Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, naravno da je ovaj zakon koji je pred nama i amandman… Zakon je dobar, amandman nije. Smatram da je Vlada u pravu što ga je odbila.

Ovaj Zakon o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu ne isplaćene devizne štednje građana, položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije, a i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ je izvanredan i dobar.

Mi smo ovakve izmene i dopune donosili i prošle godine, jedino se ovde radi o tehničkim nekim stvarima, a to znači pomeranje rokova kako u pribavljanju dokumentacije, tako i u otplati rata. Umesto deset, svodi se na osam, tako da štediše neće biti oštećene u pogledu vremena.

Međutim, ovde ima jedan problem. Kolega Martinović je spomenuo jedan deo građana iz bivše Republike Srpske Krajine i baš sa njima imamo jedan, hajde da kažemo, nerešeni problem o kojem sam ja nagovestio da ću govoriti, a to je što kod dokumentacije ne mogu pribaviti štednu knjižicu zato što su bile ratne okolnosti. Jedan deo tih štediša bio je na ratištu i ostavio je u kući štednu knjižicu i, normalno, zapaljena je kuća i štedna knjižica.

Sada banke u bivšim republikama, znači filijale, imaju popise i iznose, međutim mi u izmenama zakona smo stavili da je validna dokumentacija samo knjižica i kartica. Mislim da Ministarstvo finansija tu ne bi trebalo praviti probleme i da imaju razumevanje, pošto dokumentaciju imaju druge banke, to jest sledbenici tih banaka u tom smislu.

Moram da kažem da bivši režim nije vodio računa o ovom problemu. Ja sam lično tražio kod bivšeg, hajde da kažem, ministra i bivšeg guvernera Dinkića. Nije pokazivao interesovanje baš za ovu kategoriju štediša iz ove bivše socijalističke republike. Međutim, ne treba nas to čuditi, jer taj bivši režim je vodio računa samo o sebi, o svojim džepovima, jer je opljačkao Republiku Srbiju.

Nije tačno da nismo procesuirali jedan deo, hajde da kažemo, bivših političara. Pet ministara, o tome je govorio i kolega Martinović, i to u prvom redu Saša Dragin, Oliver Dulić, Jasna Matić, Slobodan Milosavljević i ministar Predrag Bubalo. To je pet ministara i dva pomoćnika. Dakle, dobro je što u novoj vladi, dakle novim vladama posle DOS-a, nijedan ministar nije procesuiran, što znači da je Vlada vrlo odgovorna i da vodi računa o državi i finansijama u ovoj državi.

Dozvolite da kažem nešto, pošto je spominjano, o poseti predsednika Francuske, Makrona. Kako rekoše kolege, tradicija prijateljstva srpskog i francuskog naroda je duga. Ona je još duža nego 19. vek, nego i 17. vek. Ona potiče iz 12. veka, od Stefana Nemanje. Od tada je veliko prijateljstvo.

Moram da vam kažem, poštovani narodni poslanici, da Stefan Nemanja i teza koju ja zastupam i jedan deo istoričara, njegova supruga Ana je upravo Francuskinja. Ona je bila sestra Luja VII, francuskoga kralja i prilikom posete Stefana Nemanje Francuskoj, tamo su mu se i dva sina rodila, prilikom povratka, pošto su Vizantinci napali Srbe, Srbi su tražili pomoć od Francuskih vitezova. Osim toga, da im vrate Nemanju.

Prilikom povratka, Francuski kralj je rekao Nemanji, citiraću ja ovako „Tronoški rodoslov“ - Evo ti dva ova cveta, radi se o ljiljanu, koja predstavljaju dva tvoja sina. Deo mog cimera neka bude deo tvog cimera, završen citat.

Radi se o grbu ovome koji stoji ovde poviše vas, gospodine Arsiću, i o ljiljanu tom. To je taj krin cvet. On seže od 12. veka, a ne iz novijih vremena.

I, da ja ne idem u širinu, to prijateljstvo se provlačilo kroz čitav srednji vek, pogotovo u 17, 18. i 19. veku.

Što se tiče primedbi na gospodina predsednika Makrona, što je rekao, kako kažu neki narodni poslanici, da je Kosovo država, to nije sporno kada je pozicija njegove Vlade i države, jer su to pre dolaska njega na vlast priznali republiku Kosovo, ali je dao nadu za kompromisno rešenje. To je velika stvar i to je ogromna stvar.

Šta vi, gospodo narodni poslanici, danas ovde govorite o Kosovu? Pa, mi imamo trećinu narodnih poslanika koji priznaju Kosovo kao državu. Da li je to tačno?

Da li hoćete da vam citiram sada predsednike svih poslaničkih grupa i poslaničkih stranaka koji su priznali? Njih 15 ima. To su svi oni kojih danas nema ovde, poslaničkih stranaka i grupa. To je suština.

Mi u unutrašnjem dijalogu koji je vođen oko pitanja Kosova nismo to rešili, jer predstavnici onih političkih stranaka i grupa kojih danas nema u ovom visokom domu, nisu hteli jer su otpisali Kosovo.

Dakle, isto i u pogledu Srebrenice. O čemu mi pričamo? Pa, trećina narodnih poslanika to ovde tvrdi. Hoćete reći da Čedomir Jovanović ne tvrdi da je u Srebrenici bio genocid? Taj narodni poslanik, koji je lider jedne stranke, kaže ovako: "Republika Srpska je nastala na genocidu, na srebreničkom genocidu, na etničkom čišćenju, nezabeleženom u Evropi posle Drugog svetskog rata", 23. juna 2012. godine, a mi prigovaramo Makronu i njegovoj državi? Ovde ja nisam čuo da ste mu prigovorili, gospodo.

Da li znate šta je još taj poslanik rekao? Citiram: "Republička vlast je tretirala i još uvek tretira Vojvodinu na pokvaren način i zbog toga Vojvodini treba dati pun suverenitet i priznati je kao nezavisnu zemlju", 26. oktobar 2012. godine.

Gospodo narodni poslanici, pa imamo ih ovde trećinu takvih. Pa, da li znate šta je Albin Kurti rekao? Evo, 5. aprila 2006. godine u 10.25 minuta izjavio je, citiram, da bi voleo da predsednik Vlade Republike Srbije bude Čedomir Jovanović ili Žarko Korać, jer oni, kako je rekao, jedini priznaju nezavisnost Kosova. Molim vas, o čemu mi pričamo?

Pa, tu je i Nenad Čanak. Pa, on juče čeka Makrona, a on je taj koji je rekao 5. marta 2017. godine: "Spreman sam da priznam nezavisnost Kosova" itd.

Taj isti Nenad Čanak je nedavno, nazad deset dana, 24. juna 2019. godine, izjavio: "Kosovo nije Srbija, nego prostor na kome žive neki ljudi koji imaju zaokruženu celinu". Pa, šta mi hoćemo?

Pa, hoćete li da vam citiram Vuka Jeremića, zvanog Vuka potomka i vođu međunarodne bande lopova i prevaranata za Kosovo? Tu je i Dragan Đilas. Tu je i poljoprivrednik u pokušaju Zoran Živković, koji je 2003. godine na Međunarodnoj konferenciji u Beču rekao: "Ne interesuje me Kosovo hoće li biti naše ili nečije drugo itd".

Dakle, o tome toliko i o Srebrenici toliko. Ono što je prof. dr Vojislav Šešelj rekao ovde u utorak po pitanju genocida u Srebrenici je tačno sa aspekta nauke, gospodo, a nekakvi novinari misle da mogu lupetati šta god hoće, ali ne mogu, bre! To je stvar nauke. Zna se šta je genocid.

Može negde da se pobije i 15-20 hiljada ljudi, ali ne mora biti genocid. Postoje tri uslova koja trebaju biti uslovljena, ispunjena, a Srebrenica nema te uslove pogotovo pripremni period, odnosno nameru ili nakanu kako bi rekli braća Hrvati itd.

Dakle, ja o tome ne želim da govorim, ali evo i u ovom visokom Domu, trećina narodnih poslanika, pa setite se Sandre Rašković Ivić, koja je rekla na hrvatskoj televiziji da u Srebrenici je bio genocid itd, i Oluja da je humanitarna stvar. Pa ponovio je Slaven Letica ponovo nedavno na HRT-u, kada su razgovor vršili o političkoj situaciji ovde u ovom visokom Domu, pa su govorili o Bošku Obradoviću, kaže: „On je neznatan, jedino ga Sanda Rašković Ivić podržava“, koja je rekla, citiram, tako Slaven Letica kaže: „ Da je u Srebrenici bio genocid“, završen citat itd. Dakle, to je problem.

Mene jedino čudi, gospodo narodni poslanici, šta radi tužilaštvo? Pa ove izjave koje sam vam ja citirao sve potpadaju pod Krivični zakonik Srbije, član 305. do 321. Pa kako se oni zovu, koji ruše državni integritet? Pa izdajnici države. Vidite, ja nemam problem da to kažem. A znate ko nam prigovara da im kažemo da su izdajnici države zato što se zalažu za cepanje teritorijalnog integriteta? Upravo oni koji to rade. To su NATO prašinari, a to su oni kojih danas nema u ovom visokom Domu.

I na kraju, da ja završim ovaj deo, ja neću sa njima više da se bavim. O njima je najbolje rekao njihov DS ambasador, vrli Svetislav Basara, citiram: „Demokratska stranka, u raznim varijantam,a je samoupravna interesna zajednica muljatora i lopuža“, završen citat, Svetislav Basara, dana 22. maja 2019. godine. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, pre ove sednice sam imao sastanak sa jednim delom štediša iz „Jugobanke“ naše ovde, da tako kažem, Srbije, koja je bila centralna, a „Jugobanka“, Split filijala, Knin i sada ću da, praktično, prikažem i ohrabri te naše štediše povodom ovog zakona.

Moram da kažem da je Hrvatska 1997. godine, odmah posle rata, raspisala, da kažem, nekakav rok od šest meseci da vrati štedišama staru deviznu štednju.

Tu se radilo o štedišama, ne s obzirom na nacionalnost, Srbima i Hrvatima. Pošto su Srbi, rat je bio, proterani, nisu imali šanse da za svoja potraživanja lično dođu u Knin u filijalu i zatraže svoju deviznu štednju, a svi Hrvati i jedan deo Srba koji su ostali u Hrvatskoj, podigli su tu deviznu štednju.

Ovu izmenu zakona čekaju 18 godina, da kažem, građani srpske nacionalnosti koji su živeli u Hrvatskoj, jer im nije isplatila centralna „Jugobanka“, niti je Hrvatska u tom vremenu, jer je prošao rok od šest meseci, a vi znate da se od 1995. do 1997. godine pet Srba vratilo.

Dakle, to su one okolnosti, a Hrvatska je svu staru deviznu štednju, bez obzira, svojim građanima vratila. To je problem.

Ovo je bio objektivni, da kažemo, a možda i subjektivni, ali budimo širokogrudni, objektivni problem koji se dugo čekao.

Ja sam lično sa bivšim ministrima i guvernerima ovde razgovarao da pokušamo na neki način taj najugroženiji deo srpskog naroda koji je godinama štedeo za svoju decu, da bi ih negde školovali itd. ostali su bez toga.

Dakle, o tim se građanima se radi, kada je „Jugobanka“ Beograd u pitanju, odnosno „Jugobanka“ Split, filijala Knin. Prema tome, oni će posle ovoga dobiti svoju staru deviznu štednju.

Tačno je, gospodine Martinoviću, ovo da su tek mogli potvrde dobiti u decembru 2018. godine, iako je naše ministarstvo raspisalo da potražuju štediše godinu dana ranije. Dakle, iz objektivnih razloga nisu mogli dokumentaciju… Ja sam sa njima prekjuče razgovarao, ali i pratio sam to na sajtu našeg ministarstva, nisu mogli, tako da se o jednom delu radi da će za ovih dodatnih šest meseci zaista prikupiti dokumentaciju. Pogotovo se odnosi na one „nesretnike“ ratne borce na linijama, čije knjižice nisu ostale i ostala dokumentacija.

Sada to ide ubrzanim tempom. Momentalno su mi danas javili da ide da je agencija za područje čitave Hrvatske u Splitu i da to ide zaista brzo i mislim da će to dovesti do određenog rešenja. Hvala vam lepo.

Poštovane štediše, vama se obraćam, vi ćete prvu ratu dobiti 28.02.2020. godine, umesto po starom zakonu 01.09. ove godine. Radi se o šest meseci, ali vam je rok smanjen ne na pet godina, nego na četiri godine. Toliko je naša država zaista izišla u susret da skrati rok zato što su bili obeštećeni baš ovaj najugroženiji deo našeg naroda. Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon je iniciran ubrzanim procesom elektronske modernizacije u Republici Srbiji, koji je sastavni deo modernizacije Republike Srbije, koju provodi Vlada Republike Srbije, a motor zamajac, ubrzana je modernizacija Republike Srbije, naš uvaženi predsednik, gospodin Aleksandar Vučić. Ovaj zakon doprinosi i suzbijanju sive ekonomije.

Sektor trgovine je veoma bitan element ukupne ekonomike naše zemlje, on je veoma značajan i s aspekta ukupne zaposlenosti u Republici Srbiji, jer sektor trgovine zapošljava jednu petinu ukupne u zaposlenosti Republike Srbije.

Poštovane i dame i gospodo, moram da kažem da bivši režim nije vodio računa o unapređivanju trgovine, već samo o ličnom bogaćenju, dokaz za to je i njihov ministar trgovine Slobodan Milosavljević, koji je uhapšen, kako znate, kao ministar trgovine i ne samo on, sedam ministara bivše vlasti je uhapšeno i dva pomoćnika ministara. To su: Slobodan Milosavljević, Oliver Dulić, Jasna Matić, Saša Dragin i ministar Bubalo i dva pomoćnika. Kako vidite, to je bila jedna grupa, tako da kažem lopova i prevaranata, koji su pljačkali pljačkaškom privatizacijom, devastirali ekonomiku i industriju naše zemlje infrastrukturu i ukupni potencijal naše zemlje. I, gle čuda, evo ih opet, udružili su se u nekakav Savez za Srbiju, tu je ponovo na čelu jedan od vođa, Dragan Đilas, u narodu znani kao Điki mafija. Zašto? Jer, je u politiku ušao kao običan gologuzan, a izašao je iz politike kao mafija sa 700 miliona evra i zato ga narod tako i zove.

Tu je i njegov pajtos Vuk Jeremić, zvani Vuk potomak, vođa međunarodne bande lopova i prevaranata, i ne samo on, tu je i Sergej Trifunović, jedan od vođa, kao jedan od vođa protesta. Šta o njemu reći? Šta da ja kažem, o njemu je najbolje rekla njegova koleginica Biljana Srbljanović, citiram – neoprani i lažljivi Sergej. To vam je taj vođa, uvek je bio podmukli lažov, uvek mi se ulizivao, bio zlatna medalja u uvlačenju u dupe, uvek lagao, uvek smrdeo, uvek se grebao za novac, obrok i piće, nikada se nije prao, uvek je varao kolege, završen citat, 20.1.2019. godine.

Tu je do njega i čuveni akademik Dušan Teodorović zvani glavotres. Zašto ga zovu? Narod ga zove glavotres zato što čim se spomene ime predsednika Republike Aleksandra Vučića, on trese glavu od mržnje. Do njega su tu i ostale vođe Saveza za Srbiju, Janko Veselinović zvani Janko stanokradica, taj je ukrao stan Milici Bači u Obrovcu u ulici Braće Kurjaković 9. Tu je do njega i kravoubica Dušan Petrović, a danas je neko govorio o stočarstvu, a on je naredio kao ministar poljoprivrede da se pokolje 250 hiljada krava od ukupnog fonda koliko je Republika Srbija imala.

Poštovane dame i gospodo i poštovani građani Srbije, da ih dalje ne nabrajam, o njima je najbolje rekao, na kraju da kažem, njihov DS Svetislav Basara koji je bio ambasador, on je rekao, citiram – Demokratska stranka u svim varijantama je samoupravna interesna zajednica muljatora i lopuža, završen citat, Svetislav Basara, 22. juna, gospodnje 2019. godine. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što je ovaj zakon pred nama o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ.

Dozvolite odmah da kažem da je izmena više tehničke prirode, pošto smo mi ovaj zakon donosili već i prošle godine, a radi se o pomeranju rokova. Naime, 21. juna ove godine istekao je rok za dostavu rešenja od strane Uprave za javni dug. Pošto većina štediša nije bila u mogućnosti da pribavi dokumentaciju, taj rok se pomera do 23. decembra 2019. godine, a prvu tranšu štediše bi trebale dobiti 28. februara 2020. godine. Međutim, zato se deviznim štedišama neće isplaćivati u 10, nego u osam rata i mislim da je tu država korektno postupila prema deviznim štedišama.

Međutim, gospodine ministre, ja ovde ukazujem na jedan problem. Pošto me je zadužila jedna grupa štediša iz bivše Republike Srpske Krajine, a radi se o Jugobanci Split, filijala Knin, nema njih mnogo, pošto je Hrvatska tim deviznim štedišama iz te Jugobanke dala devizne štednje, ali Srbima ne, jer je bio kratak rok kada se oni nisu mogli vratiti u Republiku Hrvatsku. Gde je sad problem? Kod jednog malog broja, a to su borci sa prve borbene linije. Kako? Tako što su knjižice svoje ili karticu ostavili kod kuće. Kuća je izgorela i knjižica je izgorela. Međutim, oni imaju potvrde od Jugobanke, odnosno naslednika, pravnog sledbenika Jugobanke ili pravnih sledbenika, i mislim da bi im to trebali uvažiti ovde, kako ne bi imali sudbinu bivših učesnika boraca Balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata, da ne bi demotivisali eventualno u budućim, ne daj bože, ratovima borce itd. Mislim da su to objektivne okolnosti i da treba povesti računa.

Ono što želim danas reći, a to je da bivši režim nije vodio računa o staroj deviznoj štednji, iako smo mi u ovom visokom domu poticali čak i ove probleme nekoliko puta. Zbog toga, poštovana predsednice i dame i gospodo narodni poslanici, ja danas ovde pred građanima Srbije i pred vama podižem optužnicu protiv udruženog zločinačkog poduhvata koji su Srbiju ekonomski, industrijski, infrastrukturno devastirali i pljačkaškom privatizacijom doveli do bankrota.

Optužnicu podižem danas, protiv Dragana Đilasa, u narodu zvanog Điki mafija; Vuka Jeremića, jednog od vođe međunarodne bande lopova i prevaranata; Janka Veselinovića, u narodu zvanog Janka stanokradica, taj je krao stanove, sama reč o svakom govori o njima; Boška Obradovića, zvani Boško silovatlje; Dušan Petrović, zvani u narodu Dule kravoubica, taj dok je bio ministar poljoprivrede naredio da se pokolje 250.000 krava od ukupnog fonda 500.000 koliko je Republika Srbija imala; Marinike Tepić, zvana golubica preletačica, ta naveče legne u jednoj stranci, probudi se u drugoj, a zbog kriminala kojeg je činila, dok je bila pokrajinski sekretar za obrazovanje i kulturu; Milojka Pantića, u narodu zvanog ludi Milojko; zatim, Sergeja Trifunovića, u narodu znanog piše ili pišanović, jer je citiram, rekao – da će pišati po predsednikovom grobu, završen citat, i još poznatog u narodu pod nazivom – jedan gram za odmah, a dva za poneti; nadalje, protiv Radojičić Miroslava, u narodu znanog, inače, narodnog poslanik, pod nazivom – pivopija; Bojana Pajtića, zvani rodoljubac, taj je zaposlio i dvadeseto koleno, dok je bio predsednik izvršnog veća Vojvodine; zatim, Dragana Šutanovca, u narodu zvanog zgrabi novca; Balšu Božovića, u narodu zvani golobradi gusar sa Maldiva, znate, tamo se on provodio jako dugo; doktora Zorana Lutovca, u narodu zvani zalutovac, narod ga smatra da je zalutao u politiku; Borisa Tadića, u narodu zvanog lipicaner; akademika, Dušana Teodorovića, u narodu zvani glavotres, taj kada se spomene ime predsednika države trese glavom od mržnje; Nenada Čanka, zvanog gicoje, zašto gicoje, jer neki mi prigovaraju da ga upoređujem sa životinjom, ne gicoje je narodni poslanik u Rumuniji, koji je bio kontradiktoran, kao što je i Nenad Čanak separatista; Čedomir Jovanović, zvani šmrkanović i Veljo Ilić, zvani doktor kraduckanja.

Optužnicu predajem, poštovani građani Republike Srbije, vama, kako bi na sledećim izborima, kako bi poterali političku istoriju iz koje se nadam za sreću Srbije nikada više neće vratiti. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Arsiću, gospodine Zaštićene građana sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici.

Zaštitnik građana je ustavna kategorija i zato je veoma važan nezavisni organ i ovaj izveštaj za 2018. godinu napisan je na 115 strana i on je zaista, gospodine Zaštitniče sveobuhvatan. On sadrži podatke o nedostacima i nepravilnostima u radu organa uprave, ali i predloge za unapređivanje ljudskih i manjinskih prava. Izveštaj sadrži presek stanja, u stvari u oblasti ljudskih prava nastao na osnovu pritužbi građana na postupke organa vlasti u Republici Srbiji.

Dozvolite da kažem od svih prava, posebno ovde ja ističem sada gde ste analizirali rodnu ravnopravnost, prava deteta, prava osoba sa invaliditetom i prava pored ostalih pripadnika nacionalnih prava manjina.

Poštovani gospodine Zaštitniče građana, da bi naša država unapredila ova prava na veći stepen nama je potrebno vratiti vaspitnu delatnost u sve vaspitno-obrazovne ustanove i ne samo vaspitno-obrazovne ustanove već društvene organizacije, u roditeljske domove i jednom rečju da kažem vratiti vaspitanje u društvo odakle su ga tamo 2000. godine proterala vlast bivšeg režima. Mi smo sada na putu da to vratimo i nadamo se u dosledno vreme da hoćemo, da buduće generacije će biti vaspitano tako da će ovih problema biti manje.

Dozvolite sada da kažem nešto o imenu i prezimenu vašeg prethodnika Saše Jankovića, u narodu znanom kao Sale prangija. Reći ću zašto prangija, da poštovani građani znaju o čemu se radi. On kao Zaštitnik građana je svesno kršio Zakon o zaštiti Zaštitniku građana Republike Srbije i to znate kako? Tako što je analizirao političku situaciju, vrlo često u Republici Srbiji i davao političke ocene i izjave, iako po članu 10a Zakona o Zaštitniku građana je izričito zabranjeno.

U tom članu stoji citiram: „Zaštitnik građana ne može davati izjave političke prirode“ završen citat i zato je moja malenkost zajedno sa gospodom narodnim poslanicima iz SNS, a vrlo često smo ga kritikovali u ovom visokom domu.

Saša Janković, zvani Sale prangija je krajnje tendenciozno i neargumentovano kritikovao Vladu Republike Srbije kao Zaštitnik građana i njenog predsednika tada Aleksandra Vučića.

Primeri, tako je 31. jula 2016. godine otvoreno napao Aleksandra Vučića, zato citiram: „što do tada nije formirao Vladu Republike Srbije“, iako zakonski rok za njeno formiranje nije istekao, ostalo je bilo još mesec dana. Vidite u šta se petljao vaš bivši prethodnik.

Isto tako, Saša Janković u narodu znani kao Sale prangija je bez ikakvog razloga protivzakonito napao Vladu Republike Srbije u intervju koji je dao 9.12.2016. godine, iako je dobro znao da je on kao Zaštitnik građana, zakonski nije ovlašćen da kontroliše rad Narodne skupštine, predsednika Republike, predsednika Vlade, Ustavni sud i javno tužilaštvo. Čak ga je javno ukorio zbog toga do tada njegov stranački kolega, savetnik Borisa Tadića Nebojša Krstić, rekavši: „nije dobro da Janković kao Zaštitnik građana koji kontroliše rad državnih organa sam ne poštuje i krši zakon“.

Saša Janković u narodu znani kao Sale prangija je kasnije osnovao, kao što znate, gospodine Zaštitniče i stranku, a pripremu za osnivanje te stranke, vodio je kao Zaštitnik građana, zamislite, naravno što nije smeo, jer mu to zakon nije dozvoljavao.

Sale prangija kao i svi ovi iz Saveza za Srbiju, odrekao se KiM, rekavrši 3. avgusta 2017. godine: „Srbiji je u interesu da Kosovo bude primljeno u Interpol, a time i prizna nezavisnost KiM“.

Zamislite gospodine Zaštitniče građana da je ovo izrekao 3. avgusta 2017. godine vaš prethodnik Saša Janković u narodu znani kao Sale prangija i njegov potpredsednik tada novoosnovane stranke i član predsedništva pokreta snage, prof. dr Rade Veljanovski, u narodu znani kao profesor Rade jajara, 21. aprila 2016. godine je rekao: „Srbija treba da prizna KiM, obezbedi mu stolicu u UN“. Zamislite profesora koji predaje studentima, velikog patriote.

Bivši Zaštitnik građana i predsednički kandidat Sale prangija, kao da je sišao s uma kada je rekao: „Srbija treba tek da dokaže da su manastiri na KiM, Gračanica i Dečani, srpski“.

Saša Janković je bio glavni akter u aferi „pištolj“ i zato se on zove Sale prangija, narod ga po tome pamti kao Sale prangija, kada je 1993. godine u njegovom stanu, iz njegovog pištolja, bez dozvole, Predrag Gojković navodno bio ubijen.

O tome sam u ovom visokom domu često govorio i postavljao poslanička pitanja. Došao sam do podataka da su u sprezi Javno tužilaštvo i Istorijski arhiv u Beogradu, odlukom Komisije od 14. 06. 2004. godine, uništili svu dokumentaciju kao bezvredni arhivski materijal. Zamislite, gospodo, profesori istorije, da je ovo bezvredni arhivski materijal, a direktor Arhiva u to vreme, znate ko je bio - bajna Branka Prpa. E, sad, vidite kolika je sprega bila Zaštitnika građana i tadašnje vlasti, odnosno stranke bivšeg režima, a sve u svrhu pljačkanja građana Republike Srbije.

Sale prangija je 2011. godine na ime svog kabineta, kao da vi to danas radite, Zaštitnika građana, kupio novi luksuzni džip. Nije to problem. Problem je samo što je nekoliko meseci kasnije njegova supruga Slavica kupila, iz iste kuće, takođe džip, isti model, ali dizel, za mnogo jeftinije nego što je platio on. Ona je platila 18 hiljada evra, a džip je koštao 30 hiljada evra. Tako su izvlačili iz budžeta Republike Srbije novac.

Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, Zaštitnik građana govorio je o ugroženosti novinara, vi ste, gospodine Zaštitniče, ovde govorili. Ja nemam ništa protiv da ih se zaštiti, i treba ih zaštititi, ali mi smo svedoci stalnih, svakodnevnih, neviđenih, zlonamernih i nedostojnih medijskih napada na Aleksandra Vučića, predsednika Republike Srbije, i to se radi godinama unazad, a nisam video da to stoji u Izveštaju. Nema niti jedan predsednik Republike u novijoj istoriji Srbije da je više napadan a više dobio glasova na izborima. I ne samo on, nego i njegova porodica, njegov brat, otac i majka, u vreme kada on čini nadljudske napore za iznalaženje trajnog, pravednog i kompromisnog rešenja za južnu srpsku pokrajinu. Posebno su se ovih dana usmerili i na njegove saradnike, u prvom redu na dr Nebojšu Stefanovića.

Dozvolite da kažem zbog čega. Zato što doktor Nebojša Stefanović je dao ogroman doprinos unapređenju Ministarstva unutrašnjih poslova, na svim sektorima Ministarstva i vratio ugled tog važnog ministarstva Vlade Republike Srbije. Upravo MUP je jedan od ugaonih temelja ubrzane modernizacije Republike Srbije, čiji je motor zamajac predsednik Republike, Aleksandar Vučić. Zato ga i napadaju, bez ikakvog razloga, ovi iz Saveza za Srbiju, na čelu sa Draganom Đilasom, u narodu znani kao "Điki mafija", koji je pre ulaska u politiku bio obični gologuzan , a sada "Điki mafija", verovali ili ne, mafija sa 700 miliona evra.

Koga još napada, videli ste danas u štampi - gospodina ministra unutrašnjih poslova, napada ga vajni akademik Dušan Teodorović zvani "glavotres", koji traži, zamislite, od studenata da bojkotuju nastavu početkom akademske godine, kako bi se rešio problem plagijata.

Poštovani studenti Republike Srbije, vama se obraćam, nemojte da vas uvuku u političke igre neodgovorni profesori, pa makar bili i akademici.

Poštovani Zaštitniče građana, Srbija je demokratska zemlja. U njoj je kritika vlasti čak i poželjna. Ali, između kritike i medijskih napada postoji ogromna nepremostiva razlika. Medijska kritika vlasti treba da se zasniva na istinitosti iznetih činjenica. Da li to rade često novinari? I upravo je zato društveno korisna.

Međutim, određene ličnosti zaposlene u određenim listovima, ali neki dežurno-analitičko-stručni šarlatani, nema ga ovde, pobegao je, pored ostalih, i Đoko Vukadinović zvani Vlah, lažima, poluistinama o predsedniku Republike i raznim podmetanjima truju građane Republike Srbije do krajnjih granica.

Poštovani Zaštitniče, nema niti jednog narodnog poslanika u ovom visokom domu koji neće osuditi svaku vrstu nasilja nad novinarima, bez obzira na povod. Ali, podvlačim tri puta, ali, ali, pod uslovom da se novinari ponašaju u skladu sa propisima, dobrim običajima i standardnom praksom, što počesto gospoda novinari ne čine. Ja ih molim, još jedanput ću ponoviti, da dobro čuju ove rečenice.

Nema niti jednog narodnog poslanika u ovom visokom domu koji neće osuditi svaku vrstu nasilja nad novinarima, bez obzira na povod, ali, pod uslovom da se novinari ponašaju u skladu sa propisima, dobrim običajima i standardnom praksom, što počesto ne čine. I trebaju da se zapitaju da li se često pridržavaju kodeksa novinara pod rednim brojem jedan?

Saša Janković, na kraju, dozvolite da kažem, "prangija" u narodu zvani, samo je deo jednog udruženog poduhvata bivše vlasti, čiji je cilj bio opljačkati, satanizovati građane i državu Srbiju. Čuli ste jednog i danas, koji je ovde optužio Srbe za genocid i pobegao iz ovog visokog doma.

Članovi tog udruženog poduhvata su bili, pored ostalih, ja ću ih samo dvojicu navesti: Dragan Đilas, zvani "Điki mafija", Vuk Jeremić, član međunarodne bande lopova i prevaranata i Sergej Veselinović, zvani "pišoje", odnosno "pišanović", jer je izjavio, citiram, da će "pišati po predsednikovom grobu".

Poštovani Zaštitniče, ja, kao i kolege iz Srpske napredne stranke, sa potpunim zadovoljstvom ćemo glasati o vašem Izveštaju, jer u vašem dosadašnjem radu za ove dve godine nismo primetili da je vaša institucija bila umešana u političke vode. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana gospodo predstavnici ove veoma značajne institucije, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas raspravljamo i diskutujemo o izveštaju, odmah da kažem na početku, u celini gledano, da smatram da je izveštaj jako dobar, uz eventualno određene zamerke.

Koje su to zamerke? Mislim da u jednom delu provejava čak i malo politički ton. Verovatno to ima za posledicu pošto je Poverenik, hajde da kažemo bivši, gospodin Šabić, već i prilikom dolaska na tu funkciju zatekao zapravo jedno stanje gde je institucija Poverenika na neki način bila, kako reče i kolega Rističević, rezervna snaga bivšeg režima. Ja zaista to mislim, međutim, imajući još i u vidu da je gospodin Šabić bio član tri stranke u međuvremenu i potpredsednik Narodne skupštine, a bio je i ministar u Vladi Republike Srbije i zamislite kada dođe za Poverenika takva osoba.

Međutim, kada sam već kod toga, dozvolite da kažem da je on dao jednu izjavu, ja ću citirati, citiram: „Vlast bi mogla da sruši i da postavi fasadnu instituciju Poverenika, funkciju Poverenika“, završen citat. Dakle, neće vlast srušiti tu instituciju Poverenika, gospodine Šabiću, već će sve učiniti da se ova institucija podigne na jedan veći nivo, kako bi još više postala samostalna, nezavisna državna institucija, odnosno organ i u svom radu, ali radi unapređivanja ukupnih demokratskih procesa u našoj zemlji, a sve zarad naših građana.

Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, proneverio je 15 miliona dinara iz budžeta Republike Srbije. To ne tvrdim ja, tvrdi Savet za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije, to je problem. Zato se on vrlo često javljao, ali nikada nije dao obrazloženje za ovu cifru. Šabić, umesto da objasni gde su ti silni novci, on je tvrdio da se protiv njega vodi hajka. Dakle, to mu je bio na neki način odbrambeni mehanizam. Čak ga je i njegov stranački nekada kolega, da kažem, hajde i koalicioni, Goran Ješić optužio zato što nije hteo da objasni gde su te pare. Savet za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije tvrdi da je Poverenik gospodin Šabić protivzakonito zapošljavao ovu instituciju Poverenika. Dakle, to su vrlo ozbiljne optužbe itd.

Nadalje, tvrdio je da ga je neko napao u Sremskoj ulici, ako se sećate, odnosno da ga je neko drugi sapleo i da je razbio „tintaru“, što narod kaže, glavu da je razbio. Međutim, policija je utvrdila da nije bilo nikakvog napada. Zašto je onda on to rekao? Šabić je zloupotrebio ovaj događaj kako bi se vodila kampanja protiv države. To je suština. Vi ste informisani o izveštaju policije da nije bilo nikoga u blizini njega. Snimci su pokazali da mu niko nije bio u blizini. E sad, vidite, pitanje je kako se sapleo. Postoje, po meni, dva načina. Prvi je da se "nalizao", da se napio, narod to u žargonu kaže "nalizao se dobro" i drugi, zaista da se sam sapleo. Jer je on, ako ste videli na snimku, nosio mobilni, a osim toga on kad hoda zapinje nogu za nogu, narod to u žargonu kaže "trašulja". Dakle, drugog razloga zaista ne vidim i snimci su to pokazali. Znao je vrlo često da zloupotrebljava ovu funkciju.

Dozvolite na kraju da kažem da nije to nikakvo čudo od gospodina Šabića, gledajući njegovu političku aktivnost pre nego što je došao na tu funkciju i gledajući njega i njegove kolege i koalicione partnere. Ništa oni nisu bolji iz ove koalicije sada Saveza za Srbiju, a ranije DOS-a. Šta o njima reći?

Dozvolite na kraju ipak da kažem dve-tri rečenice o njemu i o njima, jer zajednički su radili. Dragan Đilas, šta reći o tom čoveku? U narodu zvani Điki mafija, sve je rečeno u tome, ta jedna reč sve govori.

Vuk Jeremić, u narodu zvani Vuk potomak, koji je raznim koruptivnim radnjama oštetio budžet Republike Srbije za pozamašnu svotu, a inače je jedan od članova međunarodne bande lopova i prevaranata, a videli ste mu izjave unazad nekoliko dana za Srbiju i Crnu Goru, da ne ponavljam to.

Janko Veselinović, jedan od vođa Saveza za Srbiju, u narodu zvani Janko stanokradica, taj nije imao obraza, nego je ukrao stan Milici Badži iz Obrovca u Ulici braće Kurjakovića broj 9, iako on nije bio izbeglica itd.

Boško Obradović, bolje da o njemu ne govorim, poštovani građani Srbije, ali ja ću vas ipak podsetiti i stalno ću da vas podsećam, svaki put, izvršio je upad u RIK i napad na članice RIK-a. Je li tačno, gospodo narodni poslanici? Izvršio je upad u opštinu Pećinci, izvršio napad na dr Aleksandra Martinovića na sednici Administrativnog odbora, izvršio napad u kabinet predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, izvršio upad u policijsku stanicu u Guči, izvršio upad na novinarku "Pinka", pokušaj upada u REM, tražio, verovali ili ne, streljanje predsednika Republike i predsednice Vlade gospođe Brnabić i pokušaj upada u Predsedništvo Srbije. Svi ste, poštovani građani, videli da je to bila istina. Tražio je od vojske da izvrši državni udar, izvršio upad u RTS itd. Ovo što je tražio od vojske da izvrši državni udar spada pod Krivični zakonik Republike Srbije, članovi od 305. do 321, i čudi me šta državno tužilaštvo radi, a što ne pokreće postupak.

Dušan Petrović, u narodu zvani Dule kravoubica, sve vam je jasno, bio ministar poljoprivrede, 500.000 krava ukupni fond Republike Srbije, 250.000 krava je naredio za godinu da se pokolje.

Marinika Tepić, saradnica Šabića, zvana golubica preletačica, ona naveče legne u jednoj stranci, sutradan se probudi u drugoj stranci.

Milojko Pantić, šta reći o tome, u narodu znani kao ludojko, ta moralna gromada, mrtav pijan vozio automobil, izazvao udes na Brankovom mostu, pobegao, poštovani građani, kako ste čuli, i vozio u suprotnom pravcu. Naravno da ga je milicija uhapsila, odvela na ispiranje. Za to je optužio, verovali ili ne, predsednika države, koga bi drugog. Bio sam u pravu kada sam na jednoj sednici u ovom visokom domu rekao da je Milojko Pantić, zvani ludojko, ispičutura, a to znači u prevodu - jedna obična pijandura.

Sergej Trifunović, u narodu zvani Sergej pišoje, izjavio je bez stida i srama da će, citiram: "pišati po grobu Aleksandra Vučića", završen citat. O njemu je najbolje rekla njegova koleginica, ovo mi je najdraži citat, jer zaista Biljana Srbljanović govori o njemu, citiram: "Neoprani, lažljivi Sergej. E, to vam je taj vođa. Uvek bio podmukli lažov, uvek mi se ulizivao, bio zlatna medalja u uvlačenju u dupe, uvek lagao, uvek smrdeo, uvek se grabio za novac, obrok i piće. Nikada se nije pravo, uvek je varao kolege", završen citat, 20. januara 2019. godine.

E, sada poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, dr Zoran Lutovac to je novi predsednik DS, narod ga već zove zalutovac. Znate zašto? Narod je procenio da on nije za politiku, a zaista i nije. On je dobar naučni radnik, a za politiku i ja mislim zaista da nije i narod mu je zaista dao sada, eto u narodu Zoran Lutovac zvani zalutovac.

Na kraju dozvolite da kažem za ove proteste šta je rekao Nikola Kojo, glumac do kojega, ajde, ja ipak držim da je dobar glumac. On je 4. februara 2019. godine izjavio, citiram – ako protesti ne uspeju napuštam ovu zemlju, završen citat. Taj isti glumac Nikola Kojo je rekao 10. maja 2019. godine, znači samo tri meseca kasnije i objasnio zašto su protesti propali i ona kaže, citiram – ljudi polako shvataju da su im protesti od početka iz prikrajka vodili cenzus-lovci uz pomoć raznog polusveta, polu novinara i dela studenata koji su im verovali, završen citat. Molim uvaženog glumca pošto zaista, tvrdim da je čestit čovek, da napusti ovu zemlju, da realizuje svoj zadatak od 4. februara 2019. godine.

I na kraju uvaženi gospodin Svetislav Basara za njih je rekao, koji je bio član DS, citiram – rekao je to 22. maja, gospodnje, 2019. godine, citiram DS je samoupravna interesna zajednica muljaroša i lopuža, završen citat. Upravo tako. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, pitanje postavljam javnom tužilaštvu Srbije - zašto javno tužilaštvo Republike Srbije nije procesuiralo članove udruženog zločinačkog poduhvata oličene u liderima Saveza za Srbiju, koji su svojim izjavama o Kosovu i Metohiji ugrozili celovitost Republike Srbije?

U Čačanskoj kafani „Moravski alasi“ sastali su se 4. jula 2018. godine. Dragan Đilas, Boško Obradović, Vuk Jeremić, Dušan Petrović, Janko Veselinović, Nebojša Zelenović, Milan Stamatović i drugi čelnici Saveza za Srbiju i skovali plan da pokrenu proteste i da Aleksandra Vučića ruše na temu Kosovo. Umesto da ruše Vučića, trebali su se dogovoriti da vrate Kosovo tamo odakle su ga oterali. Tako su nisko pale te moralne nakaze da su nesreću sopstvenog naroda koristili za svoje sebične interese. Pođimo redom.

Vuk Jeremić, član međunarodne bande lopova i prevaranata je u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Doom, decembra 2008. godine, izjavio, citiram – ulazak Kosova i Metohije u UN je najbolje čemu se Srbija treba da nada, završen citat. Time je zabio nož u leđa sopstvenoj zemlji.

Vuk Jeremić je bez saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije i Vlade Republike Srbije zatražio prebacivanje rešavanje kosovskog problema iz Saveta bezbednosti UN na EU i tako doveo misiju Euleks na Kosovo i Metohiju i time onemogućio stavljanje veta od strane Rusije i Kine u Savetu bezbednosti UN i time, po drugi put, zabio nož u leđa vlastitoj zemlji.

Zoran Živković, bivši predsednik Vlade Republike Srbije, je oktobra 2003. godine na Međunarodnoj konferenciji u Beču rekao, citiram – meni je svejedno i potpuno nebitno čije je Kosovo i Metohija, završen citat.

Boris Tadić u razgovoru sa američkim pomoćnikom državnog sekretara Danijelom Fridom, izjavio je, citiram – nezavisnost Kosova i Metohije ne mora da znači gubitak ako se pod desno odredi u glavama birača, završen citat.

A Sergej Trifunović, u narodu poznat pod nazivom „jedan gram odmah, a dva za poneti“ je 31. januara 2019. godine izjavio, citiram – Kosovo je izgubljeno, Kosovo pripada Albancima, a ne Srbima, završen citat.

Saša Janković je 3. avgusta 2017. godine rekao, citiram – Srbiji je u interesu da Kosovo uđe u Interpol i time prizna nezavisnost Kosova, završen citat. Nenad Čanak je 5. marta 2017. godine kao predsednički kandidat bez stida i bez srama rekao, citiram – spreman sam da priznam nezavisnost Kosova.

Nemački diplomata Gert Arens je u svojoj knjizi „ Diplomatija na rubu“ otkrio nam je kako je Nenad Čanak 13. decembra 1991. godine poslao Lordu Karingtonu na Konferenciji o Jugoslaviji memorandum o Vojvodini u kojem kaže, citiram, da je budućnost Vojvodine da postane konfederalna jedinica Srbije, a ako to Srbija ne prihvati onda će Vojvodina biti nezavisna država, završen citat.

Čedomir Jovanović je 29. septembra 2015. godine izjavio, citiram – država Kosovo je nepovratan čin koji nastavljaju da ignorišu samo neodgovorni političari, završen citat.

Profesor dr Rade Veljanovski, blizak saradnik Sergeja Trifunovića i Dragana Đilasa je 21. aprila 2018. godine izjavio, citiram – da Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i Metohije i obezbedi stolicu u UN, završen citat. A Dragan Đilas je 13. avgusta 2009. godine u razgovoru sa otpremnicom američke ambasade Dženifer Braš rekao, citiram – ja se zalažem za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova, a Milan Rođen je u razgovoru sa Vukom Jeremićem je majku Srbiji i Crnoj Gori, a Vuk mu odgovara – ti Srbiji, a ja Crnoj Gori u p. materinu, a Rođen – nije nego obrnuto, smejući se ludački. Užas, strava, koji su nas ludaci vodili, dobro smo živi i ostali.

Ovo zločinačko udruženje svakodnevnim lažima i podmetanjima satanizuju predsednika republike Vučića i njegovu porodicu i najbliže saradnike u momentu kada on čini nadljudske napore u iznalaženju trajnog, pravednog i kompromisnog rešenja.

Kada se budu ovi iz Saveza za Srbiju, stavili u cipele Aleksandra Vučića i njegove porodice, za koju smo navikli da neopravdano trpi udarce lažima i podmetanjima sa dna kace profesionalnih, deformisani ludaci kao što su ovi iz Saveza za Srbiju, neće moći da dobiju značajnu ulogu na političkoj sceni Srbije, a neki Boga mi, i predavati na fakultetima.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedniče poslaničke grupe SNS, gospodine Martinoviću, obraćam se i vama večeras, jer ste vi u ovim kasnim večernjim satima jedini predsednik poslaničke grupe u ovom visokom domu.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije u znak protesta zbog otkrivanja razbojničke i užasavajuće i po otadžbinu pogubne politike Vuka Jeremića, jednog od članova međunarodne bande lopova i prevaranata, u transkriptu razgovora između savetnika Mila Đukanovića, Milana Roćena i Vuka Jeremića u kojem ova dva gubavca, citiram, jebu majku Srbiji i Crnoj Gori, završen citat, užasnut i šokiran tim saznanjima, odustajem večeras od svoje diskusije. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Arsiću, dame i gospodo narodni poslanici, u skupštinska radna tela i skupštinske odbore biraju se najbolji narodni poslanici poslaničkih grupa, vodeći računa o stručnosti, zainteresovanosti i moralnosti narodnih poslanika, kao što to trebaju biti i mnoge druge profesije. Na primer, profesori univerziteta, a počesto nisu, kao što su ovi pokretači inicijative "105 od pet miliona" sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji su prekjuče poslali otvoreno pismo javnosti, građanima Republike Srbije, u vezi mog govora na Skupštini Republike Srbije, 3. 07. 2019. godine, u kome iznose laži, poluistine i podmetanja, tvrdeći da sam ja na sednici tada rekao za profesorku Dubravku Stojanović da je najveći falsifikator i da sam joj pretio smrću, a Jovi Bakiću da sam rekao - da je najobičniji govnar Bila Klintona a mene da treba hitno uhapsiti.

Poštovani potpredsedniče, pošto se radi o osetljivosti teme, a otvoreno pismo upućeno je građanima Republike Srbije, dozvolite da ja iz stenograma pročitam ono što sam rekao.

Citiram iz stenograma: "Nije gospodin Martinović prozvao Filozofski fakultet u Beogradu, nego pojedine profesore, i to ja vrlo često činim argumentima. Pitam profesora Ševarlića da li on podržava ovaj stav profesorke Dubravke Stojanović, koja je izrekla 17. februara gospodnje 2014. godine, citiram, "Srbija je izgubila 700 hiljada stanovnika u Prvom svetskom ratu a time umanjila broj srpskih žrtava za 400 hiljada". Time se, gospodine Ševarliću, svrstala u red najvećih falsifikatora broja srpskih žrtava u Prvom i Drugom svetskom ratu, uz istoričare i naučnike, akademika Stjepana Razuma, dr Franju Tuđmana i bivšeg predsednika Predsedništva SFRJ Stjepana Mesića i druge. To nije sve, da li gospodine Ševarliću podržavate uvaženu profesorku kada kaže, citiram "Gavrilo Princip je terorist, a ne atentator", završen citat. To gospodine Ševarliću piše samo u austrijskim i nemačkim udžbenicima.

Profesorka Stojanović se zalaže, citiram, "da se Srbija odrekne Kosova i Metohije i Republike Srpske", završen citat. Znate, gospodine Ševarliću po Ustavu i po Krivičnom zakoniku gde bi spomenuta profesorka trebala danas da boravi? U buvari. Znate šta je buvara, u zatvoru, da ne kažem po Kaznenom zakoniku Knjaza Miloša kako bi završila.

Dalje, ako branite te profesore, ona je izjavila i ovo, citiram, "najveći problem Republike Srbije je to što je pobedila u ratovima", završen citat. Znate šta to znači, da je trebalo biti fašistički gubitnik Srbija. Uvažena profesorka, verovatno i vi kada je branite i to ne samo nju, ne zna da je pobednički i oslobodilački, slobodarski duh srpskog naroda sastavni element srpskog nacionalnog identiteta i to je ono što nas je vekovima održalo. "

Da li vi, gospodine Ševarliću, branite prof. Stojanović koja je 19. jula 2018. godine, izjavila, citiram – da su danas na vlasti u Srbiji elite koje su napravile rat, pa u njihovom interesu je da se zaboravi odgovornost? Završen citat. Ona ne zna, a verujem da vi znate da su rat izazvale SAD, EU, Vatikan, u prvom redu i Nemačka. Nema ni jednog istoričara, valjanog, na zapadu koji ovo danas ne tvrdi što ja kažem.

Ne samo to. Da li vi branite gospodina Jovu Bakića, koji je dao master rad studentu, citiram – ulogu „Pink-a“ i „Hepi-ja“ u stvaranju i reprodukovanju kulta vođe i analiza sadržaja gostovanja Aleksandra Vučića u emisijama „Teška reč“ i „Ćirilica“? Završen citat.

Vi ste profesor Univerziteta, da li je ovo mešanje politike, ova tema u nastavi? Koje je dao pomenuti profesor sociološke izvore, a koju literaturu? To je isto kao da sam ja dao svom studentu ovakvu temu – uloga Filozofskog fakulteta u Beogradu u stvaranju i reprodukovanju kulta neznanja, intelektualnog prostakluka i diletantizma i analiza izbora po treći put docenta dr Jove Bakića.

Uvaženi dr, docent po treći put, Bakić izjavio je za predsednika Vučića, citiram, 17. januara 2014. godine – Vučić je izmećar Angele Merkel. Završen citat. Da li to podržavate?

To je isto kao da ja sada kažem – docent dr Bakić Jovo je najobičniji govnar Bila Klintona, Dragana Đilasa i Vuka Jeremića. Šta bi bilo da sam ja to rekao, a nisam rekao?

Zamislite Jovu Bakića kada kaže, 15. januara 2015. godine, citiram – Vučić može povesti na tv duel i Malog i slinavog. Završen citat.

E, ja mu preporučujem da sve ove citate koje večeras govorim, i one koje nemam vremena da izgovorim, uokviri u jednu fasciklu i da svakoga dana se podseti listajući u radnoj sobi na svoje naučno dostignuće – demokratsku i civilizacijsku kulturu.

Još jedan put, svaka čast Filozofskom fakultetu u Beogradu, ali pojedini profesori su zalutali. Završen citat.

Poštovani građani Srbije, to je ono što sam ja rekao. Nisam pretio smrću nikome. Žao mi je što pokretači inicijative „ Sto pet od pet miliona“ podržavaju ovakve profesore u svojim redovima i što su se svrstali u ovakve profesore.

Poštovani građani, vi presudite ko je govorio istinu. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Arsiću, gospodo predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što je za sve prijavljene kandidate koji ispunjavaju propisane uslove za izbor zamenika javnih tužilaca i sudija koji se prvi put biraju sproveden postupak utvrđivanja, kako stručnosti, tako osposobljenosti i dostojnosti. Uglavnom, utvrđeno je da su to veoma dobri predlozi i ja ću, kao i moje kolege narodni poslanici SNS, glasati za ove kandidate.

Poštovani narodni poslanici, bivši režim oličen u DS i drugim njenim agregatskim derivatima, tj. u agregatskom stanju, nisu vodili računa o stručnosti, još manje o osposobljenosti, a najmanje o dostojnosti kandidata za vreme njihovog režima. Da jesu, ne bi izabrali Sonju Brkić za sudiju, koja je uporedno bila i predsednik RIK, iako po zakonu to nije smela biti, zato je nezakonito oštetila budžet Republike Srbije za oko tri miliona dinara i gle čuda, nikada ih nije vratila.

Koliko je to bio ozbiljan režim govori podatak da su za vreme njihovog režima izabrali mrtvog sudiju Ljubišu Ristića iz Požege za sudiju, iako je predsednica VSS Nata Mesarović rekla, citiram – da je razgovarala sa svakim sudijom kandidatom i utvrdila i utrošila 240 časova na razgovore. Završen citat. Samo ne znam kako je mogla razgovarati sa mrtvim sudijom? Toliko o ozbiljnosti i izboru sudija za vreme stranke bivšeg režima. I, desilo se nešto što nije poznato u istoriji sudstva za vreme stranke bivšeg režima. Imali su pomoćnika ministra pravosuđa koji nije završio pravni fakultet. Važno je da se ima mašna, tašna, kravatu, kafana, i takvo je nasledio Ministarstvo pravosuđa gospodin Nikola Selaković.

Dolaskom Nikole Selakovića stanje se nešto popravlja na bolje i popravlja se i sad za vreme ministarke Nele Kuburović. Poštovani narodni poslanici, trebaće mnogo vremena da se stanje u pravosuđu vidno popravi. Ima i danas dela neodgovornih sudija. Ja o tome neću govoriti. O tome je govorio posebno dobro gospodin Marijan Rističević, detaljno o sudiji Majiću.

Sudstvo mora brže da se menja i mi kao narodni poslanici i svaki građanin, a pogotovo sudstvo, kao sastavni element procesa ubrzane modernizacije Republike Srbije, koju sprovodi Vlada Republike Srbije na čelu sa Anom Brnabić, a motor ubrzane modernizacije Republike Srbije naš uvaženi predsednik Aleksandar Vučić.

Šta reći, gospodo narodni poslanici, o našim političkim protivnicima, kojih danas nema ovde nasuprot nas? Nije čudo, jer i pre tzv. napuštanja Skupštine vrlo retko su dolazili u ovaj visoki dom. Njima je ovaj visoki dom bila prolazna stanica.

Dozvolite ipak da kažem nekoliko rečenica o njima, o svakom po jednu rečenicu. I sam nadimak njihov će da kaže i građani će prepoznati ko su ti ljudi. Dragan Đilas, u narodu zvani Điki mafija, sve govori o njemu. Vuk Jeremić, jedan od članova međunarodne bande lopova i prevaranata, a ovo što se prekjuče dogodilo, nemam reči. Janko Veselinović, u narodu zvani Janko stanokradica, ukrao stan Milici Badži iz Obrovca u ulici Braće Kurjakovića broj devet.

Boško Obradović, tzv. vođa Saveza za Srbiju, u narodu zvani kao siledžija. Nekolike rečenice o njemu. Izvršio upad u RIK i napad na članice RIK. Izvršio upad u opštinu Pećince. Izvršio napad na dr Aleksandra Martinovića na administrativnoj sednici odbora. Izvršio upad u kabinet predsednice Narodne skupštine Republike Srbije Maje Gojković. Izvršio upad u policijsku stanicu u Guči. Izvršio napad na novinarku „Pinka“. Pokušaj upada u REM. Tražio streljanje predsednika Republike i predsednice Vlade Republike Srbije i pokušaj upada u predsedništvo Republike Srbije. Šta radi tužilaštvo? Tražio od Vojske da izvrši državni udar. Izvršio upad u RTS testerom i da ne govorim dalje.

Dušan Petrović, zvani u narodu Dule kravoubica, dok je bio ministar poljoprivrede dao da se pokolje 250.000 krava od ukupnog fonda 500.000, koliko je država Srbija imala.

Marinika Tepić, zvana golubica preletačica, uveče legne u jednoj stranci, a ujutru se probudi u drugoj stranci.

Milojko Pantić jedan od lidera Saveza za Srbiju, zvani ludojko, ta moralna gromada, mrtav pijan vozio automobil i izazvao udes na Brankovom mostu, pobegao i vozio u suprotnom pravcu. Uhapšen, naravno, i odveden u stanicu milicije na ispiranje, a za to je optužio znate koga? Koga bi, nego predsednika države Aleksandra Vučića.

Bio sam u pravu na jednoj sednici Skupštine u ovom visokom domu kada sam rekao da ga narod zaista zove ludojko i da je ispičutura. Da je on jedna ispičutura, dokazao je i na Brankovom mostu.

Sergej Trifunović, u narodu zvani Sergej pišoje, izjavio bez stida i bez srama da će, citiram, pišati po grobu Aleksandra Vučića, završen citat. O njemu neću da kažem i da govorim ništa loše. Jedino ću citirati njegovu koleginicu Biljanu Srbljanović. Citiram: „Neoprani, lažljivi Sergej. To vam je vođa, uvek bio podmukli lažov. Uvek mi se ulizivao, bio zlatna medalja u uvlačenju u dupe. Uvek lagao, uvek smrdeo, uvek grabio se za novac, obrok, piće, nikada se nije prao, uvek je varao kolege“, završen citat, 20. januara 2019. godine.

Poštovane dame i gospodo, šta reći o ovim koji tumaraju po ulicama Beograda i drugih gradova?

Dozvolite samo na završetku da citiram uvaženog glumca Nikolu Koju koji je rekao, kao jednog od vođa, lidera Saveza za Srbiju, 4. februara 2019. godine, citiram: „Ako protesti ne uspeju, napuštam ovu zemlju“, završen citat. Uvaženi glumac Nikola Kojo je rekao 10. maja 2019. godine, citiram: „Ljudi polako shvataju da su im protest od početka iz prikrajka vodili cenzus lovci, uz pomoć raznog polusveta, polunovinara i dela studenata koji su im verovali“, završen citat.

Molim uvaženog Nikolu Koju, kao jednog lidera Saveza za Srbiju, da ispuni svoje obećanje, jer je on, kako vidite, priznao, kao što i jeste, da su protesti propadali.

Poštovani narodni poslanici, poštovane dame i gospodo, ja neću ništa da kažem zaista o našim političkim protivnicima, ali oni su vrlo retko navraćali u ovaj visoki dom. To mogu samo oni koji ne vole da rade. To je jedna grupa bila neradnika, džabalebaroša, secikesa, luftiguza i vetrogonja. Narod ih je sa političke scene oduvao, jer oni su uništili našu prošlost, uništili našu budućnost, a da su ostali samo godinu dana još na vlasti uništili bi nam i korene. E, to im vi, poštovani građani Srbije niste dozvolili. Hvala.

Poštovani potpredsedniče gospodine Arsiću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarka, drago mi je što vas vrlo često viđamo u ovom visokom domu od 2012. godine. To govori o vašem predanom radu, kako vas tako i vašeg Ministarstva i ne samo ovog, nego i druga ministarstva u kojima ste bili ministar. Ne treba vas da obeshrabruju pojedine upadice vezano za vaš rad.

Dozvolite da kažem da ću podržati stav Vlade i da Republika Srbija realizuje proces ubrzane modernizacije koji je zacrtan programom Vlade Republike Srbije u kojoj ste vi, gospođo ministarka, bili ministar 2014. godine, a koju je nastavila i ova Vlada u kojoj ste isto jedan od ministara.

Poštovani narodni poslanici, da vas podsetim da taj program Vlade, koji je sačinio tada aktuelni današnji predsednik Republike Srbije, gospodin Vučić, a tada predsednik Vlade, to je zapravo proces ubrzane modernizacije Srbije bez koje mi zaista ne bi imali ni jedan uspeh. On je tada rekao prilikom donošenja programa, citiram, da ćemo desetak godina govoriti o modernizaciji, završen citat.

Ta modernizacija Srbije zasniva se na sedam slova „I“. Ja ću da pokažem to. Prvo slovo „I“ jesu ideje, drugo – inovacije, treće – institucije, četvrto – investicije, peto – infrastruktura, šesto – informacione tehnologije i sedmo – integracije. Bez ovako sveobuhvatne modernizacije Republike Srbije ne bismo danas došli u proces ubrzane modernizacije Srbije.

Gospodo narodni poslanici, nema modernizacije Republike Srbije bez modernizacije cesta i autoputeva.

Gospođo ministarka, možete biti sretni što ste bili ministar u Vladi Republike Srbije koja je samo za tri godine otvorila i izgradila 138 kilometara autoputeva, obnovila 480 kilometara državnih puteva, izgradila 360 lokalnih puteva, rehabilitovala 311 mostova. Kada zbrojimo otvorene i izgrađene autoputeve, obnovljene i izgrađene državne puteve i lokalne puteve, to je tačno 970 kilometara autoputeva.

Zaista, to je uspeh Vlade, to je uspeh motora, modernizacije Republike Srbije, uvaženog našeg predsednika Republike, gospodina Vučića, a i vas gospođo ministarka, kao ministra u Vladi.

Žao mi je što danas nema onih iz Saveza za Srbiju, opozicionih narodnih poslanika, oni tumaraju ulicama Republike Srbije kao putujući cirkuzanti, da ih pitamo da li je istina ovo što iznosimo ili ne, njih zbog toga nema, što ne mogu da se suoče sa istinama koje su planirane i programirane 2014. godine. E zbog toga oni idu.

Danas smo čuli od jednog dela narodnih poslanika da nema narodnih poslanika kojima je žao da se nešto gradi. Ima gospodo, ja ću da vam kažem. Vas sa moje desne strane nema, ali ima onih kojih danas nema, a podsetiću vas. Tako su oni bili protiv izgradnje auto-puteva. Sećate se incidenta, gospodo narodni poslanici, koji su ovi iz Saveza za Srbiju radili na auto-putevima. Bili su protiv izgradnje „Beograda na vodi“, je li tako gospodo narodni poslanici?

Bili su protiv revitalizacije „Železare“ Smederevo. Čak je jedan bivši predsednik Vlade, poznat u narodu pod imenom „poljoprivrednik u pokušaju“, na TV N1 CIA, izneo mišljenje da treba zatvoriti „Železaru“ i radnike poslati kući.

Protiv revitalizacije RTV Bor, protiv izgradnje i rehabilitacije beogradskih ulica i Trga republike, protiv izgradnje tvornica, sećate se da su bili, i zapošljavanja naših radnika, protiv izgradnje aerodroma u Kraljevu, čuli ste ovih dana, protiv revitalizacije aerodroma, izgradnje „Nikola Tesla“, protiv rada, reda i demokratije. Kad kažem demokratije, da im je do demokratije danas bi bili zaista u ovom visokom Domu.

Meni, kao narodnom poslaniku i kao profesoru univerziteta zaista bi bilo drago da su ovde, da sučelimo mišljenja, predloge, pa i kritike jedni drugima, a ne na predlog nekih trećih idu ulicama pojedinih naših gradova, ali čuli ste i nema ih više. Nema ih više osim onih koji 1.500 dinara prime da idu da demonstriraju i nešto njihovi organizatori više.

Kad smo već kod njih, dozvolite da završim sa ovim citatima. Glumac Nikola Kojo, kojega ću često citirati u ovom visokom Domu, izjavio je 4. februara 2019. godine, citiram: „Ako protesti ne uspeju, napuštam ovu zemlju“, završen citat.

Taj isti glumac Kojo, uvaženi, objašnjava zašto su protesti propali. Dakle, on tvrdi da su propali a mi to znamo, citiram: „Ljudi polako shvataju da su im protest od početka, iz prikrajka, vodili cenzus-lovci, uz pomoć raznog polusveta, polunovinara i dela studenata koji su im verovali“, završen citat.

Ja molim uvaženog gospodina glumca Koju, kao ozbiljnog čoveka i ozbiljnog glumca, da napusti ovu zemlju jer je obećao, kako bi mi poslanici zaista u njega verovali kao čestitog čoveka.

Poštovani narodni poslanici, izgradnja, završiću sa još jednim citatom, auto-puteva i cesta jeste patriotski čin. Kad neko kaže zaista jedan deo i narodnih poslanika nemaju patriotsko osećanje, da imaju ne bi kršili Ustav i zalagali se rasturanje naše zemlje. Citiraću Nenada Čanka, zvanog „gicoje“, 24.06.2019. godine, zamisliste ponovo kaže, citiram: „Kosovo nije Srbija nego, prostor na kome žive neki ljudi koji imaju zaokruženu državnu celinu“, završen citat.

Taj isti Nenad Čanak, u narodnu zvani „gicoje“ je 5.03.2017. godine je još tada kao predsednički kandidat rekao, citiram: „Spreman sam da priznam nezavisnost Kosova“, završen citat.

Meni je žao što nema naših političkih protivnika iz DOS-a, da im citiram, od Tadića, njih 16, citate koji su se zalagali za rasturanje naše zemlje. Oni nemaju prst obraza da dođu u ovaj visoki Dom. Stide se sami sebe i ogledala ujutru kad ustanu pa pogledaju u ogledalo i vide svoju sliku.

Hvala lepo, gospodo narodni poslanici.

Uvaženi potpredsedniče, veoma je bitna komunalna milicija, kao što su kolege i rekle. Međutim, mi u proteklom periodu smo imali određenih problema na nivou grada, kada su razne mafije bile u pitanju. Među njima jeste bila i jedna komunalna mafija, poznata pod nazivom tzv. đubretarska mafija, koja je jedna od prvih koja se našla na udaru posle sloma bivšeg režima. Sumnja se da je đubretarska mafija u vreme vlasti DS, odnosno dok je gradonačelnik bio Dragan Đilas, u narodu znani kao Điki mafija, oštetila građane Srbije, u prvom redu građane Beograda za 310 miliona dinara i bila je osuđena na 73 godine zatvora, međutim Apelacioni sud je to oslobodio, iako je sudski proces trajao desetak godina.

Sumnja se da je đubretarska mafija bila povezana sa tadašnjim gradonačelnikom Draganom Đilasom, poznatim pod nazivom Điki mafija i Đilasovim političko-finansijskim mafijašenjem.

Međutim, ono što je bitno jeste da i novinari trebaju objektivno izveštavati kada mi donosimo zakone u ovom visokom domu, pa i Zakon o narodnoj policiji. Ja nemam osećaja da to novinari rade, pogotovo novinari sa „N1“ CIA.

Tako izvesna novinarka Jovana Gligorijević, između ostalog, kaže: „Neki Atlagić psuje svoje političke protivnike tako što mekeće u Narodnoj skupštini“.

U prvom redu, ja nisam neki, neki Atlagić, a nisam ni ovca, ni koza da mekećem. Ono što radim jeste da vrlo argumentovano iznosim kritike na račun svojih političkih protivnika, nekad uspešno, nekad neuspešno. Istina jeste da, na primer, kad moj kolega Vlada Orlić kaže, citiram sada, da je Dragan Đilas, ja dodajem „Điki Mafija“, 2011. godine oštetio državno preduzeće „Telekom Srbija“ prodajom četiri kablovska kanala za 7,7 miliona evra, a onda ja učinim „Au“. Au je normalni oblik parlamentarnog rada, i u ovom parlamentu, i evropskom, svetskim, itd.

Znate vi ko je ta Jovana? Evo, samo jednu rečenicu. Radi se o novinarki koja radi za jedan hrvatski portal.

Citiram Ratka Dmitrovića – Jovana Gligorijević piše za jedan hrvatski portal kojeg finansira Ministarstvo kulture Hrvatske, a ministar tog ministarstva je ustaša Hasanbegović, završen citat. Dmitrović dodaje: „Jovana počinje jedan tekst – Današnja Srbija je horor“, to je muzika za Hasanbegovića“, završen citat. Upravo tako moj je komentar. Hvala lepo.

Uvaženi potpredsedniče, naravno da ću podržati stav Vlade i obrazloženje. Ono što je najvažnije….

(Narodni poslanik, Vjerica Radeta, dobacuje.)

Molim ove neartikulisane da umirite, jer oni dok su govorili ja nisam.

Ne, nema šanse da me mogu dekoncentrisati.
Naravno da ću podržati obrazloženje Vlade i ono što je najvažnije za ovaj, gospodine ministre, zakon, jeste da se donekle promenom mesta i uloge komunalnog milicionera na neki način osigurava čistije i bezbednije okruženje naših građana. To je najvažnije, a onda o pojedinostima možemo govoriti.
Ono o čemu sam ja šokiran, gospodine potpredsedniče, to je izjava gospodina prof. Ševarlića, radi javnosti intelektualne i naših građana dozvolite da obrazložim. Nije gospodin Martinović prozvao Filozofski fakultet u Beogradu, nego pojedine profesore, i to ja vrlo često činim argumentima.
Pitam prof. Ševarlića, da li on podržava ovaj stav prof. Dubravke Stojanović koja je izrekla, 17. februara gospodnje 2014. godine, citiram: „Srbija je izgubila 700 hiljada stanovnika u Prvom svetskom ratu, a time umanjila broj srpskih žrtava za 400 hiljada“. Time se, gospodine Ševarliću, svrstala u red najvećih falsifikatora broja srpskih žrtava u Prvom i Drugom svetskom ratu uz istoričare i naučnike, akademika Stjepana Razuma, dr Franju Tuđmana i bivšeg predsednika Predsedništva SFRJ Stjepana Mesića i druge.
To nije sve, uvažena profesorka protivi se, a verujem i gospodin Ševarlić kada brani, podizanju spomenika srpskim herojima Milanu Tepiću i Gavrilu Principu. To nije sve, da li gospodine Ševarliću, podržavate uvaženu profesorku kada kaže, citiram: „Gavrilo Princip je terorist:“, završen citat, a ne atentator? To, gospodine Ševraliću, piše samo austrijskim i nemačkim udžbenicima.
Profesorka Stojanović se zalaže da se, citiram: „Srbija odrekne Kosova i Metohije i Republike Srpske“, završen citat. Znate, gospodine Ševraliću, po Ustavu i po Krivičnom zakoniku gde bi spomenuta profesorka trebala da danas boravi? U buvari. Znate šta je buvara? U zatvoru. Da ne kažem, po Kaznenom zakoniku Knjaza Miloša, kako bi završila.
Dalje, ako branite te profesore, ona je izjavila i ovo, citiram: „Najveći problem Republike Srbije je što je pobedila u ratovima“, završen citat. Znate šta to znači? Da je trebalo biti fašistički gubitnik Srbija.
Uvažena profesorka, a verovatno i vi kada je branite i to ne samo nju, ne zna da je pobednički i oslobodilački, slobodarski duh srpskog naroda sastavni element srpskog nacionalnog identiteta i to je ono što nas je vekovima održalo. Da li vi gospodine Ševarliću branite prof. Stojanović, koja je 19. jula 2018. godine izjavila, citiram: „Da su danas na vlasti u Srbiji elite koje su napravile rat, pa u njihovom interesu je da se zaboravi odgovornost“, završen citat. Ona ne zna, a ja verujem da vi znate da su rat izazvale SAD, EU i Vatikan, u prvom redu i Nemačka. Nema niti jednog istoričara valjanog na zapadu koji ovo danas ne tvrdi što ja kažem.
Ne samo to, da li vi branite i gospodina Jovu Bakića koji je docent na Filozofskom fakultetu, ali mislim, voleo bih da se izjasnite kada o tome govorite, da li ga branite kada on, Jovo Bakić, uvaženi docent na Filozofskom fakultetu izjavi, odnosno da je dao master rad studentu, citiram: „Uloga Pinka i Hepija u stvaranju i reprodukovanju kulta vođe i analiza sadržaja gostovanja Aleksandra Vučića u emisijama „Teška reč“ i „Ćirilica“.“, završen citat. Vi ste profesor univerziteta, da li je ovo mešanje politike ova tema u nastavu, koje je dao pomenuti profesor sociološke izvore, koju literaturu? To je isto kao da sam ja dao svom studentu, šta bi bilo? Bilo bi jako čudno i ovako što sam citirao šta je pomenuti docent rekao, doživeo sam salvu udaraca na društvenim mrežama.
Šta bi bilo da sam ja dao ovakvu temu – uloga Filozofskog fakulteta u Beogradu u stvaranju i reprodukovanju kulta neznanja, intelektualnog prostakluka i diletantizma i analiza izbora po treći put docenta dr Jove Bakića za docenta? Uvaženi dr docent po treći put Bakić je izjavio za predsednika Vučića, citiram, 17. januara 2014. godine: „Vučić je izmećar Angele Merkel“. Je li to podržavate? To je isto kao da ja sada kažem – docent dr Jovo Bakić je najobičniji govnar Bila Klintona, Dragana Đilasa i Vuka Jeremića. Šta bi bilo da sam ja to rekao, a nisam rekao?
Sada, poštovane dame i gospodo, meni je žao što jedan deo vas podržava ovakve profesore. Mi nismo rekli za profesore ugledne i časne na Filozofskom fakultetu, nećete reći da je lik Dubravke Stojanović i Jove Bakića lik jednog akademika Milana Budimira koji je bio profesor na tom fakultetu ili Radovana Samardžića, uglednog našeg istoričara, velikog srpskog patriote na tom fakultetu.
Dakle, mi delimo o tom delu. Ja samo ukazujem da pomenuti profesori ne zaslužuju zapravo ne da budu profesori samo, nego da padaju pod krivičnom okruženju. Zamislite Jovo Bakić kad kaže: „Vučić može povesti na TV duel i malog i slinavog“, završen citat, 15. januara 2015. godine. E, ja mu preporučujem da sve ove citate koje večeras govorim i one koje nemam vremena da izgovorim uokviri u jednu fasciklu i da svakog dana se podseti listajući u radnoj sobi svoje naučno dostignuće, demokratsku i civilizacijsku kulturu.
Još jedanput, svaka čast Filozofskom fakultetu u Beogradu, ali pojedini profesori su zalutali. I oni su rekli za mene da sam ja jedan od tvoraca, neimenovana neka grupa, zakona o visokom obrazovanju. Jesam onoliko koliko i vi gospodine Ševarliću i svaki narodni poslanik. Ali da jesam, svi oni profesori, docenti zapravo, koji imaju više od jednog mandata ne bi se nalazili na Filozofskom fakultetu u Beogradu, nego neki drugi profesori, docenti koji su vredniji, marljiviji, pošteniji, patriotskiji itd.
Vršili su pritisak na predsednika Komisije za visoko obrazovanje da može docent da stavi u pravilnik biti više puta, pa maltene doživotno, kao i uvaženi poslanik naš Žarko Korać, koga nikad nema u ovom visokom domu, prima platu, a izjavljuje, citiram, da je Aleksandar Vučić diktator i da je patrijarh Irinej diktator i da je išao Asadu, odnosno patrijarhu njegovom tamo, a ne smeta mu diktator Milo Đukanović, na njegov univerzitet ide svakih 15 dana i debelu lovu diže. E, protiv takvih smo mi profesora.
Dakle, ne bi bio doživotni docent, već bi bio samo onako kao što zakon kaže, a doneli bi pravilnik da docent može biti jednom, to znači ko ne ispuni uslove ne može dalje da bude docent, već bi došli vredniji, časniji i pošteniji. Dakle, zato se zakon zalaže, a to je i u duhu evropskih, ako hoćete i svetskih zbivanja. Hvala.

Poštovani potpredsedniče, drago mi je što je Vlada prihvatila ovaj predlog. Dakle, originalnost, kao što kolega reče, i autentičnost naučnog rada su i te kako bitne, jedni od najvažnijih, hajde da tako kažemo, principa.

Nažalost, neki naši profesori danas se ne drže originalnosti i čestitosti, autentičnosti, ni akademske čestitosti. Jedan od njih jeste i prof. dr Rade Veljanovski, profesor koji ovih dana šeta po ulicama, psuje narodne poslanike, psuje predsednika Republike i Vladu. Neki sumnjaju u njegovu akademsku čestitost jer je propustio kao mentor jednom doktorantu da je plagirao, zapravo plagijat, i to, gle čuda, iz njegove knjige, čuli ste za to, zato su zasedali i organi Univerziteta.

Kad sam već kod ovog našeg kolege, dozvolite da kažem da naučni radnici u prvom redu moraju biti patriote, moraju da vole, trebalo bi bar da vole svoju zemlju, to je jedan od osnovnih postulata svakog čoveka. Nažalost, mi jedan deo profesora univerziteta imamo koji nisu patriotski nastrojeni i nemaju patriotski osećaj, među njima je upravo spomenuti kolega prof. dr Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Taj vrli profesor je 21. aprila gospodnje 2018. godine izjavio, citiram: „Srbija treba da prizna Kosovo i Metohiju, obezbedi mu stolicu u Ujedinjenim nacijama“, završen citat. Ta moralna gromada prof. dr Rade Veljanovski nije samo omalovažavao svoju zemlju time i kršio Ustav, SNS i predsednika Vučića, već i svog stranačkog kolegu Sergeja Trifunovića, u narodu zvanog i znanog pod nadimkom „pišoje“, on je za Trifunovića rekao 29. januara gospodnje 2019. godine da je nesposoban da vodi bilo kakvu stranku, citiram: „Daleko, daleko je taj čovek“, za Trifunovića kaže, „koji može da vodi neku ozbiljnu političku organizaciju“, završen citat, a bio je zajedno u predsedništvu sa njim.

Eto, drago mi je što je Vlada prihvatila ovaj amandman. Hvala.