Zahvaljujem se, uvažena predsednice.

Poštovani kandidatu za predsednika Vlade, uvaženi kandidati, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani i građanke Republike Srbije, na samom početku svog izlaganja želim da pohvalim ton i način na koji se odvija rasprava, a tiče se izbora nove Vlade. Mislim da je veoma važno i značajno da svi zajedno u ovaj visoki Dom vratimo ono što smo, plašim se, negde izgubili, a to je dostojanstvo i mislim da smo izgubili iz vida da mi odavde ipak imamo ogroman značaj na to koju sliku i koju poruku šaljemo i u kontekstu toga, na samom početku, želim to da podvučem.

Gospodine Macut, o vama šira javnost nije mnogo znala, prirodno ni mi. Negde sam se juče trudio dok ste izlagali svoj ekspoze da steknem neki utisak o vama i ono što je moja prva impresija jeste da, naravno ne govoreći o vašim stručnim osobinama, mada o tome čujem samo pohvale, jeste da ste na mene ostavili utisak da ste vi, pre svega, jedan stabilan i konstantan čovek. Mislim da je veoma važno da u okolnostima u kojima se naša zemlja nalazi da imamo čoveka koji će mirnom rukom, takoreći, donositi odluke koje neće na prečac vući poteze.

Ono što takođe želim da izdvojim i da pohvalim jeste da ste govorili o važnosti dijaloga. Mislim da je u ovom momentu nama dijalog preko potreban. Srbija nije u političkoj krizi, ona nema krizu većine. Prethodna Vlada, Vlada Miloša Vučevića, nije pala usled nedostatka većina, već iz moralnih razloga. Ovim putem želim i da pohvalim, gospodin Vučević je podneo ostavku, ova Narodna skupština i te kako ima većinu koja je stabilna, ali imamo jednu drugu vrstu, da kažem, trenja, to jeste upravo društveno trenje i nama treba zaista dijalog, ali taj dijalog mora biti u okviru institucija. On mora da se odvija na institucionalni način i moramo zajednički da nađemo imenitelje i da nastavimo dalje. Zašto govorim da nastavimo dalje? Nama u ovom momentu trpi ekonomija, trpi naša privreda, a sve je to, hajde da kažem, usko povezano.

Juče ste takođe govorili o obrazovanju. Imaćete našu punu podršku. Govorili ste i o udžbenicima, da budu unificirani. Kada govorim o udžbenicima o istoriji, o biologiji, smatram i o srpskom jeziku i književnosti, možda i o geografiji. Mi imamo Zavod za izdavanje udžbenika. Mislim da je veoma važno da vratimo njemu i našim profesorima da učestvuju u izradi tih udžbenika.

Takođe, u vašem ekspozeu se spominje i energetika, jedan od stubova našeg suvereniteta jeste upravo i energetika. Kada pričamo o našoj elektroenergetskoj nezavisnosti, mislim da je veoma važno i ulaganje u zelenu energiju. Dušan Bajatović je juče govorio koliko je urađeno u prethodnih 10 godina. Tu je takođe i „Balkanski tok“. U svom ekspozeu govorite, imate tu našu punu podršku, o reverzibilnoj HE „Bistrica“ koja je mnogo važna za naš ukupni elektroenergetski sistem, ali je važan kada govorimo o toj povezanosti za našu ekonomiju, jer ćemo na taj način uticati i na smanjenje učešća SO2 i time ćemo i dalje biti izvozno konkurentni, odnosno izbeći ćemo takse koje nam može nametnuti EU.

Takođe, demografija, jedno od najvažnijih pitanja za našu zemlju. U nekim drugim zemljama je to ekonomsko pitanje, ja se iskreno plašim da je za nas to nacionalno pitanje. Mnogo je urađeno i u prethodnim vladama, kada pričamo o materijalnim davanjima, ali razmislite, mislim da ima mnogo prostora i za neka nematerijalna davanja, odnosno neke mere, kao što su, na primer, sada samo izdvajam, mera da se majkama ili roditeljima sa malom decom kada ide upis u vrtić da sedam dana tad imaju plaćeno, kada pričamo o privikavanju, itd. Znači, postoji mnogo načina i u tim nematerijalnim davanjima, ali ono što jeste u osnovi jeste da mi porodicu vratimo na pijadestal, tamo gde pripada u našem u društvu, da nju istaknemo i da ističemo važnost porodice za naše društvo i za našu državu jer bez zdrave i jake porodice plašim da ne možemo da govorimo o nekoj vitalnoj budućnosti.

Takođe, kada govorimo i o vitalnosti i o budućnosti ne mogu da ne spomenem ni Kosovo i Metohiju. To je ono što moramo i dalje da nastavimo. Gospodin Dačić, tu je gospodin Selaković, kao i, naravno, gospodin Đurić kao ministar spoljnih poslova. Mi smo krenuli jedan proces odpriznavanja, mislim da diplomatskim putem moramo da nastavimo da se borimo za naše Kosovo i Metohiju, moramo da pomažemo naš narod na Kosovu i Metohiji. Opet, kao što pričamo o povezanosti, tu je demografija, jaka populaciona politika i da u narednim godinama radimo na tome.

Pošto nemam više vremena, ono što želim na samom kraju da vam kažem jeste da će SPS u danu za glasanje podražiti vaš predlog za sastav nove Vlade. Želimo vam puno uspeha. Na nas možete da računate. Naravno, u političkom smislu, kao jedan veoma iskusan čovek tu je gospodin Dačić i verujem da ćete od njega takođe, kao i od svih nas imati punu podršku.

Hvala.

Zahvaljujem se predsednici Narodne Skupštine.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, ja bih na početku svog obraćanja iskoristio priliku da čestitam stalnoj Delegaciji Narodne Skupštine Republike Srbije u Parlamentarnoj skupštini SE, koja je na sednici političkog Komiteta održanoj u Parizu početkom ovog meseca, uspešnom diplomatskom akcijom uspela da skine sa dnevnog reda pitanja prijema tzv. Kosova u Savet Evrope.

Smatramo da je to velika pobeda naše parlamentarne diplomatije i dokaz da se vredi zajednički boriti na svim diplomatskim frontovima za interese svoje zemlje.

Izvinjavam se što sam ovo ponovo spomenuo, ali smatram da usled svih dešavanja nije dovoljno odjeknulo u javnosti i mislim da nismo dovoljno poklonili pažnju i zato želim da još jednom iskoristim priliku da čestitam koleginicama i kolegama koji su učestvovali u ovome.

Na dnevnom redu ovog drugog zajedničkog jedinstvenog pretresa jeste set međunarodnih sporazuma, uglavnom bilateralnih iz više oblasti, kao i set ugovora, kojima se obezbeđuju zajmovi za nastavak investicionih ulaganja u energetiku, vodoprivredu i privredni razvoj Srbije. Na početku ove sednice razmatrali smo i set veoma značajnih zakona, a pred nama je sada set međunarodnih sporazuma i ugovora koje treba usvojiti, odnosno ratifikovati.

Podsetio bih da smo na početku ove sednice kao o jednoj od najznačajnijih tačaka govorili i o izmenama Zakona o visokom obrazovanju, koje su rezultata postignutih dogovora ministarstva, Vlade Republike Srbije i rektorskog kolegijuma, a kojim je ispunjen četvrti studentski zahtev.

Takođe ne manje važno za učenike završnih razreda osnovne i srednje škole, jeste da su usvojenim izmenama Zakona o osnovnoj i srednjoj školi pomereni rokovi za sprovođenje programa državne mature, koja se sa ove školske godine, pomera na školsku 2028. i 2029. godinu.

Kada je u pitanju ovaj drugi pretres, hteo bih da istaknem značaj nekoliko sporazuma, odnosno zajmova kojima se tretira sektor energetike i energetske efikasnosti.

Dana, 5. marta je bio Svetski dan energetske efikasnosti koji nas podseća da moramo energetske izvore da koristimo efikasno i da smanjimo potrošnju energenata fosilnog porekla, ali i da se prema obnovljivim izvorima odnosimo odgovorno zbog sveukupne energetske budućnosti.

Naša zemlja se takođe pridružila rešavanju ovog problema i donošenjem Zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnom korišćenju energije, koji je donet još 2021. godine. U tom smislu nastojimo da pronađemo najefikasnije rešenje za podizanje energetskog sektora i racionalno korišćenje naših instalisanih kapaciteta.

Tako je i danas na ratifikaciji, pored ostalih, i Sporazum Vlade Srbije sa Evropskom investicionom bankom, kojim će se sprovoditi projekat modernizacije postojećih hidroelektrana i puštanje u rad novih postrojenja za proizvodnju obnovljive energije.

Konkretno, projekat obuhvata rehabilitaciju energetskih jedinica u tri hidroelektrane – HE „Bistricu“, HE „Potpeć“ i HE „Đerdap 2“, izgradnju nove jedinice u HE „Potpeć“, kao i nekoliko novih objekata za obnovljive izvore energije, pre svega solarne elektrane, kao i rehabilitaciju Vlasinske hidroelektrane, kao i unapređenje upravljanja vodno-energetskim resursima reka Lim i Uvac.

Za energetsku stabilnost Srbije, koja je značajan deo ukupne stabilnosti i bezbednosti zemlje, veoma je važna ubrzana energetska tradicija, odnosno povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije kao što su solarna i hidroenergija i zelena energija nastala reciklažom otpada.

U tom smislu važni su energetski sporazumi kojima se jača naš energetski sektor, tako da kao još jednu šansu za brži energetski razvoj Srbije vidimo i Sporazum o strateškoj saradnji sa SAD u oblasti energetike u Republici Srbiji.

S obzirom da je Republika Srbija pripremila strateška energetska dokumenta i da želi da ubrza integraciju u proizvodnji iz obnovljivih izvora energije, veće kapacitete i time poveća energetsku efikasnost u cilju dekarbonizacije energetskog sistema i jačanje energetske stabilnosti, značajno će za nas biti iskustva SAD. Verujemo da će razmena o znanju ojačati saradnju dve zemlje u sektoru energetike.

Takođe, jedan od važnih projekata u budućnosti bi trebalo da bude i „Đerdap 3“. Ministarka je juče govorila i o reverzibilnoj HE „Bistrici“. Mislimo da je i ona veoma značajna i važna, sa četiri agregata od 180 megavata, od kojih bi dva imala u potpunosti mogućnost fleksibilnog rada i veoma bi bila važna za ukupni naš elektroenergetski sistem, za njegovu stabilnost. Štitila bi ga kako od nekih nepredviđenih ispada, ali bila bi dobra i za ukupno balansiranje našim eleketroenergetskim sistemom.

Osim energenata, za budućnost svakog društva u narednom periodu biće strateški važno i pitanje pijaće vode. Srbiji je potrebno još odgovornije upravljanje vodnim resursima i prečišćavanje vode i još veći kapaciteti objekata vodosnabdevanja, jer imamo kritične gradove u kojima u letnjem periodu zna da ne bude dovoljno pijaće vode.

Upravo u kontekstu unapređenja sistema upravljanja pijaćom vodom u našoj zemlji vidim jedan od sporazuma sa današnjeg dnevnog reda, a to je Sporazum o zajmu Vlade Republike Srbije sa Nemačkom Razvojnom bankom za program efikasnog vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda za ekološki i održive gradove, tzv. zeleni gradovi.

Ovaj zajam namenjen je lokalnim samoupravama, odnosno opštinama srednje veličine sa najrazvijenijim problemima vodosnabdevanja, a pre svega prečišćavanja otpadnih voda.

Inače, ovaj program je definisan u skladu sa ciljevima i prioritetima Nacionalne strategije upravljanja vodama do 2034. godine, koji su usmereni na unapređenje sektora upravljanja komunalnim otpadnim vodama, ciljevima i prioritetima koje je Vlada Republike Srbije definisala u okviru pregovora o pristupanju EU, a u vezi sa Poglavljem 27, koje se tiče životne sredine.

Izbor lokalnih samouprava vršilo bi Ministarstvo finansija preko koga će se programi realizovati, a takođe će se vršiti konsultacije sa davaocem zajma kako bi se na što efikasniji način rešavao problem.

Za međunarodnu saradnju i jačanje diplomatskih i prijateljskih odnosa sa brojnim državama važni su bilateralni sporazumi iz različitih oblasti društvenog života od obostranog interesa.

Iskoristio bih priliku da izrazim zadovoljstvo posetom predsednika Burundija našoj zemlji, posebno zbog toga što je ova zemlja 2018. godine, nakon posete tadašnjeg ministra spoljnih poslova Ivice Dačića povukla svoje priznanje tzv. države Kosovo.

Kada je u pitanju dnevni red, na ovoj sednici imamo i sveobuhvatni sporazum o ekonomskom partnerstvu sa UAE, koji je praktično nastavak sveobuhvatne i sve razvijenije saradnje sa ovom nama prijateljskom državom.

Ovim sporazumom obezbeđuje se zona slobodne trgovine, koja znači razmenu roba po najpovoljnijim uslovima. Sporazum osnažuje ekonomske i trgovinske veze, proširivanjem obima trgovine i osnaživanjem malih i srednjih preduzeća da učestvuju u razmeni roba i usluga obe države. Time će se obostrano povećati spoljno-trgovinski promet između naše dve prijateljske zemlje.

Smatram takođe veoma važnim i Sporazum o slobodnoj trgovini koji je potpisan sa Egiptom. Sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom unaprediće naš izvoz za ovu zemlju sa preko 6.000 proizvoda, odnosno tarifnih linija koji se odnose, pre svega, na sektor poljoprivrede.

Kada pričam o Egiptu i kada govorim o tom tržištu, treba imati u vidu, o tome je bilo i danas reči da je to zemlja sa preko 110 miliona stanovnika i zasigurno jeste naša šansa.

Takođe, smatram da je veoma važno što pre da se uključimo i na tržište Afrike koje će u narednim decenijama biti u ekspanziji i trebalo bi upravo i preko diplomatskih odnosa intenzivirati veze sa tim zemljama, pogotovo zbog dobre naše istorijske saradnje, pogotovo kada govorimo o periodu nesvrstanih.

Među današnjim sporazumima istakao bih i Sporazum sa Kazahstanom, o readmisiji lica ka obliku bilateralne saradnje u oblasti borbe protiv nezakonitih migracija i krijumčarenja migranata.

Važno je reći da Srbija i Kazahstan imaju otvorenu i prijateljsku saradnju uspostavljanja svojih diplomatskih odnosa 1996. godine i da su ona od tada bez otvorenih pitanja. Kazahstan nije priznao nezavisnost tzv. Kosova i sa Kazahstanom imamo potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini, kojim se značajno poboljšavaju trgovinski odnosi i Srbija je postala njen važan izvoznik. Zato su važni svi drugi oblici naše saradnje, pa samim tim i ovaj Sporazum u oblasti upravljanja migracijama.

Takođe, na dnevnom redu imamo i Sporazum o saradnji u oblasti odbrane sa ovom zemljom.

Nezakonite migracije, nažalost, dobijaju zabrinjavajući obim u poslednjoj deceniji zbog različitih globalnih poremećaja i promena u svetu, zbog ratova, tako da je svet zahvatila tzv. migraciona kriza. Srbija je, nažalost, na migracionoj ruti ka zapadu i zato je saradnja sa drugim državama po pitanju migranata veoma značajna.

Ovaj sporazum omogućava prihvatanje onih lica koja ne ispunjavaju uslove za ulazak, boravak i nastanjenje na teritoriji države potpisnice ovog sporazuma, kao i readmisiju, odnosno vraćanje njenih državljana trećih zemalja ili lica bez državljanstva u zemlju potpisnicu koja je podnela zahtev i tranzit, za šta jedna od strana potpisnica podnosi zahtev za readmisiju ili zahtev za tranzit u skladu sa ovim sporazumom.

Sporazum će omogućiti bolju kontrolu kretanja migranata, među kojima su često žene i deca, kao i smanjenje ilegalnih migracija. Treba ovom prilikom istaći da je u 2024. godini drastično smanjen broj migranata u Srbiji za preko 80%, odnosno tačnije 82,1%, kao i da policija redovno sprovodi akcije otkrivanja puteva krijumčarenja i kažnjavanja lica koja se u našoj zemlji bave krijumčarenjem.

Pre nekoliko dana naša policija je presekla lanac krijumčarenja migranata iz Niša i Preševa tako što je uhapsila organizovanu kriminalnu grupu koja se bavi ovim nezakonitim poslom.

Pred nama su sporazumi potpisani sa nekoliko zemalja. Odnose se i na ukidanje viza za nosioce običnih pasoša, što treba da doprinese većem obimu kretanja stanovništva. Posebno bih ovde pohvalio ovakve sporazume potpisane sa Venecuelom i Gvatemalom o ukidanju viza sa nosiocima običnih pasoša iz razloga što su to takođe zemlje koje nisu priznale jednoglasno proglašenu nezavisnost tvz. Kosova ili sporazum sa Vladom Antigve i Barbude o uzajamnom ukidanju viza koja je povukla priznanje lažne države Kosovo.

Iz svih ovih razloga, smatram, i svemu onome o čemu je bilo reči na današnjoj sednici, da je veoma važno da svetu šaljemo dobru sliku o nama, da je važno da svi politički akteri u Srbiji i naši građani budu jedinstveni i složni u zaštiti naših državnih i nacionalnih interesa.

Iskoristiću priliku i da apelujem, pre svega, na sve političke aktere. Žao mi je što danas u ovoj sali nisu naše koleginice i kolege iz opozicionih stranaka, jer smatram da je bez obzira na sve dijalog uvek lekovit. Mislim da bi bilo mnogo bolje da su klupe sa moje desne strane popunjene i da možemo da razgovaramo. Mislim da smo i do sada razgovarali i da smo se bolje čuli i da smo se bolje razumeli, da bi neke stvari predupredili, ali kao deo vladajuće većine, iznad svega mislim da je na nama i da imamo odgovornost i zato želim da pohvalim što je naša ruka u tom smislu i dalje pružena.

Mislim da kao društvo i nadam se da smo kao društvo naučili neke lekcije i da ćemo pokazati mudrost, da ćemo pokazati zrelost i da ćemo u narednim danima koji su pred nama izaći, da ćemo izaći na jedan normalan način, da nećemo dozvoliti da se naša zemlja, bez obzira na sve razlike, a ja duboko verujem da i te razlike koje postoje među nama, ja verujem da svi mi našu zemlju vidimo kao našu kuću, zato moja poruka i jeste - hajde onda da vidimo na koji način da dijalogom dođemo do toga da svi zajedno uredimo našu kuću, našu zemlju, našu Srbiju i to je naša odgovornost, ne prema nama samima, već prema budućim generacijama koja trebaju da žive u ovoj zemlji.

Socijalistička partija Srbije će u danu za glasanje podržati ove sporazume koji se nalaze na dnevnom redu. Još jednom želim da ponovim da dijalog i razgovor bi trebali da budu naši zajednički imenitelji. Zato pozivam i kolege iz opozicije još jednom da se vrate u svoje poslaničke klupe i da probamo da razgovorom dođemo do rešenja. Zahvaljujem.

Uvažene građanke i građani, kao što možete da primenite, radimo u skoro nemogućim uslovima. Na veliku žalost danas je trebalo da raspravljamo o setu zakona koji se direktno tiče života svih građanki i građana Republike Srbije, ali posebno i 4. zahteva koji su studenti uputili Vladi Republike Srbije. Umesto toga, mi se nadmećemo ko će da proizvede veću buku sa jedne strane, a sa druge strane svi pokušavamo da u ovakvim uslovima dopremo do vas i da vam kažemo zašto je važno da danas govorimo i zašto je svima važno da danas pokušamo da svojim primerom doprinesemo spuštanju tenzija, pronalaženju zajedničkih imenitelja i uspostavljanju dijaloga.

Dragi studenti, dragi mladi ljudi, nadam se i verujem da vi kao budući intelektualci, kao ljudi koji zasigurno u narednim decenijama ćete voditi ovu zemlju i ovaj narod, nećete dozvoliti sebi da budete zloupotrebljeni od strane dela opozicije ili opozicije koja je pokušala svojim primerom ovde ovom visokom domu oduzme njegovu nadležnost i da, plašim se, dođemo do nuspojava i efekata koji zasigurno ne bi vodili ka spuštanju tenzija.

Još jednom dragi građani i građanke, molim sve da se još jednom svi zajedno pogledamo u oči, da pokušamo da ovom visokom domu vratimo dijalog, jer njemu je mesto u ovoj sali, nas su građani zbog toga birali. U danu za glasanje SPS će podržati set zakona koji se nalaze pred nama. Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, reklamiram član 107. koji se odnosi na dostojanstvo i želim da vam skrenem pažnju da smatram da ste povredili ovaj član Poslovnika i to iz najmanje dva razloga.

Prvi razlog, dozvolili ste da kolega viče na nas nekih 70% svog obraćanja. Ne znam zašto smo dužni da trpimo vikanje. Možemo da se razumemo. Ja želim da vas čujem, želim da čujem vašu argumentaciju, ali nema potrebe da vičete. To je prva stvar.

Druga stvar, na koju takođe želim da vam skrenem pažnju, a ona se sada i obraćanju kolege ponovila, a bila je već danas više puta prisutna od strane kolega iz opozicije, a to jeste jedna vrsta pritiska koja se vrši na nas i preti.

Kolega je sada, citiram, izgovorio – kuke i motike. Pošto znam da Poslovnik mora da ide neposredno, ali i ovlašćena je takođe danas govorila na sličan način - hoće da upropasti Srbiju, itd. skrećem vam pažnju da ste dužni da se starate o dostojanstvu u toku ove sednice i da kolegama skrenete pažnju da, pod jedan, ne viču, a da, pod broj dva, ne vrše pritisak na svoje kolege narodne poslanike.

U danu za glasanje ne tražim da se izjasnimo i hvala.

Zahvaljujem se uvažena predsedavajuća.

Vi ste već u ime naše poslaničke grupe izneli zvaničan stav SSP, i nema tu šta puno da se doda. Jako je teško govoriti na kraju trećeg dana ovog zasedanja. Mnogo stvari se čulo. Mislim da smo samo doprineli nažalost, još većoj konfuziji, kako našoj ličnoj, tako i svih građanki i građana, a mislim da je ipak cilj bilo nešto drugo da nekako iznađemo načina da pojednostavimo ono što brine i njih podjednako koliko i nas. Osim mišljenja da je, možda i grešim, ostavljam prostora da grešim, da je ova sednica ako je i trebalo da se dogodi, sazvana preuranjeno. Ako dobro razumem sve ono što nas čeka minimum naredne dve godine, kako je ministarka rekla, ako sam dobro razumeo, dok studija ne bude gotova, nikakvog rudarenja neće biti, najverovatnije ni naredne tri godine.

Ako smo već trebali da govorimo na ovu temu, mislim da bi bilo mnogo konstruktivnije da prvo sačekamo taj dokument, pa kada on bude gotov, da onda pustimo i da stvorimo, pre svega uslove da i stručna javnost da svoje mišljenje i onda naposletku, ako treba da i mi sednemo u ovom visokom domu i da onda na konkretan dokument, kada već imamo neka konkretna mišljenja da o njima govorimo i da onda vagamo da li je nešto štetnije ili je profitabilnije za našu državu.

Nemojte imati dilemu, drage kolege, da naša deca, kao i vaša deca, i ne želim, ovde svi mi imam porodice, nemojte me shvatiti pogrešno ovo što želim da kažem, upravo suprotno, svi mi živimo u Srbiji i ne znam zašto imate sumnju da bi vladajuća većina dozvolila da se zagade i vode i reke i zemlja na kojoj živimo. Zašto bismo dozvolili da time, evo da budem subjektivan, pre svega, da ugrozimo zdravlje naše porodice. Da li mislite da smo toliko neodgovorni?

Dobro to je vaše pravo. Ali mislim, najiskrenije da vam kažem, znate šta kolege, mislim da neodgovorno pristupamo svemu ovome. Reći ću vam i zašto to mislim. Dozvolili smo sebi da akademsku javnost stavimo na stub srama. Ja ovde imam izjavu jedne profesorke, i verujte mi, ceo dan razmišljam da li da je pročitam ili ne, jer smo došli u tu situaciju da kako se vladajuća većina citira nekog profesora, on ispadne nečiji plaćenik. Mislim da ovaj stav koji je iznela bivša dekanka Rudarsko- geološkog fakulteta u avgustu mesecu za list Politiku, mislim da je ovo bazično, ono što zapravo bi negde svi trebali da imamo u vidu. Mislim da smo na ovaj način trebali odgovorno da postupimo.

Tada je profesorka Biljana Abolmasov izjavila – čini mi se da treba jednostavno malo stati sa svim ovim i sačekati da se završi kompletna tehnička dokumentacija koja će inače biti i na državnoj revizorskoj komisiji i na javnoj raspravi. Mislim da je sada na neki način sve previše ispolitizovano i da treba ostaviti struku da završi svoj posao. Znači, ne samo rudare, nego pre svega kolege sa mašinskog, tehnološkog, sa svih ostalih drugih fakulteta koji učestvuju, ili koji pomažu kao konsultanti u izradi jednog vrlo ozbiljnog projekta.

Shodno ovoj izjavi, koju apsolutno podržavam, mislim da smo sa ovom sednicom, ne znam iz kog razloga preuranili, da smo dozvolili i da stručna javnost sada ozbiljno mora da razmišlja kada iznese neki stav, a mislim da je naš zadatak da upravo da njima obezbedimo da mogu objektivno da sagledavaju sve ove stvari.

Kolega, da vam odgovorim nešto, mi smo došli u situaciju da po pitanju Jadra, projekta „Jadar“, nemam ništa protiv, verujem i da profesor sa Medicinskog fakulteta koji je naveden u predlogu o izmenama i dopunama Zakon, čovek je stručan. Ja to zaista verujem, samo postavljam pitanje kako smo došli u situaciju da sad na ovu temu više verujemo, rudarenja, pričam o rudarenju, verujemo profesorima sa medicinskog fakulteta, dajem kao primer, ne osporavam, a da na primer, u pandemiji korone virusa, istoj toj struci medicinskoj, mi ne verujemo. Kada su govorili da treba vakcinacija, mi nismo verovali. Kada su govorili o merama, mi nismo verovali. Govorim samo o tome koliko je opasno da na ovaj način mi sve dovodimo do apsurda.

Takođe, postavljam pitanje, o tome je govorila i koleginica Paunović, zašto samo se u predlogu izmena zakona spominje bor i litijum? Zašto? Iz Jadra se dobija litijum i bor, razumem, ali želim da vas pitam zašto nismo i ugalj npr. zabranili, zašto nismo naftu zabranili? Govori se boru, zašto nismo zlato zabranili? Zašto samo ova dva elementa? Već kada smo otvorili zakon, ušli smo u izmene i dopune, borimo se za ekologiju, evo ja bih možda i to podržao. Idemo onda sve odjednom.

Takođe i sumporna kiselina. Predsednica Skupštine je sada govorila o tome. Svi smo se mi negde spremajući se za ovo sa nekim razgovarali. Slušam tri dana o sumpornoj kiselini i onda npr. saznam podatak da od 1961. godine, ako ne grešim, iz Bora za Prahovo svakog dana ide milion i po tona sumporne kiseline. Znači, skoro 63 godine svakog dana prugom ide hiljadu i po tona sumporne kiseline.

Da ne dužim, kao što sam rekao, moje je mišljenje kolega da litijum nije zec, on nam u šumu neće pobeći. Samo se plašim da deo opozicije ga smatra zecom pa bi sada da ga uhvati, da ga zaključa negde i da ga tu čuva u nadi da će možda dobiti priliku da ga jednog dana otključa. U svakom slučaju, da zaključim, mislim da je na nama kao odgovornim ljudima da omogućimo struci da nam odgovori na sva ova pitanja na koja u ovom momentu nemamo odgovore, da nam izađu sa činjenicama i da onda tada, kada budemo imali dokument, u ovom visokom domu razgovaramo na jedan objektivan način. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.

Da vam pomognem u vođenju sednice i da reklamiram isto Poslovnik. Član 106. stav 1. koji kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Mi smo već ušli, ja mislim lagano ulazimo u peti sat ove sednice, tj. današnjeg zasedanja, ne ove sednice i vratili smo se i 30 godina unazad. Vi ste lepo primetili. Plašim se da ćemo, ako ovako nastavimo, otići sto godina unazad, samo se nećemo baviti rebalansom budžeta i onim što je trenutno predmet rasprave u pojedinostima.

Zamolio bih vas, uvažena predsednice Narodne skupštine, da na neki način pokušamo da tok ove sednice vratimo na onaj način kako je definisano upravo ovim Poslovnikom. Svedoci smo da su ga pojedini bacali, ali ne bih sada otvarao tu temu, ali on definiše da govornici imaju pravo da govore o tačkama dnevnog reda, naravno uvažavajući političku borbu i da se od te teme ode, ali naravno na jedan nijansiran način.

Ne tražim da se izjasnimo u danu za glasanje.

Zahvaljujem se predsednice.

Poštovani predsednice Vlade, uvaženi članovi Vlade, poštovane koleginice i kolege, uvaženi poštovani građani i građanke Republike Srbije, ja ću motivisan pričom koleginice koja je govorila o medicinskim radnicima i o tome da nećemo imati nastavnika, krenuti svoju diskusiju pokušavajući da nađem načina da predložim nešto što bi možda bilo i konkretno kao mera države da utiče ili pospeši kada su u pitanju određena zanimanja.

Znate šta, ovih dana je bilo reči o socijalizmu kao društvenom uređenju, njegovim manama. Tražile su se mane. Onda su se prebrojavala krvna zrnca SPS i da li je ona levica ili nije levica i kome taj epitet treba da pripadne, pa ajmo u kontekstu toga malo da govorimo i o tim idejama koje postoje.

Kolega Jovanoviću, ali nikada vas nisam prekinuo.

Mogu li da nastavim, kolega?

(Aleksandar Jovanović: Nastavite, slobodno.)

Hvala vam, divni ste.

U svakom slučaju, imam ideju socijalizma koji se kreće u realnim okvirima. Nama je posle 5. oktobra, kolega Jovanoviću, mogu li da nastavim, molim vas, kolega, izvinjavam se, mogu li? Rekli ste mi da mogu. Hvala.

Petog oktobra je došla tržišna ekonomija i došao je kapitalizam. Sada kada govorimo o tome, mi moramo da budemo svesni da sve to utiče na naše tržište rada. Određena zanimanja, prosto iz razloga boljih ponuda koje dobijaju na tim tržištima, idu za tim ponudama i onda smo došli donekle u tu situaciju da imamo možda i deficit i zdravstvenih radnika, da imamo i deficit vaspitača i nastavnika, učitelja, pa čak i profesora na pojedinim tehničkim fakultetima. To je donekle posledica i toga što strane kompanije, pogotovo sa tehničkih fakulteta, mlade studente, kvalitetne, sa dobrim prosecima, gledaju nekako odmah da vežu za sebe.

Da pređem na stvar, jedna od mera koje država može da preduzme, a već je preduzela u jednom segmentu, a tiče se upravo jedne od tačaka na dnevnom redu, a to jeste Zakon o izmeni i dopuni Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike bezbednosti.

Mi smo govorili u poslaničkoj grupi SPS o tome i za vreme korone, kada su bili u pitanju zdravstveni radnici, ali tu meru bi mogli da proširimo kada govorimo i o našim vaspitačima, kada govorimo i o profesorima, nastavnicima, pa da vidimo da li ima prostora i na pravosuđe i da nađemo načina. Naravno, gledajući koji su naši okviri u budžetu, koje su naše mogućnosti kada su u pitanju jedinice lokalne samouprave i u saradnji sa njima da jedan od motiva, uz ono što ste vi predsedniče Vlade govorili, a to jeste povećanje plata i uslova rada, bude upravo to da i te sfere i da kažemo te profesije mogu da konkurišu za neke stanove koje bi dobijali po subvencionisanoj ceni kvadrata. Činjenica je da i u Beogradu i Novom Sadu i u drugim gradovima u Srbiji cena nekretnina je zaista visoka. Kada pogledamo, jedna vaspitačica sa svojim primanjima i ako supružnik ima ista ili slična primanja, ne da će teško doći u situaciju da reši svoje stambeno pitanje, nego će doći u tešku situaciju da uopšte sakupi sredstva i za učešće za neku nekretninu. To jeste jedan od stubova upravo SPS da predlaže ovakve ideje, da se bori za njih i da zastupa upravo i da ih, da kažem, akredituje.

Mogu da se složim i sa nekim kolegama koje su govorile i o tome da je možda dnevni red preobiman, da ima mnogo tačaka dnevnog reda, da ne može prosto da se svemu posveti dovoljno vremena, ali ono što ovde ne razumem, ne razumem da nakon te rečenice diskusija uglavnom ide u smeru o svemu drugome što nije uopšte na dnevnom redu. Onda neka logika stvari nalaže da čovek zaključi da zapravo nama fali još neka tačka na ovom dnevnom redu da bi oni uopšte mogli da se kreću u onim okvirima što nalaže Poslovnik, a to jeste upravo dnevni red.

Da ne bih ja upao sam u tu zamku, govoriću o onome što smatram najvažnijim političkim pitanjem na ovoj sednici, generalno najvažnijim političkim pitanjem o kom po prvi put imamo konkretan dokument, to jeste upravo Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, kojom se utvrđuju ključni nacionalni ciljevi. Smatram da jeste značajna polazna osnova za izradu naše nacionalne strategije.

Naš narod je u prethodnom veku dosta žrtava dao kako za svoju, tako i za slobodu drugih naroda i skupu cenu neretko plaćao za tu svoju slobodu kojoj smo uvek težili. Ali mi nije jasno da ne možemo da se okupimo oko nacionalnog pitanje koje poziva na sabornost, koje poziva na okupljanje i da iz ovog parlamenta izađemo složni oko svega toga.

Možemo manu da nađemo svemu. Slušao sam mane zašto se u deklaraciji nalazi i Evropska unija, zašto se nalazi ovo ili ono. Ja lično smatram da možemo da govorimo da je moglo da nešto bude još više ili dublje govoreno o tome u deklaraciji, ali ono što jeste suština, ona jeste dobra polazna osnova i ono da imamo prvi put jedan dokument oko koga možemo svi zajedno da se okupimo.

Iz tog razloga, s obzirom da ovakav tekst u deklaraciji ili ideje u regionu uvek izazivaju zloupotrebu o velikosrpskoj hegemoniji i drugačijim narativima, da ih ne nabrajam, tekst deklaracije u samom svom mislim čak i uvodu dobro govori i dobro definiše upravo kako bismo sklonili i takve moguće zloupotrebe, a to jeste da definiše da se ova deklaracija donosi poštujući načela zabrane upotrebe sile, mirnog rešavanja sporazuma i međunarodno preuzetih obaveza. Ne znam šta tu nije prihvatljivo bilo kome.

Mislim da jedna od tekovina kojima treba svi zajedno ovde da težimo jeste čuvanje međunarodnog prava. Dejtonski sporazum, u njemu su igrom slučaja istorijsku ulogu najvažniju imali upravo socijalisti Slobodana Miloševića. On jeste garant mira i stabilnosti ne samo Bosne i Hercegovine, već siguran sam i čitavog ovog dela Balkanskog poluostrva.

Takođe, vi ste, predsedniče Vlade, govorili o tome, ja želim da ovaj sporazum posmatram na taj način, jer vi ste tu istakli, takođe se na kraju same deklaracije, čini mi se, kao 44. ili 47. tačka nalazi da je ovo sporazum o istorijskom pomirenju, trajnom miru i razvoju, želim da ga gledam iz ugla pružene ruke prema drugim narodima. Smatram da to jeste zadatak i uloga nove generacije političara. Naš preduslov jeste da se integrišemo, da sarađujemo, da ekonomski jačamo i da stvaramo bolju perspektivu na ovom prostoru, ne govorim samo o Republici Srbiji, da se povezujemo, da se upoznajemo i u kulturološkom smislu i u istorijskom, kako bismo lakše prevazilazili neke razlike.

Smatram da kada govorimo o tim razlikama, pošteno bi bilo, to govorim zbog nekih kolega koje sede u ovom parlamentu, da ili onda otvoreno i pošteno pričamo o tim temama, uz onaj preduslov o kojem sam govorio, a to jeste saradnja, da pošteno i otvoreno pričamo o tim temama ili da ne govorimo o tim temama, već da tražimo zajednički imenitelj. Onu zamku u koju se plašim da možemo da upadnemo, da smo već ranijih decenija upadali, a nažalost čujem i taj narativ i danas, jeste da o svemu tome govorimo, ali da budemo neiskreni. Plašim se da ćemo na taj način izgubiti samo vreme.

Završavam, zato pozivam da još jednom koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici još jednom razmisle, daju šansu ovoj deklaraciji bez obzira na razlike koje postoje među nama i da po prvi put složno, jedinstveno, svi zajedno damo glas za ovu deklaraciju. Zahvaljujem.

Predsedniče, ukazujem na povredu člana 103. stav 8. Neću da odgovaram i neću ja sada da zloupotrebljavam pravo na povredu Poslovnika, ali mislim da nije ni korektno ni u redu da se ovaj dokument podiže i da se onda u kontekstu toga i odgovara, a pogotovo u kontekstu spominje SPS. Zato sam i ustao i samo vas molim da se donekle držimo Poslovnika o radu. Ne treba da se izjašnjavamo. Hvala.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Poštovani ministri, javio sam se ne sa namerom da izazovem dalju repliku. Kolega Jovanov je u principu već sve odgovorio. Ono što sam želeo samo da dodam i da kažem jeste da sve ovo lepo zvuči što smo čuli. Sve to, kako da kažem, je lepo. Opozicija ste. Možete da govorite bez ikakve odgovornosti, ali to nema svoju primenu. Nema primenu u realnim okvirima. Nažalost, može samo da posluži isključivo za određene, da kažemo, političke poene dobijanja nekih glasova i to je apsolutno sve.

Gospodin Dačić je juče govorio o hronologiji, ajde da kažem, Kosovsko-Metohijskog problema i o tom Ustavu, o kome je i danas bilo reči, iz 1974. godine. Možemo da se vraćamo i na 1999. godinu, možemo da se vratimo i na Kosovski boj, ali sve to neće danas rešiti probleme. Neće na bilo koji način poboljšati položaj i prava i bezbednost našeg naroda na Kosovu i Metohiji.

Zato moramo da vodimo računa kao odgovorni političari, kao odgovorni ljudi šta govorimo u ovom domu, jer sve to može da ima posledice na Srbe i ne albansko stanovništvo na prostoru Kosova i Metohije.

Stav SPS jeste da dok je i poslednji Srbin na Kosovu i Metohiji, Kosovo i Metohija će biti u sastavu Republike Srbije i nema nikakvog priznanja lažne države Kosovo, a u prilog tome najbolje govori činjenica da je upravo ova koalicija na čelu sa dvojicom lidera radila na tome i povučena su priznanja 28 zemalja. Da li bismo to radili, imamo drugačiju politiku. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsedniče Narodne skupštine.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvažene građanke i građani Srbije, pored niza važnih zakona kao što je Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, i izmene postojećeg Zakona o energetici, mislim da ovu sednicu Narodne skupštine, prema sadržaju dnevnog reda mogli bi smo nazvati i sednicom namenjenoj infrastrukturi, jer danas raspravljamo o planiranju i izgradnji o Zakonu o ozakonjenju, o stanovima za snage bezbednosti, železničkoj infrastrukturi, zajmovima za infrastrukturne i saobraćajne projekte, kao i za izbor člana Vlade.

Najpre bih kao i većina mojih kolega pohvalio izmene i dopune Zakon o ozakonjenju u kome im se daje prilika vlasnicima porodičnih objekata da u narednom periodu dok su u postupku legalizacije mogu da ostvare prava na, da kažem, osnovna prava u 21. veku, to jeste pravo na priključak na električnu energiju, da se mogu priključiti na vodovod, kanalizaciju i da mogu dobiti priključak za gas. Tu govorimo, kao što sam rekao, to su porodični objekti, to će važiti za one objekte gde ta lica imaju svoje prebivalište i neće podrazumevati druge objekte, objekte koji će imati drugu svrhu ili namenu.

Ipak, čini mi se da centralno mesto u ovom setu zakona čine izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji koji obuhvata više značajnih pitanja daljeg pravnog uređenja ove znatno značajne, ali pokazalo se i prilično osetljive oblasti. Važne, kao što sam rekao, zato što se pitanjem uređenja prostora i gradnje, odnosno, urbanizacije prostora suštinski uređuje ukupan životni način ostvarivanja svih potreba građana i društva u celini, ali i utvrđuje odnos prema našim prirodnim resursima.

Od toga da li smo gradili planski, oslanjajući se na krovna planska dokumenta, kao što je prostorni plan naše države, da li smo valjano planirali i gradili kapitalne infrastrukturne objekte, ali i obdaništa, škole, domove zdravlja, stambena naselja, javne objekte ili fabrike, zavisiće kvalitet svih nas i budućih generacija. To je resurs ograničenih kapaciteta, zato je njegova vrednost upravo i neprocenjiva.

U tom smislu, je značajan zakonski okvir jer on upravo potvrđuje taj odgovorom odnos države. Zakon o planiranju i izgradnji je od 2009. godine ukupno menjan preko 10 puta i to možda na najbolji mogući način govori o dinamičnosti ovog sektora, potrebe da se stalno usklađujem da se inovira, da prati nove standarde i nove ciljeve koje postavljamo ispred sebe.

Potrebe usklađivanja sa pravnim tekovinama EU deo je našeg puta ka članstvu u EU u oblasti planiranja, izgradnje se uglavnom odnosi na implementaciju „Zelene agende“ imajući u vidu uticaj građevinske delatnosti na životnu sredinu i na energetsku efikasnost koja je sve značajnija, imajući u vidu ograničene i skupe energente na globalnom nivou.

O tome je u ovom periodu svetske ekonomske krize izazvane sukobom na tlu Ukrajine, posebno moramo obratiti pažnju ne samo u svakodnevnoj potrošnji energenata, već i u dugoročnom planiranju štednje energije i afirmacija zelene energije, odnosno energije iz obnovljivih izvora u sektoru gradnje. Upravo ovaj Predlog zakona nudi bolja sistemska rešenja za energetsku efikasnost u građenju i uvodi veću odgovornost investitora.

Novim rešenjem povećava se energetska efikasnost zgrada i uvodi obaveza dobijanja sertifikata zelene gradnje za sve javne objekte i za sve objekte preko 10.000 kvadrata, što će Srbiju svrstati u red prvih evropskih zemalja sa obavezom ovakvog sertifikovanja zgrada.

Tako se, na primer, ovim zakonom propisuje obaveza da se prilikom overe ugovora o kupoprodaji nepokretnosti i zaključenja ugovora o zakupu obavezno dostavlja i sertifikat o energetskim svojstvima zgrade, odnosno njenog posebnog dela, čime se dodatno unapređuje energetska efikasnost i kupcu garantuje kvalitet.

Dobro je rešenje po kome je investitor dužan da u zahtev za dobijanje upotrebne dozvole priloži i plan deponovanja građevinskog otpada koji se do sada uglavnom deponuje, nažalost, na divljim deponijama.

Treba pomenuti nova rešenja kojim se utvrđuje odgovornost investitora za štetu koju svojom gradnjom može naneti trećim licima i ovde se pre svega misli na urušavanje zgrada neposredno uz gradilišta, što smo u prethodnom periodu, nažalost, imali kao veliki problem.

Zakonom se i mnogo preciznije štite nacionalni parkovi. Zaštićeno je nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja i kulturna dobra upisana u listu svetske kulturne i prirodne baštine od divlje nedozvoljene gradnje, degradacije zemljišta i na taj način će sada Vlada donositi prostorni plan za ova područja i tako smanjiti mogućnost nestručne brige.

Novina je i osnivanje nekoliko novih institucija čiji će cilj biti odgovornije upravljanje prostornim planiranjem, gradnjom i građevinskim zemljištem. Osniva se agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije, koji će pored ostalog voditi Centralni registar planskih dokumenata. Zatim, pored glavnih urbanista, u jedinicama lokalne samouprave ustanovljava se i glavni državni urbanista koji će biti odgovoran za celu teritoriju Republike Srbije.

Ono što je bez sumnje izazvalo najviše polemike u javnosti, pa i ovde u parlamentu jeste institut besplatne konverzije koji se uvodi ovim izmenama i dopunama zakona. Praktično je u pitanju pretvaranje prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine bez nadoknade. Različiti tonovi su se čuli u utorak 18. juna na javnom slušanju.

Ja ću sada iskoristiti priliku i kao predsednik nadležnog odbora da se i zahvalim i ministru i njegovim saradnicima, naravno i svim učesnicima same javne rasprave. Mislim da smo tada već dosta toga odgonetnuli što su bile donekle sumnje. Podsetiću i da je ministar ponovio više puta i pozvao sve predstavnike poslaničkih grupa da dođu kod njega na sastanak i da ako imaju neke, da kažemo, savete ili predloge se odazovu tom pozivu i da uzmu učešća kako kad pričam i o ovom zakonu, ali i o narednim zakonima koji se tiču svih građanki i građana.

Suština ovog predloga leži u ciljevima koji se žele postići a to je rešavanje vlasničkog statusa na građevinskom zemljištu i kako je ministar Vesić obrazložio ovo zakonsko rešenje treba da doprinesu ubrzanju gradnje koja je u zastoju zbog komplikovane procedure dokazivanja od strane korisnika građevinskih parcela, a to su privatizovana preduzeća, preduzeća kupljena u stečaju ili lica koja su dobila pravo da grade građevinske objekte još o starim propisima gradnji i da ne nabrajam sve njih, ali oni su morali da dokazuju da im određeno zemljište oko kupljenih objekata potrebno za redovno obavljanje delatnosti, što je obaveza po važećim Zakonu o pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine nad građevinskim zemljište uz nadoknadu.

Besplatna konverzija odnosno sticanje pravo svojine na građevinskoj katastarskoj parceli po ovom predlogu odnosiće se na lice koje upisano kao vlasnik objekta ili više objekata koji se nalaze na određenoj parceli, odnosno lice koje upisano kao nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli na neizgrađenom građevinskom zemljištu.

Besplatna konverzija se ne odnosi na lica čiji je položaj uređen zakonom kojim se uređuje sport, zatim zemljoradnički stambene zadruge, na lica na koja se primenjuju odredbe propisa Republike Srbije i drugih međunarodnih ugovora, koji se uređuju iz aneksa sporazuma po pitanju sukcesije i na društvena preduzeća.

Pitanje pretvaranja prava korišćenja u prava vlasništva za ove kategorije treba da se uredi posebnim zakonom.

Smatram da će besplatnom konverzijom kojom su obuhvaćena privatizovana preduzeća kao brojni započeti građevinski, infrastrukturni projekti, obezbediti intenzivniji privredni i infrastrukturni rast.

Ono što se otvara kao otvoreno pitanje, odnosno postavlja kao otvoreno pitanje jeste da li će stranci koji su kupili poljoprivredne kombinate u budućnosti, dakle te kupovine i to je ono što se moglo čuti na javnom slušanju moći da ostvare pravo svojine na velikim površinama poljoprivrednog zemljišta tako što će kasnije to poljoprivredno zemljište prenameniti u građevinsko i ostvariti to pravo.

To ne bi smelo da se dozvoli, jer i Zakonom o poljoprivrednom zemljištu zabranjena je prenamena iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište od prve do pete kategorije, osim ako se utvrdi javni interesi.

Ali, siguran sam da će država Srbija kao zemlja čije je strateško opredeljenje u EU da zaštiti svoja poljoprivredno i šumsko zemljište, što nas obavezuje i direktiva Evropske komisije.

S druge strane, takođe je poznato je nedefinisana imovinska struktura, čime nažalost smo mogli mnoge investitore kočila da ostvare svoje pravo, ovim ćemo predlogom s druge strane uspeti da otkočimo te pravne barijere i da pospešemo naš privredni rast.

Kada govorimo o zakonu, na samom kraju rekao bih još jednu stvar. Ministre, voleo bih da vam samo sugerišem, jedan predlog radi o osobama sa invaliditetom. Tu govorim o sprovođenju postojećeg Zakona o planiranju i izgradnji jer donekle govorimo o pitanju pristupačnosti stambenih i javnih zgrada, licima sa invaliditetom i zakonsko rešenje koje već postoji investitori ga baš ne poštuju, tu obavezu koju imaju uglavnom zbog nedostatka prostora i zakonske odredbe da sam nagib rampe ne bi smeo da bude ispod nekih 9%. Međutim, postoje alterantivno rešenje, kao što je platforma i to bi bila neka sugestija da se u nekom narednom periodu malo više prosto povede računa koliko sami investitori vode računa o sprovođenju ove odredbe.

Na samom kraju bih rekao par reči i o izboru ministra prosvete. Kandidat, kao što znate, jeste uvažena profesorka Slavica Đukić Dejanović. Juče je o tome već govorila i njenu biografiju izložila poslanicama i poslanicima uvažena premijerka. O tome je govorio i prvi potpredsednik Vlade, gospodin Dačić. Ja neću govoriti o njenoj biografiji koja je u svakom slučaju i obimna i veoma bogata.

Ono što želim da kažem jeste da mislim da iako je bilo reči da je to deo koalicionog dogovora, što je neosporno, mislim i mišljenja sam da je gospođa Slavica Đukić Dejanović pravi izbor, ovako složeni i delikatnim vremenom, ne samo za naše obrazovanje već i za celokupno naše društvo nakon tragičnih događaja u maju mesecu koji su ostavili ogromne posledice, izazvali jedan kulturološki šok po naše društvo.

Mislim da je to osoba koja je pravi predlog, pravi kadrovski predlog jer ima iskustva, ima znanja kako naučnog i obrazovnog, tako i iz sfere medicine, odnosno zdravstva, ali i sfere politike i mislim da će na najbolji mogući način odgovoriti teškim zadacima koji će biti postavljeni pred nju, a na nama je, to je problem svih nas, celog društva da u svemu tome i njoj pomognemo.

U svakom slučaju, Poslanička grupa SPS – Ivica Dačić će u danu za glasanje podržati sve predloge koji se nalaze na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se uvaženi predsedniče.

Moram da konstatujem da smo od prethodnog govornika dobrih 15 minuta slušali jednu demagogiju, praznu demagogiju koja je podrazumevala da je znajući da profesorka Slavica Đukić Dejanović nema pravo po Poslovniku da govori, da joj se neprestano, neposredno obraća i tražio je od nje odgovore koja ona ne može zbog samog Poslovnika, kao što sam rekao, da mu odgovori.

Ali, ono što mene više zanima, mene zanima kada već pričamo o tome ko su ratni zločinci i kada utvrđujemo na taj način i dajemo epitete ljudima, mene zanima - da li je za PSG ratni zločinac i Tači, da li je on za njih ratni zločinac?

Ne, za Tačija pitam, kolege, konkretno zato što je PSG glasala da se Demokratska partija Kosova, glasali su za prijem Demokratske partije Kosova u Organizaciju liberalnih partija Jugoistočne Evrope.

Pa, me zato baš zanima, a za širu javnost, ako ne znaju, osnivač Demokratske partije Kosova jeste upravo Tači, pa kako to Tači za njih nije ratni zločinac, a ovamo osuđujemo dve neke studentkinje koje su rekle ili, kako to kolega kaže, veličale Ratka Mladića. Konkretno pretpostavljam da je na to mislio.

Ratko Mladić je zaštitio srpski narod i hajde da kažemo jedan od ljudi koji je najzaslužniji zašto srpski narod ima svoj entitet zapadno od reke Drine, ali ne ulazeći u tu tematiku ne znam kako to za kolegu Tači nije ratni zločinac i mestu mu je među liberalima Jugoistočne Evrope, a dvema studentkinjama iz Sarajeva, odnosno iz Banjaluke nije mesto u Beogradu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.

Želim da vam samo skrenem pažnju da, a već ste sedeli na tom mestu, nisam tada hteo da ukažem na povredu Poslovnika kada ste ga prekršili. Bilo je baš ukazivanje povrede Poslovnika jednog kolege u tom trenutku. Međutim sada već to moram da uradim iz razloga što, i pozivam se na član 106. stav 1, jer plašim se, predsedavajući, ako nastavimo u ovom toku sednicu da ona neće imati ni svoj smisao ni svoj tok.

Pritom, želim samo da vam ukažem na to da nas, u isti tim svojim govorima, vladajuću većinu optužuju za to da namerno rastežemo sa ovom sednicom, a upravo oni govore o svemu onome što nije tema današnjeg pretresa.

Ne želim da se u danu za glasanje izjasnimo o ovoj povredi. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedniče Narodne skupštine.

Moram da primetim na samom početku da cela rasprava zaista odlazi u jednu nepotrebnu širinu i da govorimo o svemu, sem o tački dnevnog reda o kojoj bi trebalo da se vodi trenutna rasprava.

Trenutno držim predlog koji je predsednica Vlade uputila Narodnoj skupštini. Taj predlog za razrešenje ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Radeta Baste je na inicijativu našeg koalicionog partnera Jedinstvene Srbije. Mi smo podržali inicijativu, Socijalistička partija Srbije, za razrešenje i ne vidim, pošto je bilo reči o tome, zato i govorim o tome, šta je sporno o načinu na koji je taj predlog došao u ovaj visoki dom.

Dozvolite mi da samo podsetim javnost da je naša koalicija u predizbornoj kampanji se zalagala i govorila o tri ne, da tako definišem našu politiku. Ta politika je podrazumevala ostajanje pri vojnoj neutralnosti, nema priznanja tzv. države Kosovo i ne kada pričamo o uvođenju sankcija Ruskoj federaciji.

Za razliku od nekih drugih, nismo u predizbornoj kampanji se zalagali i pričali jedno, a onda, nakon održavanja samih izbora, menjali svoju retoriku i to mislim da na najbolji mogući način govori zašto Socijalistička partija Srbije postoji 33 godine ili, ako hoćete, možemo da se vratimo i na njeno postojanje i njen kontinuitet od 120 godina.

Upravo razlog leži u tome. Građani imaju poverenja u nas, jer znaju da nećemo izneveriti ona obećanja koja im damo u kampanji, da ćemo biti njihove uši i njihova usta ovde u Narodnoj skupštini i da ćemo upravo pričati ono što se na najbolji mogući način tiče njihovog interesa.

Tu dolazimo i do onoga što… kada govorimo i opet tu dolazimo do zamena teza, uvek ćemo biti za to da svaki pojedinac ima pravo na svoj stav i na svoje mišljenje i na iznošenje svog stava i svog mišljenja. Međutim, moram da podsetim da je Savet za nacionalnu bezbednost još 25. februara 2022. godine usvojio okvire naše politike, spoljne politike, bezbednosne politike, koju je usvojila i Vlada Republike Srbije, a koji se pre svega tiče onoga što se dogodilo, odnosno što se već godinu i po dana dešava na tlu Ukrajne.

Vlada kao kolektivni organ treba i mora da igra timski, upravo iz razloga što ona predstavlja politiku Republike Srbije, i tako i njen svaki član mora da ima u vidu da kad izlazi u javnost, on predstavlja državu Srbiju i sve njene građane.

Tu, zapravo, i leži razlog zašto smo tražili, odnosno podneli ili podržali inicijativu našeg koalicionog partnera. Ne radi se ovde ni o Rusiji, ni o zapadu, ovde se radi o Srbiji i radi se o poštovanju principa teritorijalnog integriteta i suvereniteta svake međunarodno priznate zemlje. Mi ovde branimo našu južnu srpsku pokrajinu Kosovo i Metohiju, i to jeste naš državni i nacionalni interes i svakim danom se trudimo da upravo vagamo u donošenju odluka šta je to što ne najbolje za našu državu i za naš narod.

Shodno tome, moram i da naglasim i to da svaki član Vlade to mora da ima u vidu i svako istupanje van okvira onoga što je državna i nacionalna politika neće imati našu podršku i neće imati podršku našeg koalicije. Mislim da je to važno da podvučemo. Ne radi se ovde o tome da li neko ima ovakav ili onakav stav, ovde se radi o tome da mi čvrsto stojimo u odbrani državnih i nacionalnih interesa Republike Srbije.

Shodno tome, želim da kažem da mi nismo ni proruski orijentisani, ni prozapadno orijentisani, mi smo prosprski orijentisani i nama je Srbija važnija od svih pojedinačnih i partijskih interesa. Zato i jesmo za politiku zaštite državnih i nacionalnih interesa Republike Srbije i svih njenih građana.

Upravo iz svih tih razloga je došao i ovaj predlog i mi ćemo u danu za glasanje podržati ovaj predlog. Apsolutno nikakvo dalje manipulisanje, kao što je bilo pokušaja od strane opozicije, vezano na ovu temu, nema prostora. Zaista bih voleo da sam čuo danas od svih ovlašćenih predstavnika opozicionih, kako će to i na koji način oni u danu za glasanje zapravo i glasati. Pojedini su i rekli da se neće oglašavati. Sada, plašim se da dolazimo u jednu paradoksalnu situaciju da opozicija ne želi da glasa za razrešenje ministra, a dva meseca sedimo ovde gde oni upravo traže suprotno nešto, suprotno tome.

U svakom slučaju, uvođenje sankcija, a ovde nije tema uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji ili neuvođenje sankcija Ruskoj Federaciji, ovde je tema odbrana naših državnih i nacionalnih interesa i, shodno tome, država Srbija, Vlada Republike Srbije donosi odluke šta je to što je najbolje za našu državu i za naš narod. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se uvaženi predsedniče.

Zahvaljujem se predsedniče.

Znate šta, mi iz SPS nikada nismo komentarisali odnose unutar druge političke partije ili unutar drugih političkih koalicija i ovo zaista vidim kao jedan odraz nemoći koji je kolega malopređašni govornik pokazao.

Ali, jedna stvar mi nije jasna. Nije mi jasna, ne bih da zvučim grubo, ali da kažem, i da kažem drsko, ali mi nije jasno odakle hrabrosti da kažete izdaja i da to kažete zarad malo vlasti i to vi da kažete nama?

Podsetiću vas na 28. jun, podsetiću vas na Vidovdan 2001. godine i na to da ste tada isporučili bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije, Slobodana Miloševića, koji je izabran od svih građanki i građana tadašnje Jugoslavije, legitimno izabran. Vi ste ga isporučili u Haški tribunal da mu se tamo sudi i vi ste našli nama da pričate o izdaji zarad ne znam kakve vlasti.

Ne bih da ulazim u dalje polemike i ne bih da vam odgovaram. Ako hoćete malo i o privredi da pričamo, o Zakonu o privatizaciji iz 2001. godine i o 300 hiljada radnika koji su ostali bez posla. Ne bih širio ovu priču, ali zaista, kolega, mislim da treba da počnemo da vodimo svi računa o onome što govorimo i da ipak malo pristojnosti vratimo u ovaj visoki dom. Zahvaljujem.