molim vas da se vratite na tačku dnevnog reda).
Evo, vrlo ću brzo da završim. Zahvaljujem se na upozorenju.
Ovo građani ne mogu da plaćaju. Kako ćete ovo od građana da naplatite? Samo čekam da definišemo taj odgovor od vas iz vladajuće većine, da mi kažete - to ćemo naplatiti prinudom, prisilom ili ćemo na neki način da uposlimo građane, da im damo plate, pa će oni to moći da plaćaju iz redovnih prihoda.
S obzirom da znamo i vi i ja da će ovi porezi biti nenaplativi, da li će ovo biti argument u izbornoj kampanji SNS da kažete – izvinite, evo shvatili smo da ovo ne možete da plaćate, pa ćemo na "Tviter" profilu, kao s pretplatom, da kažemo - mi se slažemo, građani, pogrešili smo, nemojte to da plaćate, a mi ćemo to da ukinemo? To je samo pitanje za vas. Hvala.