Čekajte gospođo predsedavajuća, zar nisu svi govorili o uzbunjivačima javnosti? Jel to tema? Recite mi da bismo se vi i ja dobro razumeli. Nemojte da me prekidate ako govorim o uzbunjivačima javnosti i njihovoj sudbini, ne vidim šta je problem. Ako tu imamo problem da ne možemo da govorimo u okviru teme dnevnog reda, o sudbini ljudi koji su uzbunjivači, a o tome je govorila gospođa Milica Radović i gospođa Maja Gojković, njih niste opomenuli, mene ste opomeni. Stvarno nije korektno. No dobro vi radite vaš posao, ja ću svoj. Ne plašim se da govorim istinu.
Dakle, ako neki ljudi u zatvoru mogu da očekuju posetu najviših državnih funkcionera, da li to dobijaju za novac ili ne, ne znam, da im se obećava amnestija i pomilovanje, koji je smisao vašeg postojanja? Koji je smisao vašeg postojanja ako se borite protiv korupcije, a predsednik republike prvo pomilovanje koje daje, daje čoveku koji je osuđen zbog korupcije lekaru, koji je pravosnažno osuđen i potvrđena mu je presuda zbog uzimanja mita? Kakva je poruka vama kao nezavisnim regulatornim telima? Kakva je poruka javnosti u ovoj zemlji? Kakva je poruka ako Vlada prvu stvar koju uradi, donese Zakon o amnestiji, gde amnestira hiljade i hiljade ljudi i onda se danas žalimo zbog povećanja kriminala i korupcije?
Znate, danas u Srbiji imamo sve opšti trend povećanja kriminala i korupcije jer se borba protiv kriminala i korupcije samo deklarativno sprovodi. I to pre svega, na stranicama tabloida. Suštinska borba se ne vodi. Gde je značaj vas kao nezavisnih regulatornih tela?
Značaj je u tome da prvo, budete nezavisni, da budete nepodložni političkom uticaju, da istrajavate u tome, da tražite pomoć i podršku, da imate budžetsku, finansijsku nezavisnost, da ne zavisite od nečije milostinje pa da vam neko projektuje budžete i da kaže – čekajte, vama je budžet ovoliki, vi kontrolišete Vladu, kontrolišete ministarstva, ali ćemo mi iz Vlade i ministarstva da vam propišemo koliki vam je budžet, u okviru anti kriznih mera i nas nećete moći da kontrolišete.
Uvek ćete imati glasniju podršku opozicije, nego pozicije. Uvek. Uveren sam da će se taj trend vremenom menjati, jer nekada opozicija nije htela da glasa za vaša imenovanja, postavljenja i donošenje zakona koji će regulisati rad vaših nezavisnih regulatornih tela.
Nažalost ovde se govori i o određenim dometima koji su ostvareni u borbi protiv korupcije, pa se kaže – sada privrednici lakše dolaze, lakše se ostvaruju investicije, mnogo je smanjen stepen korupcije. Samo nemam te ružičaste naočare da vidim te privrednike. Imam obične naočare i kada ih stavim još bolje vidim da investicija nema. Od obećanih 100 milijardi evra stranih investicija, nije stiglo ni 200 miliona.
Naravno, imam za vas i neke savete. Voleo bih da proverite izveštaje o finansiranju kampanja za lokalne izbore u Zaječaru, Kovinu, Zemunu, Kosjeriću. Rekao sam Zemunu. Ako nije problem, kazaću i ponovo, i Zaječar i Kosjerić i Zemun i Kovin. Da vidimo ko je kolike troškove od političkih stranaka prikazao.
(Narodni poslanici dobacuju, s mesta: Cenzus.)
Nemojte vi da se brinete za naš cenzus. Nemojte vi uopšte da se brinete za naš cenzus. Evo, vidim, gospodin Marijan Rističević pokazuje – tri. Pa, triput je Dragan Đilas pobedio Aleksandra Vučića, razumem vašu poruku, i tri puta će ga još pobediti, ništa ne brinite. Recite to Aleksandru Vučiću nemojte meni.
Zaista bih voleo da vidim malo kontrolu tih finansijskih izveštaja. Prošlu godinu u radu Agencije za borbu protiv korupcije obeležila je kontrola parlamentarnih, predsedničkih i lokalnih izbora. Neću ulaziti u to što je smenjena direktorka Agencije za borbu protiv korupcije i ne treba mi kao političari to da komentarišemo. To je unutrašnja stvar Agencije za borbu protiv korupcije. Razumem zainteresovanost javnosti za takve stvari.
Mene mnogo više sekira kada vidim da u Srbiji, sem deklarativnog zalaganja za borbu protiv korupcije, ne postoji suštinska borba protiv korupcije koja se završava, ne u tabloidima, nego pred pravosudnim organima. Samo 10% podnetih prijava završava na sudu. Da li je to problem pravosuđa, da li je to problem ovih 650 sudija koji su tokom reforme pravosudnog sistema dobili otkaz, pa onda uzeli članske karte SNS i vratili se na posao, ili je reč o nekom drugom sistemskom problemu?
Naravno, moram da kažem da to ima svoj sled. Sve je počelo opštom amnestijom, nastavilo se pomilovanjem za krivično delo korupcije, dobilo svoj sled u puzećoj policijsko-tabloidnoj diktaturi, koja polako postaje galopirajuća.
Vi ćete biti prvi izloženi udaru ove vlade i prvi ćete se naći na udaru ove vlade. Imaćete tu snažnu podršku opozicije. Imaćete snažnu podršku DS. Mi ćemo za ove vaše izveštaje glasati. Mi ćemo vam pružati podršku u radu. Bićemo vam branioci onih tekovina koje smo s mukom uspostavili.
Za kraj, u Brazilu su u ovom trenutku veliki neredi. Narod je nezadovoljan. Ne prizivam Srbiji brazilski scenario, odmah da se razumemo. Svaka situacija, koliko god bila napeta može da se razreši dijalogom opozicije i pozicije, dijalogom građana. Postoje oni koji artikulišu narodno nezadovoljstvo. Postoje one nezavisne regulatorne institucije koje su tu da kontrolišu svaku vladu. Vlada treba da strepi od vaših izveštaja, a ne vi da strepite od izveštaja što kritikujete Vladu.
U Brazilu je njihov čuveni humorista Milor Fernandez upitao građane Brazila da mu kažu kakva je razlika između političara i lopova? Dobio je dosta duhovitih odgovora. Odgovor koji je pobedio je: "Pa, razlika između političara i lopova je u tome što sam ovog prvog - političara, birao ja, a ovog drugog – lopov, je birao mene". Gospodin Fernandez je na taj odgovor poslao sledeći svoj odgovor: "Poštovani gospodine, vi ste genije. Jedini ste koji je primetio razliku između političara i lopova."
Ovde sam da precrtam taj znak jednakosti između političara i lopova i da ipak kažem da je bavljenje politikom jedan častan posao. Jer, kod nas postoji jedna neverovatna lakoća da ljudi prihvataju odgovornost za svaki posao koji se njima ponudi, da je bavljenje politikom postao maltene i biro za nezaposlene i za ostvarivanje nekih neostvarenih političkih ambicija i karijera.
U politici su ipak profesionalno ostvareni ozbiljni ljudi i treba sa profesije političara, ali i sudije, lekara i nekih drugih profesija, skinuti ljagu i mrlju. Ne može neko ko se ogreši o moralne, pravne, etičke norme da bude znak jednakosti za čitavu profesiju. Ne može neko i ko sedi u nezavisnim regulatornim telima, ili neko sedi u Agenciji za borbu protiv korupcije, ako napravi neki prekršaj da bude merilo svih ljudi koji tu sede, niti može da vam iko nametne pravilo da vas posmatra kroz prizmu nekoga ko je eventualno napravio neki prekršaj. Takođe, ne može neko ko je napravio određeni prestup a bavi se politikom ili bilo kojom drugom profesijom, da bude ogledalo te profesije.
Na utakmicu ne idemo zbog crvenih kartona. Nikada onog najgoreg fudbalera u ekipi ne identifikujemo sa fudbalom ili sa čitavim timom. Idemo zbog lepih i dobrih poteza.
Nažalost, možda građani Srbije nisu videli puno lepih poteza od strane naših političara, ali je i na vama i nama da sačuvamo ugled svih profesija, ugled svih institucija, da budemo čuvari demokratije, da ne dozvolimo da iko pomisli da je toliko moćan, silan i osion, izvan i iznad zakona i da mu je sve dozvoljeno, i da nikada niko ne pokuša kao nekada u ovoj zemlji da uzurpira i Ustav i zakon, da satre institucije, da ne dozvoli njihovo formiranje a da ovu zemlju povede u sunovrat. Na tom poslu, izgradnja civilizovanog, demokratskog, otvorenog evropskog društva ćete uvek imati podršku DS. Zahvaljujem vam se.

Razumem predstavnike jedne velike pozicione stranke, zbog čije bahatosti Srbija puca po svim šavovima, da su u svojoj bahatosti i nadmenosti toliko ogrezli u zloupotrebama i ovlašćenjima javnih funkcija da ne vide da Srbija puca po svim šavovima usled njene bahatosti. Kao što je i prošli put pucala Srbija po svim šavovima, tako i sada puca. Razumem predstavnike velike bahate pozicione stranke zbog čije bahatosti, podvlačim, Srbija puca po svim šavovima, da su nekada bili najveći borci protiv nezavisnih regulatornih tela. Protiv nezavisnih regulatornih tela borili su se zbog toga što nezavisna regulatorna tela postoje da im zabrane da koriste pozicije, recimo predstavnika Komisije za proveru stanja u zatvorima, da posećuju zatvorenike i da im obećavaju amnestiju, bez obzira što je reč o zatvorenicima osuđenim, odnosno optuženim za najteža krivična dela.
Kad neko dobije pomilovanje od Tomislava Nikolića, zato što je uzimao mito od 300 evra, pa može da očekuje da ga svaki funkcioner velike bahate pozicione stranke poseti u zatvoru. Dok Srbija zbog njihove bahatosti puca po svim šavovima, može da se desi čak da ti isti prete porodicama pritvorenika iz redova DS, da moraju da svedoče protiv određenih ljudi iz Vlade, moraju da prete sudijama Vrhovnog suda, gospodinu Mesaroviću, da moraju da presude ovako ili onako.
Ta bahatost, završiće se isto kao i ona bahatost kada su prethodni put upravljali ovom zemljom, kao 2000. godine, ali nažalost Srbija to pucanje po svim šavovima teško da će još jedanput izdržati. Hvala.

Razumem fascinaciju nekih ljudi Vidovdanom. Razumem fascinaciju vlastodržačke koalicije okupljene oko SNS, fascinaciju tim sutrašnjim danom. Međutim, nema sutra datuma. Morate da se na vašem glavnom odboru dogovorite kada će biti Vidovdan u ovoj godini, da li u oktobru, da li u novembru, da li sledeće godine.
Ali, znate, kratko ću da vam odgovorim, jer sa nekim ljudima ne vredi polemisati. Evropske integracije podrazumevaju da vaš ego, taj vaš egocentrizam koji ispoljavate u rečenici - mi smo najpametniji, mi smo najsložniji, mi smo najbolji, mi smo uvek u pravu, da tu retoriku malo zamenite i da sebe vidite u kontekstu jedne male osiromašene i nerazvijene zemlje, koja je takva baš zbog toga što ste je takvom vi napravili, vašom upornom politikom odbijanja evropskih integracija, a vi ste je takvom napravili i za vreme prethodnog upravljanja i vladanja ovom zemljom, kada ste takođe bili vlastodržačka stanka, ne libeći se da surovo gonite sve one koji se zalažu za ideju evropske Srbije, ne libeći se da one koji su bili pokretači ka toj evropskoj Srbiji gonite, da neke čak i likvidirate, da nekima čak i najavljujete smrt, poput Zorana Đinđića.
Sada, šta ja vama da kažem, sem da vas pitam – da li stvarno neko može tako da uspava svoju savest, da prekine misao kao konac, da zabrani sebi razmišljanje o posledicama svog delovanja, da ne želi da zna za njega? Eto, izgleda da može.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Nagon, i to nagon za održanjem na vlasti, brani vas potpunim zaboravom i to vama na dušu, na Vidovdan, ne nama. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, u vezi početka rada ove sednice, mislim da su prekršene sledeće odredbe Poslovnika Narodne skupštine.
Član 86. poslednji stav koji kaže – predsednik Narodne skupštine može da odloži čas, odnosno dan početka Narodne skupštine o čemu blagovremeno obaveštava narodne poslanike. S tim u vezi, juče nam je početak sednice od gospođe predsedavajuće bio odložen na pet minuta. Onda se pet minuta produžilo na 53 minuta. Mene ne čudi što će Vidovdan ove godine da padne 14. januara, ako toliko traje pet minuta.
Imam reklamiranje i člana 87. Poslovnika. Kaže - sednice Narodne skupštine se, po pravilu, održavaju utorkom, sredom i četvrtkom od 10,00 do 18,00 časova. Danas je sednica zakazana za 12,00 časova, a počela je u 12,20 časova. Pauza prilikom utvrđivanja kvoruma trajala je neuobičajeno dugo kod ovog objedinjavanja rasprave.
Na kraju, na osnovu člana 88, izražavam sumnju u prisustvo određenih narodnih poslanika. Voleo bih da dobijemo izvod iz elektronskog sistema glasanja o prisutnosti narodnih poslanika. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, predsednici nezavisnih regulatornih tela, mislim da je povređen č lan 107. gospođo predsedavajuća Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji kaže da je – govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Mislim da su povređeni i članovi 19. i 23. Ustava Republike Srbije koji kažu – dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite. Valjda taj Ustav važi i za narodne poslanike, bez obzira na imunitet. Ovako ste videli kako izgleda atak na nezavisna regulatorna tela od aktuelne vlasti i glavne vodeće vlastodržačke stranke režima i kako oni imaju odnos prema vama.
Ovo je tabloidizacija javnih institucija u ovoj državi, ovde je ozbiljno ugroženo, ne dostojanstvo ovog doma, dostojanstvo Republike Srbije, ovakvim govorom.

Gospođo predsedavajuća, ponovo bih reklamirao povredu člana 107. koja je ponovo učinjena u međuvremenu, a ponovo se tiče dostojanstva Narodne skupštine.       
Bez obzira na sve vaše apele i bez obzira na sva naša uveravanja da nije dobro da vladajuća stranka, koja toliko grčevito želi u Evropu, ovako nasrće na nezavisna regulatorna tela pred očima te iste Evrope.
Ovo se ponavlja. Narušava se dostojanstvo ovih ljudi ovde. Oni nisu pozvani ni na suđenje, ni na saslušanje.
Vi ste ovde došli da odbranite svoje izveštaje. Nažalost, sad tek vidite kako je nama iz DS kada nam se i sudi i presuđuje i organizuje porota od strane šačice ljudi iz vrha vlastodržačke stranke. Hvala.

Mogu li da znam koliko još je još vremena za diskusiju preostalo DS?
(Predsedavajuća: Demokratskoj stranci je preostalo 23 minuta.)
Hvala.
Dame i gospodo iz regulatornih tela, gospođo Petrušić, gospodine Jankoviću, dame i gospodo narodni poslanici, danas ste imali prilike da na sopstvenom primeru vidite kako izgleda atak na poslednji bastion i branik demokratije, na nezavisna regulatorna tela. Nemojte da vas začudi što taj atak dolazi od najveće vlastodržačke koalicije ovoga režima, jer to su isti oni ljudi koji su bili energično protiv formiranja nezavisnih regulatornih tela.
Mogu sada da vam pročitam kakvim su vam sve pogrdnim epitetima počastila u danu kada smo glasali o formiranju kancelarije Poverenika od javnog značaja, Agencije za borbu protiv korupcije, Zaštitnika građana, ali mislim da bi to ovoj sednici dalo neki drugačiji smisao.
Dovoljno o toj politici i o tim ljudima govori ono što su čelnici vladajuće koalicije kazali malopre vama. Dovoljno govori o tome prazne klupe najveće vlastodržačke stranke. Dovoljno o njihovom odnosu prema nezavisnim regulatornim telima govori činjenica da juče nisu hteli da dođu da daju kvorum, jer ih je baš briga za vas. Još više o njima govori činjenica da u danu kada predstavnici nezavisnih regulatornih tela dolaze u parlament, njihovi poslanici nasrću na novinare u ovom zdanju, u hramu demokratije nasrće se na nezavisnu profesiju novinara, na one ljude koji treba da imaju uvid u tok i rezultate izbora, da neguje nezavisno-istraživačko novinarstvo, a to samo zato što ne pristaju na tabloidnu svest i tabloidno novinarstvo. Zbog takvih i takvog odnosa vlastodržačke koalicije, okupljene oko SNS, nama ništa drugo ne preostaje nego da gledamo kako aktuelna Vlada ne može da se dogovori kada će biti Vidovdan, da li će biti prekosutra, da li u septembru, da li u oktobru, da li 14. januara. Ovu sednicu ne gledaju samo građani Srbije, ovo gledaju predstavnici OEBS, EU i vode računa kako se ko ophodi prema nezavisnim regulatornim telima.
Zbog toga vladajućoj koaliciji ne sledi tapšanje po ramenu na putu ka EU, sledi tapšanje po obrazima, i to tapšanje će se pretvoriti u aplauz. Ti obrazi, umesto da se crvene od stida i srama zbog ovakvih diskusija, biće tako crveni, najbolji semafor, crveno svetlo na putu Srbije ka EU. To govori o njima, a ja, nažalost, osećam duboko nezadovoljstvo što sam danas prisustvovao ovakvoj retorici. Mislio sam kada neko skine bedž da će makar malo promeniti retoriku. Problem je kad se bedž probije kroz srce, a bogami i kroz jezik, onda taj otrov stalno izlazi napolje. Nema tog evropskog odela koje to može da prikrije, nema te mimikrije, nema tog kameleona koji može da kaže – ne, ja sam sada postao drugačiji kada obučem ovo odelo. Ta svest je nepromenljiva. To su isti oni ljudi čiji je ministar bio ministar informisanja, za čije vreme vlasti su se ubijali novinari. I sada se novinari biju jer je retorika ostala ista.
Vi ste, gospodine Jankoviću, veoma dobro u svom izveštaju dali jedan osvrt na činjenicu da se kod nas borba protiv korupcije isključivo vodi u tabloidima. Moram, i žao mi je što to nisam uradio danas na početku svog izlaganja, da izrazim veliko žaljenje što sa nama, nažalost, više nije prof. dr Vojin Dimitrijević, doajen u borbi za ljudska prava i građanske slobode, čovek koji se energično borio protiv ovakvih kakvi su vas malopre napadali. Nije, nažalost, sa nama više ni gospođa Verica Barać. Hvala vam što ste ih pomenuli u vašem izveštaju. Hvala vam i što ste primetili ogroman nedostatak jer više nisu sa nama. Ali, nažalost, moram da napomenem da sam makar očekivao od ovih koji su vas tako žestoko napadali da se makar sete svoje političke biografije, prošlosti, porekla, ko ih je iznedrio i da makar u jednoj rečenici nešto kažu o Vojislavu Šešelju, šta god ja mislio o njemu, a on je 10 godina u Hagu. Do prekjuče su nosili bedževe sa njegovim likom na reveru, a danas reč nisu pomenuli o činjenici da on sedi u Hagu 10 godina bez presude. Vi jeste i vama hvala na tome, jer on je ipak isto građanin Srbije.
Znate, ne čudi me da nisu pomenuli. Nije li se njemu sadašnji predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, u crkvi zakleo na vernost, a građanima ove zemlje na Ustav u ovoj državi? Kad se tako odnosi prema njemu, kako će tek prema ovoj državi da se odnosi? Ovako kako se odnosi, da izađe na paradu povodom Dana policije i da kaže – vrh policije je sarađivao sa narko klanom i narko dilerima, a pored njega stoji vrh policije. Kako vi iz SPS možete posle toga u koaliciji sa njima da budete? Meni to nije jasno. On je direktno prozvao vašeg predsednika stranke, predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova. Kaže – vrh policije je primao naređenja od Darka Šarića. Još i njegova saradnica iz Kabineta predsednika Republike drsko laže i obmanjuje javnost jer kaže – Boris Tadić nikada nije pomenuo Šarićev klan. Pa, Boris Tadić i DS su procesuirali Šarića, koji je najveće pare stekao zahvaljujući organizovanom kriminalu koji je implementiran u sve pore ove države kada ste prošli put upravljali ovom zemljom na način na koji ste radili, a ona je doživela najveću tragediju u svojoj novijoj istoriji kada ste za samo dve godine vlasti rasprodali sve ono što su generacije krvlju, znojem i mukom sticale od balkanskih ratova, preko Prvog svetskog rata do Drugog svetskog rata. Taj pečat sramote će stajati na vama.
Najbolja borba protiv tablodizacije svesti, najbolja borba protiv svih kleveta je istina. Ona je najbolji lek. Ona kad tad otrezni i najusijaniju glavu, koja misli da 40% u Zaječaru predstavlja ne znam kakav rezultat. Pa tako ste počeli i prošli put - silno, gromovito, bahato, osiono. Kako se završilo? Početak je uvek isti, i sada i prošli put. Ne strepim ja za svoj kraj, strepim za kraj Srbije, a on je sa vama vrlo, vrlo dramatično neizvestan. Šta moram da vam kažem? Imam ovde i izveštaj Poverenika za informacije od javnog značaja. Hoćete malo da se sada propitamo za neke informacije od javnog značaja? Ko se sastajao sa Mišom Bananom? Šta je beše govorio gospodin "Najava"? "Za sedam dana ću vam kazati ko se sastao sa Vukom Bojovićem, trešće se Srbija". Toliko se trese Srbija, samo Vlada što ne padne od tog trešenja. Kako se častite danas sa Mlađanom Dinkićem? Kažete – nemojte da dramite zbog poraza u Zaječaru, prihvatite muški poraz. Na kom drvetu rastu oni džakovi sa lažnim glasačkim listićima? Da li ćemo to da saznamo? Da li ćemo dobiti odgovor makar od nekog nezavisnog regulatornog tela? Od vas nikada nismo saznali šta je bilo sa džakovima glasačkih listića koji su pronađeni negde na nekim biračkim mestima.
Da ne pričamo o tabloidu koji kaže da je u Hrvatskoj na auto putu uhapšen saradnik Bojana Pajtića sa 500.000 evra u džepu. Onda se mi kao DS obratimo Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Hrvatske, a on kažu – nijedan građanin u proteklih godinu dana iz Republike Srbije nije uhapšen u ilegalnom transferu novca kroz Hrvatsku. Mislite da će neko da se izvini DS i Draganu Đilasu ili Bojanu Pajtiću? Ne, nastavlja se prljavi posao dalje, jer uvek je bilo gazdinih kerova koji će da gone one na kojima se stavi target i meta na čelo. Toga je uvek bilo, ali nikada nije bilo da imamo televiziju sa nacionalnom frekvencijom, koja ima "Pink 1", "Pink 2", "Pink 3", "Pink farmu", koja mnogima nedostaje, "Pink rijaliti", "Pink Điki kanal", "Pink DS kanal", gde se mediji sa nacionalnom frekvencijom svakoga dana koristi isključivo i samo za obračun sa DS. Naravno, to je moguće kada je ministar nekada informisanja bio onaj koji je bio, gospodin "Najava", i to je moguće kada Ratka Mitrovića dovedete na čelo "Novosti".
Šta da kažem o aferi aflatoksin? Koliko se vama kao Povereniku za informacije od javnog značaja i Zaštitniku građana javilo građana koje je ova Vlada potrovala aflatoksičnim mlekom? To je strašno. Koliko će vam se građana javiti zbog toga što je u ovoj zemlji jedan Obradović bio utemeljivač obrazovanja i prosvete, a drugi je razara? Taj koji je utemeljio prosvetu zvao se Dositej Obradović, a ovaj se zove Žarko Obradović. Koliko će vam građana tražiti naknadu štete što su im se deca spremala da polože prijemni ispit i maturu? Sada on kaže - neću da dam ostavku. Ne treba da date ostavku, neka vidi narod Srbije kakva je ova Vlada i gde ih vodi.
Licemerje i odnos prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi ste malo pre najbolje imali prilike da vidite od mog kolege koji kaže – kada im je crkva dobra, onda im odgovara i onda su vernici, a kada ih crkva kritikuje zbog kosovske politike, oni je napadaju na sva usta i bune se što ih dočeka prazna Gračanica. Tamo ste imali prijem na najvišem nivou, Svevišnji vas je sačekao u Gračanici, niko drugi. Ali, nemojte to da vas brine, jer u ovoj državi građani Srbije imaju još uvek oči, ovde još uvek postoji brana svakoj bahatosti i osionosti i postoje nezavisna regulatorna tela.
Kada kažete – otvorite kancelariju u Vranju, trebate da otvorite kancelariju u Vranju, da vam se požali načelnik policije u Vranju kako na njega nasrće narodni poslanik da ga bije. Ali, kada ovde biju novinare u Skupštini, što ne bi bili i načelnika Policijske upravu Vranju? To je sasvim normalno, pogotovo ako je reč o poslaniku SNS.
Na kraju, moram da vam kažem da smo mi u Skupštini izloženi diskriminaciji. Ako kritikujete Vladu, onda od gospođe predsedavajuće dobijate opomene, jer njoj se daljinski upravljač nalazi u rukama Aleksandra Vučića, a on kada god mu nešto nije po meri okrene telefon, zašušti ono zatvorsko odelo, zazveče bukagije i tada se sprovodi diskriminacija nad narodnim poslanicima. Kada smo mi izloženi diskriminaciji i mobingu, šta tek građani Srbije da očekuju u drugim institucijama na svojim radnim mestima? To je ogledalo Srbije. Vaša diskusija je najbolje ogledalo vašeg evropskog puta ka Evropi i zbog čega Srbija Vidovdan može da čeka tek 14. januara za Srpsku novu godinu. Ali, kao što ste količinu aflatoksina pomerili sa 0,05, tako i Vidovdan pomerite na 14. januar i vi ćete rešiti sve probleme. Hvala.

Priznajem, možda nismo ostavili najpuniju kasu. Možda je i prazna, ali puna groblja iza politike DS sigurno nisu ostala i puni traktori izbeglica, takođe, nisu ostali iza politike DS. To je ostalo prošli put iza vaše Vlade i ostalo je toliko sakatih, nesrećnih, obogaljenih, da o pljački nismo imali vremena ni da pričamo, niti da utvrdimo razmere pljačke koju ste napravili prošli put.        Budžetski deficit koji ste ostavili Srbiji je najveći u novijoj istoriji Srbije. Inflacija koju ste proizveli je najveća u istoriji ljudske civilizacije. Nigde veća zabeležena nije i nemojte kazati da sa time nemate ništa, jer imate apsolutnu odgovornost za to, jer ste tu Vladu svesno podržavali.
Nemojte nas da optužujete da smo mi imali uticaj na medije. Pa, vi izdajete partijske biltene i partijska glasila kao dnevne novine. U njima objavljujete detalje iz istraga. U njima vršite političku hajku, razračunavate sa nezavisnim institucijama i regulatornim telima, pa vam je malo što to radite na stranicama vaših tabloida i partijskih glasila, nego to radite i u skupštinskim klupama. Kad vam to nije po meri, onda šamarate novine i novinare u skupštinskim hodnicima, kada ne pišu onako kako vi hoćete. Čupate im reflektore. Mora predsednik Narodne skupštine magistar Nebojša Stefanović da se izvinjava u ime poslanika koji je danas napao novinara FONET Slobodana Anđelkovića i da zahteva izvinjenje od tog istog poslanika, koje ovde niko nije čuo, ni poverenik za informacije od javnog značaja, ni ja.
Na kraju, to kako ste se vi razračunali sa vašim finansijerima, to je vaše legitimno pravo. Možda su vam dali manje nego što ste očekivali, možda želite da ućutkate nezgodne svedoke.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Ovde gde sada sedite vi sedela je naša koleginica Vjerica Radeta, pa Nataša Jovanović i oni su nam jasno kazali ko vas je plaćao, ko vas je finansirao i ko je pomogao finansiranje SNS. Nemojte nama to da prebacujete, to vi u vašoj ostavinskoj raspravi završite među vama. To nama na grbaču stavljati nemojte.

Ja bedž Otpora skinuo nikada nisam, to možete videti posle kada priđete malo bliže, mala vam je ta dioptrija, probajte da iskoristite onu Vučićevu, on izgleda ima neku ružičastu. Sve mu je mirno, smireno, lepo, ko vaša kravata. Ali, zamolio bih vas, istine radi, da u ovom svetom domu, zvanom parlament i hram demokratije i oltar demokratije, govorite istinu i samo i isključivo istinu.
Kada sam pomenuo gospođu Vjericu Radetu i gospođu Natašu Jovanović, kazao sam vam – vi to sa njima u ostavinskoj raspravi proverite, gde ste uzeli kredit za predsedničku kampanju, koliki je bio, da li ste ga vratili, ko ga je vratio i da li ste te sada pohapsili zbog toga što su vam dali manje nego što ste očekivali. To nama na pleća stavljati nemojte.
Malopre je isteklo vreme za repliku, hteo sam da vam kažem, mnogo je lakše prihvatiti lako breme samoosude, nego se laćati teškog bremena osude drugih. Mnogo je lakše poseći balvane u svojim očima, nego tražiti slamku, i to slamku spasa, u tuđim očima.
Mislim da sam vam dovoljno jasno kazao šta građani Srbije znaju i misle o vašoj politici. Znate, amnezija je divna bolest. Svakog dana čujete nešto novo, a ništa ne boli. Nažalost, građani Srbije i ja imamo pamćenje. Pamtim ja i pre 5. oktobra i od 5. oktobra 2003. godine. Pamtim i Tomislava Nikolića kome se javljalo da je i Tito pred smrt imamo probleme sa nogom kao i Zoran Đinđić. To je verovatno u tabloidima video ili mu je tarot došapnuo ili je možda od igranja šaha sa Legijom znao. U to ne ulazim, to je njegova savest, to je onaj krst koji je kazao da nosi sa sobom, pa se taj krst pretvorio u krstić, a za Srbiju u krstaču. Nemojte da otvaramo te teme, mnogo će vas boleti. Istina je vrlo zdrava.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član 63. Zakona ima i neke dobre stvari. On kaže u svom trećem stavu – za ostvarivanje dodatne podrške u obrazovanju i vaspitanju, direktor škole, nastavnik, stručni saradnik, vaspitač, pedagoški asistent i roditelj odnosno staratelj, može da dobije posebnu stručnu pomoć u pogledu sprovođenja inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja. Ali, nažalost, ovaj član Zakona ima i nekoliko loših stavova, a to su poslednja tri stava Zakona, koji kažu – liste lica i škola iz stava 5. ovog člana utvrđuje ministar, bliže uslove za utvrđivanje lista iz stava 6. ovog člana takođe propisuje ministar.
Šta tu nije dobro? Lično smatram da ministar Obradović ne može da se nosi ni sa dosadašnjim ovlašćenjima. On ovim zakonom preuzima nova ovlašćenja. Moja pretpostavka nije plod nekog hipotetičkog razmišljanja. Građani Srbije su imali prilike da vide skandal pre dva dana, koji još uvek potresa Srbiju i koji još uvek nije dobio svoj sudski epilog, sa falsifikovanjem i korupcijom oko polaganja prijemnih ispita u osnovnim i srednjim školama.
Sada postoji jedan veliki problem. Zašto ministru davati nova ovlašćenja, kada se on i sa postojećim ne nosi na najbolji način? Prosto ne mogu da shvatim da postoji jedna frapantna ravnodušnost vladajuće većine prema ovome što se dešava u Srbiji i da se mi ponašamo kao da se ništa ne dešava. Sada još zakonom dajemo veća ovlašćenja ministru koji se ni sa postojećim ne nosi kako treba.
Apelujem na vas iz vladajuće većine da skinete bokserske rukavice iz Zaječara i da se usredsredite na Srbiju i da kažete da ovo nije dobro i da ne dozvolimo da ovo što potresa Srbiju tri dana prođe tek tako, kao da se ništa ne dešava. Mi raspravljamo o nekim zakonima o osnovnom obrazovanju, a ne zatvaramo jedan vrlo problematičan slučaj koji je i te kako uznemirio javnost, niti ima odgovora, niti rešenja, sem najava u tabloidima da će to biti rešeno.
Dakle, ovo nisu dobre preporuke za zakon, ovo nisu dobra ovlašćenja. Ne znam da li ste me razumeli, neki eksperti. To bi bilo kao kada bi neki ministar sada kazao – evo, kada prodam "Telekom", daću četiri hiljade evra. Ne hiljadu evra, nego još četiri hiljade evra, a ni prvih hiljadu evra nije dao.
Znači, sada imamo ministra koji hoće još veća ovlašćenja, još veće napore da uloži, a ni prethodne nije ispunio. To nije dobro. Mislim da je to poređenje bilo jako dobro, jako razumljivo. Očekujem podršku vas iz vladajuće većine da ovako nešto ne prođe.
Pogotovo očekujem podršku da se afera i skandali oko prijemnih ispita razreše pred sudom. Postoji nešto što se zove krivična odgovornost direktno odgovornih, postoji nešto što se zove politička odgovornost. Politička odgovornost podrazumeva smene i ostavke. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, čisto neka podsećanja, po nekim informacijama, ovu odredbu od 4 km, još je Kralj Petar doneo 1929. godine, a ja mislim da nam je potrebno savremenije obrazovanje i humaniji odnos prema deci.
Poređenja radi samo, zamislite da ste dete u selu Dučevići, na Ovčaru, a prva škola je u Markovcu na 4 km. Ako idete do Lučana da kupite test za prijemni ispit koji su 8 km, onda vaše školovanje zahteva i po 12 km.
Jedno drugo poređenje, zamislite da ste dete odakle je profesor Stojković iz Vučja, znate koliko sam dece pešaka video u Vučju, i kada su bile poplave u Trgovištu.
Opština Ćićevac, u kojoj je na vlasti DS sa svojim koalicionim partnerima, taj problem je rešila tako što svu decu vozi. Nije merilo Ćićevac, zato što je tu DS, mala je opština, ima malo dece i lako je organizovati prevoz.
Trgovište je siromašna opština, ali ima jedna opština, i ja se nadam još uvek u Srbiji, još uvek me i čudi da patriotske stranke reč ne rekoše i o tim opštinama, recimo Kosovska Vitina. Znate kakav je problem iz Kosovske Vitine, da 2,5 km odvedete dete do škole, jer morate da prođete pored kuće lokalnog komandanta OVK.
Tih 2,5 km ni KFOR ne može da garantuje bezbednost. Ako hoćemo da taj narod ostane tamo na KiM, ja mislim da prazne klupe SNS ne mogu da se izbore za poboljšanje te dece i zato smatram da je dobro da bude 2 km ova odrednica, bez obzira šta kaže Zakon o lokalnoj samoupravi i kako su se lokalne samouprave pripremale da tu decu prevezu. Taj kriterijum da deca idu 4 km u jednom pravcu do škole je kriterijum iz 1929. godine.
Ako hoćemo zaista da brinemo o deci i o njihovom obrazovanju, onda moramo da pokažemo jednu socijalnu odgovornost prema toj deci.

Nije dobro polemisati sa mnom, jer ja mnogo vremena provodim u biblioteci, a u toj biblioteci nalaze se stenogrami sa te sednice, znate prazna glava može da ide u praznu biblioteku.
(Poslanici SNS dobacuju narodnom poslaniku Srđanu Milivojeviću, s mesta: U praznoj biblioteci.)
Pa znate, prazna glava može da ide u praznu biblioteku, puna glava ide u punu biblioteku.
(Predsedavajuća: Molim narodne poslanike da ne dobacuju sa mesta.)
Dakle, i tada smo isti ovaj amandman predložili, mi iz DS. Istine radi, i tada nije prihvaćen. Dakle, nije reč o krokodilskim suzama, jednostavno, mi istrajavamo u svojoj politici. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 75, definiše se to nacionalno ispitivanje. Takođe nisam hteo da reagujem po članu 73. jer smo i mi kao DS kada smo bili u koaliciji, zaista glasali za taj završni ispit.
Ima li uopšte potrebe da govorim nešto o članovima 73. i 75, posle događaja od ove nedelje? Ima li potrebe uopšte da kažem nešto građanima Srbije, roditeljima koji su decu poslali za završni ispit i da ih pitam – da li će možda neko nacionalno ispitivanje da povrati poverenje u školu?
Ovde se kaže škola koja, po amandmanu gospođe Vojić Marković na član 73. i u vezi člana 75. - ko dvaput uzastopce ne napravi rezultat da dobije negativnu ocenu. Kakvu ocenu treba da dobije država koja je dva puta uzastopno napravi skandal sa završnim ispitom ili ministar ili kompletno obrazovanje?
Nije dobro da ovo prećutimo. Nije dobro da se pravimo da je situacija apsolutno normalna, da sve funkcioniše kako treba i da sada još u ovoj uzavreloj atmosferi, usvajamo ovakav zakon, bez odgovora nadležnih službi šta se tu zaista dešavalo.
Opet podvlačim, u Zakonu kaže – škola rezultate nacionalnog ispitivanja koristi za unapređivanje svog razvojnog plana, školskog programa, plana stručno usavršavanja i napredovanja nastavnika. Kako škola može da napreduje posle onoga što smo imali pre par dana? Recite mi kakav je to vid napretka škole kada đaci kupuju rešenja i pitanja za završni ispit? Kako mogu da napreduju, i društvo i država u kojoj živimo, ako imamo ovakve okolnosti na koje niko ne odgovora, kao da se ništa nije desilo?
Svi su se nešto zabrinuli, pitali su medije, ali nemamo odgovore. To je u stvari model, mantra koja se ponavlja od krađe izbora preko onih tajnih sastanaka sa Lukom Bojovićem, gde sada vidite, polagala su deca ispite iz nekih kupljenih testova. Svi smo se potresli, svi smo držali konferencije za novinare, a odgovore dobili nismo, samo najave.
Reći ću za sedam dana ko se sastao sa Lukom Bojovićem. Reći ću za 15 dana ko je pokrao izbore. Reći ću za tri meseca ko je falsifikovao prijemni ispit. Tako se mi borimo protiv korupcije u ovoj zemlji. To je poruka koju vi nama šaljete. Mi na tu poruku ne možemo da ćutimo. Ne možemo da prihvatimo to. Morate da shvatite i naše ogorčenje, ali mnogo više ogorčenje građana, roditelja. Morate da shvatite da mi kao DS ne možemo da gurnemo glavu u pesak i da tražimo političku odgovornost za ovo. Neka krivičnu odgovornost utvrdi tužilaštvo, ali nešto što podrazumeva političku odgovornost, mora da se uspostavi u Republici Srbiji. U protivnom, nikakav datum neće popraviti naše nepoverenje u ovakav sistem. Hvala.

Replika.
Dame i gospodo narodni poslanici, izneću nekoliko informacija i zapažanja. Možda smo i mogli na osnovu prošlogodišnjih iskustava da pretpostavimo da će neko i ove godine probati da visoko koruptivnim aktivnostima falsifikuje ove testove i da proba da ih proda učenicima. Ali, nemojte nas optuživati što pokušavamo da sučeljavamo političke ideje. Nalazimo se na tržištu političkih ideja. Nismo ovde da menjamo recepte za princes krofne. Ovde smo isključivo da bismo naše političke stavove, ideje i vrednosne sisteme branili ne od onih koji nas napadaju, od vlasti. Mi ovde branimo one principe i sisteme vrednosti za koje se zalažemo kroz svoje programe, političko delovanje i kroz način političkog rada. Isključivo ćemo se ovde zalagati za sistem vrednosti koji je utemeljen u naše političke ideje. To nekome može da smeta. Tu neko može da vidi politizaciju ili nepolitizaciju. Zakon kritikujemo sa aspekta struke iskustva i pre svega želje da ostvarimo dobrobit za naše društvo, ali iza svega toga stoje naši politički stavovi i političke ideje od kojih ne odstupamo. To nije nikakva politizacija. To je želja da kroz parlament, najvišu zakonodavnu instituciju ove zemlje, koja se zove Republika Srbija, nametnemo i ideje i onaj sistem vrednosti za koji smatramo da treba da bude temelj evropskoj civilizovanoj državi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, apsolutno podržavam svoje kolege iz DSS. Ustavna načela regulišu između ostalog i pravo na štrajk. Pravo na štrajk je neprikosnoveno i Ustavom zagarantovano pravo. Znam da mi možda nemamo Zakon o radu i zakon o štrajku i koristimo savezne zakone ne postojeće države, ali nije dobro, s obzirom da znamo da ovu profesiju, prosvetnu profesiju, često potresaju štrajkovi, da postoji nekoliko sindikata unutar prosvetnih radnika koji pokušavaju svakog septembra da ukažu na težak materijalni položaj. Postoji, svakako, i određena politizacija tih štrajkova. To uopšte ne sporim. Imali smo prilike da vidimo da kad god je potrebno poljuljati Vladu da se određeni štrajkovi, određenih profesija, koriste u političke svrhe.
Nije dobro da jednim krovnim zakonom, kakav je Zakon o obrazovanju, pokušavamo, bez obzira na tu potrebu, da ta ustavna načela i principe primenimo kada je reč o ovom zakonu, ipak zadiremo u nešto što bi bilo pravo radnika na štrajk.
Mislim da pravo radnika na štrajk, garantovano Ustavom, mora da bude zajamčeno pravo u koje niko ne može ulazi, ni ministar, ni ljudi iz ministarstva. Apsolutno podržavam amandmane koje su podnele moje koleginice iz DSS.
Na kraju, ako hoćete, štrajkovaće u ovoj zemlji i ubuduće i prosvetni radnici, ali će protestvovati i roditelji zbog onoga što se pre par dana dešavalo, zbog skandala oko prijemnih ispita. Tu je, i te kako, ugrožena prosvetna profesija. Tu su ugroženi interesi naše dece. Nemojmo da u zakon stavljamo ovu odredbu o štrajku. Hajde da svi zajedno napravimo Zakon o radu i zakon o štrajku, pa da ga stavimo na dnevni red Skupštine, pa kada njega donesemo, onda da uradimo izmenu Zakona o osnovnom obrazovanju i da u skladu sa zakonom o štrajku regulišemo ova prava. Ako ovako pokušavamo, to nije dobro.