Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, normalno da ću biti protiv ovog amandmana i predlažem da se on odbije, reći ću iz kojih razloga.
U prvom redu, pre nego što to kažem, dozvolite da kažem da je danas bilo suviše nepotrebnih reči od strane predlagača amandmana, iz razloga što amandman na neki način, hteli mi ili ne, u stvari se bori protiv sankcionisanja onih koji vrše krađu na železničkoj pruzi. Dozvolite da to obrazložim. Dakle, kriminal na železničkoj pruzi, razbijanje i uništavanje železničke imovine.
Vidite šta se može desiti. Može se desiti da se pokrade na železnici i zaustavi voz. Zašto smo onda protiv zaustavljanja, ako je ta ogromna bilionska krađa itd? Moram reći da sam šokiran sa stavom jedne opozicione stranke, pa makar ona sebi u predznaku imala – demokratska, kada se zalaže protiv toga. Ne mogu da dojmim sebe pojmu da se bori protiv krađe na železnici i otuđivanja državne imovine.
Predsedavajuća, nemojte se ljutiti, smatram da ste trebali upozoriti sve narodne poslanike na reč „diktatura“. Žao mi je što nema gospodina profesora Mićunovića. Bilo bi dobro da kao profesor filozofije objasni u jednoj rečenici. Ali, dozvolite, radi profesora univerziteta koji nas gledaju, naših studenata da kažem – diktatura je, gotovo kada se upoređivala sa šestojanuarskom, kao što je to gospodin Milivojević, u diktaturi ima elemenata fašizma. Oni nisu svesni da su govorili o fašizmu, nazivajući SNS maltene da je fašistička. Ja se gnušam toga. Da ima elemenata fašizma, ne bi danas govorili ovde u ovoj Skupštini.
Završavam. U ovoj rečenici samo da kažem da je zaista diktatura bila kada se palila ova Skupština. Onda je bila diktatura. Hvala lepo.

Poštovani predsedniče Skupštine, gospodine ministre, normalno da neću podržati ovaj amandman iz više razloga. Dozvolite da kažem da je mreža sudova u bivšem režimu bila jako loša. Vrlo dobro znate, a i mi narodni poslanici, da je pravosuđe u celini bilo ocenjeno kao najgore u Evropi, a u sklopu toga i mreža sudova. Zato je dobro što je Vrhovni kasacioni sud detaljno analizirao rad svih sudova u 2012. godini. Šta je ta analiza pokazala? Dobro bi bilo da danas oni koji kritikuju godinu i nešto rada ove Vlade da su pogledali šta ta analiza pokazuje i šta je to što je bilo loše što je ova mreža ispravila.    
Prvo, pokazala je da još u osnovnim sudovima ima određenih problema. U prvom redu opterećenost sudija velikim brojem predmeta, da mreža sudova je neracionalna je bila, neefikasna, neekonomična i kao takva nije odgovarala interesima građana. Zato ova sadašnja mreža po meni je efikasnija mreža sudova, ekonomičnija, više odgovara interesima građana, a sve sa jednim ciljem, a to je pravično suđenje, poštovanje prava suđenja u razumnom roku i s tim što je bio veliki broj sudskih jedinica koje su bile na neki način neracionalne.
Nije tačno da ova mreža nije rešila neke probleme. Moram da napomenem da je EU, odnosno Evropska komisija dala vrlo lošu ocenu bivšoj mreži pa i pravosuđu a da je sada najnovija ipak pozitivnija. Na koncu rečeno je da ide u prvom smeru.
Gospodine ministre Selakoviću, koliko ste vi posvećeni radu pravosuđa govori da ste više od svih ministara boravili u ovoj Skupštini. Moja statistika govori da ste bili 27 puta sa današnjim danom. Nije tačno da se nije nešto učinilo, neke sudije su ranije umirale od nepravde, moram da kažem, 14 po izjavi predsednika Privredne komore sudija Srbije.
Dalje, moram da napomenem da bivši režim nije imao sudove u pograničnim mestima. Ako sada mrežu sudova uporedite sa bivšom videćete da je to ispravljeno. Da li je to u 100% ispravljeno? Neću reći da jeste, ali u velikoj većini jeste. Pravda nije bila dostupna građanima Srbije. Sada sa tim ispravkama biće dostupnija.
Nadalje smanjio se broj osnovnih sudova i to je tačno, jer ih je ranije bilo više. Ono što je vrlo bitno, o čemu je ovde danas bilo reči, bivši režim nije imao sudove u mestima naseljenim manjinskim zajednicama. Da li je ta nepravda ispravljena? Dabome da jeste. Da li je u 100% slučajeva? Neću reći da jeste, ali je ipak i ispravljena.
Moram reći isto tako da je smanjen broj sudija u ranijem periodu, i to najiskusnijih, udaljeni su neki sa radnih mesta. Danas je ta nepravda ispravljena itd. Moram reći da je bivši režim slizao, da tako kažemo, Ministarstvo pravde sa Vrhovnim sudstvom pravosuđa.
Dozvolite, na kraju, da kažem da je čudno što u prethodnom periodu, u toku današnjeg dana, većina opozicionih poslanika ne razlikuje osnovni sud od sudske jedinice. Čudi me to, pa makar to bili univerzitetski profesori koji izvode nastavu na fakultetima. U tom smislu dobio sam tri sms poruke studenata sa dva pravna fakulteta, dva univerzitetska mesta, jednog poljoprivrednog fakulteta. Citiram: „Stidimo se kao studenti prava da naši profesori ne prave razliku između osnovnog suda i sudske jedinice“, završen citat.
Dozvolite da kažem da sam protiv ovih amandmana i mislim da Vlada, odnosno ministarstvo na pravom putu zahvaljujući u prvom redu, gospodine ministre, vašim znanjem, sposobnošću i željom da se ovo pravosuđe, na neki način, dovede tamo gde mu je mesto. Hvala.

Zaista ne želim voditi polemiku sa prethodnim govornikom, ali da je analiza izvršena ili ne, objavljena je u jednom časopisu. Preporučujem, nadam se da mi narodni poslanici pratimo časopise, da ne kažemo koji broj, pa neka se kolega potrudi, pa će videti da je Vrhovni kasacioni sud izvršio analizu rada sudova, čak i u 2012. godini, ali o tom potom.
Da li je mreža sudova bolja? Uveren sam da prethodni govornik, mislim da je pravne struke, misli da jeste. Neće valjda negirati da u pograničnim mestima nisu ravnomernije sudovi raspoređeni, za razliku od ranijeg je ova analiza izvršena. Neće valjda negirati i reći da nije, s obzirom na stanje nacionalnih zajednica u pograničnim mestima, da li je ona idealna. Nije, ali u odnosu na prethodnu mrežu, sigurno je bolja. Da li su sudije umirale od nepravde? Izjava predsednice sudija Srbije. Čak je izabran mrtvi sudija na izbornoj listi. Kada su videli, sudije su bile šokirane. Ne kažem da je idealno, ali je znatno bolje i tu nema dileme.
Čudi me da još uvek pojedini pravnici u ovoj Skupštini zaista ne prave razliku između osnovnog suda i sudske jedinice i kompentencije koje su date sudskoj jedinici.

Uvaženi gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, velika je stvar donošenje ovog Zakona o bezbednosti u železničkom saobraćaju kako za bezbednost naših građana, tako i za državu Srbiju, zato što će pokušati, ne kažem da će rešiti, ali će pokušati da poboljša, prvo, optimalno funkcionisanje železničkog saobraćaja time što će svojom primenom prevazići razliku između uslova koji se odnose na bezbednost, a oni su zaista, da ne kažem, katastrofalni.
Drugo, otkloniće manjkavost u pogledu pravne regulative u onom delu bezbednosti saobraćaja koji nije pravno regulisan, a kako smo videli iz uvodnog govora gospodina ministra, i to je on naglasio. Konačno, rešiće nepostojanje ovlašćenja Direkcije za železnice i za izdavanje određenih dozvola i falsifikata.
Dame i gospodo narodni poslanici, malo drugačije ću da govorim nego moji prethodnici, da pokušam zvaničnim podacima da dokažem da su pomaci zaista mogući. Uzeću period od prvih osam meseci u „Železnicama Srbije“. Samo u nekoliko rečenica ću reći šta je nova Vlada zatekla u srpskim železnicama – malo lokomotiva i vagona, mreža železničkih pruga u Srbiji stara je više od 100 godina, a jedna polovina pruga je izgrađena u 19. veku. Malo je pruga elektrificirano, svega jedna trećina. Godišnji remont je svega 36 kilometara, a u periodu prethodne vlasti, 2008. do 2012. godine remontirano je svega 60 kilometara, verovali ili ne.
Prosečno je dnevno u saobraćaju svega 122 vučna vozila i 131 putnički vagon. Robni prevoz je bio drastično smanjen, putnički prevoz drastično smanjen. Samo za kamate neiskorišćenih kredita platili su penale „Železnice Srbije“ dva miliona evra. Slaba je interna kontrola, jer je krađa bila vidljiva na svakom mestu. Službeni izveštaj, kako ste videli i juče, ovde smo govorili da je pokradena jedna mesečna plata svakog meseca. Neodgovornost na svakom koraku. Vozni park automobila godišnje je koštao 700 hiljada evra. Dnevnice, samo za sindikat, 124 hiljade za inostranstvo, a za prethodne tri godine bivše vlasti 31 milijarda dinara.
Od kada je novi direktor došao, jer je bilo kritike na račun toga, dozvolite samo u nekoliko rečenica da kažem kako je moguće i u postojećem stanju neke stvari poboljšati. Za prošlih osam meseci, od kada je novi direktor na „Železnicama Srbije“, postigli su se sledeći rezultati. Prvo, prevoz putnika povećan je za 26%. Ostvareni transportni prihod povećan je za 5,36% ili 23% iznad plana. Red vožnje realizovan je za 11% više. Broj otkaznih vozova u putničkom saobraćaju smanjen je za 73%. Zakašnjenje vozova na 100 voznih kilometara smanjeno je za 32%. Zakašnjenje putničkih vozova u polasku smanjeno je za 37,8%. U unutrašnjem putničkom saobraćaju prevezeno je više za 44,7% putnika. U 2013. godini u saobraćaju „Železnice Srbije“ uveli su nove dizel motorne vozove na relacijama, iako kažemo da nema para, ali ipak za ovih osam meseci Novi Sad-Sombor-Subotica, Niš-Merdare, Ruma-Šabac, Kraljevo-Čačak-Požega, Subotica-Kanjiža. Prevezeno je za 2,4 cela više robe. Nema više plaćanja ljudima letovanja koji čak nisu iz radnih organizacija. U prethodnom mandatu 331 osoba je letovala a da nisu imali nikakve veze sa železnicom i železnice su to platile.
Što se tiče bezbednosti, broj vanrednih događaja smanjen je za 7,6%, broj nezgoda smanjen je za svega 3,7% - 3,8%. Broj udesa i nezgoda na putnim prelazima, jer smo tu imali zaista tešku situaciju i van njih, smanjen je za 31,18%. Vreme trajanja prekida saobraćaja zbog vanrednih događaja smanjen je za 19,45%. U sistemu povećanog obima rada u putničkom i teretnom saobraćaju potrošnja goriva za dizel lokomotive za osam meseci smanjen je 700.000 dinara dnevno.
Ekonomski pokazatelji u tri rečenice. Ostvareni transportni prihod povećan je za 17%, ostvareni ukupni prihod za 7,80%. Ukupni rashodi smanjeni su za 12,15%.
Dame i gospodo, „Železnice Srbije“ su ove godine za osam meseci sopstvene prihode povećali za oko 1,2 milijarde, a to iznosi 18% u odnosu na prošlu godinu, a rashode smanjile za 12% i to su vidni napreci. Dakle, gubitak za šest meseci ove godine smanjen je za tri milijarde dinara.
Na kraju, za one koji nisu znali, postoji Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnica“ Srbije pri tom velikom kolektivu. Dolaskom novog direktora primarijusa Vlade Batnušića poboljšana je drastično nova situacija. Uvođenjem novih mera štednje, u Zavodu je došlo do značajnog smanjenja odliva finansijskih sredstava kao npr. službena putovanja u zemlji i inostranstvu, neadekvatno nagrađivanje pojedinih zaposlenih i nenamensko trošenje finansijskih sredstava. Od avgusta meseca više nema problema sa isplatom ličnih dohodaka. Finansijski bilans je značajno popravljen, a došlo je do porasta broja komercijalnih pregleda.
Poštovane dame i gospodo, ovo je samo mali dio iz izveštaja koji sam sačinio, ali hteo sam da dokažem narodnim poslanicima, za one koji kažu da je stalno isto i da ne ovisi o ljudima i stručnom poslovodstvu. I te kako, kako vidite, ovise i ove finansijske uštede. Neću da apliciram sad šta bi značilo za škole, za bolnice, za vrtiće.
Pozivam vas, sve narodne poslanike, da glasate za ovaj set zakona, bez obzira na stranačku opredeljenost i time date svoj doprinos modernizaciji Srbije za koju se zalaže SNS i njezin predsednik Aleksandar Vučić, predsednik Tomislav Nikolić i predsednik naše Skupštine dr Nebojša Stefanović. Hvala vam.

Hvala gospodine predsedniče.
Gospodine predsedniče, gospodo iz ministarstva, dozvolite na početku da izrazim veliko svoje zadovoljstvo zbog prisustva dva ministra i šest saradnika na ovoj vrlo važnoj temi o kojoj govorimo. To ću shvatiti kao poštovanje narodnih poslanika od strane Vlade Republike Srbije, zatim poštovanje građana Republike Srbije od strane Vlade i resornih ministarstava i na koncu shvatiću, gospodo, vašu ozbiljnost sa kojom prilazite, dva ministarstva, pa ako hoćete i dva ministra, rešavanje ovih problema, kao što ste to činili i prethodnih godinu i po dana.
Donošenje novog Zakona o robnim rezervama odličan je potez Vlade Srbije, a prava stvar za građane Srbije i državu Srbiju, iz više razloga. Ja ću navesti samo tri, četiri.
Prvo, zato što će se njegovom primenom bolje osigurati zaustavljanje krađe iz robnih rezervi koju je sprovodila bivša vlast bivšeg režima. Drugo, što će se njegovim donošenjem ispuniti zahtevi za članstvo Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju. Treće, uskladiće se sistem robnih rezervi sa evropskom regulativom. Četvrto, zakon o 1992. godine, problematika robnih rezervi, konačno će se usaglasiti sa propisima i pravnim sistemom Republike Srbije, jer punih 20 godina to nije činjeno.
Poštovani narodni poslanici, Republika Srbija preuzela je obavezu da usaglasi svoje zakonodavstvo sa zahtevima direktive EU koja se odnosi na energetiku, čime će omogućiti puno učešće zemalja jugoistočne Evrope u unutrašnjem tržištu energije EU. Uzimajući to u obzir, tu preuzetu obavezu, Zakonom o robnim rezervama utvrđuje se i oblast obaveznih rezervi nafte i naftnih derivata. Ipak, mišljenja sam da je možda trebalo razmisliti, odnosno odrediti strožije kazne za krađu robnih rezervi, ako se ona desi.
Možda sam ja pod utiskom događaja iz prethodnog perioda, ali ipak krađe u robnih rezervama trebalo bi tretirati kao, po meni, ekonomsko podrivanje moći naše zemlje, pa čak kao što je to bilo u ranijim periodima, ili kao terorizma, pa adekvatno tome i odrediti adekvatne kazne. Napominjem da nije bila krađa sam žitarica u prethodnom periodu, nema vremena da o tome šire obrazlažem, već i mnogih drugih artikala. Verovali ili ne, istina je da je važeći Zakon o robnim rezervama napravljen daleke 1992. godine, pre 20 godina. Od tada do danas postojala je potreba da se on izmeni, odnosno donese novi zakon. Bivši režim nije imao sluha za to, uprkos sugestijama stručnjaka da je neophodna promena zakona, zbog čega je država Srbija u prethodnom periodu formirala timove stručnjaka za izradu novih akata. Međutim, uvek bi došlo do neobjašnjivog zaustavljanja. Zašto? Verovatno u ovih mojih nekoliko rečenica će se naći i odgovor.
Dame i gospodo, otkriće nove vlasti, hoću reći Vlade, o krađi državne imovine, možda ukazuje na razlog zbog čega se otezalo sa pravnom regulativom robnih rezervi. O tome je dala mišljenje i Privredna komora Srbije u zadnjim šest meseci.
Naime, bivša vlast bivšeg režima očistila je silose, hoću reći pokrala, do poslednjeg zrna žita iz robnih rezervi. Pokrali su tačno 80.000 tona žitarica u vrednosti od 20 miliona evra. U sedam skladišta kontrolori Vlade nisu našli niti jedno zrno žitarica. Od 77 kontrolisanih skladišta, u 18 skladišta nestalo je žita u vrednosti od 20 miliona evra.
Dame i gospodo narodni poslanici, žalosno je što je država Srbija po prvi put, dolaskom nove Vlade, krenula u kontrolu stanja robnih rezervi u poslednjih 10 godina. Zašto to nije bivša Vlada radila. Sami ste čuli odgovor.
Nekada je krađa robnih rezervi bila okarakterisana kao ugrožavanje ekonomske moći naše zemlje i smatrano vrstom terorizma, a važećim zakonom samo kao prekršaj, pa i kao krivični prestup.
Krađa žitarica i silosa od strane bivšeg režima bila je jednostavna, jer su izvršioci imali podršku policije, pravosuđa i Direkcije za robne rezerve. Zašto? Zato što se samo tako može objasniti da kontrole nije bilo 11 godina. Voleo bih da mi neko objasni drugi razlog.
Neverovatno, ali pošto su robne rezerve žitarica pokradene, država je plaćala čuvanje istih tih žitarica kao da su bile u silosima. Znači, plaćala je skladištenje magle umesto žitarica kojih nije bilo, i to 250.000 evra mesečno.
Postavlja se logično pitanje – šta bi bilo da je došlo do prirodnih nepogoda, eventualno potresa, poplava ili ne daj Bože rata, a robne rezerve prazne, treba prehraniti stanovništvo?
Zato smatram da je trebalo zakonom možda decidirano odrediti da je krađa robnih rezervi podrivanje ekonomske moći naše zemlje, da je to ravno možda čak i terorizmu i da je adekvatno tome možda trebalo odrediti i kazne.
Samo dve rečenice o izmenama i dopunama Zakona o zabrani razvoja proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i njegovom uništenju, pošto je Republika Srbija donela Zakon o potvrđivanju Konvencije 2000. godine, a koja je usvojena i na Savetu bezbednosti UN Rezolucijom 1540, što je Konvenciji dalo dodatnu snagu i značaj. Pristupanje naše zemlje, pristupanje Srbije Konvenciji je veoma važno, jer tim odnosom stičemo ugled, kako među članicama Konvencije, tako i među UN u celini.
Primenom ovog zakona pokazaćemo privrženost naše zemlje da na vreme uvedemo propise iz ove oblasti, ali i svesni da ćemo vrlo često biti predmet pažnje u pogledu primene Konvencije. Zahvaljujući vama, gospođo ministarka, i vašoj marljivosti, na vreme donosimo ove propise.
U Danu za glasanje pozivam sve poslanike, bez obzira na stranačku opredeljenost, da daju glas za ove zakone, a posebno poslanike iz opozicije, jer će time javno osuditi svoje kolege koji su otuđili žitarice iz skladišta i oštetili državu Srbiju za više od 80.000 tona žitarica.
Time ćete, dame i gospodo, dati svoj mali doprinos modernizaciji Srbije, koju provodi SNS na čelu sa svojim predsednikom Aleksandrom Vučićem, predsednikom države Tomislavom Nikolićem i predsednikom Skupštine, gospodinom Nebojšom Stefanovićem. Hvala najlepše.

Gospodine predsedniče, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici,  poštovani građani Srbije, danas je pred nama set zakona iz pravosuđa. Donošenje seta zakona iz oblasti pravosuđa prava je stvar, kako za građane Republike Srbije, tako i za državu Srbiju, iz više razloga. Navešću samo nekoliko.
Prvo, primenom ovih zakona poboljšaće se rad pravosuđa.
Drugo, ovim zakonima pridoneće se vraćanju poverenja naših građana u pravosudne organe, koje je izgubljeno u prethodnom periodu bivšeg režima.
Treće, svim građanima Republike Srbije omogućiće se lakši pristup pravdi.
Četvrto, uspostaviće se jače osnove vladavine prava nad politikom.
Peto, primenom ovih zakona pridoneće se modernizaciji Srbije za koju se zdušno zalaže SNS na čelu sa svojim predsednikom, gospodinom Aleksandrom Vučićem.
Gospodine ministre pravde i državne uprave Selakoviću, nasledili ste Ministarstvo pravde i državne uprave u momentu kada je pravosuđe u Srbiji, po oceni evropskih zvaničnika, bilo najgore u Evropi. Srbija se po osnovnim kriterijumima rada pravosuđa nalazila na poslednjem mestu. Tada ste, gospodine ministre, nasledili ogromne probleme od bivšeg režima, a ja ću navesti samo neke.
Prvo, od nezapamćenih skandala u kadrovanju i proterivanju sudija do neuravnoteženih krivičnih dela, sudstvo se tada ljuljalo kao zgrada sklona padu.
Drugo, bivša vlast bivšeg režima postavljala je za sudije ljude koji nikada nisu radili u pravosuđu, nisu imali nikakve rezultate u svom radu, a izabrali su, verovali ili ne, i mrtvog čoveka za sudiju. Sudije su bile šokirane kada su videle da se na spisku izabranih sudija nalazi mrtav sudija, odnosno njihov pokojni kolega. Šokirana je bila i evropska javnost.
Treće, neke sudije su umirale i od nepravde, 14 sudija, po izjavi predsednice Društva sudija Srbije, ili izvršili samoubistvo, kao što je bio slučaju sa Slobodanom Francikićem.
Četvrto, mrežu sudova bivši režim doneo je preko noći, rađena je političkim odlukama i nije bila zasnovana na racionalnim potrebama države Srbije.
Peto, bivši režim nije imao sudove u pograničnim mestima.
Šesto, bivšem režimu pravda nije bila dostupna, kod bivšeg režima građanima Srbije, jer su za najmanju potvrdu dugo putovali i gubili po čitav dan.
Sedmo, bivši režim drastično je smanjio broj osnovnih sudija.
Osmo, bivši režim nije imao sudove u mestima sa naseljenim manjinskim zajednicama.
Osmo nadalje, vlast drastično je bivšeg režima smanjila broj sudija i to najiskusnijih i najsposobnijih.
Deseto, Visoki savet sudstva je u bivšem režimu u potpunosti se slizao sa resornim ministarstvom i izvršnom vlašću, uglavnom vladajućom strankom.
Eto, bivši režim, gospodine ministre, doveo je sudstvo u takvo stanje da nema predanog pravnika koji tragediju sudstva nije doživeo kao tragediju profesije.
Gospodine ministre, vašim izborom za ministra pravde i državne uprave preokreće se takvo stanje u pravosuđu na bolje, u korist građana Republike Srbije i države Srbije, u korist pravde i prava, što je prepoznala i Evropska komisija i to je prava stvar. Zato ste vi, gospodine ministre, sa timom stručnjaka sačinili novu nacionalnu strategiju za reformu pravosuđa za period 2013-2018. godine, koju je usvojila ova Narodna skupština Republike Srbije 1. jula 2013. godine, a i Akcioni plan za sprovođenja nacionalne strategije reforme pravosuđa. Akcionim planom razrađene su kompletne mere aktivnosti koje se ažuriraju svake godine na osnovu analize ostvarenog u prethodnom periodu.
Ovim zakonima o sedištima sudova i javnih tužilaštava povećava se broj osnovnih sudova sa 34 na 67 i time se ispravlja greška prethodnog režima. Na taj način će se smanjiti određeni problemi i troškovi, kako sudova, tako i učesnika u postupku. Time će se osnovni sud približiti građanima Srbije, što je velika vrednost. Nadalje, ispraviće se nepravda građanima, nanesena u bivšem režimu, time što će se omogućiti lakši pristup pravdi.
Ovo je i najvažniji razlog, kako ste naveli, donošenje ovog zakona, jer su se sudske jedinice pokazale kao necelishodne. Osnovni sudovi su bazični sudovi i najveći broj građana se obraća upravo osnovnim sudovima, u cilju zaštite svojih prava i interesa.
Čudno je, gospodine ministre, da su to kritikovali danas i juče neki profesori prava, a studenti ih posmatraju i verovatno se čude iznošenim tvrdnjama.
Na kraju, ubeđen sam da će se donošenjem ovih zakona pridoneti većoj nezavisnosti sudova, nepristrasnosti i kvalitetu pravde, stručnosti, odgovornosti, efikasnosti našeg pravosuđa. Gospodine ministre, vašim angažovanjem pravosuđe u Srbiji sve više poprima konture evropskih pravosudnih vrednosti i rešenja, a i domaće srpske pravosudne tradicije. Srpska napredna stranka je ponosna što ima takvog ministra, čestitog, poštenog, duboko stručnog i vrednog i velikog patriotu.
Pozivam vas, dame i gospodo narodni poslanici, da u danu za glasanje date svoj glas za ovaj set zakona, bez obzira na stranačku opredeljenost. Time ćete zasigurno biti učesnici modernizacije Srbije, koju provodi SNS na čelu sa svojim predsednikom Aleksandrom Vučićem. Hvala vam.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dozvolite na početku nekoliko konstatacija povodom ovog zakona.
Prva – nije dobro što porodica nije, iako bi trebala biti najstabilnije mesto za ženu. Porodica, koja svojim članovima treba da obezbedi najveću uzajamnu ljubav, brigu i poštovanje, postaje klopka za ženu, u kojoj doživljava razne vidove nasilja.
Druga konstatacija – dobro je što je Vlada Republike Srbije donela Nacionalnu strategiju za sprečavanje nasilja u porodici i partnerskim odnosima.
Treća – nasilje u porodici je posledica nevaspitanja, nekulture, nesigurnosti i pomanjkanja ljubavi i kulture nas, muških osoba, prema ženama.
Četvrto – SNS se zalaže za stabilne i harmonične porodične odnose, svesna da je stabilna porodična atmosfera jedna od osnovnih poluga u procesu modernizacije Srbije, za koju se zdušno zalaže predsednik naše stranke gospodin Aleksandar Vučić i predsednik države Tomislav Nikolić.
Dame i gospodo, nasilje u porodici, nažalost, prisutno je u svim zemljama sveta i svim kulturama. Ako pogledamo počinitelje tog naselja, videćemo da su to ljudi svih rasa, svih etničkih zajednica, verskih, političkih i seksualnih opredeljenja, društvenih i kulturnih nivoa i polova. Ako pogledamo naše okruženje, onda dolazimo do podatka da svaka četvrta žena na Balkanu trpi nasilje u porodici. U Egiptu svaka treća žena obavezno je pretučena od strane supruga. U Africi u celini svaki šesti dan bar jedna žena biva ubijena od strane muža ili dečka. U Rusiji 80% svih zločina dešavaju se u porodici. U Litvaniji 35% svih ubistava su žene ubijene od svojih supruga. U SAD na svakih 15 sekundi biva pretučena jedna žena.
Dame i gospodo, ako pogledamo stanje u našoj državi Srbiji, situacija, nažalost, nije bolja. Samo od januara do juna 2013. godine, za prvih šest meseci ove godine u porodičnom nasilju ubijeno je 29 osoba, od toga 20 žena, na hiljade ih je maltretirano u porodičnom krugu. Tokom čitave 2012. godine nasilje u porodici, u odnosu na 2011. godinu je povećano, verovali ili ne, za 50%. To su šokantni podaci na kojima se mora zabrinuti svaki muškarac, svaka vaspitno-obrazovna ustanova, stanice milicije, lokalne zajednice, centri za socijalni rad i država Srbija u celini. U toj 2012. godini tužilaštvu je podneto 331.336 prijava za nasilje u porodici, a po raznim osnovama osuđeno svega 11.000 nasilnika, desetak procenata manje u odnosu na 2011. godinu, iako je nasilja u porodici bilo znatno više.
Inače, broj nasilja u porodici je znatno veći jer ima mnogo nasilja u porodici koja se ne prijavljuju. Nasilje u porodici slabo se prijavljuje i u drugim razvijenim zemljama. Na primer, u SAD i u Engleskoj samo jedna polovina slučajeva nasilja u porodici se prijavljuje.
Neću govoriti o tipovima nasilja, a dozvolite da kažem da je jako evidentno fizičko nasilje, udaranje, šamaranje, guranje, davljenje, bodenje, šutiranje, gađanje raznim predmetima, zaključavanje, prelom nosa, ruke, noge, povreda glave i drugo, seksualno nasilje, ekonomsko nasilje, kontrolišu se finansije, svaki dinar od strane muža itd, psihičko nasilje raznim izrekama, govori se da su debele žene, ružne, da ih niko neće, da su glupe, loše majke, uskraćivanje ljubavi itd. To je sramota nas muškaraca i mi to moramo priznati.
Ako se analizira to ko je izvršio nasilje u porodici u Srbiji, onda dolazimo do podatka da u 91,5% slučajeva je izvršilac muškarac. Ovu su tačni podaci. Ovaj podatak treba da zabrine sve nas muške osobe. Ovo je naš najveći poraz kao ličnosti, odraz naše nemoći i nevaspitanja, ljudske bede i nedostatka ljubavi i poštovanja. Ne samo to, nego, dame i gospodo, još gore.
Cilj svakog nasilja u porodici jeste demonstracija moći u uspostavljanje kontrole nad ženama. To mora da prestane od strane nas muškaraca. I nasilje dece prema roditeljima je dosta visoko, 14,3% dece vrši nasilje u porodici nad roditeljima.
Gospodo i kolege muškog pola, naše nasilje nad ženama u porodici uništava porodični mir, uništava sigurnost i demokratiju i prepreka je, rekao bih, ukupnom razvoju Srbije, modernizacije Srbije, za koju se SNS zdušno zalaže.
Dame i gospodo, ukazujem na jedan novi vid nasilja u porodici u 21 veku, a to je nasilje nad starijim osobama, koje se u psihologiji smatra sindromom bebe robinje. Radi se o starijim ženama koje dobrovoljno podnose veliki teret u okviru svoje porodice, koji godinama postoje pretežak za njih. Ako žena sama ne iskaže da je iscrpljena, a njena deca to ne primete, dolazi do fizičkog i psihičkog nasilja. Ovaj fenomen je novijeg datuma i međunarodna organizacija ga karakteriše kao nasilje nad ženama.
Dozvolite na kraju da predložim predlog mera. Prvo, prevencija. Gde, kako i što? Prvo, vaspitno-obrazovne ustanove kroz nastavne planove i programe. Treba vratiti u nastavne planove i programe svakog nastavnog predmeta teme koje govore o vaspitanju za humane odnose među polovima, odnos muškarca prema ženi, harmonija porodičnog života i ostale teme iz domena porodične pedagogije.
Drugo, rad sa roditeljima. Na svakom roditeljskom sastanku prva tačka dnevnog reda treba biti tema iz ove problematike, a realizatori stručnjaci od liječnika, pedagoga i drugih, kroz slobodne i vannastavne aktivnosti učenika, preko medija, posebnog javnog servisa, a ona govori samo o nasilju, a ne o vaspitanju, preko Centra za socijalni rad, lokalne stanice, zdravstvene ustanove, opštine, sekretarijati za prosvetu. Na kraju, koordinator svih aktivnosti treba da bude Ministarstvo prosvete. Ukoliko ono bude ispunjavalo svoj zadatak, nasilja u porodici biće sve manje.
Srpska napredna stranka, kao državotvorna, moderna, demokratska, kao stranka koja je pokrenula modernizaciju Srbije, zajedno sa svojim predsednikom Aleksandrom Vučićem, pridaje izuzetan značaj porodičnim odnosima, svesna da nema napretka Srbije bez stabilnih porodičnih odnosa. Zato, dame i gospodo, smatram da ćemo u danu za glasanje, bez obzira na stranke i pol, svi biti jedinstveni. Hvala lepo.

Gospođo predsedavajuća, iako jedno sedam minuta to tražim, hvala vam što ste mi dozvolili. Pozivam se na član 109. stav 3. koji kaže – opomena se izriče narodnom poslaniku koji …

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, u celini sam protiv ovog amandmana, reći ću iz kog razloga, ujedno i da kažem da je i Odbor za prosvetu i nauku odbio ovaj amandman jutros na svojoj sednici, iz razloga zato što osnivanjem ove visokoškolske ustanove za potrebe, kako kolege rekoše, policijskog, odnosno vojnog obrazovanja ili nacionalne bezbednosti, osiguravamo neke stvari koje su vrlo bitne po meni najmanje tri, a ima ih mnogo više.
Prvo, jedinstvo sistema visokoškolskog obrazovanja u celini, dovodimo u sistem ovu akademiju. Drugo, što su u ovoj zemlji potrebni kadrovi visokoobrazovani takvog tipa o kojem je Momir Stojanović vrlo lepo govorio iz obrazovnog razloga i drugo iz bezbednosnog razloga.
Treće, što u drugim najrazvijenijim zemljama sveta postoje ovakve akademije. Neko reče 850 časova, a vi koji radite na fakultetima, izvinite, znate li šta je 850 časova, ako jedan kolegij, odnosno predmet ima sedamdeset godišnje. Vidite, to je prava akademija. Ne možete podvaljivati nama koji radimo na univerzitetu. Mi to vrlo dobro znamo. Za to sam da vrlo stručno razgovaramo. Ovde ima kompetentnih kolega.
Da ne bih išao u širinu, podržavam sve ono što je u stručnom smislu rekla gospođa Joksimović koja vodi Odbor za bezbednost, i to izuzetno dobro po mišljenju opozicionih poslanika. Moram da naglasim da je to jedan od retkih odbora koji je godišnji izveštaj nama poslanicima dostavio i o kojem smo čak i raspravljali.
Dakle, prigovori, danas smo čuli, odnosno pre podne, o diktaturi. Kao profesor univerziteta kome je ta struka bliska, neću o tome govoriti. Zadržaću to za katedru, ali bih, uvažavajući profesora Mićunovića, pošto je iz DS, zamolio kolege da on kaže šta je to diktatura. Kolegama preporučujem knjigu našeg uvaženog sociologa profesora Molnara, najnoviju, pa da vidite koga je u svojoj knjizi prozvao diktatorom, čiji predsednik stranke, ko je uredbama vladao itd.
Nauka će svoje reći, ostavimo to nauci, nego vratimo se mi ovome delu. Vrlo je tužno slušati trojicu narodnih poslanika koji su rekli da smo mi za godinu dana uništili državu. Gospodo, samo na nivou grada Beograda, za četiri godine, javna preduzeća, četiri milijarde, izveštaj DRI.
Dakle, da završim, podržavam ovaj predlog Vlade i za to sam da se ovaj amandman odbije. Kolegama iz DS, još jednom poručujem, malo im je što su uništili našu sadašnjost sa tolikim dugom, budućnost naše dece, gospodo, da ste ostali još godinu dana i naše korene bi uništili. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, naravno da ću glasati protiv ovog amandmana i obrazložiću zbog čega.
Vama je poznato, ja sam i u ovoj narodnoj skupštini bio zagovornik, i danas sam, velikog broja rokova našim studentima, ali nisam za to da to određuju naučno nastavna veća ili naučna veća fakulteta sa svojim statutima, jer bi dobili haos u visokom obrazovanju, svako bi prilagođavao svojim uslovima, pogotovo kada se radi o privatnim fakultetima. Tu već sad imamo po deset, mi znamo koji je proces, neki imaju i po deset rokova. Ja se zalažem, u celini, da im damo, ali da to zakonodavac odredi – što više rokova. Zašto? Zato što Bolonja podrazumeva stručno, pedagoško i naučno usavršavanje nastavnika. Ukoliko je nastavni, profesor stručno pedagoški osposobljen, onda će i kvalitet obrazovanja biti jači.
Moram vam napomenuti ovde da ne postoji visokoškolska pedagogija u praksi. Ona kao teorija postoji. U praksi mi imamo preko 80% univerzitetskih profesora koji nikada nisu slušali ni jedan predmet iz pedagogije. Zamislite ocenjivanje tih kolega. Zato imamo bauk profesore. Samo jedan primer da navedem. Na jednom beogradskom fakultetu, 400 stalnih studenata zbog jednog profesora. To je ono o čemu moramo voditi računa. Na drugom imamo 1.000, „čuvenom“, zbog jednog čoveka. To su strašne stvari, gde su pojedini profesori gospodari „života i smrti“, da tako kažemo, studenata, a da ne govorim o rukovodiocima, dekanima fakulteta.
Postoji jedan dekan jednog fakulteta koji je dekan u ovoj Republici i stalno radno mesto ima u drugoj državi, druga penzija. Takvih, gospodine ministre, imamo jako mnogo i na fakultetima i na institutima i upravo ćemo tu dobiti uštede. Prekinimo to. Znam da je zakonodavac rekao da možemo samo jedno radno mesto imao u trećinski odnos na drugo, ali imamo profesora na tri, četiri, pet, šest, sedam i deset radnih mesta. Otvorimo proces mlađim generacijama, asistentima. Zato se otvaraju novi kolegiji, izmišljaju pa kažu – kolega, dođite kod mene, izvršite predavanje itd. „Namiče se“, jedni drugima nastavne predmete, a ima kolega koji na deset, petnaest fakulteta izvode nastavu. Naravno da inspekcija nije delovala tu. Kao što imamo stotinu područnih odeljenja fakulteta mimo zakona i to nas gospodin načelnik Ministarstva informiše preko štampe, a on treba to da zabrani.
Dakle, problem je uvek u nama, ne u studentima, u državnim institucijama, u politici, u profesorima, njihovoj osposobljenosti. Mi imamo krasne studente, verujte, ja čitav život radim sa tom decom, ne sve, ali u većini slučajeva.
Uslovi su vrlo bitni. Kada je Bolonja u pitanju, govorimo o bodovima, nemamo mi evropske uslove, ali imamo evropske bodove i tu smo u raskoraku. Ja sam za to da mi to uskladimo itd.
Zalažem se da ovu problematiku, o kojoj sad ja govorim, da to radi Ministarstvo sa svojim savetnicima i stručne osobe, a mi ovde samo zakonodavnu stvar da vodimo. Moram ovde da ispravim, gospoda iz DS su danas dve neistine izneli. Nije tačno, gospodo, da su jučerašnjim merama zakinuti profesori osnovnih i srednjih škola. Onda izvinite, ne poznajete kolika im je plata, ona je mizerna, ispod 60.000. Da li su obuhvaćeni profesori univerziteta, instituta? Dabome da jesu, ali nisu ni tu svi. Zavisi od zvanja.
Molim vas, nemojmo plašiti populaciju u kojoj ja radim. Logički je da profesori univerziteta „biće zakinuti“, ali profesori osnovnih i srednjih škola ne, njihova je plata 45.000 do 50.000. Nemojmo neistine pričati, nemojmo plašiti te profesore. Oni to vrlo dobro znaju, pa se smeju na naše izjave itd. Moramo tačne podatke iznositi, ovo je zakonodavno telo. Ja se uvek zalažem da argumentima ovde „ratujemo“, a ne pričama – rekla, kazala sa ulice. Zaista, moramo argumentima.
Izvinjavam se i zaista podržavam ovaj zakon. Mislim da treba studentima izaći u susret. Studenti nisu problemi. Najveći problemi su profesori. Ponoviću, 400 na jednom fakultetu u Beogradu, 1.000 na drugom, na mom fakultetu ima i 80 studenata kod jednog profesora po starom programu. Veliki je problem „stari program“. Imamo jako veliki broj studenata, a godina izlazi, 2014. godina dolazi, moramo razmišljati unapred. Službe Ministarstva moraju da razmišljaju – šta sa armijom tih studenata dogodine. To su naša deca. Nisu ona kriva zato što mi donesemo zakone, počesto ne vodeći računa o njima. Hvala.

Mislim da mi koleginica stavlja u usta ono što nisam rekao. Ja sam za tačno određeni broj, a ne između, i za najveći broj. Ako se sećate izmena zakona prošle godine, zalagao sam se za najveći broj ispitnih rokova.
Čim vi ostavite - od do, tu strašan haos nastaje. To znaju kolege koji rade na fakultetu. Dakle, zalažemo se za taj deo. Ako mene lično pitate, kao i prošle godine što sam rekao, za maksimum, profesori su dužni biti na fakultetu, a učenik može polagati kako hoće. Ne znam zašto im to ograničavamo uopšte.
Gospodine ministre, predstavnik Nacionalnog saveta na zadnjem odboru kaže – nek se spremaju. Čekajte, Nacionalni savet je strategiju uradio. Student se sprema u toku školske godine prisustvom nastave, pisanjem seminarskih radova i aktivnim učešćem u izvođenju nastave. Mi imamo veliki problem sa Nacionalnim savetom. To moram da kažem ovde. Na prvoj sednici odbora sam tražio, ima godinu dana, plate pojedinačno članova Nacionalnog saveta, a do danas nisam dobio. To moram na ovoj skupštini da kažem. To i danas zahtevam da vidim.
O strategiji neću govoriti jer sam o njoj rekao jako mnogo i na pripremnom delu i u ovoj skupštini. Ona se ne zove strategija vaspitanja i obrazovanja, dobro je kolega primetio, nego obrazovanja. Prekjuče smo imali raspravu, na jednoj televiziji vrti se svaki dan nasilje iz škola, verovali ili ne, 40 učesnika je bilo, a ni jednom rečju nisu pomenuli vaspitanje. Posledicama se bavimo, a ne uzrocima. Zašto? To je duga priča, mogli bi seminar o tome organizovati.
Ja se zalažem da vratimo vaspitanje, kao kolega što kaže, i u školu i obdanište i u nastavne programe, pa nećemo imati nasilje u porodici, nego govorite o humanim odnosima među polovima, o humanim odnosima u porodici i nećemo imati posledice. Te nastavne jedinice smo isterali, ima 10 godina. Hoćete da vam govorim iz kojeg nastavnog predmeta, od bukvara do najnovije? Ne, dabome da ne. Hvala.

Zaista nemam nameru, jer ovo je po meni stručna stvar, ali kad koleginica govori da ne zna šta su humani odnosi među polovima, neka pita pedagoga u osnovnoj školi, pa će reći nastavnu jedinicu koja se obrađuje, pa nećemo imati onda nasilje nad ženama u porodici ako ovakve teme budemo obrađivali. Zaista je suvišno, ovo su stručne stvari, nego idemo na zakonske.
Ako o uštedama govorite, čudno niste, koleginice, spomenuli da nastavnici u osnovnoj školi imaju dva bukvara. Jedan drže kod kuće, a jedan u školi. Da li je to zakidanje od roditelja? To je sramota nas, što to postoji u ovom obrazovnom sistemu. Znate li zašto dva bukvara? Neko je postotak uzeo u džep. To sam govorio na ovoj skupštini.
Da ne idem u širinu, podržavam ovaj zakon. Protiv sam vašeg amandmana, a vi budite za, ništa nemam protiv. Mislim da je u celini ova izmena zakona genijalna stvar sada. Bolonja je fleksibilan proces. To je ono što je bitno. Valjda neću i to objašnjavati šta znači. Fleksibilan znači da možemo dogodine doći u situaciju da ćemo ponovo menjati neke stvari. To je proces koji treba da zaživi. Mi preslikavamo neke stvari od drugih itd. Kada vidimo da se ne pokaže dobro, onda odstupamo od toga. Kao normalni ljudi, valjda tako treba da radimo.
Izvinite na ovim malim upadicama. Hvala.

Izvinjavam se, zaista je ovo degutantno više da govorim, ali bauk profesori nisu problem ove skupštine. Brkamo pojmove. To je problem ministarstva i inspekcija. Ljudi, mi smo ovde zakonodavno telo. Zakonodavac je rekao da jedan profesor može vršiti nastavu na jednom fakultetu, ali ima na deset. Nije to stvar ove skupštine, već ministarstva i inspekcije. Brkate, koleginice, babe i žabe. Za godinu dana vas nisam čuo da ste vaspitanje ikad spomenuli, a čini mi se da ste po vokaciji prosvetni radnik.
Izvinite i hvala. Ne želim se više javljati.

Meni je zaista čudno što je gospodin Dereta uopšte ustao, jer nisam njega spomenuo, niti sam spomenuo koja je to rasprava bila, a u zadnja dva meseca bilo je dve, dve rasprave na TV-u različite i po istoj temi.
Kad već mene pitate šta sam preduzeo. Jesam, javno pred TV kamerama kažem da smo na mom fakultetu izmenili statut fakulteta i tamo gde student tri puta padne kod bilo kog profesora dali mogućnost studentima da traže izuzeće profesora i da komisijski odgovaraju bez da taj profesor bude član komisije.
Dakle, to je jedna od metoda, jer ovo su već stručne stvari, ali možemo mi o stručnim stvarima, duboko stručnim stvarima da govorimo.
Mene zaista čudi da ovde neki ulaze koji ne znaju suštinu Bolonje. Ljudi moji, malo pre je neko rekao kako studenti uče i u toku nastave sada, a ne spremaju ispit samo kod kuće, u toku seminarskih radova, u toku vežbi su aktivni, a mi smo dužni i imamo liste da to sve beležimo tamo.
Kada on izađe na ispit mi već imamo po 30 ili 40 bodova, a treba 55. Izvinite, ovo su duboko stručne stvari, teško je govoriti kada neki ovde uopšte ne poznaju, a to gospodin ministar vrlo dobro zna.
Dakle, nije klasičan način učenik, student studira, pa dva meseca priprema ispit. Ne, svaka aktivnost, prisustvo na času, njegova aktivnost u toku svake nastavne jedinice, seminarske radnje, sve se to beleži sa određenim brojem bodova, i ovo je tačno, mislim da je to rekao gospodin Čikiriz, neko prođe sa 5%, a neko sa 90%. Znate zbog čega? Zato što ove elemente, seminarske radove, aktivnosti na nastavi, jedan profesor u svom predmetu postavi 40 poena, a drugi 10. Tu je data sloboda po predmetu. Izvinjavam se, ovo su duboko stručne stvari.

Kratko radi zakonskog razrešenja, ovo što pred komisijom nakon trećeg ispitnog roka, to je tačno, ali tu je prisutan i nastavnik kod koga to jeste. Mi smo njima sada dali mogućnost da eshumiciramo tog profesora, potpuno nova tri čoveka, on može biti prisutan pred stotinu studenata itd.
Time otvaramo mogućnost da studenti koji zaista možda znaju, da dajemo tu prohodnost. U tom smislu, a neko je rekao da se literatura koristi 30 godina.
Evo, pred TV kamerama govorim, u istoriji ne postoji osim dva udžbenika na prvoj godini ni jedan udžbenik da ima 50 godina. To je naša zbilja. Moramo govoriti sa činjenicama. Imamo iz pomoćnih istorijskih nauka, imamo istorijske geografije, a sve je drugo literatura, neka stara i od sto godina, a imamo i najnovije.
Dakle, govorim o udžbenicima, kada govorim univerzitetski. Kolege profesori mene sada verovatno slušaju sa katedre na istoriji. To je tačno, to znaju naši studenti. Dakle, ja se zalažem da vi precizno, kad govorimo ovde, ne poluistine i istine, itd. Hvala.