Zakon o zabrani diskriminacije jedan je od zakona na koji se svi sigurno ponosimo. Ustav je dao načelne okvire za donošenje ovog zakona, a kompletna konkretizacija je i po imenu zakona već našla svoje mesto u ovom zakonu. Tim pre, sadržaj i zabrane tog zakona iz Ustava ne treba ponovo elabolirati, kažu pravnici.

Drago mi je da Skupština može imati i treba da ima završnu reč, posebno kada je u pitanju jaka argumentacija suštine. Ja sam ovde u obavezi da vam prenesem stav pravnih stručnjaka, odnosno zakonodavstva, ali poslanici uvek mogu izglasati i prosto pozivam ne moć parlamenta u suštinskim odlukama koje možda nekada treba još jednom analizirati.

Ideja o tome da se predvidi zaštita prava i saradnje sa dijasporom i Srbima u regionu je po oceni Vlade sadržana u članu 5, koji kaže  da upravljanje migracijama ostvaruje se poboljšanjem položaja i zaštitom prava, interesa pripadnika dijaspore i Srba u regionu, očuvanjem, jačanjem i ostvarivanjem veza pripadnika dijaspore i Srba u regionu sa Republikom Srbijom, posebno nakon dodatog člana 5a, koji kaže da upravljanje migracijama se zasniva na zaštiti prava lica u procesu migracija, uz uvažavanje u najvećoj mogućoj meri specifičnosti njihovih potreba i interesa u skladu sa mogućnostima Republike Srbije. Ocenjuje se da je načelo zaštite prava zapravo ugrađeno u ove sadržaje i da je tendencija o kojoj ste razmišljali zadovoljena kroz ova dva člana na Vladi.

Upravo je, uvaženi gospodine poslaniče, ustavno načelo razrađeno u Zakonu o nadzoru državne granice i kompletan sadržaj o kojem ste govorili je predviđen ovim zakonom.

Nadzorna funkcija je svakako jedna od najbitnijih funkcija Narodne skupštine i vaša ideja da na ovom pitanju ona bude realizovana je više nego umesna i potrebna. Međutim, Zakon o državnoj upravi u članu 3. predviđa da Narodna skupština nadzire rad organa državne uprave preko nadzora nad radom Vlade i članova Vlade, a odredba 78. stav 1. Poslovnika Vlade predviđa da Vlada usvaja godišnji izveštaj o svom radu koji podnosi Narodnoj skupštini.
Kao što znate, kada smo razgovarali u načelu o ovom zakonu, regulisano je već da je Komesarijat dužan da najmanje jednom godišnje i kad god Vlada zatraži dobije izveštaj iz svih ovih tema o kojima govorima, a član 78. ovog istog zakona kaže da Narodna skupština kad god to zatraži od Vlade dobija svaki izveštaj koji njoj pristiže.
Prema tome, mislim da je ova materija potpuno regulisana već, doduše, na način da Komesarijat podnosi jednom godišnje a može i češće Vladi izveštaj, a Narodna skupština zatraži taj izveštaj kad god ocenjuje da je potrebno da ga analizira.

Ono što jeste bitno, to je da porodica zapravo nikada nije te troškove platila, a mi smo kompletan stav međunarodnog sporazuma ugradili u ovaj zakon, zbog toga Vlada ne prihvata vaš amandman.
Naime, međunarodni sporazum je predvideo da kada su u pitanju nestala lica predviđa se da svaka država snosi troškove eshumacije, identifikacije, pogrebne opreme i prevoza posmrtnih ostataka na svojoj teritoriji. To već tako funkcioniše, zaista bez ikakvih problema, i ono što jeste suština, to je da porodica koja je zaista unesrećena samim činom i događajem koji stoji kao osnova ove regulative, koju pokušavamo da uredimo, nikada nije u prilici da sama se stara u bilo kom segmentu koji se pominje.
Tako da je vaša tendencija potpuno na mestu, ali mislim da je međunarodni sporazum to rešio i život nije demantovao.

Minimalna struktura Saveta je data predlogom ovog člana. Vaš amandman bi to proširio, ali se ne isključuje takva mogućnost gde se ukazuje potreba da upravo i obrazovanje i zdravstvo i sport i ostali segmenti života budu uključeni. Prosto, data je mogućnost da se dopuni u zavisnosti od sredine i potrebe svake sredine, ali je određena minimalna struktura Saveta.

Ima opština gde nema nijednog jedinog migranta, ali će neko proći kroz tu opštinu, pa i ona treba da ima savet neke minimalne strukture.
Tamo gde postoji problem, zdravstveni problem ili ima više migranata, uverena sam da će član Saveta biti i predstavnik zdravstva.
Dakle, prosto je malo različita situacija i zbog toga je samo predlogom određen minimum.
Kao ministar zdravlja, mislim da, gde god ima potrebe, naravno da zdravstvo treba da bude uključeno.

Tendencija zakonodavca je zapravo nešto što je i svakoga od nas, da u kolektivnom centru onaj ko se nađe provede što
manje, što kraće i da mu se učini maksimum u pogledu dokumenata, zdravstvene, socijalne, bilo koje potrebe.
Imamo jednu od statistika koja je još uvek tužna za ljude koji žive u 20 postojećih kolektivnih centara, ali koja zaslužuje da posebno zahvalimo entuzijazmu ljudi koji rade već dugo godina u Komesarijatu, jer smo imali nekada 700 kolektivnih centara. Zbog toga je važno da Komesarijat bude i dalje odgovoran i sa istom tendencijom da rešava probleme tranzitnih članova kolektivnog centra na što efikasniji i što bolji način, ali će mu nekada za to rešenje biti potreban "Crveni krst", nekada Centar za socijalni rad, nekada neka zdravstvena usluga. Zbog toga je zakonodavac na ovaj način formulisao ovaj stav. To je ujedno i razlog zbog čega Vlada nije prihvatila vaš amandman.

Samo radi informacije, centre za azil otvara Vlada i to je potpuno druga materija i drugi sadržaj, a ovu problematiku reguliše i drugi zakon.
Gospođa Sanda Rašković, koja se bavila ovim pitanjem, verovatno pravi distinkciju, razliku između jednog i drugog i može biti da bi ona i u vreme kada je bila najodgovornija, slala i odgovarajuća rešenja, davala odgovarajuća rešenja i slala odgovarajuće poruke, tako da se može napraviti jedna komparacija. Mislim da je ovaj zakon zaista jedan korak napred.

Član 16. se zapravo ne odnosi na lične podatke. Podaci iz člana 16. ovog zakona predstavljaju zbir numeričkih podataka o migracijama koje su relevantne za upravljanje migracijama. Apsolutno se odnosi na statističke podatke i  zbog toga je rečeno, a u skladu sa zakonom, uzimajući u obzir upravo sve ovo o čemu vi govorite. Apsolutno se na odnosi ni na jednu jedinu personalnu karakteristiku, odnosno obeležje bilo kog lica.  

Svako ko prikuplja podatke je u obavezi da poštuje sva zakonska akta. Prosto, treba da budu usmerena sugestija na edukaciju onih koji rade na tim poslovima prikupljanju podataka, ali kažem, odnosi se na statističke podatke, a ne lične. Zna se kako se prikupljaju statistički podaci i na koji način, onaj ko to radi, mora da poštuje sve zakone, uključujući i Zakon o zaštiti ličnih podataka.

Najdecidniji odgovor i pojašnjenje člana 16. je zapravo sadržano u članu 17. koji kaže: "Podaci iz člana 16. ovog zakona predstavljaju zbir numeričkih podataka o migracijama, koji su relevantni za upravljanje migracijama." Dakle, ministarstva, poštujući zakon, dostavljaju isključivo statističke podatke i to je jedini način objašnjenja i odgovora. Mislim da je dobro što smo imali ovo razjašnjenje.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo mi je što ću u ime Vlade Republike Srbije, odnosno predlagača, danas sa vama razgovarati, saslušati sve vaše sugestije u vezi sa zakonom koji je pred vama, a koji zapravo ima svoje utemeljenje u Ustavu u članu 97. tačka 17, po kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje odnose od interesa za Republiku Srbiju u skladu sa Ustavom, odnosno što ćemo govoriti o zakonu koji je u okviru međunarodno normiranih dimenzija vezanih za ratifikaciju multilateralnih međunarodnih ugovora i bilateralnih sporazuma, koji su ratifikovani upravo u ovoj Skupštini.
Nacionalni normativni okvir za zakon je vezan za više zakona i
podzakonskih akata koji su bitni za oblast upravljanja migracijama i podsetila bih da je Strategijom za upravljanje migracijama 2009. godine doneta orijentacija i orijentir za zakonodavne aktivnosti, da je zakon bio u proceduri u Narodnoj skupštini, pa je povučen, a da je sada dopunjen posebno onim segmentima koji se tiču određenih prava vezanih za nestala lica i normi koje regulišu ove aktivnosti.
Vlada Republike Srbije od jula 2009. godine, kada je donela Strategiju za upravljanje migracijama, je sačinila dokument na osnovu značajnih podataka, za sačinjavanje predloga formirala radnu grupu u čiji sastav su ušli predstavnici resornih ministarstava zaduženih za pojedine segmente ovog složenog procesa. Tada je konstatovano da u Republici Srbiji ne postoji sistemsko i koordinisano praćenje migracionih tokova, niti kontinuirana analiza koja bi bila potrebna za ovu oblast. Uviđajući značaj upravljanja migracionim tokovima, pokazalo se nužnim određivanje organa koji bi objedinjavao i analizirao podatke relevantne za oblast migracija, tako da akcioni plan za sprovođenje Strategije za upravljanje migracijama za period 2011-2012. godine u okviru institucionalizacije nadležnosti za prikupljanje i analizu podataka o migracionom obimu i tokovima, kao meru predviđa uređivanje zakonskog okvira za stvaranje uslova za rad Komesarijata za izbeglice, kao organa nadležnog za prikupljanje i analizu podataka o obimu i tokovima migracija i praćenje migracionih trendova.
Jedno od najvažnijih rešenja koje zakon predviđa je utvrđivanje novih nadležnosti Komesarijata za izbeglice, koje se odnose na oblast upravljanja migracijama i utvrđivanje da Komesarijat za izbeglice, ustanovljen zakonima o izbeglicama, nastavlja rad pod nazivom Komesarijat za izbeglice i migracije, u skladu sa delokrugom utvrđenim ovim zakonom i drugim zakonskim aktima.
Zakon uređuje nadležnosti Komesarijata za izbeglice i migracije i propisuje da Komesarijat obavlja poslove koji se odnose na predlaganje Vladi ciljeva i prioriteta migracione politike, predlaganje Vladi mera i aktivnosti radi podsticanja pozitivnih efekata zakonitih migracija i suzbijanja onih nezakonitih, praćenje, sprovođenje mera migracione politike, pružanje organima državne uprave AP i jedinicama lokalne samouprave podataka od značaja za izradu strateških dokumenata iz oblasti upravljanja migracijama iz delokruga svog rada i izradu godišnjeg izveštaja Vladi o stanju u oblasti upravljanja migracijama. Vlada zapravo, naime, do ovog momenta i dok ne bude počeo da se primenjuje ovaj zakon, nije imala jedan ovakav uvid o migracionim tokovima u Srbiji.
Komesarijat obavlja poslove koji se odnose na definisanje, predlaganje i preduzimanje mera za integraciju lica, koje imaju u skladu sa Zakonom o azilu, priznato pravo na utočište i reintegraciju povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji, poboljšanje uslova života interno raseljenih lica, dok su u raseljeništvu, predlaganje programa za razvijanje sistema mera prema porodicama stranaca koji ilegalno borave na teritoriji Republike Srbije i predlaganje programa za podršku dobrovoljnog povratka stranaca koji ilegalno borave na teritoriji Republike Srbije u zemlju njihovog porekla.
Komesarijat obavlja poslove koji se odnose na objedinjavanje i analizu podataka i pokazatelja za upravljanje migracijama, zatim izveštavanje o imigraciji i emiigraciji, izradu i redovno ažuriranje migracionog profila Republike Srbije, uspostavljanje jedinstvenog sistema za prikupljanje, organizovanje i razmenu podataka, osposobljavanje lica koji obavljaju poslove od značaja za upravljanje migracijama, uspostavljanje saradnje sa članovima evropske migracione mreže kojoj pripadaju sve članice EU i Norveška, kao i druge poslove određene zakonom.
Takođe, kako je pitanje nestalih lica iz izbegličke i populacione, interno raseljenih lica, kao najbrojnijih migratornih krugova u Republici Srbiji, jedan od najvećih problema sa kojim se dugi niz godina suočavamo, ovim zakonom stvoren je osnov za vođenje evidencija koje se odnose na nestala lica, čime je unet još jedan nov elemenat u ovaj zakon. Upravo je ovo ta novina u odnosu na veliki broj poslanika koji je već imao prilike da se sa sadržnom zakona upozna.
Drugo, zakon predviđa obrazovanje Saveta za migraciju od strane nadležnih organa u AP jedinici lokalne samouprave, radi obavljanja savetodavnih poslova koji se odnose na upravljanje migracijama na teritoriji AP jedinice lokalne samourpave. U sastav Saveta za migracije, koji se ugrađuje Aktom o obrazovanju, ulazi predstavnik izvršnog organa jedinice lokalne samouprave, Centra za socijalni rad, Policijske uprave, Službe za zapošljavanje, Poverenik i predstavnik opštinske, odnosno gradske uprave, s tim da nadležno organ u AP jedinici lokalne samouprave koji obrazuje Savet za migracije može odlučiti da u radu Saveta za migracije učestvuje i predstavnik ustanove nadležne za poslove zdravstva, obrazovanja, predstavnik Udruženja za pitanja od značaja za oblast migracija, kao i druga lica koja obavljaju poslove od značaja za upravljanje migracijama na njihovoj teritoriji.
Predloženim članovima propisano je da Savet za migracije na zahtev Komesarijata dostavlja Komesarijatu izveštaj o preduzetim merama i drugim pitanjima iz oblasti upravljanja migracijama na teritoriji za koju je osnovan. Dodatno zakon predviđa obuku i sprovođenje lica koja obavljaju poslove od značaja za upravljanje migracijama i time omogućava da se lica koja se neposredno bave ovim pitanjima kontinuirano edukuju, što garantuje i određen kvalitet rada.
Treće, posebna pažnja posvećena je ljudskim pravima migranata, kako kroz načela na kojima se zasniva upravljanje migracijam, tako i kroz predviđene mere za njihovu integraciju, reintegraciju i poboljšanje uslova života. Zakon treba da doprinese korišćenju pozitivnih potencijala migracija i drugoročnom ekonomskom i demografskom razvoju Republike Srbije, čime će se umanjiti eventualni negativni efekti migracija koji nas zapravo preplavljuju kad razmišljamo danas o ovom problemu.
Četvrto, ovim zakonom je predviđeno uspostavljanje jedinstvenog sistema prikupljanja, organizovanja i razmene podataka koji su od značaja za upravljanje migracijam između organa državne uprave, koji su u okviru svog delokruga nadležni za pojedine segmente migracija. Ovakav jedinstven sistem zasnovan na mehanizmima saradnje kojim bi se rešili problemi koji proizilaze iz nedovoljno sinhronizovane i koordinirane akcije organa državne uprave uključenih u sitem upravljanja migracijama je sigurno potreban Srbiji.
Predloženim zakonom uređuju se i pitanja dostupnosti i javnosti informacija koje su od značaja za migraciona pitanja. Na taj način omogućeno je da se podigne svest javnosti o značaju migracija, smanji ksenofobija i unapredi tolerancija prema različitostima. U cilju efikasnijih sprovođenja politika u oblasti migracija, jedan od mehanizama da se mere i aktivnosti vezane za oblast upravljanja migracijam koje se sprovode na nivou jedinica lokalne samouprave podstaknu je da se finansiraju sredstvima iz budžeta Republike Srbije. Ovim zakonom stvorena je mogućnost da se, ukoliko se za tim ukaže potreba, iz budžeta Republike Srbije podrži jedinica lokalne samouprave kroz finansiranje projekata iz oblasti migracija, koji su usklađeni sa planskim i strateškim dokumentima Republike Srbije.
Imajući u vidu brojne izazove koji sa sobom nosi migracija, brojnost pitanja vezanih za različite kategorije migranata, kao i nužnost usklađivanja pravnog okvira sa proširenim pravnim tekovinama EU u oblasti migracija, ovaj zakon predstavlja odgovor na dosadašnji nedostatak propisa, jedinstva i koordinacije unutar sistema upravljanja migracijama u Republike Srbije.
Kroz određivanje jedinstvenog organa, unifikovanje i integrisanje sistema prikupljanja, organizovanje i razmenu podataka i saradnju rada u oblasti od značaja za sprovođenje migracione politike, omogućava se sagledavanje celokupne migracione slike Republike Srbije i saniraju neželjene posledice određenog tipa migracija, efikasno se ostvaruju ciljevi migracione politike Republike Srbije, jednom rečju obezbeđuje se sveobuhvatno i kontinuirano upravljanje migracijama. Hvala na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, zakon koji pred vama, odnosno izmene i dopune zakona zapravo su rezultat donošenja predloga seta finansijskih zakona, čija je ideja da poslovanje privrednih subjekata bude takvo u našoj zemlji da se smanje svi troškovi proizvođača, pa i proizvođača lekova i medicinskih sredstava. Dakle, to je jedna stimulacija domaćim proizvođačima, koji za dobijanje dozvola ne bi plaćali dosadašnje sume novca, koje su davali Agenciji za upis u registar medicinskih sredstava, niti bi taj deo troškova njih opterećivao.
On nije veliki po sumi, ali je činjenica da je broj iza tih dozvola u 2011. godini, u prvih deset meseci iznosio 386 odnosno 541, a ostvareni prihodi za 2011. godinu su bili pet miliona i 410 hiljada dinara.
Polazeći od člana 141. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, kao što znate Agencija je izdavala odobrenja za uvoz lekova koji nemaju dozvolu za lek, a bilo je neophodno da se za lečenje određenog pacijenta ili grupe pacijenata, najmanje za one koji idu ka apotekarskoj ustanovi, poštuju određene propise koji ovim predlogom nisu obuhvaćeni.
Dakle, predlog odredbe se odnosi samo na izmenu jednog stava u članu 1, koji predviđa da Agencija izdaje tarifu za pružanje čitavog niza usluga kojih ima deset i ukida se samo izdavanje uverenja za potrebe izvoza lekova i medicinskih sredstava u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije, a u cilju stimulisanja naših privrednih subjekata.
Na Odboru za zdravlje je bilo dosta žive diskusije u vezi sa ovim pitanjem. Bilo je dosta razmišljanja dok se nismo razjasnili da mi zapravo ovim stavom želimo da podržimo set finansijskih zakona, koji stimuliše sve domaće proizvođače za slučaj izvoza i registracije.
Zahvaljujem i nadam se da ćete ovaj zakon, odnosno izmene i dopune Zakona prihvatiti, odnosno da ćete svi glasati, jer kolege iz poslaničkih grupa koje su imale određene amandmane na Odboru su povukli taj amandman, nakon razjašnjenja o čemu se radi.