Poštovana predsednice, gospodine ministre, ja podržavam ovaj predlog Vlade. Mi koji radimo u visokoobrazovnim ustanovama znamo kako je složen proces akreditacije i ustanova visokoškolskih i nastavnih programa.

To je jako obiman posao i upravo je zato Vlada i dala period od godinu dana da se donese rešenje, jer je prosto fizički nemoguće učiniti taj posao.

Dakle, radi se o akreditovanju visokoškolskih ustanova i plus posebno svakog programa. Jedan fakultet ima više programa. To je ogroman materijal. Ja to nisam radio, radio sam na nivou fakulteta, a oni koji su radili u komisijama vrlo dobro znaju. Prosto, fizički je nemoguće i podržavam ovaj stave Vlade. Mislim da je potpuno razuman. Hvala.

Poštovani predsedniče, gospodine ministre, dozvolite mi da kažem dve rečenice, pošto me je, hajde da kažem prozvala predsednica Odbora, mislim da je problem oko ovoga zaista težak. Mi smo se dogovorili, da ne kažem dogovorili, ali hajde da kažem konstatovali da je to problem koji je gospodin ministar Verbić nasledio i on nije unazad dve godine, on je dugogodišnji.
Mi smo čak i apelovali na predsednike susednih država. To znači Republike Srpske, kažem srpskih da tako kažemo, i drugih, da nam pomognu u tom smislu da profesori ne mogu u isto vreme vršiti predavanje u Republici Srpskoj i ovde u Srbiji i imati puni radni staž, punu platu i penzioni osnov. To nije teško utvrditi, znate.
Po meni ima tu jako mnogo, ali je žalosno da to rade rukovodioci visoko školskih ustanova. Zamislite na jednom beogradskom institutu da direktor to radi već šest godina. Em, je direktor instituta i drugo radno mesto u Republici Srpskoj i drugi penzioni osnov i to nema nigde na kugli zemaljskoj, da tako kažem. Koliko radnih mesta mogu naši studenti dobiti i načni radnici. Zbog toga nema unapređivanja u zvanja, jer postaju gospodari, ono što ja često kažem, života i smrti redovnih profesora.
Dakle, to je zaista jedan težak problem, ali ohrabruje ministar što je najavio da će inspekcija raditi svoj posao. To je ono što je bitno. Akreditacijom ćemo mi postići uspeh, nije to problem, ali inspektori nisu radili svoj posao, to moram ovde javno da kažem, da oni kontrolišu svakodnevno visoko školske ustanove itd. žalosno je da mi imamo 700 profesora na nivou države Srbije sa visoko školskim ustanova ili instituta da izvode nastavu, hajde da kažem i sa drugim penzionim osnovom, ne samo u jednoj državi susednoj, nego u dve i tri, a imamo profesora koji izvode nastavu na tri, četiri, pet, a jedan na 22 fakulteta, u Bijeljini. Zamislite, a zakonodavac je rekao – može da izvodi na svom matičnom fakultetu u punom radnom odnosu i plus u trećinskom odnosu eventualno na jednom drugom fakultetu.
Šta rade ti dekani? Problem je u dekanima. Ko im daje saglasnost? Zašto? Da li i oni to rade? I zato se ja zalažem da država kontroliše rukovodioce dekana i kod izbora da ona daje jedan, da kažem, skoro trećinu država bi trebala da da u savet i da kontroliše šta oni rade. Šta rade inspektori? Dakle, tu je taj problem u Republici Srpskoj, u Crnoj Gori i ovde kod nas. To je zaista sramota. I još kažu da su patriote – jeste, kad treba podrivati ekonomski sistem susedne bratske zemlje i obrnuto. Naši mladi naučnici…
(Goran Bogdanović, s mesta: Sa Kosova svi to rade.)
Da kolega, jeste, svi to rade. Izvinite, kad ste me povukli baš, vaša vlast je to uvela znate, i sad ispravljamo ovo. Bolje da me ne potežete za jezik. Teško je ispraviti. Trebaće još 20 godina da ispravimo ono što ste vi za tri godine upropastili. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, mislim da je suvišno da govorim. Za doktorske studije ste izuzetno dobro postavili pitanje rešenjem ovog zakona i decidiran je zakon u tom delu i nema nikakve logike da se produžava jer data je mogućnost.
Ono što želim da vas se zahvalim i vama i Odboru i narodni poslanicima što smo produžili po starom nastavnom programu još dve godine na osnovnim akademskim studijama studentima po starom nastavnom programu. U ime 22 hiljade studenata, razgovarao sam sa velikim brojem, ali sa nekim potpisima 4.200 sa jedinstvenim brojem dolazili kod nas, zaista vam se zahvaljujem što ste imali sluha, i Vladi da produžimo studentima po starom programu jer se radi u najvećem delu o izuzetno vrednim studentima, ali zbog svojih ekonomskih prilika, tragičnih ratnih, porodičnih, nisu bili u mogućnosti u vremenu da završe studije.
Još jedanput vam se zahvaljujem i pozivam studente da na neki način u ove dve godine, verujem da će završiti osnovne studije i zaista mislim da nikada u životu nije kasno. Pred njima je budućnost. Najveći stvaraoci, i prošli put sam rekao, su u poznim godinama svoja najbolja dela stvarali i ne možemo unapred potpisivati bilo kog jer nisu oni večiti studenti, i ovo moram podvući. To su studenti po starom planu i programu i oni su se jako vređali kada smo izgovarali te reči. Gledao sam indekse mnogima. Zaista se radi o dobrim studentima.
Moram da naglasim, fakulteti su to zloupotrebljavali pa su čak neki gledali samo uverenja i uslovljavali da pređu na novi nastavni plan i program uz ogromna materijalna sredstva. Radilo se od 100, 200 do 300 hiljada, verovali ili ne. Sve se vrtelo oko finansijskog efekta. Nakon dve godine mi smo postigli uspeh sa vama svima i Narodnom skupštinom, 1.10. njima ističe rok, a zakon će stupiti na snagu za osam dana. Hvala još jedanput.

Poštovana predsednice, gospodine ministre, gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, gospodine ministre, dozvolite da kažem deset tvrdnji zašto je dobro da je došlo do izmene i promene Zakona o visokom obrazovanju.
Prvo je što je došlo do izmene Zakona o visokom obrazovanju za vrlo kratko vreme od kada ste vi ministar prosvete, u roku od tri meseca, što je za svaku pohvalu.
Drugo, dobro je što će ove izmene zakona omogućiti studentima koji studiraju po starom studentskom nastavnom planu i programu da nastave studije još dve godine, odnosno tri sa medicinske struke. Moram da kažem da oko ove izmene vodimo bitku dve godine i da smo nakon dve godine uspeli današnjim danom, zahvaljujući pored ostalog i vama i ministarstvu, da je ovo došlo na dnevni red i što će naši studenti moći da po starom programu nastave dalje studije.
Treće, dobro je što je ovim izmenama i dopunama zakona naglašena otvorenost univerziteta i fakulteta, iako je to do sada bilo, ali odlično je da se to naglasi.
Četvrto, dobro je što je došlo poboljšanje odredbi oko akreditacije visokoškolskih ustanova i oko akreditacije programa, iako moram da kažem da je tu bilo problema, ali kažem da je zaista dobro da neke stvari u hodu izmenimo.
Peto, dobro je što se jasnije određuje status emeritusa.
Šesto, dobro je što se uvode u visokoškolskim ustanovama saradnici van radnog odnosa, tzv. demonstratori. To je izuzetno dobro i to su profesori na visokoškolskim ustanovama zaista pozdravili.
Sedmo, dobro je što se uvodi baza podataka i informacioni sistem.
Osmo, dobro je što se jasnije određuje priznavanje strane visokoškolske isprave radi nastavka obrazovanja i radi zapošljavanja. Mislim da se svi u tome slažemo u ovom parlamentu da su to elementi koji su zaista dobri.
Deveto, dobro je što ste vi već rekli u uvodnom delu da će u 2015. godini doći do donošenja novog zakona. Podvlačim to radi profesora koji rade na visokoškolskim ustanovama, pošto prate ovaj prenos i njih to jako zanima. Dobro je što niste odmah doneli, jer bi to bilo brzopleto. Kako ste i sami rekli, problema ima mnogo i njih treba postepeno rešavati.
Deseto, dobro je što je ispoštovana zakonska procedura kod donošenja ovog zakona, što smo dva puta Odbor za prosvetu imali i što je slušanje bilo šest na ove izmene i predloge zakona.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ako je vaspitanje i obrazovanje primarni resurs našeg društva u uslovima tranzicije, a jeste, onda ono može uvelike doprineti progresu i modernizaciji Srbije samo ako se stvore uslovi za njegovo optimalno funkcionisanje. Zato su reforme vaspitanja i obrazovanja i njegova ekonomska osnova ključni moment i imperativ projekta modernizacije, Srbije kojeg je promovisao naš premijer, gospodin Vučić, u svom ekspozeu prilikom izbora Vlade Republike Srbije, u aprilu mesecu gospodnje 2014. godine, ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, na očigled svih poslanika i građana Republike Srbije.
Premijer dobro zna da obrazovanje drži ključeve razvoja i da razvoj kao izuzetno složen proces uključuje i promene, kako običaja i navika, tako i načina delovanja, a to iziskuje herojski napor.
Zato je gospodin premijer naše Vlade u svom ekspozeu na stranici 32 rekao, ja ću citirati i kolege, ali ne u onom smislu o kojem su oni govorili. Citiram – ova Vlada će reformisati obrazovni sistem. Nama će obrazovanje biti na prvom mestu. Završen je citat.
To je tačno gospodine ministre. Potpuno ste upravu da će se u vašem mandatu reformisati sistem vaspitanja i obrazovanja jer on nije počeo dolaskom vas na čelo ministra. Mislim, da poslanici koji su govorili, ili su tendenciono, ili nisu informisani da je sistem počeo se reformisati daleko ranije, ima desetak godina, kako u osnovnom vaspitanju i obrazovanju tako i u srednjem i usmerenom vaspitanju i visokoškolskom vaspitanju.
Upravo ove izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju će pridoneti efikasnijem procesu provođenja reforme jer otklanjaju na neke nedoumice i slabosti koje su se pojavile u svakodnevnoj praksi zadnjih desetak godina u visokom obrazovanju. To ste i vi naglasili. Mislim da je to bit, da se podvuče.
Sistem vaspitanja i obrazovanja moramo reformisati u skladu sa realnošću Srbije, njenoj težnji ka evropskim integracijama, ali i vodeći računa i o očuvanju nacionalnog identiteta, humanističkog razvoja i jedinstvenosti sistema vaspitanja i obrazovanja u celini.
Reforme sistema vaspitanja i obrazovanja mora slediti tokove i trendove naučno-tehnološkog i kulturnog progresa, ali i sve raznovrsnije potrebe društvenog razvoja i života. Ono u stvari treba da postane stalna dužnost i potreba i proces za sve naše nosioce usavršavanja ove delatnosti, a to pretpostavlja da se nastavnicima osiguraju optimalni uslovi za profesionalno usavršavanje i samo obrazovanje u kojem ste vi često puta kada ste nastupali govorili.
Jednom rečju, naš vaspitno obrazovni sistem zahteva istinske reforme i rekonstrukciju. Ona je počela, ali sad počinjemo sa ovim donošenjem izmenama i dopunama zakona, ali gledajući visoko obrazovanje, osnovno školsko obrazovanje i srednjoškolsko obrazovanje, nama je sada potrebno da afirmišemo još jače vaspitno obrazovni proces u celini, rekao bih, na nivou pedagoške revolucije. To se, pre svega, odnosi na izmene i rekonstrukciju svih nastavnih planova i programa o kojima je stidljivo ovde bilo reči, a vi ste prekjuče na odboru to izuzetno dobro naglasili.
Dakle, bolonjski proces ne podrazumeva samo okvir, on u suštini menja ulogu profesora kao predavača. Dakle, ulogu studenta itd, ali promenu nastavnih, osavremenjivanje nastavnih planova i programa na fakultetima. Moram da naglasim da sada imamo problema, strahovite probleme. Hajde da karikiram, sada ima pojedinih fakulteta koji proglašavaju nastavni program jednu nastavnu jedinicu. Tu je zadatak inspekcije o kojoj ste vi govorili da malo uđe dublje na visokoškolske ustanove.
To je tzv. unutrašnja reforma koju ste nagovestili da idemo na izmenu nastavnih planova i programa sledeće godine i ona je možda, koliko je bitan i ovaj okvir, toliko je bitnija ova unutrašnja reforma škole i univerziteta u celini. Mi još nismo nažalost redefinisali cilj vaspitanja i obrazovanja iako smo prešli u novi sistem društveni, od socijalističkog na kapitalistički. To je zadatak naših pedagoških radnika, katedra za pedagogiju fakulteta, filozofskih u prvom redu. Mislim da oni moraju to da učine.
Ne samo to, nego nismo ni metodike vaspitno obrazovnog rada inovirali, nismo inovirali profil obrazovnog radnika u celini, nismo inovirali mrežu vaspitno obrazovnih ustanova, idemo stidljivo i to je dobro. Ne smemo mrežu fakulteta i osnovnih škola i srednjih na brzinu da činimo. To radimo postepeno. Naša je tradicija i tradiciju imaju naš vaspitno obrazovni sistem, jer neka iskustva zadnjih deset godina nam govore da smo zaista pogrešili kada smo brzopleto u neke stvari ušli.
Pedagogija bez granica tradicionalno je dostignuće i konstantna i civilizacijsko dostignuće što omogućava i zahteva otvorenost univerziteta, kao što ste naglasili u zakonu, prema svim progresivnim tekovinama u obrazovanju, u Evropi i svetu ali uz uslov da se poštuje imperativ kritičkog vrednovanja i stvaralačkog preuzimanja stranih ideja i modela u svoju pedagošku praksu, što zahteva da se tzv. evropska dimenzija obrazovanja u našoj reformi odgovorno i oprezno koristi bez potcenjivanja vlastitih pedagoških iskustava i dostignuća.
Nažalost nismo se držali zadnjih deset godina toga, jer smo prenaglašavali više evropske modele, da ne kažem samo modele, nego i neka rešenja bez kritičkog sagledavanja uzimali pogotovo kada se radi o srednjoškolskom obrazovanju i osnovnom školskom obrazovanju, a i o univerzitetu u celini.
U periodu krize obrazovanja desila se prava ekspanzija privatnog školstva o kojem je bilo ovde reči, sa tendencijom da i stranci masovno otvaraju svoje škole u našoj sredini i da se pojedini strani kulturni centri bave obrazovanjem naše dece, učenika i studenata. Zato je gospodine ministre neophodno brže i studioznije, vi ste nasledili ove probleme, proučiti ovu problematiku i ponuditi pedagoškoj i svoj društvenoj javnosti širu informaciju i doneti posebne mere za racionalnu organizaciju privatnog školstva u celini.
Mi danas nažalost ne znamo koliko imamo privatnih područnih odeljenja pojedinih fakulteta. To je greška bivših svih ministara pre vas. Vi pokušavate, moram ovde javno da kažem, uvesti red u ove probleme. To nažalost nije znalo ni ministarstvo pre vas. Većina tih isturenih odeljenja pojedinih privatnih fakulteta radi bez dozvole, još uvek ih ima, jer ne možete doći do broja, a inspekcija ne radi svoj posao. Počelo je raditi, to ste upravu, od kada ste vi došli i drago mi je što ste načelnika smenili, koji je jedan od glavnih krivaca. Da ste ga pomerili u tom smislu i to daje nadu i vaše obećanje zaista da će biti bolje.
Citiraću inspektora, načelnika – nastava se drži po kafanama, fabričkim i sportskim halama, u ciglanama, retko ko ima prave učionice, biblioteke, stalno zaposlene profesore. To je završen citat u „Politici“, 4. avgusta 2012. godine.

Hvala gospođo predsednice.
Citiram Zakon o visokom obrazovanju je strog i kaže da isturena odeljenja moraju da imaju svoje stalno zaposlene profesore mimo predavača iz matičnih fakulteta. Završen citat, „Politika“ 4. avgusta 2012. godine.
Dakle, vidite isti taj načelnik konstatuje da je strog, ali nije primenio to, ali nije zavrnuo to, što narod kaže običnim rečnikom. Zašto? Neka građani Srbije odgovore zašto. Komisija za akreditaciju je akreditovala i ona tu ne može ništa, ali možda može inspekcija. Znam da imaju četiri inspektora i čini mi se 126 u osnovnoj i srednjoj školi, tu mora reforma da padne, da oni rade po vertikali. Njih ima dovoljno 130. Ne može biti inspektor za osnovnu školu, posebno za srednju itd.
Ovde ima zaista ogromnih problema iako moram reći da su čudne stvari kako je Komisija za akreditaciju akreditovala neke od programa i fakultete gde ima samo jedan redovni profesor. Na čitavom fakultetu, jedan profesor. Ali, moram da kažem da je ona izuzetno veliki doprinos i dala redu u visokoškolskom obrazovanju upravo ista ta komisija. Ima tamo divnih ljudi, na primer, Vera Vujčić, koja je, da ne kažem, život utkala, ali nisu svi takvi. Zato dolazi do sukoba između Nacionalnog saveta i Komisije za akreditaciju, ne zbog nadležnosti, nego moći, a moć nije kod njih. Znate gde je moć? Moć je u ovoj Skupštini, nisu oni skroz neutralni, nezavisni. Oni ovde moraju podnositi račune.
Pitam vas, gospodo poslanici opozicije i pozicije, kad su podneli ovde račune? U zadnjih deset godina koliko znam nikada, a poslali su nam izveštaje. Zašto se ne razmatraju na ovoj Skupštini? I vaše dobre namere jesu da će se one zaista ovde na Skupštini razmatrati, pa ćemo neke stvari dovesti u red.
Dozvolite pri kraju da citiram jedan citat. Zamislite, citiram, glavni inspektor iz Banjaluke nam je poslao da utvrdimo činjenice, jer su našli 50 studenata privatnog novosadskog fakulteta koji je nastavu u državi u kafani. Oni su zaplenili indekse, ali kada su od tog fakulteta dobili odgovor da su studenti tamo bili na izletu, morali su ih da vrate.
Molim vas to je izveštaj načelnika inspekcije. Nemam komentara.
Profesori osnovne škole koji ovo gledaju sad mislim da nemaju komentara u celini. Ovo je bilo ranije. Drago mi je da ste dirali inspekciju.
Dozvolite da kažem sada da je upisna politika na fakultetima na zastarelim osnovama, bez ikakvog oslanjanja na kadrovske potrebe vezane za zanimanja, tako da je u funkciji više odliva mozgova i proizvodnje socijalne slučajeva nego korenite promene.
Vaša najava na Odboru je u ovom smislu, promene su ohrabrujuća i svaka vam čast, jer vidim da imate viziju, što je najvažnije, da imate viziju razvoja, a onda ćemo lako doći do rezultata.
Strategija reforme obrazovanja u našoj zemlji, koju ste vi spominjani, ne oslanja se na pedagošku nauku. Znate, ona je dala dobre izuzetno evropske okvire. Zašto pedagošku? Pa ona i ne nosi naziv, nego strategija obrazovanja, ne vaspitanja i obrazovanja. Zanemarila je vaspitnu ulogu u funkciju škole, a to je potrebno u praksi da ispravimo.
Na koncu, pošto je o Bolonjskoj deklaraciji reč, tu su važna samo tri dokumenta. Ovde danas vidim zabune nekakve kod narodnih poslanika. Prvo - Lisabonska deklaracija 1997. godine o diplomama i sertifikatima; drugo - Sorbonska deklaracija 1998. godine o glavnoj ulozi univerziteta i treće - Bolonjska deklaracija 1999. godine o evropskoj zoni visokog obrazovanja.
Gospodine ministre, drago mi je zbog ovih studenata po starom programu. Ja sam ih primio ovde u Skupštinu nazad dve godine i bitku bijemo. Ima ih 22.000 u Republici Srbiji, a u Beogradu ih ima 12.000 do 14.000. Ja se sada u jednoj rečenici njima obraćam.
Gospodo studenti po starom nastavnom programu, nikada nije kasno. Ja sam gledao njihove indekse, ima genijalnih studenata. Zbog socijalnih slučajeva, ekonomskih, porodičnih itd, dozvolili smo, evo ih i sada, da nastave obrazovanje.
Galileo Galilej najbolje svoje delo završio je u 72. godini života - Dijalozi o novim naukama itd. Platon je napisao deo zakona u 80. godini, Kant je u 57. godini života napisao Kritiku čistog uma, a u 66. godini. verovali ili ne, Kritiku moći suđenja itd. Sofokle je u svojoj 89. godini života stavio na scenu… To znaju ovi iz književnosti. Profesor Vojin Smodlaka, čuveni naš profesor za fizičko vaspitanje, u 90. godini života stalno je usavršavao vrednosti i fizičke kulture i povezivao sa medicinom itd.
Napred, gospodo studenti. Nema loših studenata, ima loših političara i ima loših predavača za katedru. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, pred nama je set zakona iz delokruga rada vašeg ministarstva, a reći ću samo nekoliko rečenica o Zakonu o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa.
Dozvolite odmah da kažem da je to još jedan u nizu pozitivnih uspeha kako ministra pravde tako i Ministarstva pravde u celini. Ovo je zakon koji je jako bitan. Danas smo ovde čuli od gospode iz opozicije da on tolik i nije važan. Dozvolite samo da kažem da je još Kraljevina Jugoslavija, znači 1930. godine bio je prvi pokušaj uvođenja javnog beležnika ili ti notara Republike Srbije. Evo, dame i gospodo, prošlo je 84 godine od tada do danas i jedino je vama gospodine ministre od svih ministara pravde do danas uspelo da uvedete u pravosudni sistem Srbije instituciju javnog beležnika, veoma važnu, veoma bitnu koja ima tradiciju na području Srbije još iz srednjeg veka.
Vi ste u ovom visokom domu prošle godine gospodine ministre rekli da će javni beležnici početi sa radom 1.9.2014. godine, pred svima nama ovde, narodnim poslanicima, a i pred građanima Srbije. Znao sam tada, kao i sada da će se to desiti, jer vi radite po sistemu dogovoreno-urađeno, kao što radi čitava SNS.
Pošto u skladu sa Zakonom o javnom beležništvu prva 94 javna beležnika treba da otpočnu sa radom 1.9. gospodnje 2014. godine, znači u ponedeljak, neminovno je bilo po hitnom postupku doneti ovaj zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa. Do danas važeći Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa donesen je daleke 1993. godine, a Ustav Republike Srbije 2006. godine. Naravno da ga je trebalo usaglasiti sa Ustavom. To oni koji danas kritikuju, gospoda iz bivšeg režima, nisu to učinili. Zakon o javnom beležništvu predvideo je da je javni beležnik ovlašćen da obavlja poslove sastavljanja, overavanja, izdavanja javnih isprava o pravnim stvarima, pa je neophodno doneti ovaj novi zakon koji uređuje overu potpisa, rukopisa i prepisa.
Odmah da naglasim, što je najvažnije, da se najveća i najznačajnija novina ovog predloženog zakona odnosi na nadležnost za obavljanje overe potpisa, rukopisa i prepisa. Sada ovim predloženim zakonom koje je vaše ministarstvo predložilo nadležnost za overu poslova preuzima javni beležnik, umesto kao što je do sada bilo nadležni sudovi i organi opštinskih uprava. Tako ovim činom mi Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa usklađujemo sa Zakonom o javnom beležništvu, što je bila i jedna od obaveza.
Zakonom o javnom beležništvu Republike Srbije uvedena je jedna nova pravosudna profesija, izuzetno važna kao što sam rekao, čiji je jedan od najvažnijih zadataka i overa potpisa, rukopisa i prepisa. Poštovani građani Srbije vi više nećete ići za overu potpisa, prepisa i rukopisa u sud ili organ opštinske uprave, nego kod javnog beležnika. Zakon je ostavio i mogućnost, kao izuzetak da prepis javne isprave može overiti i njen izdavalac, što je tekovina još od srednjeg veka.
Naravno još jedno upozorenje građanima Srbije. Narednih šest meseci, a to znači do kraja marta 2015. godine predviđeno je da pored javnih beležnika poslove overavanja obavlja i dalje osnovni sudovi i organi opštinske uprave da bi se izbegli eventualni problemi koji bi se mogli javiti kao posledica uvođenja ove funkcije i nema bojazni da će nastati haos, kao što reče prethodni govornik.
Ovim zakonom mi pridonosimo ubrzanju uspostavljanja i funkcionisanja jednog veoma važnog pravosudnog organa, dakle javnog beležnika, čime ćemo pridoneti u prvom redu rasterećenju sudova od poslova koji ne predstavljaju suđenje, a time se pri tom ne narušava pravna sigurnost, pošto su javni beležnici visokostručna pravna profesija, kako su danas neki naglasili stručnija od advokata i nekih sudaca u nižim sudovima.
Usvajanjem ovog zakona ima svoje uporište i u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, koji je na stranici 24 ekspozea prilikom izbora Vlade aprila 2014. godine posebno podvukao, citiram – završetak reforme sudstva kao jedan od bitnih stubova za normalno funkcionisanje kako privrede, državne uprave, tako i stvaranje sigurnog ambijenta za ulaganje, završen citat.
Na kraju, usvajanjem ovog zakona i nastupom rada javnih beleženika postiže se, dame i gospodo, više bitnih momenata za građane Republike Srbije. Ja ću spomenuti samo četiri.
Prvo, rasterećuju se sudovi poslova koji ne predstavljaju suđenje, što na neki način osigurava efikasniji i bolji rad sudova.
Drugo, građani Republike Srbije plaćaće daleko manje takse za ove overe, potpise, prepise i rukopise, a ne više kao što su gospoda iz opozicije rekla, čini mi se da nisu pročitali materijal.
Treće, građani će brže doći do overe svojih dokumenata.
Četvrto, postiže se veći protok nekretnina, a ne manji kao što su rekli.
Zato vas dame i gospodo, na kraju pozivam, posebno vas gospodo kolege i koleginici iz opozicije, da date svoj glas u danu za glasanje za ove zakone. Time ćete dati svoj mali doprinos u modernizaciji Srbije za koju se tako zdušno zalaže naš premijer Aleksandar Vučić, i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, kao i Vlada Republike Srbije, a građani Srbije nesebično podržavaju. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, naravno da predlažem da se ovaj amandman odbije i da u Danu za glasanje kažem da neću glasati, a pozivam i poslanike pozicije i opozicije da ne daju glas za ovaj amandman.          
Zašto? Zato što i predlagači amandmana navode u svom obrazloženju, ako ste pročitali njihovo obrazloženje, da ponuđena rešenja u ovom predlogu zakona o privatizaciji neće dovesti do stvaranja boljih uslova za ekonomski razvoj i očuvanje socijalne stabilnosti kroz otvaranje novih ili očuvanje postojećih radnih mesta.
Gospodine predsedavajući, smatram, naprotiv. Upravo i jeste jedan od novih modela privatizacije koji nudi ovaj predlog zakona prodaja imovine u postupku privatizacije, koja kada se uporedi sa prodajom imovine u stečajnom postupku ima izuzetne pozitivne efekte u širem poslovnom društvenom kontekstu upravo kroz
održavanje zaposlenosti i zadržavanje postojećih radnih mesta. Zašto? Upravo zato što se prodajom imovine u postupku privatizacije, što ima svoju i strategijsku vrednost u onome što smo se mi opredelili, a to je reindustrijalizacija, zato što aktivira ljudske resurse u tradicionalnim oblastima, na primer, čuvanjem kadrovske strukture kada je u pitanju industrija. To je izuzetno bitno i izuzetno važno.
Međutim, suprotno tome, postojeći zakon koji na neki način, ne na neki nego u stvari forsira kupovinu i prodaju imovine u stečajnom postupku, nema tu intenciju. Ono što je bitno, što me čudi, što je jedan od predlagača zakona i profesor univerziteta, a juče je rekao da bi povukao sve amandmane samo da mu jedan usvojimo. Pitam ga, ako na ispitu studenti znaju 99% odgovora od 100%, valjda ne negira i ne ruši studenta? Prema tome, predlažem mu da on glasa za ovaj amandman i za ovaj zakon. Ako ruši studenta, jaoj se tim studentima.
Predlažem da glasamo za ovaj amandman. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, predlažem da se odbije ovaj amandman i potpuno se slažem sa kolegama, prethodnim govornicima, da amandman koji je gospodin Živković predložio, nema nikakvog smisla.
Da ne kažem da sam šokiran sa ovim amandmanom, reći ću iz kog razloga, iz razloga što je sam predlog Vlade glasio ovako – zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zdravlje na radu.
Dakle, izbačeno je iz ranijeg zakona i zaštita života, kao da bezbednost ne sadrži i zaštitu života.
Možda nije ni to toliko bitno, koliko je bitno da predlagač amandmana negira dostojanstvo ličnosti, da negira ličnost integriteta u celini i još, što je vrlo bitno, da brisanjem ovim amandmanom zapravo i negira zaposlenima mlađim od 18 godina života, tj. nezaposlenim osobama sa invaliditetom, njihova osnovna prava.
Ne mogu da verujem da je predlagač amandmana bio predsednik Vlade Republike Srbije, da ne kažem, šokiran sam. Hvala.

Poštovani potredsedniče Narodne skupštine, poštovana potpredsednice Vlade Republike Srbije gospođo Mihajlović, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Izveštaj Vlade Republike Srbije o elementarnoj nepogodi, poplavi i merama koje su preduzete radi spašavanja stanovništva i odbrane ugroženih mesta od poplava, kao i zakon o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji sa predlogom mera. SNS će glasati za usvajanje, kako zakona, tako i Izveštaja.
Poštovani narodni poslanici, pored teške ekonomske krize, jedne od najvećih u modernoj istoriji, koja je zadesila čitavu Evropu i šire, pa i našu zemlju, Srbiju je zadesila, pored ostalog, i elementarna nepogoda, poplave i klizišta, što dodatno usložnjava našu ekonomsku i sveukupnu situaciju.
Odmah, na početku da naglasim da su kataklizmičke poplave i klizišta koja su zadesila naš narod i našu državu, pokazale jedinstvo države i građana Republike Srbije. Ponavljam, još jednom pokazale jedinstvo države i građana Republike Srbije. To je ogromni kapital, da ne kažem da je to najveći kapital, ali je i velika opomena za budućnost da izvučemo određene pouke kako bi u budućnosti otklonili i najmanje nepredvidive probleme, ukoliko se budu javili.
Poštovani narodni poslanici i građani Republike Srbije, država se izvanredno snašla u poplavama, a Vlada Republike Srbije na čelu sa gospodinom Vučićem besprekorno je obavila svoj posao. Ne samo Vlada Republike Srbije, nego i naši građani, radnici, seljaci, omladina, naši sportisti, naši lekari, naši đaci i studenti, naša junačka Vojska Srbije, naš MUP, jednom rečju – svi segmenti društva.
Ono što je sigurno to je da su poplave pokazale, bez obzira na materijalnu štetu koja je ogromna, preko milijardu i po evra, da građani Srbije i država Srbija imaju budućnost, jer su položili jedan od najvećih ispita, ispit humanosti i ispit jedinstva.
Već sam rekao da je Vlada Republike Srbije sa svojim predsednikom izvanredno obavila svoj posao. To nisu samo moje tvrdnje i SNS, nego i građana Republike Srbije i nekih susednih zemalja i evropski zvaničnici su potvrdili to svojim izjavama.
Veliku veštinu, hrabrost i brigu za ugrožene pokazao je MUP Republike Srbije, na čelu sa ministrom, gospodinom Nebojšom Stefanovićem i Predragom Marićem, načelnikom za vanredne situacije, koji su se lično angažovali pokazavši da su dostojni funkcije na kojoj se nalaze. Nesebičnu hrabrost pokazala je i herojska Vojska Srbije. Po ko zna koji put ona je potvrdila svoju istorijsku tradiciju da je srasla sa svojim građanima i da deli sudbinu građana Republike Srbije.
Šta reći o gospodinu ministru vojnom, gospodinu Gašiću i gospodinu generalu Dikoviću? Mogu da im kažem u ime velike većine građana jedno veliko, ljudsko, hvala vam. Siguran sam, građani Srbije će znati da cene i neće vam to zaboraviti. Vojska Srbije se angažovala, pored ostalog, i velikim brojem svojih pripadnika, kao i helikoptera, motornih vozila, čamaca, pumpi, kamiona, cisterni za vodu, da pomognu ugroženim građanima.
Poštovane dame i gospodo, izašla je Vojska Srbije i specijalne brigade kopnene vojske, rečne flotile, Drugog i Trećeg centra za obuku, Komande za razvoj Rasinske brigade, kao i 98. i 204. Vazduhoplovne brigade i naravno obavila izuzetno efikasno posao.
Posebnu zahvalnost zaslužuje studentska omladina, koja se organizovala i pokazala visoku svest što je u tradiciji srpskih studenata. Isto tako veliki gest pokazali su studenti sa KiM, sa Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, koji su samoorganizovani, bez znanja svojih profesora došli na poplavljena i ugrožena mesta i pružili pomoć. Jednom rečju, uključili su se svi elementi društva.
Ne smemo zaboraviti ni naše susedne zemlje koje su nam pritekle u pomoć, pa, da ne kažem, i čitava Evropa, a posebno izdvajam ljude iz majke Rusije, koji su se nesebično angažovali na spasavanju ljudskih života. Građani Srbije im nikada to neće zaboraviti.
Kako ste čuli, tokom majskih poplava evakuisano je preko 31.000 građana, iz samog Obrenovca preko 25.000. Ja vam neću o tim brojkama govoriti, jer su izuzetno dobro obrađene u Izveštaju.
Na kraju, poštovane dame i gospodo, poštovani građani Srbije, dobro je, prvo, što će zakon obezbediti normalizaciju uslova života na ugroženim mestima. Drugo, dobro je što će se ovim zakonom osigurati egzistencijalni uslovi porodicama i pojedincima čiji su stambeni objekti srušeni ili teško oštećeni. Treće, dobro je što će ovaj zakon da stvori uslove za obavljanje privredne i poljoprivredne delatnosti na ugroženim područjima. Četvrto, dobro je što će ovaj zakon omogućiti da se sanira šteta na infrastrukturnim objektima. Peto, dobro je što su sredstva informisanja, posebno Javni servis Srbije, obavili izuzetno svoj posao. Šesto, dobro je što je Vlada Republike Srbije na čelu sa predsednikom izuzetno brzo, odgovorno, državnički postupila u toku poplava. Sedmo, dobro je što su predsednik Vlade i predsednik države pokrenuli održavanje donatorske konferencije koja se danas održava. I osmo, dobro je što se predsednik poslaničke grupe SNS, gospodin Zoran Babić, najaktivnije od svih predstavnika poslaničkih grupa pokazao u ovoj nevolji.
Pozivam vas, dame i gospodo, da u danu za glasanje date svoj glas za ovaj zakon i Izveštaj. Posebno pozivam vas, gospodo iz opozicije, da glasate za ova dva dokumenta, jer ste i vi uvereni da su izuzetno dobro sačinjeni. Time ćete i vi dati signal za modernizaciju Republike Srbije jer nam je to valjda zajednički interes. Hvala lepo.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre Vulin, premijer Vlade Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić je u svom ekspozeu, koji je podneo u ovom visokom domu narodnim poslanicima, prilikom izbora Vlade Republike Srbije, u aprilu mesecu 2014. godine, na stranici 6, rekao, između ostalog, i ovo, citiram: „Da bismo razvili potencijal ljudskih resursa, da bismo privukli investicije i izgradili ekonomiju za budućnost, sadašnja Vlada će se upustiti u tri velika zadatka kojima smo potpuno posvećeni“, završen citat. Naveo je prvi, citiram: „Reformisanje načina na koji naša ekonomija funkcioniše donošenjem veoma opsežnog, detaljnog i ozbiljnog paketa reformi u parlamentu“, završen citat.
Poštovane dame i gospodo, to bi bili novi temeljni, detaljni zakoni koji bi u Srbiji stvorili pravo tržišno okruženje i još više pomogli da se uništi korupcija koja uništava naše društvo i državu. Ovi zakoni bi reformisali način poslovanja u Srbiji i omogućili da dođemo do mnogo više investicija i kapitala, a to znači i nova radna mesta. Tako bismo pokušali da spasimo državu od propasti do koje je dovela bivša vlast bivšeg režima.
Međutim, reformski zakon, koje ovaj parlament treba da usvoji, jeste Zakon o radu, kao i Zakon o PIO. Poštovani narodni poslanici, Vlada ih je sačinila u rekordnom roku, dostavila u parlament narodnim poslanicima na razmatranje i usvajanje. Tako to radi SNS i njen predsednik po sistemu rečeno – viđeno.
Po dosadašnjem Zakonu o radu iz 2005. godine, kriminalnom politikom onih koji su zemlju ranije vodili, bivša vlast…

… doveli su do toga da je broj zaposlenih opao za 354 hiljade, i to u najvećem delu u privatnom sektoru, koji treba da puni naš budžet. Zato je normalno pribeći izmenama i dopunama Zakona o radu.

Poštovane dame i gospodo, ovim izmenama i dopunama Zakona o radu olakšaće se, prvo zapošljavanje starijih osoba na neodređeno vreme, drugo, postići će se ukidanje obaveza poslodavcima da otpremninama isplaćuju za celokupni radni staž jer je po tome Srbija bila jedina zemlja u svetu. Zbog takve odredbe privrednici su oklevali da zaposle osobe sa dugim stažom ili su zaključivali ugovore na određeno vreme i tako izbegavali obavezu plaćanja visoke otpremnine u slučaju da prestane potreba za angažovanjem radnika.

Novim odredbama koje se tiču ugovora na određeno vreme omogućuje se lakše zaposlenje na projektima koji su ograničeni na nekoliko godina i daje se prilika novoosnovanim preduzećima da zaposlenima zaključe ugovor u trajanju od dve godine, pošto je procena da bi upravo toliko bilo potrebno da se tek otvorene firme stabilizuju na tržištu.

Nove izmene će posebno pogodovati nezaposlenim jer će zakon dozvoliti i rad na daljinu i rad sa nepunim radnim vremenom. Donošenje Zakona o radu je korak u pravom smeru ka odlučnosti sprovođenja reformi i pokretanja privredne aktivnosti, a to, dame i gospodo, znači ka otvaranju novih radnih mesta.

Dobro je što su podršku Zakonu o radu posebno dali, prvo organizacije poslodavaca, drugo Privredna komora Srbije, treće pojedini sindikati i četvrto pojedina velika preduzeća. Nije dobro što podršku Zakonu o radu nisu dali Savez samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“, koji se nažalost bave samo svojim privilegijama a ne pravom radnika.

Na kraju, dobro je, prvo što će Zakon o radu omogućiti veće zapošljavanje a manje otpuštanje. Drugo, dobro je što će ovaj zakon svojom fleksibilnošću omogućiti da poslodavci prime nove radnike. Treće, dobro je što će ovim zakonom inspekcija imati mnogo veću ulogu što će doprineti borbi protiv sive ekonomije. Četvrto, dobro je što je ovaj zakon jedan od uslova za strana ulaganja u Srbiji. Peto, dobro je što se ovim Zakonom o radu ukidaju privilegije sindikalnih rukovodilaca i ne samo dobro nego i odlično je. Šesto, dobro je što će se ovim zakonom omogućiti novi vidovi zaposlenja, što će posebno pogodovati nezaposlenima kao npr. rad na daljinu i rad sa nepunim radnim vremenom. Sedmo, dobro je što je ovaj Zakon o radu predvideo ukidanja administriranja i papirologije jer je predvideo uvođenje elektronske komunikacije. I osmo, dobro je što će ovaj zakon omogućiti radnicima da će moći da idu na godišnji odmor već posle prvih mesec dana.

Na kraju, ovi zakoni spadaju u red reformskih zakona koji će osigurati povoljniji, stabilniji ekonomski ambijent, a to je osnovni preduslov dovođenja stranih investicija, a to znači i otvaranje novih radnih mesta.

Ovi zakoni će zasigurno pridoneti modernizaciji Republike Srbije za koju se tako zdušno zalaže premijer Vlade Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić i čitava Vlada Republike Srbije, kao i predsednik Republike Srbije, gospodin Tomislav Nikolić.

Pozivam vas, dame i gospodo narodni poslanici da date svoj glas za reformske zakone, posebno vas gospodo iz opozicije, jer ćete tim pokazati da ste i vi za modernizaciju Srbije što nam je valjda zajednički cilj. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kako znamo, premijer RS, gospodin Aleksandar Vučić je u aprilu 2014. godine prilikom izbora Vlade RS podneo narodnim poslanicima u ovom visokom domu ekspoze na 52. gusto kucane stranice papira. Taj ekspoze je najtemeljitiji i najtransparentniji i najveći ekspoze u modernoj istoriji Srbije, bolje rečeno od vremena Mateje Nenadovića 1805. godine do danas.
Premijer Vlade RS, gospodin Aleksandar Vučić je u svom ekspozeu na stranici pet, pored ostalog, posebno naglasio da je modernizacija Srbije ključna reč za Srbiju u narednoj deceniji bez obzira na to o kakvoj se vrsti reformi govori, ekonomskoj, zdravstvenoj, prosvetnoj ili bilo kojoj reformi u našem društvu. U tu svrhu, na stranici 19. ekspozea premijer je nabrojao zakone koji će se menjati u svrhu modernizacije Srbije, a među njima i Zakon o poreskom postupku i poreskom administraciji.
Poštovane dame i gospodo, i naravno evo našao se juče i danas u skupštinskim klupama pred narodnim poslanicima i celokupnom srpskom javnošću. Dakle, po sistemu – rečeno, urađeno, tako to radi SNS.
Ovaj Predlog zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji omogući će bolju naplatu poreza i dovesti do bolje pretpostavke za stvaranje boljeg ekonomskog ambijenta, što će se sigurno odraziti i na priliv novih investicija u budućnosti.
Što to nije dobro u postojećem zakonu koji je kreirala bivša vlast bivšeg režima? Nije dobro u postojećem zakonu koji je kreirala bivša vlast bivšeg režima što je postojala neujednačenost, neobjedinjenost i nedovoljna oštrina prekršajne politike na polju poreskih propisa i neusaglašenost Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji sa Zakonom o prekršajima. Drugo, nije dobro što postojeći zakon bivšeg režima nije uspostavio pravila koja bi obeshrabrila osiguranje poslovne likvidnosti nenaplaćivanja poreza. Treće, nije dobro što postojeći zakon bivšeg režima o poreskom postupku i poreskoj administraciji nije stvorio pravni okvir za daljnju afirmaciju osavremenjivanja usluga poreskim obveznicima i rada poreske uprave.
Šta je to, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, što će doneti ovaj novi predlog zakona nove Vlade Republike Srbije? Dobro je što će ovaj novi zakon obezbediti ujednačavanje, objedinjavanje i poštovanje prekršajne politike na polju poreskih propisa i usaglašavanje Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji sa Zakonom o prekršajima. Drugo, dobro je što će ovim Vladinim zakonom biti stvoren pravni okvir za dalje informatičko osavremenjivanje usluga poreskim obveznicima, a i rada poreske uprave u celini. Treće, dobro je što će ovim zakonom biti uspostavljena pravila koja će osiguravati rešavanje jednog dela problema koji su se javili u dosadašnjoj primeni zakona i usaglašavanje Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji sa drugim zakonima, u prvom redu Krivičnim zakonikom i Zakonom o krivičnom postupku. Četvrto, dobro je što je ovo jedan sistemski zakon. Peto, dobro je što je ovaj zakon prvi korak Vlade Republike Srbije u reformi poreskog sistema u borbi protiv sive ekonomije. Šesto, dobro je što će primena ovog zakona doprineti borbi protiv utaje poreza, odnosno borbi protiv niske stope naplate poreza. Sedmo, dobro je što će se primenom ovog Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji povećati kontrola poreske uprave.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nemam nameru više govoriti o ovom zakonu pošto ga je tako podrobno juče obrazložio gospodin Veroljub Arsić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS, tako da bi svako moje dalje obrazloženje bilo suvišno.
Poštovani građani Srbije, sve u svemu, Srbija će dobiti jedan moderniji, jedan konzistentniji, jedan transparentniji Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, čije će odredbe biti usaglašene sa propisima EU i našom ekonomsko-finansijskom teorijom i praksom. Ovaj zakon će zasigurno biti jedan mali kamenčić u mozaiku koji će biti jedna od pretpostavki modernizacije Srbije za koju se tako zdušno zalažu, kako Vlada Republike Srbije i njen premijer, gospodin Aleksandar Vučić, tako i predsednik države Srbije, gospodin Tomislav Nikolić i SNS u celini.
Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam vas sve, poziciju, a posebno vas, gospodo iz opozicionih klupa, da u Danu za glasanje date svoj glas za ovaj zakon jer ćete time bar malo doprineti modernizaciji naše zemlje na čemu će nam građani Srbije zaista biti zahvalni. Hvala.

Poštovana predsednice, smatram da ovaj amandman zaista treba odbiti zato što bi se u prvom redu uvela pravna norma koja bi sadržavala suvišnu odredbu, s obzirom da je nepovredivost stana garantovana Ustavom Republike Srbije, a gomilanje suvišnih pravnih normi koje bi sadržavale suvišne odredbe nije u skladu pravnih normi EU, za koju se mi zaista zalažemo.
Kad sam već uzeo reč, u celini kad smo govorili i zadnji put o BIA, dozvolite da kažem dve rečenice, da je jedan od zadataka BIA da se stara o nacionalnoj bezbednosti, a to zahteva određeni stepen tajnosti u odnosu na ostale sisteme u državi. To ne znači da njen rad, koji je u značajnoj meri podložan različitim oblicima kontrole, takođe mora biti u najvećoj mogućoj meri transparentan i podložan javnosti. Ne, ne mora u najvećoj mogućoj meri. U stvari, radi se o dva pojma - javnosti i tajnosti. Tajnost predstavlja jedno od glavnih načela rada službe bezbednosti itd.
Prema tome, predlažem da se amandman odbije kako bi zaista i doveli ovaj zakon, odnosno pročistili ga od suvišnih odredaba koje bi se uvele u pravne norme. Hvala.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine predsedavajući, ova oblast javnih nabavke je od prvorazredne važnosti za daljnje funkcionisanje našeg društva. Zašto? Upravo zato što su javne nabavke veoma važne u našoj akciji borbe protiv korupcije. Korupcija nam razara zemlju. Dame i gospodo,  nema modernizacije Srbije bez slamanja korupcije.
Da je ova oblast javnih nabavki od prvorazredne važnosti govori i činjenica da je predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić u svom ekspozeu prilikom izbora nove Vlade Republike Srbije, u aprilu 2014. godine, već na strani sedam, od ukupno 52 gusto kucane strane ekspozea, naglasio da je jedan od najznačajnijih koraka nove Vlade Republike Srbije borba protiv korupcije, Zakon o javnim nabavkama, koji je SNS predložila još u kampanji za izbore 2012. godine, a ovaj visoki dom usvojio 29.12.2013. godine, a njegova primena je započela od 1. aprila 2013. godine. Kako vidite, SNS po sistemu: rečeno – urađeno.
Sada se radi o tome da se vide velike uštede ovog zakona, po meni, o javnim nabavkama, kako i premijer u ekspozeu reče, do tada 100 miliona evra, a radi se zaista o većim uštedama.
Gospodo narodni poslanici, dozvolite da kažem šta je dobro u Republičkoj komisiji. Prvo, dobro je što su narodni poslanici Narodne skupštine Republike Srbije prvi put imali priliku da dobiju Izveštaj Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki za devet meseci 2013. godine. Drugo, dobro je što se izveštaj Republičke komisije razmatra u ovom visokom domu. Treće, dobro je što je Republička komisija uočila određene probleme u postupku svoga rada. Četvrto, dobro je što je Republička komisija svesna svih problema uočenih u postupku primene Zakona o javnim nabavkama. Peto, dobro je što je Republička komisija predložila mere za poboljšanje kako svoga rada Komisije, tako i funkcionisanja Zakona o javnim nabavkama u celini.
Dame i gospodo narodni poslanici, posebno naglašavam da je osnovni cilj Republičke komisije pravilno i zakonito donošenje odluka u predmetima. Zato je jako važno da Republička komisija pažljivo postupa prilikom odlučivanja.
Pošto je Zakon o javnim nabavkama uneo određene novine u odnosu na prethodni zakon, Republička komisija je bila u delikatnoj situaciji jer je stvorila potpuno novu praksu u primeni kako materijalnog, tako i procesnog prava. Zato je dosledna primena novih propisa jednako postupanje Republičke komisije u istovetnim situacijama od prvorazredne važnosti za jačanje sigurnosti u oblasti javnih nabavki, poštovane dame i gospodo.
Posebno je dobro, poštovane dame i gospodo, što je Komisija u svom radu imala dobru saradnju sa pravosudnim organima, posebno sa Pravosudnom akademijom.
Kako ste videli u Izveštaju, do 01. marta predata su četiri zahteva za prekršajni postupak. Ukupno ih je bilo 40, a jedan je pokrenut.
Na kraju da kažem da iz Izveštaja proizlazi, pored onog što su gospoda izneli, da su najčešće nepravilnosti u radu da se javljaju na sledećim elementima - netransparentnost postupka, nepotpune konkursne dokumentacije i favorizovanje ponuđača.
Zaista je Komisija u svom radu imala samo jedan pritisak i to je strašan pritisak, a to je pritisak da radi odgovorno, kao što je i sama navela. U tom smislu narodni poslanici treba da daju podršku ovoj komisiji da i dalje u svom radu rade odgovorno i valjano.
Pozivam vas sve, gospodo narodni poslanici, da podržimo ova dva izveštaja Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki za devet meseci za 2013. godinu, sa Predlogom zaključaka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, koji tako revnosno vodi gospodin Arsić, naš potpredsednik Skupštine. Time ćemo bar malo dati svoj doprinos u modernizaciji Srbije za koju se zdušno zalažu kako predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić i Vlada u celini, tako i predsednik države gospodin Tomislav Nikolić. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre Stefanoviću. Drago mi je što vas vidim u ovom visokom domu kojim ste vi, gospodine Stefanoviću, po mišljenju većine ne samo građana Republike Srbije, nego i narodnih poslanika, kako opozicije, tako i pozicije, izuzetno dobro, da ne kažem fenomenalno, predsedavali i vodili. Nadam se da će i sadašnja predsednica ovakve reči zaslužiti na kraju mandata.
Ovo je, po meni, vaš drugi dolazak u ovaj visoki dom od izbora Vlade. Dakle, za ovo kratko vreme, što govori o aktivnosti kako vašeg ministarstva koje vodite, tako i vas kao ministra. Iako ste bili izuzetno aktivni u ovim nesretnim poplavama koje su zadesile naš narod, vaše ministarstvo i vi pokazali ste pravo lice u tim aktivnostima, zato vam veliko hvala. Siguran sam da će građani Srbije to znati da cene, gospodine ministre.
Pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama. Kako reče moj prethodnik, bit izmena i dopuna jeste da se ukidaju tzv. izlazne vize, tj. vize koje Republika Srbija daje svojim državljanima. Zašto to radimo? Zato što evropsko pravo ne poznaje institut izlaznih viza. Na neki način, one su i ograničavale slobodu kretanja ljudi. Pošto smo mi potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa evropskim partnerima i njenim članicama, onda ovaj predlog zakona zaista treba što pre usvojiti, jer je u najširem interesu građana Republike Srbije.
Evropska unija je svoje unutrašnje tržište uspostavila 1993. godine. To je jedan od najvećih dostignuća EU. Unutrašnje tržište EU zasniva se na četiri slobode. To su sloboda kretanja robe, slobodi kretanja ljudi, usluga i slobodi kretanja kapitala itd.
Ukidanjem viza u ovom zakonu prestaje da postoje i brodarske i pomorske isprave, u koje je uneta viza kao vrsta putne isprave, a imaoci ovih isprava koristiće običan pasoš. Usklađivanjem ovoga problema putnih isprava sa propisima EU vrši se posebno u delu koji se odnosi na postupak uzimanja otiska prsta osobe kome se iz posebnih objektivnih razloga ne može uzeti, kao i propisivanje odredbi da se detetu mlađem od 12 godina ne uzimaju otisci prstiju, niti potpis prilikom podnošenja zahteva za izdavanje putnih isprava. Tada se predviđa mogućnost da se takvim licima izda pasoš sa kraćim rokom od godinu dana. Isto tako, uvodi se i prekršajna odgovornost za ona lica koja na putnoj ispravi menjaju, prepravljaju, brišu lične podatke.
Na kraju, sve u svemu, ovaj predlog treba usvojiti i za njega glasati u danu za glasanje, jer ćemo time dati svoj mali doprinos daljem usklađivanju propisa Republike Srbije sa propisima EU unete u Zakon o putnim ispravama. Zakon je ključan kako rekoste vi, jedan od ključnih, ministre, za uslov naše države u EU. Time ujedno učestvujemo i u modernizaciji Republike Srbije, što je jedan od osnovnih zadataka Vlade Republike Srbije iznesenih u eskpozeu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, prilikom izbora ove Vlade. Hvala vam lepo.