Hvala vam lepo.

Uvažena predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženo predsedništvo, uvaženi ministri Vlade Republike Srbije, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, u sledećih nekoliko minuta ću govoriti o Ugovoru o slobodnoj trgovini između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipta i želeo bih da ukažem na veličinu tržišta, na mogućnosti saradnje, na mogućnosti koje pruža to tržište sa posebnim osvrtom na poljoprivredu, pošto je to za nas iz Saveza vojvođanskih Mađara izuzetno važna i prioritetna privredna grana, a i ja lično sam član Odbora za poljoprivredu Narodne skupštine Republike Srbije.

Predsednik Egipta Abdel Fatah el Sisi i predsednik Srbije Aleksandar Vučić su 2022. godine prilikom posete egipatskog predsednika Srbiji usvojili zajedničku Deklaraciju o uspostavljanju strateškog partnerstva dve države. Deklaracijom je predviđena politička koordinacija u bilateralnim i međunarodnim pitanjima, saradnja u oblastima odbrane i bezbednosti, privredna saradnja na osnovu Sporazuma o slobodnoj trgovini, dakle o čemu razgovaramo sada, saradnja u oblasti poljoprivrede, energije i energetske bezbednosti sa naglaskom na razvoju i diversifikaciji gasnih i drugih energetskih izvora.

U tom periodu se postavljalo pitanje kakve su mogućnosti i saradnja sa Egiptom i u kojim oblastima, kao npr. u oblasti poljoprivrede i proizvodnje hrane, koje su među nosećim privrednim granama u obe zemlje i koje tradicionalno zapošljavaju veliki broj ljudi i da sa izvozom u Egipat imamo problem zbog visokih carinskih opterećenja.

Ta opterećenja su najveća kada se radi o izvozu svežeg voća, jabuka, krušaka, kajsija, trešanja, višanja, breskvi, nektarina, šljiva i suve šljive. Carina za suve šljive je 30%, za kajsije čak 60%. Najniža carina od 10% se primenjuje na uvoz trešanja i višanja. Sa tako visokim carinama smo bili apsolutno nekonkurentni, jer je Evropska unija još pre nekoliko godina potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini sa tom zemljom. Njihovi proizvodi su ulazili na to veliko tržište od 112 miliona ljudi bez carine, a naši sa već pomenutim carinskim stopama.

Inače, dozvolite mi samo jednu kratku digresiju, po mišljenju stručnjaka najveće šanse što se izvoza voća tiče imamo sa izvozom jabuka, borovnica i trešanja i da je to sasvim realno da plasiramo na tržište Egipta.

Sa uvozom od 10 do 12 tona žita godišnje Egipat predstavlja šansu za izvoz srpskog žita. Srbija bi na to tržište mogla prvo da plasira poljoprivredne i prehrambene proizvode, a onda u određenom momentu kako bi se ti odnosi razvijali svakako i određene proizvode prerađivačke industrije, kao i metalne i hemijske industrije.

Ova godina 2025. će biti odlična za saradnju, jer će doći do velikog razvoja u ekonomiji, trgovini, investicijama i da će potpisivanjem Sporazuma o slobodnoj trgovini, nakon što stupi na snagu, uvećati obim trgovine između dve zemlje, po nekim procenama kao što je i koleginica rekla, čak do 400%.

Po informacijama koje potiču iz Privredne komore Srbije mnoge domaće velike firme su sa Privrednom komorom Srbije u pripremama za otvaranje predstavništava, kako bi sve bilo urađeno na najbolji mogući način i kako bi srpskim firmama bilo olakšano poslovanje na tržištu Egipta da bi se egipatskim kompanijama omogućilo da lakše dođu do partnera u Srbiji.

Inače, spoljnotrgovinska razmena Srbije i Egipta u 2023. godini iznosila je 88,3 miliona dolara. Najzastupljeniji proizvodi u izvozu Srbije u Egipat su duvan, proizvodi namenske industrije, cigarete, dok iz Egipta najviše uvozio ureu, fosfate i so.

Potencijal za saradnju sa egipatskim tržištem vidi se i u sektorima poljoprivrede i prehrambene industrije, energetike, informaciono-komunikacionih tehnologija i hemijske i gumarske industrije.

Potencijal za izvoz u Egipat postoji još posebno u segmentu vafla i biskvita, kao i u segmentu sokova od voća i povrća koje Egipat na godišnjem nivou uvozi u vrednosti od blizu 30 miliona dolara. Potencijali postoje i u segmentu stočne hrane za životinje. Trenutno carinsko opterećenje je oko 40% i treba imati u vidu da u Egiptu postoji velika potražnja za lekovima, posebno za onima na bazi penicilina i kortikosteroida. Takođe, i njihova Vlada je usmerena na razvoj preventivne medicine, što podrazumeva nabavku određenih medicinskih uređaja. Dugoročno će postojati mogućnost saradnje u oblastima medicinskih aparata i laboratorijske opreme.

Još jedan značajan potencijal za izvoz na tržište Egipta su proizvodi od plastike. Trenutna carinska opterećenja su od 15 do 60%. Posebno se traže cevi i krute cevi od plastike, čiji uvoz u Egipat iznosi oko 60 miliona dolara, kao i pneumatske gume za kamione i autobuse.

U sektoru metalske industrije postoji potencijal za plasman građevinskih okova, konstrukcija i delova od aluminijuma.

Poštovane dame i gospodo, sve gore navedene činjenice ukazuju na to, kao što rekoh, da Srbija i proizvodi iz Srbije ulaze na tržište sa 112 miliona stanovnika, čija kupovna moć, doduše, nije kao što je u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ali svakako je ogromno tržište i ne smemo zaboraviti na turistički potencijal Egipta koji je šansa za plasman već pomenutih proizvoda i zbog svih navedenih razloga poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će glasati za ovaj sporazum. Hvala vam lepo.

Hvala lepo.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, uvaženi ministri Vlade Republike Srbije, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je rebalans budžeta i kao član Odbora za poljoprivredu hteo bih da se osvrnem zbog kratkog vremena isključivo na taj deo što se tiče poljoprivrede.

Sama činjenica da je agrarni budžet povećan sa 18 milijardi dinara je za svaku pohvalu i takođe pozdravljamo činjenicu da je Vlada uspela da se i Ministarstvo da je uspelo da se dogovori sa udruženjima poljoprivrednika i da je postignut sporazum. Ukupni budžet je sada 125 milijardi dinara, odnosno sa refakcijom goriva 132 milijarde. Sve to će biti, a od toga preko sto milijardi imamo za direktne podsticaje i to će biti sa jedne strane dovoljno novca za ispunjenje ranijih obećanja, odnosno za deo sporazuma koji je postignut sa udruženjima poljoprivrednika.

Tu pre svega mislim na podsticaj za deklarisano seme, do 17 hiljada dinara po hektaru, što mnogi poljoprivrednici čekaju već mesecima i mi to zaista iz Saveza vojvođanskih Mađara pozdravljamo i podržavamo.

Nadam se da će izmena Zakona o podsticajima vrlo brzo ući u skupštinsku proceduru. Po mojim informacijama, javna rasprava je završena juče, i gospodin ministar Martinović potvrđuje, što znači da će vrlo brzo ući u proceduru, kako je to i najavio predsednik Vlade na jednoj sednici u julu mesecu. Nadam se da ćemo taj zakon usvojiti u oktobru mesecu i da ćemo omogućiti zakonski okvir, tj. zakonsku osnovu za raspisivanje, tj. za izradu pravilnika i da se što pre objavi javni poziv.

Takođe su povećani pojedini podsticaji u stočarstvu, koji treba da doprinesu povećanju stočnog fonda u Srbiji, o čemu i te kako moramo da vodimo računa, jer se padom stočnog fonda na njivama ne koristi stajnjak, koji rešava problem suve zemlje u sušnim periodima, utiče na kvalitet, a već imamo problem sa kvalitetom humusa.

Moram takođe da istaknem da su pomenuti podsticaji u stočarstvu doprineli trendu rasta umatičenih grla ovaca i u Potiskom regionu, iz kojeg ja dolazim, a tu su opštine Senta, Ada, Kanjiža i Čoka, gde imamo 32 hiljade grla, kao i što imamo oko 9.000 mlečnih krava i oko 3.000 tovnih rasa.

Sa ovim visokim podsticajima moći ćemo da napravimo mnogo bolji efekat ako u novoj strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, koji je, po nama iz Saveza vojvođanskih Mađara, mi smo to više puta istakli u javnosti, jedan važan strateški dokument, ne samo da se usvoji, nego da se kasnije i primenjuje i da odredimo sa tom strategijom prave smernice, usku povezanost biljne proizvodnje i stočarstva i da krajnji cilj bude svakako prehrambeni suverenitet naše zemlje.

Ja sam na sednici Odbora istakao neke važne stvari za nas iz Saveza vojvođanskih Mađara, a to je rešavanje svakako penzijsko-invalidskog osiguranja, organizovane edukacije poljoprivrednika, daljih ulaganja u navodnjavanje, uređenje tržišta, pa do pošumljavanja, sa posebnim osvrtom na te opštine koje imaju mali procenat pošumljenosti. Naravno, i za obezbeđivanje sezonskih intervencija, što ste i sami, gospodine ministre, jednom u Odboru najavili, da ćete se uvek truditi da se izdvoje sredstva…

(Predsedavajuća: Molim vas, isteklo vam je vreme, završite misao.)

Završiću misao, hvala vam lepo, poštovana predsedavajuća.

Pošto zbog posledica ogromne suše poljoprivrednici zahtevaju od nas pomoć, da se proglasi elementarna nepogoda, u svakom slučaju, mi smo iz Saveza vojvođanskih Mađara uvek partneri u svemu što doprinosi unapređenju poljoprivrede u celini u Srbiji. Hvala lepo.