Poštovani potpredsedniče, Vuk Jeremić, zvani Vuk Potomak, inače vođa međunarodne grupe bandita, se već prilikom dolaska na čelo srpske diplomatije gospodnje 2007. godine zalagao da se pregovori o KiM premeste iz nadležnosti UN u nadležnost EU i time naneo neprocenjivu štetu vitalnim i državnim nacionalnim interesima naše otadžbine.

Jeremić je 2008. godine podvalio srpskoj javnosti misiju Euleks na KiM mimo Odluke Vlade Republike Srbije i Narodne skupštine Republike Srbije i time naneo neprocenjivu štetu državi Srbiji, narodu i građanima Republike Srbije.

Kada je 2008. godine ilegalno proglašena, tzv. jednostrana nezavisnost KiM, Jeremić i njegova diplomatija nisu svesno preduzeli nikakve efektne akcije protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti KiM i time je naneo nesagledive posledice po našu otadžbinu.

Jeremić je 2008. godine namerno postavio nepotrebno pitanje Međunarodnom sudu pravde - legalnost Deklaracije o jednostranoj nezavisnosti KiM i time naneo nesagledive posledice po državu i nacionalne interese naše otadžbine.

Jeremić je decembra 2008. gospodnje godine, prema pisanju „Vikiliksa“, u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Poom, izjavio, citiram: „da je ulazak KiM u UN najbolje čemu se Srbija može nadati, ako bude imala sreće“, završen citat i time naneo teške posledice za državu Srbiju, a zato optužuje našeg predsednika Aleksandra Vučića.

Zato je potrebno, poštovane dame i gospodo narodni poslanici da se formira anketni odbor, da se utvrdi činjenica i činjenične okolnosti oko izdajničke aktivnosti Vuka Jeremića, kako bi određeni organi u ovoj državi preduzeli i određene mere. Hvala.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, Marinika Tepić, poznata pod nazivom „golub preletač“, inače buduća potpredsednica ove Đilasove buduće stranke, dok je obavljala funkciju sekretara u Pokrajinskom sekretarijatu za sport i omladinu, vezana je za određene nezakonite radnje u tom pokrajinskom resoru. Da bi pokazala svoju moć, navodno, svakodnevno je vršila mobing nad zaposlenima i izvršila je određene zakonite radnje vezane za finansije. Navodno je davala otkaz zaposlenima, pa je protiv nje podnošeno više prekršajnih prijava. Nezakonito je dodeljivala finansijska sredstva iz budžeta AP Vojvodine sportskim udruženjima koja nisu bila proglašena za sport od posebnog značaja na nivou Republike Srbije, a pojedinim fudbalskim klubovima. Posebno se apostrofira Fudbalski klub „Dinamo 1945“ iz Pančeva i Fudbalski klub „Sloga“ iz Temerina. Tvrdi se da je gospodin Darko Parežanin dobio otkaz, pošto je bio nepoželjan svedok njezinih nezakonitih finansijskih radnji u finansiranju sportskih organizacija i klubova.

Nadalje, tvrdi se da je u Pokrajinskom sekretarijatu za sport i omladinu nađeno na stotine predmeta za koje nema valjanog opravdanja, je li, a ostavila je finansijsku pustoš iza sebe, a nije isplatila ni nagrade najuspešnijim mladim sportistima, ali je zato isplaćivala klubove koji su igrali na tzv. beton igralištima.

Nadalje, tvrdi se da je dodeljivala budžetska sredstva po političkoj liniji, dodeljivala je sredstva nekim klubovima koji nisu postojali na prijavljenoj adresi, kako nas izveštava inspekcija. Zato je, uvažena predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, gospođo Gojković, izuzetno bitno da formiramo anketni odbor kako bi se utvrdile nezakonite rabote Marinike Tepić buduće potpredsednice Đilasove stranke da bi eventualno državni organi dalje vršili svoj posao. Hvala.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, po opštoj oceni privatizacija za vreme DOS bila je pljačkaška. Po mišljenju Majkla Hadsona, urednika međunarodnog konzorcija za istraživanje novinarstva, iz Srbije je izneto 51 milijarda dolara od pljačkaške privatizacije.

Duvanska industrija Niš je oštetila budžet za 387 miliona evra. Prema izjavama bivših radnika DIN, Filip Moris nikada nije uplatio 387 miliona evra na račun budžeta Republike Srbije za koliko je DIN. Tvrde da je fabrika prodata ispod cene i da su oštećeni radnici, a i Duvanska industrija za 160 miliona dinara.

Poštovani narodni poslanici, 2003. godine Mirko Cvetković potpisao je ugovor o prodaji 6,45 društvenog kapitala. U ime Vlade Republike Srbije prisustvovao je Zoran Živković, Aleksandar Vlahović i Božidar Đelić, vojvoda od Meridijan banke sa 11 miliona. Stvarna vrednost Duvanske industrije bila je 1,1 milijardu evra. Sumnja se da je Zoran Živković duboko zaronio prste u te malverzacije i da je uzeo visoku proviziju, a nakon čega su mu znatno uvećana imovina i povećana imovinska karta.

Sumnja se da je omastio brke i njegov stranački kolega Božidar Đelić, jedan od najvećih evropskih pljačkaša, koji je uništio bankarski sistem Republike Srbije. Zato je veoma važno, poštovana predsednice, da se formira anketni odbor da se ispitaju činjenice i okolnosti vezane za malverzaciju i oko privatizacije Duvanske industrije i umešanost Zorana Živkovića, zvanog poljoprivrednik u pokušaju, kako bi određeni ograni Republike Srbije radili dalje svoj posao. Hvala.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, američka CIA je u Srbiji formirala pokret zvani Otpor koji je 5. oktobra, gospodnje, 2000. godine predvodio ulično svrgavanje legalno izabranog predsednika Republike i vlast legalno izabranu. Otpor je organizovan i finansiran, instrumentalizovan i vođen od strane CIA, Sjedinjene Američke Države, Engleske i Njemačke. Posebno su ga pomagale nevladine organizacije i „Dojče Vele“ koji je slao kompjutere opremu za štampu i neograničene količine papira. To rade i danas sa ovim šetačima u Beogradu.

Obezbeđeno je na stotine tona papira sa nalepnicom – gotov je, desetine hiljada majica sa utisnutom i stisnutom pesnicom, hiljade sprejova za grafite, tone brošura sa propagandnim materijalom i ogroman broj kompjutera.

Otpor je dobijao mobilne i satelitske telefone, parola – gotov je štampana je u milione primeraka. To rade šetači i danas isti. Otpor su obučavali zapadni instruktori u Budimpešti, Crnoj Gori. Među njima je bio i uvaženi narodni poslanik Konstantinović Nenad. Posledice Otpora 5. oktobra bile su veoma teške za Republiku Srbiju i građane Republike Srbije. To je bio jedan od najvećih udaraca parlamentarizma u novijoj istoriji Srbije.

Kao što znate, gospodo narodni poslanici, Koštunica nije dobio izbore, a Milošević nije izgubio. Drugog kruga izbora nije bilo. Došli su na vlast ulicom oni koji su se zalagali za bombardovanje Srbije, to i sada rade. Nema ih u ovom visokom domu. Žele i sada doći ulicom i misle našeg predsednika otpremiti u Hag kao što su Slobodana Miloševića, ali ovog puta im neće uspeti.

Vođa opozicije dr. Zoran Đinđić pobegao je u inostranstvo. Kada su došli na vlast onda su učinili zlodela našoj državi to najbolje opisuje Dajana Džonson koja je rekla – na krilima narodnog slavlja zbog pada Slobodana Miloševića, koje je graničilo sa pijanstvom Srbija je u jagmi za vlašću, Srbiju je samlelo stampedo nestručni, gramzivih i bahatih ljudi, uobraženih lidera fiktivnih stranaka samoproglašenih eksperata polusveta svih kalibara i profila koji su sebe promovisali u revolucionarne pobednike, a državu i sve u državi za svoje taoce i plen. Zato je izuzetno bilo formiranje ovog Anketnog odbora. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, uvođenje Centralnog registra stanovništva je prvorazredna stvar za našu zemlju i bezbednost hrane je prioritet Vlade Republike Srbije, kao što reče ministar Nedimović.

Ja ću govoriti sa pozicije kadra, a time želim reći da sam na prošloj sednici Narodne skupštine Republike Srbije za nekoliko profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji su potpisali podršku tzv. građanskim protestima, rekao da nemaju naučne radove na SCI Thomson-Reuters listi. Ta bezimena grupa profesora, rekla je da sam iznosio laži.

Poštovani građani Republike Srbije, znaju oni dobro da nisam lagao, što može proveriti svako ko ukuca „Naši u Wos“, ali ne znaju. Oni su lagali sami sebe i građane Republike Srbije, i to je tragedija.

Ponoviću da ne zaboravite: prof. dr Marija Bogdanović nula radova, prof. dr Sreten Vujović nula, prof. dr Đokica Jovanović nula, prof. dr Milan Ristović nula, prof. dr Ana Pešikan nula, prof. dr Tinde Kovač Cerović nula, prof. dr Siniša Mišić nula, prof. dr Miro Šković nula, prof. dr Nikola Samardžić, moj politički protivnik, ima radove, docent dr Jovo Bakić nula, prof. dr Dubravka Stojanović nula.

Poštovani narodni poslanici profesorka Stojanović je rekla da sam ja iznosio laži na sednici Narodne skupštine. Naravno da nisam. Ona je lažov, jer je lagala da se predsednik Republike Aleksandar Vučić u svom govoru u Kosovskoj Mitrovici pozivao na Nikolaja Velimirovića i akademika Dobricu Ćosića, što znači, citiram Dubravku Stojanović, preskakanje zapadnog puta ne prihvatanje vladavine prava i pluralističke političke kulture, gušenje sloboda i ljudskih prava“, završen citat. Niti jednu reč citiranu Aleksandar Vučić nije rekao u Kosovskoj Mitrovici, već Dubravka Stojanović podmeće i laže, jer je Aleksandar Vučić u Kosovskoj Mitrovici rekao, citiram: „Narod mi je pružio poverenje, a mandat mi je dao da uradim tačno ono što je pisao još vladika Nikolaj Velimirović. Ako treba da branim sebe, ima da ćutim. Ako treba da branim istinu, ima da govorim“, završen citat.

Poštovani građani Republike Srbije, poštovani univerzitetski profesori, tako profesorka Stojanović laže o Aleksandru Vučiću. To je njezin domet. Međutim, to nije jedina laž koju je izrekla uvažena profesorka Stojanović. Ona je 17. februara gospodnje 2014. godine izjavila, citiram: „Srbija je izgubila 700 hiljada stanovnika u Prvom svetskom ratu“ i time umanjila broj žrtava za najmanje 400 hiljada. Time se svrstala u red najvećih falsifikatora broja srpskih žrtava u Prvom i Drugom svetskom ratu uz povijesničare i znanstvenike dr Franju Tuđmana, akademika Stjepana Razuma koji je izneo da je u Jasenovcu pobijeno pet hiljada, akademika Pečarića koji je izneo da je u Jasenovcu pobijeno pet hiljada i drugih naučnika.

Ne treba da vas čudi, jer profesorka Stojanović se protivi podizanju spomenika srpskim herojima Milanu Tepiću i Gavrilu Principu, kao i obeležavanju Oluje. Ona je za Gavrila Principa rekla, citiram, poput austrijskih i nemačkih istoričara, da je terorista, a ne atentator, završen citat. To nisu jedini biseri profesorke Stojanović. Ona se zalaže za to da se, citiram, Srbija odrekne KiM i Republike Srpske, završen citat. I ne samo to, ona kaže da je najveći problem Srbije što je, citiram, pobedila u ratovima, završen citat, što znači da je trebala prihvatiti fašizam i neslobodu, a ne zna gospođa Stojanović da je duh srpskog naroda slobodarski duh i da je jedan od elemenata srpskog nacionalnog identiteta pobednički i slobodarski duh.

Docent dr Jovo Bakić, desetogodišnji docent, je dao za diplomski rad, šokiraćete se, citiram, „Uloga Pink i Hepi televizije u stvaranju i reprodukovanju kulta vođe i analiza sadržaja gostovanja Aleksandra Vučića u emisijama Ćirilica i Teška reč“, završen citat. To je isto kao da sam ja dao temu za doktorsku disertaciju – uloga Filozofskog fakulteta u Beogradu u reprodukovanju kulta neznanja, bezobrazluka, političke nekulture i diletantizma – slučaj Jovo Bakić, dr Dubravka Stojanović. Ovaj naučni i političko naklapalo Jovo Bakić je izjavio 17. januara 2016. godine, citiram, da je Aleksandar Vučić izmećar Angele Merkel, završen citat. To je isto kao da sam ja izjavio da je dr docent Jovo Bakić govnar Dragana Đilasa i Vuka Jeremića.

Poštovani narodni poslanici, rekli su da imam dva rada na SCI listi. To je toliko kao čitava katedra Filozofskog fakulteta. Trideset profesora na katedri za istoriju, svi skupa imaju dva na SCImago listi. Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, slažem se sa prethodnim govornicima da je vaspitanje veoma važna delatnost, ne samo za danas nego i za budućnost.

To je najbolje predočio čuveni atinski pedagog Platon, koji je u svom delu „Državi“ rekao: „Država neće biti na štetu ako obućar nema pojma o svom zanatu, jedino će Atenjani biti loše obuveni. Ali, ako učitelj bude rđavo vaspitavao decu, buduće generacije, biće neznalica.“

Republika Srbija je, dame i gospodo, do dolaska na vlast stranke bivšeg režima, do 2000. godine, imala jedan od najboljih školskih sistema na svetu. Naši studenti završavali su fakultete koji su bili prepoznatljivi od Rusije do SAD, od Afrike do Severne Evrope. A onda je došla 2000. godine na vlast stranka bivšeg režima Đilas-Jeremić-Tadić, koja je zajedno sa Gašom Kneževićem, Anom Pešikan i drugim uvela naš obrazovni sistem u najdublji ponor u istoriji školstva i pedagoških ideja u Srbiji.

Kada je Srpska napredna stranka osvojila vlast i za predsednika Vlade Republike Srbije izabran gospodin Aleksandar Vučić, znao je da bez vaspitanja i obrazovanja nema modernizacije Srbije. Zato je on u ovom visokom domu rekao, citiram ono što je najvažnije, o čemu sam mnogo stranica napisao – jeste reforma obrazovanja, jer to je za nas najvažnije, jer to je ljudski kapital za budućnost i mi moramo da učimo i da učimo. Završen citat.

Predsednik Vučić je bio svestan da bez znanja nema napretka Srbije. Siguran sam da je predsednik imao na umu čuvenog engleskog filozofa Frensisa Bekona koji je rekao – Znanje je moć. Zrno znanja jače probija nego čelično.

Kada je Srpska napredna stranka došla na vlast i krenula u modernizaciju Srbije, tad su predsednik, ministarstvo i SNS stavili pod lupu čitav vaspitno-obrazovni sistem i u hodu, gospodine ministre, što i vi danas činite, menjali ono što je brzo nametnuto, što je bilo nefunkcionalno i pedagoški neodrživo. Unutarnja reforma škole do dolaska na vlast SNS, a pogotovo vas, gospodine ministre, nije sprovedena i ona se danas sprovodi.

Ja bih voleo da naši politički protivnici danas sede ovde da ovo negiraju i da iznose svoj predlog.

Predsednik je znao, pošto je zasigurno čitao Lajbnica, da se modernizacija Srbije ne može sprovesti bez vaspitanja. Lajbnic, nemački filozof, je rekao: „Dajte mi vaspitanje i mi ćemo za kraće vreme nego što je jedno stoleće promeniti karakter Evrope“.

Zato smo mi iz Srpske napredne stranke vaspitanju i obrazovanju dali istaknuto mesto u našim programskim dokumentima.

Predsednik Vučić je dobro znao da se zdravo društvo zasniva na zdravoj porodici. Radom na ekonomskom oporavku zemlje iz ambisa u koji je gurnula stranka bivšeg režima Jeremić, Tadić i Đilas, morala je voditi računa i na obnavljanju porodice i njenih funkcija, što Vlada čini, u kojoj ste vi, gospodo ministri, vas dvojica, danas punom parom.

Najveći deo tereta opšte ekonomske i društvene krize obrušio se na ženu majku, koja mora da vaspitava. Žene su prve ostajale bez posla, ostavljali su ih naši politički protivnici, a time i bez ekonomske samostalnosti. To je za posledicu imalo profesionalnu neostvarenost i ekonomsku zavisnost žene. Depresija i frustracija su se samo manifestovale i pokazivale stanje u koje se žena-majka gurnula bez svoje krivice, ali sa mnogo negativnih implikacija na vaspitanje naše dece.

Žena-majka je danas heroj. Ona se danas bori sa sopstvenim nezadovoljstvom, nedovoljnim porodičnim budžetom, vaspitanjem dece i očuvanjem braka.

Vi, gospodo, iz stranke bivšeg režima, Tadić, Jeremić, Đilas, umesto da ste otvarali radna mesta i zaposlili ženu-majku, vi ste zatvarali radna mesta i vi ste poterali majku na ćoškove ulica da prodaje cigarete jer to je bio jedini način da prehrani porodicu. Jel tako, gospodo iz bivšeg režima? Umesto da se deca ponose majkom, što je zaslužila, oni se stide i zaobilaze ulice u kojima im majka prodaje švercovane cigarete. Majka je bila prinuđena da švercuje, da beži od policije, a treba da decu nauči da to isto ne rade.

Pitam vas, gospodo iz bivšeg režima, kako ste to bili zamislili? Srpska napredna stranka otvara radna mesta i smanjila je nezaposlenost sa 26% na 11%.

Veoma je važno da učitelji i nastavnici, gospodine ministre, budu pedagoški osposobljeni. Vi ste tu dali kao ministarstvo veliki doprinos i danas to činite.

Na kraju, jedan od šetača, profesora, duboko vas je uvredio, ali ne vas, nego sebe. Rekao je taj nekakav učitelj, on će da mi popuje… Dozvolite da kažem šta učitelj na kraju znači. Poštovani profesore, koji ste kritikovali učitelje, a imate doktorsku diplomu, naučiti dece broj, složiti slova u red, čitati im, pisati, brisati, razumeti, znati, samo je mali deo onoga što učitelj zaista jeste. Namerno ne kažem šta učitelj radi, jer biti učitelj nije posao. Biti učitelj je voleti, biti učitelj je osećati, biti učitelj je jednostavno biti. Hvala.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što rasprava ide dubinski o vaspitanju i obrazovanju. Slažem se sa svima onima koji su konstatovali da smo kao zemlja 2000. godine izbacili, da tako kažemo, vaspitanje iz škole, ne samo iz škole nego i iz društva u celini. To je bio jedan projekat stran nama, ali je bio projekat.

Dugo sam razmišljao, kao prosvetni radnik, kako bi bukvar ili početnica, kako je neki nazivaju, u prvom razredu osnovne škole trebalo da izgleda. Mi, gospodo narodni poslanici i gospodo iz Ministarstva i prosvetni radnici, moramo osnovne civilizacijske vrednosti vratiti u naš vaspitno-obrazovni sistem. Samo ću tri rečenice da kažem koje bi, po mom mišljenju, trebale biti temelj udžbenika, odnosno bukvara u prvom razredu, a kasnije da pedagozi, nastavnici razrađuju ove tri rečenice. Prva rečenica treba da glasi – bez rada nema života. Druga rečenica – ja volim svoje roditelje. Treća rečenica – ja volim svoju otadžbinu. I četvrta, evo dodajem i četvrtu – ja volim sve dobronamerne ljude sveta.

Dakle, naša strategija koja je napisana, koju su prethodnici napisali i sudelovali, je zastarela, to ministar Šarčević dobro zna, a moram da kažem, gospodo narodni poslanici i poštovani roditelji, da su tvorci strategije ogromne sume novca uzeli na račun pisanja i zbog toga danas oni demonstriraju po ulicama Beograda, da ne spominjem Anu Pešikan, Tinde Kovač Cerović, psihologe. Molim vas da se razjasnimo mi koji smo pedagoške struke, svaka škola sa određenim brojem odeljenja treba da ima ne psihologa, nego pedagoga. Psiholog dolazi na pet škola, psiholozi se bave „ekstremnim slučajevima“ itd.

Poštovani narodni poslanici, mi se bavimo nasiljem u školi. To je zamena teza koja je ubačena 2000. godine. Mi se trebamo baviti vaspitanjem u školi, u roditeljskom domu, na ulici, u Skupštini ovoj i svim faktorima vaspitanja i obrazovanja. Nasilje je posledica nevaspitanja, a psiholozi nas uče, pogotovo psiholozi kliničari, obrnutom situacijom. Znate kad je nastala teza da svaka škola maltene treba imati psihologa? Hajde pogodite, poštovani narodni poslanici. Prosvetni radnici tačno u glas koji sad slušaju ovaj prenos kažu – kad je za predsednika Republike Srbije došao Boris Tadić. Pošto je on psiholog, po toj liniji, a mi koji smo studirali pedagogiju znamo šta je pedagogija, a šta je psihologija i zato se bavimo mi posledicama, a ne uzrocima. Uzrocima se bave pedagozi, a posledice su nasilje u školi, u porodici, na ulici itd. Pogledajmo osnovne pedagoške civilizacijske vrednosti kad uđemo u gradski autobus kako nam se ponašaju ne samo učenici, nego i roditelji. Učitelj u osnovnoj školi uči svakog đaka da mora da radi a da ne krade, a kad dođe kući, šta im roditelji kažu? Dajte vi na to odgovor.

Prema tome, kada je neko spomenuo strategiju, uzeli su ogromne milione, a ta strategija je zaostala. Mi smo u ovom visokom domu u prvom sazivu upozoravali na to, ali teško je išlo. Danas potpisnica Tinde Kovač Cerović potpisuje apel, a ona je tvorac toga i jedan od glavnih krivaca što vaspitanja nema u školama i društvu. Ja se zalažem za pedagogizaciju škole i društva u celini. Bez toga teško ćemo realizovati zacrtanu modernizaciju Srbije. Hoćemo, ali mnogo teže. Vratimo vaspitanje u školu, vratimo vaspitanje na ulicu, vratimo vaspitanje u društvu, vratimo vaspitanje u ovaj visoki dom. Pa nećemo iznositi laži nego istine, ali ćemo argumente.

I, molim vas, završavam, čuli smo ovih dana da se ne dozvoljava kritika, pogotovo od gospode jednog dela novinara. Gospodo novinari, kritika je dozvoljena i poželjna, ali ona se zasniva na istinitosti iznetih činjenica. Da li je tako ili ne? Da li to, gospodo novinari, činite? Čini mi se da se vrlo malo to čini. Prema tome, ne možemo iznositi neistine. Možemo da pitamo. I dalje mi pitamo, kao novinari, i dajemo odgovor. Ne dozvoljavaju jedan deo uopšte da se odgovori.

Da završim. Zalažem se za punu pedagogizaciju vaspitno-obrazovnih ustanova. Gospodine ministre, mi smo imali problem da i Zakon o predškolskim ustanovama ovako nazivamo, da ga zovemo o vaspitanju i obrazovanju. Ja sam insistirao baš na tome unazad tri godine da se zove o vaspitanju. Pre sve vaspitava dete, a onda se obrazuje. Mi pedagozi po struci to vrlo dobro znamo. Ali, vratili smo i u osnovno obrazovanje i vaspitanje reč, nije je bilo, vi to dobro znate, kao dobar i iskusan praktičar i teoretičar. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, samo da konstatujem, kako smo već i rekli, da je lik nastavnika jedan od glavnih faktora u školi i na fakultetima.

Moj prethodni govornik je okarakterisao jednog profesora univerziteta. Samo da dodam da je taj profesor na protestima rekao za predsednika Republike, citiram, „da nema savesti i svesti“, završen citat.

Samo bih vas podsetio, gospodo narodni poslanici, a vi sedite ovde klupama koji pamtite, da je taj Čedomir Čupić, profesor, izabran za redovnog profesora bez uslova. Sećate se emisije koja je bila, čini mi se na jednoj od nacionalnih televizija itd, bile su kolege profesori, iskoristio je politički trenutak i proglašen je za redovnog profesora. Iskoristio je 5. oktobar, evo ga i sada šeta, isti taj Čedomir Čupić. Bilo bi dobro zaviriti mu u njegove prihode, odakle su mu stizali prihodi u to vreme, ne samo njega, nego mnogih potpisnika ovoga apela. Otvoreno, javno, zna se gde ko i kako je radio.

Još jedanput, ponavljam, nastavnik mora imati takav lik da bude primer učenicima i studentima. To mi iz pedagogije vrlo dobro znamo. Mora biti pedagoški i psihološki osposobljen za funkciju koju obavlja. Mora se boriti protiv kriminala i korupcije.

Pogledajmo jedan deo ovih profesora o kojima sam govorio unazad dva dana itd. Ja sam ukucao da vidim kakav je Čedomir Čupić u prestižnim međunarodnim časopisima. Znate šta mi pokazuje tamo? Nula. Nula, a on uzima da kritikuje ovu vlast koja se bori da mi profesori pišemo, ne samo u našim časopisima, nego i u međunarodnim, da nauku na neki način stavimo na tržište Evrope i sveta. To je suština.

Kada smo to pokušali, gospodine ministre, na čelu sa vama, tu se otpor javio. Evo ih šetaju, jer nemaju to, jer su to 5. oktobra dobili, a sada žele oni i njihova deca da to dobiju, jer to je suština stvari, a ne da na tržište da stavljamo svoja znanje, svoja obrazovanje, tako možemo stavljati i ekonomiju. To nas vuče napred. To je modernizacija Srbije za koju se zalaže Vlada Republike Srbije, gospodo ministri, i mi narodni poslanici, većina u ovom visokom domu, najveći broj građana Republike Srbije, a kako znate, motor modernizacije Srbije je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodna skupštine, gospodo ministri sa saradnicima, ja ću da se naslonim na diskusije prethodnika i kada sam govorio o pedagogizaciji društva, dozvolite da kažem da bi mi prilikom promene nastavnih planova i programa, odnosno čak i cilja vaspitanja i obrazovanja trebali voditi računa o dva elementa. Prvi je pedagogizacija, kako sam rekao, odnosno pedagogiju mira uvesti kao princip i drugo patriotizam. Ja ću objasniti šta to znači.

Poštovani narodni poslanici trebalo bi napisati veliku knjigu o tome šta su pedagozi proteklih civilizacija i brojni istraživači konstatovali i zaključili o značenju znanja, obrazovanja i kulture za razvoj društva, za razvoj čoveka, pa bismo došli do zaključka da je nužna pedagogizacija društva za koju se zalaže i naše Ministarstvo poslednjih godina, odnosno pedagogiju mira posebno na ovim našim prostorima Balkana, pošto su bili ratovi i posledice ratova se osećaju na svakom koraku.

Pedagogija mira nije nova naučna disciplina, već ideja i akcija da se intenzivira vaspitna funkcija pedagoških faktora, odnosno činilaca, a pre svega pedagoških radnika i pedagoških institucija u pravcu reafirmacije cilja i zadatka vaspitanja. Ja ću na tome stalno da insistiram, dakle, cilja zadatka i vaspitanja koji će eksplicitno doprineti formiranju mlade generacije kojima je sloboda dugog imperativ i uslov za vlastitu sreću. To je nama potrebno gospodo narodni poslanici na Balkanu, a i da ne kažem u čitavom svetu.

Istorija školstva i pedagoških ideja u nas, a i u svetu, bogata je nastojanjima i ostvarenjima na planu vaspitanja borbe za mir, nacionalnu i svaku drugu toleranciju. Na tim dostignućima i savremenim izlivima agresije i bezumlja na našim prostorima treba da tražimo, a i to tražimo mi gospodi, naše ministarstvo, a posebno predsednik republike, tražimo da iziđemo iz ovog tunela, pod navodnicima pomračenja uma, frustriranih spasilaca demokratije itd.

Pedagogija mira se temelji na uslovima naših pedagoških mislilaca. Neću zbog vremena da spominjem, samo dozvolite da kažem da veliki i nenadmašeni reformator i učitelj čovečanstva Jan Amos Komenski, prosvetni radnici znaju ko je Jan Amos Komenski, pisao je, citiram: „Rat treba odbaciti kao nešto zversko, jer ljudima pristaje samo ono što je ljudsko“. Decu našu trebamo na Balkanu vaspitavati za mir, za saradnju i uzajamnu pomoć od prvog krika dečijeg, do puberteta. Tako vođen učenik će biti mirotvorac i biće miroljubac.

Francuski učitelji su 1924. godine istakli, citiram: „Ako hoćete trajni i siguran mir, među narodima treba ostvarivati razoružanje mržnje koja razdvaja pojedine narode i među njima unosi zlu krv kao bakcil svih sukoba i ratova“.

Apelujem da mi kao vaspitni princip prihvatimo i u saradnji sa drugim zemljama Evrope, a posebno ovde u okruženju, forsiramo pedagogiju mira za koju se naš predsednik Aleksandar Vučić nesebično bori. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Arsiću, gospodo ministri sa saradnicima, gospodo predstavnici tužilaštva i sudstva, drago mi je da vas sve češće viđam u ovom visokom domu. To govori u prvom redu o vašem odnosu prema radu, a i o odnosu prema građanima Republike Srbije.

Mi danas raspravljamo, pored ostalog, u ovom visokom domu, i o setu zakona iz oblasti vaspitanja i obrazovanja.

Vaspitanje i obrazovanje u Republici Srbiji ubraja se u one sektore koji su u tranziciji doživeli najveće promene. Republika Srbija je od jednog prestižnog nivoa obrazovanja zapala za vreme režima Tadića, Đilasa, Jeremića i drugih u najveći ponor u istoriji školstva u Republici Srbiji. Voleo bih da me kolege pedagozi, koji izučavaju istoriju školstva i pedagoški ideja, demantuju.

Prilikom dolaska na čelo Vlade Republike Srbije, danas aktuelni predsednik države gospodin Aleksandar Vučić je 27. aprila gospodnje 2014. godine zatekao Srbiju koja je bila ekonomski, industrijski i infrastrukturno totalno devastirana, Srbiju bez sigurnosti i bezbednosti njenih građana, Srbiju koja je bila ponižena i unižena, Srbiju bez vizije budućnosti, Srbiju bez nade i vere u budućnost, Srbiju sa ogromnom prezaduženošću, Srbiju sa prevelikom nezaposlenošću 26,5%, tačno milion i 753 hiljade je bilo u radnom odnosu, a danas, poštovani građani Srbije, dva miliona i 900 hiljada, Srbiju bez međunarodnog ugleda. Kakav je danas ugled, poštovani građani Republike Srbije, procenite sami. Srbiju opljačkanu pljačkaškom privatizacijom od strane bivšeg režima Đilasa, Tadića i Jeremića i Srbiju sa uništenim zaostalim sistemom vaspitanja i obrazovanja.

Predsednik Vučić je pošao od spoznaje da je znanje i obrazovanje svih građana Republike Srbije osnovna pretpostavka modernizacije Republike Srbije koju sprovodi ova Vlada Republike Srbije, na čelu sa Anom Brnabić, najveći broj uvaženih narodnih poslanika u ovom visokom domu i najveći broj građana Republike Srbije, motor ubrzane modernizacije Srbije je predsednik Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić. Zato je on, zajedno sa Vladom, otvorio više stotina škola i domova zdravlja, dečijih vrtića i čak neke fakultete.

Poštovani građani Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, mnoge vlade ozbiljnih zemalja u svetu u svojim su programima rada dale vaspitanju i obrazovanju istaknuto mesto. I predsednik Vučić je u tom programu to učinio. Predsednik Vučić je u svom programu, na stranici 71, dok je bio predsednik Vlade, rekao, citiram, ovo je vrlo važno za vaspitanje i obrazovanje, citiram – ono što je najvažnije, o čemu sam mnogo stranica napisao, jeste reforma obrazovanja, jer je to za nas najvažnije, jer to je ljudski kapital za budućnost i mi moramo da učimo i učimo. Završen citat.

Evo, reforma obrazovanja i modernizacije, vaspitanja, gospodine ministre Šarčeviću, i obrazovnog sistema, je u najvećem svom zamahu u Republici Srbiji, jer jedino savremenim obrazovanjem možemo menjati Srbiji. Zato ste vi, gospodine ministre Šarčeviću, potpuno u pravu kada se svim snagama borite za uspostavu dualnog obrazovanja kao najvećeg pedagoškog dostignuća obrazovanja uz rad i za rad. Ono je danas kod nas uspešna stvarnost.

Poštovani građani, poštovani prosvetni radnici, poštovani narodni poslanici, ja ne razumem naše političke protivnike Đilasa, Jeremića, Pajtića, Obradovića, i drugih saveza za drugu pljačku Srbije, koji su se u ovom visokom domu suprotstavili uvođenju dualnog obrazovanja. Setite se samo. Nisu izneli koncept tog dualnog obrazovanja, nego protiv uvođenja dualnog obrazovanja.

Dualno obrazovanje podstiče bolje povezivanje prirode sveta rada i teorijskog obrazovanja sveta učenja. Samo tako mi uvodimo realni, sadašnji, budući svet rada u teoriju obrazovanja. Na taj način će naši učenici i studenti biti prestižni u svetu i pomalo se to ovih godina sve više oseća.

Dualno obrazovanje je danas postalo realnost u Republici Srbiji zahvaljujući Ministarstvu prosvete, Vladi Republike Srbije i moram vas podsetiti, predsedniku Vučiću, koji je prvi put spomenuo u Republici Srbiji, kada je došao na čelo Vlade. Mogu vam reći dan, čas i vreme.

Kada su u pitanju ovi zakoni, odnosno predlozi zakona koji su na dnevnom redu našeg današnjeg zasedanja, mislim da ih treba usvojiti, jer su izmene i dopune vezane za modernizaciju pedagoške dokumentacije u skladu sa svetskim prosvetnim kretanjima, o čemu ću kasnije drugom prilikom govoriti. Promene se uglavnom odnose na osavremenjavanje pedagoške dokumentacije, na jednu vrlo važnu oblast vaspitanja i obrazovanja naših učenika i studenata, a to je ocenjivanje naših učenika, problem upisa dece u prvi razred osnovne škole, kao i dece koja mogu biti upisana u razvojnu grupu, u predškolsku ustanovu.

Pitanje obrazovanja nastavnika, što je jako važno, vaspitača i stručnih saradnika u školama za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju. To posebno akcentujem. Redefinisanje odredaba koje se odnose na zasnivanje radnog odnosa na mestu direktora škole, tu smo imali, ministar je odlično to primetio, male nedoumice i to isto u smislu modernizacije je precizirano.

Modernizacija digitalnog sistema obrazovanja i formiranje organizacione jedinice u zavodu. Da li ste, poštovana gospodo, vi kojih danas nema u ovom visokom domu, mogli zamisliti da će se ovo o čemu sam govorio dešavati u našoj Republici? Svi ste negirali, zato vas danas nema ovde da se argumentima suočite s nama. Mi to tražimo. Iznesite svoje argumente, mi ćemo svoje argumente, jedino to vodi boljitku Republike Srbije.

Redefinisanje odredbi koje se odnose na ocenjivanje učenika, kako u osnovnoj, tako i u srednjoj školi. Redefinisanje i preciziranje učenika koji se odnose na uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema prosvete.

Poštovani građani Republike Srbije, dok naš predsednik Republike Srbije gospodin Vučić otvara pogone i udara kamene temeljce u isto vreme, obratite pažnju sada na ovaj podatak, kada predsednik Republike Aleksandar Vučić traži, dakle dan govorim, trajno sveukupno i sveobuhvatno rešenje i kompromisno za našu južnu srpsku pokrajinu, u istu večer ministar Dačić u UN na Savetu bezbednosti brani stavove Srbije o Kosovu i Metohiji. Međutim, poštovani građani, u isti sat Đilas i Jeremić optužuju Srbiju, predsednika Srbije na sastancima sa predstavnicima evropskih zemalja van naše zemlje. Šta vam to govori, poštovani građani Republike Srbije, vi koji pamtite 2000. godinu? To su radili isti ti ljudi sa imenom i prezimenom i 5. oktobra 2000. godine.

Poštovani građani Republike Srbije, poštovani profesori istorije koji izučavate savremenu istoriju, 5. oktobar je bio druga, najveći udarac parlamentarnoj demokratiji u novijoj istoriji Srbije. Prvi je bio diktatura, a drugi 5. oktobar, jer Milošević tada nije pobedio na izborima, izgubio na izborima, a Koštunica nije pobedio na izborima. Drugog kruga izbora, kako znate, nije bilo, već su nama politički protivnici upali u ovaj visoki dom i zapalili ovaj visoki dom i tako ulicom došli na vlast. Zato je to, poštovani građani, drugi najveći udarac parlamentarnoj demokratiji.

Poštovani građani Republike Srbije i poštovani narodni poslanici vi ste čuli ovaj podatak dok se naši predstavnici bore u UN i drugim telima za položaj Kosova i Metohije, dotle su Vuk Jeremić i Dragan Đilas u nekim evropskim institucijama optuživali predsednika države i državu Srbiju.

Ko je taj Vuk Jeremić? On neka objasni građanima Srbije otkud mu iz Mongolije 200.000 dolara, na ime čega je to primio? Neće nikako da objasni na ime čega je dobio silan novac iz inostranstva za vreme dok je palio ovom Skupštinom, od 2007. do 2017. dobio je čak 7,9 miliona dolara iz raznih sumnjivih izvora na svoj Centar za demokratiju. Četiri i po miliona uplatila mu je jedna fantomska energetska kompanija koja posluje u Šangaju i Hong Kongu, gde su operirali njegovi bliski prijatelji i saradnici uhapšeni zbog korupcije u Americi i suđeni Patrik Ho i Šeik Tidijan Gardio. On je prekjuče u jednoj emisiji, na jednoj televiziji, brutalno lično uvredio predsednika Republike Srbije, što meni nije poznato u novijoj istoriji Srbije takva lična uvreda.

Poštovani građani Republike Srbije, mi ovih dana i vi ste svedoci podrške tobože demokratskim procesima u Republici Srbiji. To je jedan deo i potpisnika univerzitetskih profesora. Ja kolege profesore Univerziteta zovem, ako će se baviti politikom, nek se uključe u političke stranke, a naukom imamo međunarodne simpozije, imamo časopise i da se tu takmičimo.

Ja sam gledao ovaj spisak i moram da vam kažem, prvih pet na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Marija Bogdanović je redovni profesor, molim vas, ona je meritus, ali ne u Beogradu, nego predaje u Nikšiću. Iste večeri je bila na TV dok je Dačić bio u UN, gospodin Vučić rešavao sveobuhvatno rešenje i kompromisno za Kosovo i Metohiju, a ova trojica su u Briselu. Šta vam to govori? Jesmo li tu sliku gledali, gospodo, vi koji pamtite 2000. godinu.

Međutim, ja sam se malo, a verovatno i vi, ministre, ukucate „Kobson“, da vidimo Marija Bogdanović. Znate li koliko? Nula stoji tamo radova. Sledeći, Sreten Vujević, profesor, nula stoji. Miodrag Zec, meni je žao kolege Miodraga Zeca, nula stoji tamo. Radi se o prestižnim listama, globalnim. Đokica Jovanović, profesor u penziji, koji je bio meni kolega na Fakultetu u Prištini, a kada je počelo bombardovanje pobegao je u Beograd, zna se ko mu je osigurao posao, Marija Bogdanović, danas predvodi u Nišu stanare. Ukucam njega, nula stoji. Možete svi, ucrtajte naši u „Vos“, pa pogledajte ime i prezime profesora, pa ćete videti. Dalje, Dragan Bulatović, profesor u penziji, ista situacija.

Dalje, da ne navodim, ima ih više, ali me je još nešto zainteresovalo. Međutim, na ovom spisku je i Ana Pešikan i Tinde Kovač Cerović. Ja sam mislio da ima, a ono tamo nula. Međutim, ukucam još jednom profesora koji nas kritikuje ovih dana, pogotovo Ministarstvo prosvete, Jovo Bakić, docent, nula. Taj Jovo Bakić je docent drugi put, deseta godina.

Molim vas, grešku je napravio Savet za visoko obrazovanje kada je dozvolio da se docent bira dva puta u isto zvanje. Da smo zakon, kao i u drugim zemljama, pet godina da budu, a tražili ove reference, malo bi ih bilo, gospodine ministre, danas na fakultetima. Zato oni vas kritikuju. Zato, gospodine ministre, jer su godinama imali privilegije, bili urednici naših domaćih časopisa, a nisu dozvoljavali, nego svojim uskim krugovima, i tako na neki način uništavali nauku. Nisu pratili evropske i svetske tokove. Čim smo se otvorili prema svetu, evo ih na ulici. To su i 2000. godine, i Đokica Jovanović je došao 2000. godine, i Marija Bogdanović 2000. godine rektor postala. Dalje da ne nabrajam. Jovo Bakić, da ne nabrajam.

Oliver Tošković, pa to je profesor na mom fakultetu, u trećinskom odnosu. Ljudi moji, 10 godina docent, kao i Žarko Korać koji je otišao u penziju kao docent, a ovde nas stalno kritikovao itd. Znate li šta je radio taj Tošković? Videli ste na TV ekranima. Sastavljao test onaj iz prikologije i pita ga novinar tri pitanja, a on ni jedno ne zna. Kaže profesor – ne moram da znam, a on tvorac. Mi to znamo profesori, na mom fakultetu, na svim fakultetima itd. Dakle, ja ukucam njega, nula. Dalje, da ne nabrajam, ali na neki način da privedem kraju, da ostavim mojim kolegama još vremena.

Međutim, moram nešto da kažem, ja o 5. oktobru neću da govorim, ali ću citirati Dajanu Džonston. Vama je dobro poznato, koji pamtite 2000. godinu i suđenje u Haškom tribunalu, „Suludi krstaši“, koja je rekla, citiram: „Na krilima narodnog slavlja, zbog pada Slobodana Miloševića, koje se graničilo sa pijanstvom, Srbiju je u jagmi za vlašću samleo stampedo nestručnih, gramzivih i bahatih ljudi, uobraženih lidera fiktivnih stranaka, samoproglašenih eksperata, polusveta svih kalibra i profila koji su sebe promovisali u revolucionarne pobednike, a državu i sve u državi za svoje taoce i plen“, završen citat.

Poštovani građani Srbije, slično nam se sprema. Ovi ne znaju nego ulica, ne znaju da dođu ovde da suočimo probleme.

Poštovani ministre, ovo su reformski zakoni. Zahvaljujem vam se što hrabro koračate u reformske tokove i oglušite se o kritike pojedinaca. Vi ste sebe ostvarili i dokazali u vaspitno-obrazovnom radu. Oni koji su vas 2000. godine terali, najbolje vi znate, a danas vas kritikuju. Hvala.

Poštovani potpredsedniče, poštovani predstavnici Vlade, ovaj zakon i amandman koji sam podneo pridoneće kontroli naplate doprinosa za socijalno osiguranje i unaprediće Centralni registar.

Nije bio cilj Draganu Đilasu, zvanom „Điki mafija“, Centralni registar, nego njegove privatne firme, preko kojih je sebi namestio 500 miliona evra. Evo ga, poštovani građani Srbije, ovih dana, verovali ili ne, preko „Glasa Amerike“ najavio je, citiram: „krvave sukobe u Srbiji“. Pitam ga – želi li on to Aleksandra Vučića otpremiti u Hag, kao što je to učinio sa Slobodanom Miloševićem?

Nije bio cilj Vuka Jeremića, zvanog „Vuk potomak“, Centralni registar, nego članstvo u međunarodnoj bandi lopova, prevaranata i bandita, koji ovih dana zamuckuje na sudu u NJujorku na suđenju njegovim prijateljima banditima Patriku Hou i Tidijanu Gadiju.

Nije cilj Saši Jankoviću, zvanom „Sale prangija“, Centralni registar, nego ronjenje krokodilskih suza zbog debakla Prištine za prijem u Interpol.

Nije cilj Bošku Obradoviću, zvanom „Boško lupeti“, Centralni registar, nego ronjenje suza zbog debakla Prištine i zbog toga što iz Hilandara ne može više ukrasti sto miliona evra.

Nije cilj Dušanu Petroviću, zvani Dule kravoubica, Centralni registar nego žal što ne može više 250.000 krava poklati kao što je to radio dok je bio ministar. Nije cilj Đoke Vukadinovića, zvani Đoko Vlah, Centralni registar nego što ne može dva i po miliona iz „Lutrije“ Srbija više odneti.

Poštovani građani to je savez pljačkaša. Pljačkaša džabalebaroša, prevaranata, mafijaša, lezijedovića, vjetrogonja, secikesa i luftiguza. Zato je ovaj amandman veoma važan da se ovakve moralne gromade ne rađaju na političkoj sceni Srbije. Hvala.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, gospodine ministre Šarčeviću, vama se obraćam i da zahvalim za sve reformske zahvate u vaspitanju i obrazovanju, posebno na nivou dualnog obrazovanja i na budžetu kada su u pitanju plate prosvetnih radnika, a vama, gospodine Popoviću, za uspehe u sektoru nauke, vama, gospodine Mali, niste imali problema, jer ste već svoje izvanredne sposobnosti dokazali kao gradonačelnik, kao i gospodin Đorđević u svom resoru.

Poštovana predsednice, kada je u pitanju Centralni registar, bivši režim nije imao problema oličen u Draganu Đilasu, oličen u Vuku Jeremiću i Saši Jankoviću, jer su oni za vreme svoje vlasti ostavili tačan proveren podatak – 575.000 radnika po raznim osnovama i evo ga, dolijao je ovih dana. Verovali ili ne, preko „Glasa Amerike“ najavljuje krvave sukobe u Republici Srbiji. Misli li on kao 5. oktobra Miloševića što je otpremio u Hag, otpremiti i Aleksandra Vučića? Malo sutra.

Jeremić ovih dana umesto Centralnog registra da radi zajedno sa nama, zamuckuje na sudu u NJujorku, uhvaćen u petljanjima sa belosvetskim lopovima, Patrikom Hoom i šeikom Tidijanom Gadijem. Nije njima cilj, poštovana predsednice, Centralni registar i unapređivanje Centralnog registra, nego satanizacija predsednika Republike Aleksandra Vučića, njegovog brata Andreja, sina Danila i roditelja i da smanje ulogu i ličnost predsednika Republike dok on čini nadljudske napore u traženju trajnog, kompromisnog i održivog rešenja za našu južnu pokrajinu, ali prevarili su se. Što ga više blate, što više prosipaju laži o njemu, što ga više satanizuju, njega i porodicu, on je sve jači i sve snažniji, sve čvršći. Čvršći je od stene. Nesalomljiv. Da li znate zašto? Zato što preko njega građani Republike Srbije pretaču svoju energiju zarad budućnosti naše zemlje i naše otadžbine.

Poštovani potpredsedniče, gospodine ministre, ovaj zakon i amandman pridoneće boljoj kontroli naplate doprinosa za socijalno osiguranje, što će se odraziti na ubrzanu modernizaciju Republike Srbije, a motor ubrzane modernizacije Republike Srbije je gospodin predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić.

Bivši režim oličen u Draganu Đilasu, zvanom Điki mafija, Vuku Jeremiću, zvani Vuk potomak, Saši Jankoviću, zvanom Sale prangija, nije vodio računa o socijalnom osiguranju i centralnom registru, jer za vreme njihovog režima, bez posla je ostalo 575.000, ovo je tačan podatak, radnika po raznim osnovama, ali je zato gospodin Đilas namestio 500 miliona svojim privatnim firmama.

Poštovani potpredsedniče, Jeremić ovih dana zamuckuje na sudu u NJujorku uhvaćen u petljanjima sa belosvetskim lopovima Patrikom Hoom i Šeikom Tidijanom Gadijanom. Tu je odmah do njega i Saša Janković, Sale prangija, koji ovih dana roni krokodilske suze zbog debakla Prištine za prijem u Interpol. Toliko tuge nisu pokazivali ni predstavnici pokrovitelja tzv. nezavisnosti Kosova.

Poštovani ministre, njima nije cilj unapređivanje socijalnog osiguranja i centralnog registra, nego preko satanizacije predsednika Republike Srbije, njegovog brata, njegovog sina i roditelja, omalovažiti ulogu i ličnost predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, dok čini nadljudske napore u traženju trajnog kompromisnog i održivog rešenja za našu srpsku pokrajinu.

Zaboravili su jedno, što ga više blate, što više prosipaju laži o njemu, što više satanizuju njega i porodicu, on je sve jači, sve snažniji, sve čvršći, čvršći od stene, nesalomiv. Znate zašto? Zato što preko njega građani Republike Srbije pretaču svoju energiju zarad budućnosti naše dece i naše otadžbine. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Marinkoviću, poštovani prof. dr Martinoviću, obraćam se i vama direktno zato što ste vi danas čitav dan jedini od predsednika poslaničkih grupa u ovom visokom domu. To dokazuje koliko naši politički protivnici drže do građana Srbije i do ovog visokog doma, a znali su čitavo prepodne neistine iznositi o vama i gospodinu Vladi Orliću.

Poštovani građani Srbije, lagali su vas kada su o njima govorili. Profesor Martinović i profesor Orlić imaju svoje radno mesto i na njima rade i imaju po Zakonu o visokom obrazovanju još jednu trećinu radnog odnosa da idu kao i svi mi drugi profesori univerziteta. Oni su skromni i neće to da kažu. E, ja vam to kažem. Iziđite gospodo iz bivšeg režima, recite je li ovo istina ili ne.

A sad ćemo malo o budžetu, o lažima njihovim. Poštovani državni sekretare i poštovani ministre i dame i gospodo iz ministarstva, budžet je odlično koncipiran, on je razvojni, ali i socijalno odgovoran i zasniva se na tri stuba, prvi put prošle godine i sada u ovoj godini – prvo na proizvodnji, tj. na privrednom rastu, na investicijama i prvi put na potpunoj potrošnji.

Ja ću na neobičan način da govorim o budžetu. Videćete, vrlo kratko, ali na neobičan. Oni koji vas kritikuju danas, gospodine sekretare i gospodo iz ministarstva, iz stranke bivšeg režima, ostavili su SNS i bivšem predsedniku Vlade, danas aktuelnom predsedniku Aleksandru Vučiću, 2014. godine Srbiju urušenu i poniženu. Ja ih pitam, neka ustanu i neka kažu, da li je istina ovo što ja govorim? Prvo, koja je bila ekonomski, industrijski i infrastrukturno devastirana. Je li tačno, gospodo bivšeg režima? Ustanite ovde pred građanima Srbije i recite jeste li ili nije. Drugo, Srbiju bez bezbednosti i sigurnosti njenih građana. Je li tačno, gospodo iz bivšeg režima, gledate po kancelarijama sada ovaj prenos? Treće, Srbiju koja je bila ponižena, četvrto, Srbiju koja je bila bez plana i programa. Je li tačno, gospodo iz bivšeg režima, ili nije? Srbiju bez nade i vere njenih građana u budućnost. Je li tačno, gospodo iz bivšeg režima, ili nije?

Dođite u ovaj dom i recite je li ovo tačno ili ne. Dalje, Srbiju sa prevelikom zaduženošću, Srbiju uništenih državnih totalno institucija, Srbiju bez međunarodnog ugleda, narod u Srbiji koji je totalno satanizovan i Srbiju sa brutalnom pljačkaškom privatizacijom u koju je ušlo za vreme vašeg režima 128 milijardi, a izneto 51 milijarda. Gospodo iz bivšeg režima, gde su pare? Položite račune ovde pred građanima. Nijednu tvornicu niste, nijedan kilometar niste izgradili, ni tvornicu napravili.

A onda je 2014. godine došao za predsednika Vlade Aleksandar Vučić, postavio ekspoze, koji sam ja ovde često citirao, a vi sprdnju pravili. Ja vas danas nakon tri godine pitam – da li je tačno ovo što iznosim ili ne? Koji je bio najtransparentniji, najkonkretniji, najprecizniji, najveći i najbolji od svih 72 prethodna, počevši od 1805. godine do danas, a ja ću citirati u ekspozeu ovu rečenicu. Na 9. stranci ekspozea od 2014. godine, gospodin Aleksandar Vučić je rekao, citiram: „Merama fiskalne konsolidacije deficit budžeta će se do kraja 2017. godine spustiti na granicu održivog 3-4% bruto društvenog proizvoda, što će dovesti do zaustavljanja javnog duga na nivou 75% od bruto društvenog proizvoda“.

Gospodo iz bivšeg režima, citiraću sve i jednog od vas koji ste sprdnju pravili od ovoga i rekli da je to nemoguće, da su to bajke, da su to priče za malu decu. Pitam vas, ustanite danas ovde, gospodo iz bivšeg režima, ako imate bar malo političke korektnosti, poslaničke, akademske, građanske čestitosti, na koju se često pozivate, i bar malo istinitosti i malo morala – da li su ovi parametri ostvareni ili nisu, ne u 100% nego neki u 120%? Zbog toga sam upoređivao, a vi ste sprdnju pravili od toga. A gde ste danas? Sakrili ste se u mišju rupu.

Vi ste stvorili nekakav savez koji se zove za drugu pljačku Srbije. Prvu ste opljačkali kada ste u DOS-u bili. U tom savezu je, gle čuda, i nekakav Saša Janković, zvani „Sale prangija“. Znate zbog čega? Pa, ubijen mu je Gojković u njegovom stanu, pa to je i dokazano, koji je 3. avgusta gospodnje 2017. godine izjavio, je li tačno gospodo ili ne, citiram: „Kosovo i Metohija treba da bude primljena u Interpol, a time i da prizna nezavisnost Kosova i Metohije“. Ronio je suze zbog debakla Prištine u prijemu u Interpol. Toliko tuge nisu pokazali ni predstavnici države pokrovitelja šiptarske nezavisnosti. Za njega je akademik Dušan Todorović rekao, koji mu je bio član predsedništva, citiram: „U svojoj dugogodišnjoj karijeri u zemlji i inostranstvu nisam toliko pogrešio u proceni moralnih i radnih kvaliteta kao što sam pogrešio kod Saše Jankovića“.

Znate li ko je još tamo? Niko drugi nego Vuk Jeremić, zvani „Vuk potomak“. To je taj Vuk Jeremić koji je u razgovoru sa kongresmenom SAD-a Teodorom Dorom rekao, citiram: „Kosovu treba priznati nezavisnost i da postane nezavisna država“. To je jedan od vođa međunarodne banditske grupe kojoj se danas sudi u SAD-u, on ode kao svedok.

Znate li ko je još u toj grupi? Niko drugi nego Dragan Đilas, zvani „Điki mafija“. To je čovek koji je od 2008. do 2012. godine, gle čuda, uvećao prihod na 300 miliona evra dok je bio gradonačelnik i u politici.

E, to je taj savez. Tu su i ostali okupljeni. Znate, poštovani građani, ko još? E, sad ćete čuti. Janko Veselinović, zvani „Janko stanokradica“, jer je ukrao stan u Obrovcu Milici Badži, izbeglici koja je i danas, a on nije bio izbeglica.

Znate ko je još? Onaj što je pobegao malopre, Dušan Petrović, zvani „kravoubica“, koji je kao ministar poljoprivrede, neka kaže, neka dođe, jel je naredio da se pokolje 250.000 krava, ukupni fond 500. On danas govori o poljoprivredi. NJegov predstavnik blati našu državu neki dan, videli ste gde. Sram ga bilo, i jednog i drugog. Neka ovde dođu i to kažu. Nije čudo, jer je njegov predsednik cinkario za vreme bombardovanja, pročitajte knjigu jednog našeg autora šta je rekao savetnik Joška Fišera, on ih je vodio po nemačkim gradovima, kako da se bombarduju, ubije Milica Rakić i naša deca. Od čega mi očekujemo? Od njih očekujemo nešto?

Na kraju, da ostavim nešto i svojim kolegama, poštovani državni sekretare, o Fondu za nauku neću da govorim zato što ste u haos ušli, neviđeni haos. Vi znate i naučnici znaju koji je to haos. Hvala vam što ste udostojili sektor nauke, baš vi direktno, Vladimire Popoviću i ministar Šarčević. Neka kaže gospoda iz bivšeg režima je li tačno. NJihov ministar Đelić je 11 miliona evra u tom ministarstvu ukrao. Neka kažu je li ili ne, ja ću im dati podatke ovde direktno.

E sada, dozvolite još da kažem, da li je tačno ili ne da je Republika Srbija postala stabilna ekonomski 2017. godine na kraju? Je li tačno, ustanite, gospodo iz bivšeg režima? A sprdali ste se sa ekspozeom, pobegli ste u mišje rupe, nema vas nigde, bre.

Sad na kraju dozvolite, da bi svi građani Srbije razumeli, kako se to kaže na srpskom jeziku?

(U salu ulaze narodni poslanici Balša Božović i Maja Videnović.)

Evo ih, evo ih, poštovani građani, sada dolaze na jutarnju kaficu. Evo ih, dolaze na jutarnju kaficu.

Poštovani građani Srbije, to se na srpskom jeziku kaže, da bi svi razumeli, evo, sad ulaze, umesto od jutros, lezijedovići, džabalebaroši, secikese i luftiguzi. Hvala.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, sećate li se Alekse Žunića, sreskog špijuna odnosno legendarnog Nušićevog lika u satiričnoj komediji „Sumnjivo lice“? Prost, kakav je bio, ipak je shvatio da se ondašnjem srpskom društvu najbolje profitira na cinkarenju. Aleksa Žunić, svoje cinkarenje sreskog špijuna i nije krio, nego je otvoreno, tako i predstavljao se.

Postavlja se pitanje – da li je to bila želja i uvaženog narodnog poslanika dr Aleksandre Jerkov, kada je pisala svoju biografiju na najvećoj internet enciklopediji. U spomenutoj biografiji, na „Vikipediji“ uvaženog narodnog poslanika, dr Aleksandre Jerkov, stoji, citiram – da je prošla nekoliko obuka kao i više neformalnih oblika obrazovanja, seminara i treninga CIA o političkom angažmanu, završen citat. Možda uvaženi narodni poslanik dr Aleksandra Jerkov, zaista ima želju da bude danas naš Aleksa Žunić.

Poštovani građani Republike Srbije, da li možete zamisliti američki kongres ili senat u kojem sedi kongresmen ili senator u čijoj biografiji piše da je prošao nekoliko neformalnih oblika obrazovanja, seminara i treninga u ruskoj, federalnoj ili spoljnoj službi bezbednosti. Takav ne bi dobio priliku da se kandiduje za kongres ili senat, već bi ga, verovatno američke službe uhapsile i bio bi procesuiran, ili obrnuto, da li je moguće da se zadesi ruski deputat u Dumi, koji je politički trenirao CIA? Takav bi verovatno posle političkog treninga bio sproveden u federalnu službu bezbednosti ili bi bio možda čak i na robiji.

Poštovani narodni poslanici, nema te države na ovome svetu koja bi dopustila da joj narodni poslanik bude osoba poput dr Aleksandre Jerkova, da se javno hvali poput Aleksa Žunića, sreskog špijuna u svojoj biografiji, da je prolazila političke obuke u nekoj inostranoj obaveštajnoj službi.

Postavlja se pitanje – koja je namera CIA da obučava jednog srpskog političara i obrnuto, koji je motiv našeg uvaženog narodnog poslanika dr Aleksandre Jerkov, da ide na obuku i treninge u CIA, ako se zna da je namera CIA da te političare usmeri ka radu za američke obaveštajne službe? Zato je obrazovanje anketnog odbora izuzetno važno i odgovor na pitanje i prigovor za proslavu u Novom Sadu, dat je sada u ovom mom pitanju. Hvala.