Zahvaljujem.

Poštovana gospođo Brnabić, prvi potpredsedniče Vlade Srbije, gospodine Mali, uvaženi ministri u Vladi sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, uvaženi građani Srbije, i ako sam u protekloj sednici bio na sva četiri javna slušanja o Predlogu zakona o Pravosudnoj akademiji, Predloga nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, ja ću se posvetiti Prvoj tački dnevnog reda, a pre toga da kažem da su i gospodin Mrdić koji je bio moderator i gospodin kolega Petrašinović koji je predlagač, a posebno ministar Vujić koji je tumačio i odgovarao na pitanja, tumačio odredbe i odgovori bili sjajni, još sam ja tamo tada rekao da ministar Vujić i kolega Petrašinović imaju neke ugrađene biološke mehanizme koji daju jedan isti tempo i prijatno ih je bilo slušati.

Neupitno je da je od 59 tačaka dnevnog reda ove vanredne sednice Skupštine Srbije najvažniji rebalans budžeta, Republika Srbija ovim predlogom rebalansa budžeta ne sumnjivo potvrđuje da je socijalno odgovorna država. Najavljeno je povećanje plata i penzija, a pre toga dodatna podrška od gotovo milijardu evra za penzionere, borce, kao i za socijalna davanja.

Za PUPS, Partija socijalne pravde, to je posebno značajno jer su ka tome usmereni i naši osnovni vrednosni stavovi i programski ciljevi. Posebno pozitivno je to što Predlogom rebalansa budžeta predviđeno gotovo trideset milijardi dinara više za zdravstvo.

Taj novac, kao što vam je poznato namenjen je za retke bolesti, inovativne lekove i nastavak velikih projekata kao što je „Tiršova 2“. Novac će biti uložen u kapitalne projekte, od Moravskog koridora, Dunavske magistrale, „Smajli“, EXPO i početak radova na putevima „Vožd Karađorđe“. Ovaj istorijski 7,3% budžeta što je usmereno u poljoprivredu zaista pozdravljamo.

Današnja parlamentarna rasprava rebalansa budžeta i finansijskim davanjima građanima Srbije posebno je značajno za PUPS, Partiju ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije i smatramo da su sve izmene u budžetu u okviru rebalansa budžeta 2026. godine, racionalne.

Što se tiče davanja svim građanima Srbije, posebno penzionerima i socijalno ugroženima, taj potez Vlade Republike Srbije potvrđuje da je najzad došlo do pravednije raspodele narodnih para. Upravo se za takve socijalne mere PUPS zalaže godinama.

30/1 TĐ/CG 16.00 – 16.10

Kao partija socijalne pravde, PUPS izražava zadovoljstvo predloženim davanjima i konstatuje da Srbija na najbolji način daje uverljive dokaze da postaje socijalno pravedna država. I kako je na otvaranju „Olimpijade trećeg doba“, u subotu 22. avgusta, u Nišu istakao predsednik PUPS-a, Milan Krkobabić, briga za penzionere nije usputna, briga za penzionere je imperativ države Srbije, naravno. Generacije koje su sve stvorile, kojima sve dugujemo to zaslužuju. Država Srbija i njen predsednik Aleksandar Vučić, za koga je i PUPS glasao dva puta, dokazuju da počinje da se u praksi sprovodi vrednosni stav tri P – penzije prate plate. Verujemo da će taj ekonomski princip i ubuduće da se sprovodi u praksi, u svakodnevnom životu.

Ukupna vrednost svih najavljenih pomoći države građanima Srbije, kao što rekoh, iznosiće 980,6 miliona evra. Novac će biti isplaćen u septembru ove 2026. godine, a finansijski pokazatelji pokazuju da je tako nešto moguće, jer stopa rasta u drugom kvartalu je bila 3,6%, što je jedna od najvećih u Evropi; inflacija u julu je smanjena na 1,9%; stopa nezaposlenosti iznosi 8,9%; dok je npr. pre 12 ili 13 godina bila 25,9% – duplo više. Uz sve to, na računu Srbija ima oko 600 milijardi dinara, devizne rezerve su veće od 30 milijardi uz rekordne rezerve zlata. Čini mi se da je pomenuto 50 tona.

Posebno je značajna novčana pomoć svim penzionerima Republike Srbije najavljena za 14. septembar u iznosu od 20.000 do 35.000 dinara u zavisnosti od visine njihove penzije, i to bez ikakve prijave. Značajna pomoć stiže i građanima Srbije koji primaju novčanu socijalnu pomoć, dečiji i borački dodatak, kao i borcima. Svim građanima Srbije će biti, kao što ste čuli, isplaćena jednokratna finansijska pomoć od 6.000 dinara od 22. do 25. septembra. Bitno je da od 1. januara 2027. godine minimalna zarada u Srbiji prvi put u istoriji iznosi 600 evra, što je povećanje za 9,2%.

Značajno je i najavljeno povećanje plata i penzija, a podsećamo da je nominalni rast penzija od 2020. do 2026. godine 117,1%, a realan rast penzija, uvažavajući inflaciju, iznosi 45,3%. Toliko je realno porasla penzija od 2020. do ove 2026. godine.

PUPS nije partija saopštenja, dopisivanja praznih verbalnih debata; PUPS je partija konkretnih predloga čiji je cilj poboljšanje socijalno-ekonomskog položaja svih građana Republike i onih koji žive od minulog i onih čiji je izvor egzistencije tekući rad. Posebno smo posvećeni položaju i dubini džepa penzionera, jer oni su ne samo najpedantnije platiše svih računa već pomažu džeparac i ukućana, posebno svojih unuka. Vrednosni stav – penzije prate plate, koji je sada postao praksa, i posebna davanja penzionerima s najmanjim primanjima, to je 13. penzija, nešto su za šta se PUPS i predsednik PUPS-a Milan Krkobabić godinama zalažu. To je bio osnov politike naše poslaničke grupe PUPS – solidarnost i pravde u ovom parlamentu.

Mi smo tražili zvanične odgovore i objašnjenja šta će biti s tim našim predlozima. Stigao je odgovor. Praktičan i izuzetno efikasan za bolji standard penzionera, posebno onih sa najnižim penzijama. Oni stalno zaostaju, kada god dođe do redovnog povećanja penzija, i zato ova mera ima posebnu težinu. Kako su ostvarene dve krupne inicijative PUPS-a tri P – penzije prate plate i 13. penzija, tako s razlogom očekujemo da će u praksi biti izdvojen novac i da će zaživeti predlog PUPS-a i liberalna političke partije o uvođenju socijalne garantovane penzije, ne manje od 150 evra za sve starije od 65 godina koji nemaju i neće imati penziju, jer nemaju 15 godina staža osiguranja. Ta penzija postoji u oko 100 zemalja na svetu i u nekim zemljama našeg uzleta jer je reč o ženama, pogotovo onih na selu, koje su celog života bile stubovi porodica, podizale decu, koje danas treba da odluče hoće li one imati svoj dinar za dostojanstveni život.

30/2 TĐ/CG

Budžet Ministarstva za brigu o selu je ostao isti. U ime Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, čiji sam volonterski sekretar, posebno zahvaljujem predsedniku Republike Aleksandru Vučiću na razumevanju i velikoj i iskrenoj podršci preporoda sela Srbije od samog početka od osnivanja Nacionalnog tima za preporod sela Srbije 2019. godine. Dosada su u potpunosti realizovani sledeći programi: Miholjski susreti selu u iznosu o 65 miliona dinara. Ove godine manifestacija se održava u selima 120 opština i gradova širom Srbije, uz učešće takmičara iz 1.750 sela. Dosada je milion i 200 učesnika i posetilaca bilo na Miholjskim susretima selo 2021. godine.

Podrška razvoju dobrovoljnih vatrogasnih društava u iznosu od skoro 79 miliona dinara. Ministar Krkobabić je pokrenuo pravu inicijativu u pravom ali, nažalost, u nemilom trenutku. O tome svedoče požari ove 2026. godine. Nadamo se i verujemo da će sledeće godine, i ubuduće, sredstva za podršku dobrovoljnim vatrogasnim društvima biti veća i da će, kako ministar Krkobabić predlaže, svako veće selo imati svoje dobrovoljno vatrogasno društvo. Trenutno ih ima 354, a pripadnika 3.304. To su oni humani ljudi koji, kao vaš najbolji komšija, daleko bilo, kad se nekom zapali kuća i gori njiva, žito itd., prvi pritekne u pomoć, jer su oni najbliži u vašem ili susednom selu.

Ove godine sredstva za dobrovoljna vatrogasna društva dobilo je 25 jedinica lokalne samouprave. Oni su konkurisali i podržali 37 društava, a od tih 37 biće pomognuto i pet koji su u osnivanju, što predstavlja posebnu pomoć za njih. Dodeljeno je 78,3 miliona dinara, a najveći procenat sredstava namenjen je za građevinske radove 45% i za opremu – više od 40%.

Za podršku razvoju privrednih aktivnosti u seoskim sredinama ove godine dodeljeno je 40 miliona dinara, ugovori sa 13 jedinica lokalnih samouprava su potpisani u Palati Srbija 14. avgusta. Od tog datuma opštine i gradovi imaju rok od mesec dana da raspišu konkurs na svojoj teritoriji. Broj krajnjih korisnika, a svaki zanatlija, preduzetnik može da dobije maksimalno do milion i 200 hiljada dinara, kreće se od 39 do maksimalnih 90 do 100, koliko je bilo protekle godine.

Program podrške kupovini seoskih kuća sa okućnicom realizuje se neprekidno. Opredeljeno je 750 miliona dinara. Velika je zainteresovanost. Stiže veliki broj prijava svakodnevno. Dosada su dodeljene 4.732 kuće, a krov nad glavom od Ministarstva za brigu o selu, u ime države Srbije, dobilo je sedamnaest i po hiljada žena, muškaraca i dece. Uskoro se očekuje dodela još 112 kuća. Interesovanje je toliko u svim krajevima Srbije da bi bilo veoma pozitivno i očekivano da se nastavi priliv tih sredstava, jer naseljavanjem tih praznih seoskih kuća postižemo tri strateška cilja – ekonomski, demografski ili populacioni i vojno-bezbednosni. U sela dolaze ili u selima ostaju radnosposobni ljudi koji su mlađi od 30 godina. Demografski sela se odjednom podmlađuju i bezbednosni aspekt – ne smemo da dopustimo da nam i jedan deo zemlje ostane prazan, pogotovo pogranični i brdsko-planinski. Uostalom, daleko bilo, kada su i požari, ako su sela prazna, nema ko da javi da tamo nešto gori.

Čekaju na realizaciju sledeći programi: Program obnove seoskih domova kulture, što je za seosko stanovništvo veoma značajno; Program podrške kupovine minibuseva za realizaciju prevoza seoskog stanovništva, dosada je kupljeno 78 minibuseva.

I na kraju, rezime bi glasio, a pre toga da kažem da je budžet Ministarstva za brigu o selu 1.244.906.000 dinara. Dakle, rezime bi glasio, preporod sela budi optimizam i nadu mnogim mladima, čak i fakultetski obrazovanim ljudima. Nastavlja se podizanje kvaliteta života u selima Srbija koja su zapostavljena čitavih 70 godina, ali podsetimo – to je posao za više vlada i više ministara. Penzioneri, poljoprivrednici

30/3 TĐ/CG

i svi građani Srbije imaju čemu da se nadaju, posebno penzioneri, a među oni sa najmanjim primanjima. PUPS nastavlja svoju devetnaestogodišnju borbu za bolji standard najstarijih, ali i najodgovornijih naših građana – penzionera, i svih drugih, naravno. Živela Srbija.

Zahvaljujem.

Poštovana gospođo Brnabić, premijeru Macut, potpredsednici Vlade, uvažene ministarke i ministri, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega uvaženi i poštovani građani Srbije.

Rad Vlade Srbije premijera Đura Macuta analiziramo mi u PUPS-u naravno i vrednujemo kao rad Vlade kontinuiteta. Na početku, jasno da kažem stav PUPS, Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, mi podržavamo rad ove Vlade.

Dakle, posle ovog vanrednog zasedanja očigledno nećemo slušati pesmu „pada Vlada“ bar kada je u pitanju ova Vlada. Podržavam ovu Vladu Srbije pre svega jer su plate i penzije redovne i sigurne i stalno rastu. Ostvaren je osnovni vrednosni stav PUPS-a 3P – penzije prate plate.

Najavljena je svojevrsna 13 penzija za penzionere sa najmanjim primanjima čime će se ublažiti razlika između najnižih i najviših iznosa penzija, zašta se godinama zalaže PUPS.

Očekujemo i nadamo se da će Vlada uvažiti inicijativu PUPS-a za uvoženje socijalne garantovane penzije za sve starije od 65 godina koji nemaju i neće imati penziju i to ne u iznosu manjem od 150 evra.

Ova aktuelna Vlada Republike Srbije će zajedno sa prethodnim vladama gospođe Ane Brnabić od 2020. do 2024. godine, ući u istoriju Srbije i u istoriju njenih sela.

Pored toga što je očuvana politička stabilnost i na delu je ekonomsko jačanje Srbije, ovu Vladu ćemo pamtiti po veoma odgovornoj politici prema selima Srbije.

22/2 JD/CG

U najpozitivnijem smislu reči nastavila je da osmišljava i realizuje programe namenjene stanovnicima sela širom Srbije bez razlike da li je reč o Srbima, Mađarima, Rumunima, Slovacima, Hrvatima, Bošnjacima, Makedoncima itd. Ova Vlada je nastavila preporod sela započet 2020. godine.

Zašto je selo važno‌? Na selu živi oko 40% stanovništva Srbije, selo proizvodi hranu i bitno utiče na prehrambenu suverenost zemlje, sa sela crpimo važne sirovine, ali ono najvažnije selo je celom našem društvu, pogotovo u gradovima dalo i dalje daje umne ljude, visokostručne kadrove koji su preduslov tehnološkog i svakog drugog napretka.

Svi znamo da su čitavih 70 godina sela u Srbiji zapostavljanja, uništavana, ne volim strane reči pa ne kažem da su devastirana. Neko je juče rekao da je u ovim klupama sedeo jedini naš nobelovac, pisac i diplomata veliki Ivo Andrić. Evo kako je Andrić video i opisivao seljake.

Čitam iz knjige Andrić „Priče o selu“. U svim prilikama i vremenima junaci Andrićevih priča u selu umeju da budu mudri, lukavi i dovitljivi, hrabri, pravdoljubivi i ponositi, vredni, borbeni i uporni, ponekad skloni zanosima, tvrdoglavi, brzopleti i kratkovidi, ali najviše čvrsto vezani za surovu ali lepu zemlju koja ih hrani i za podneblje ovo što je veoma bitno gde traju generacije njihovih saplemenika.

Država Srbija je pokazala veliko poštovanje prema tim ljudima koji žive i rade u selima Srbije, time što je 2020. godine osnovala Ministarstvo za brigu o selu i to prvi put u istoriji Srbije. Prvi ministar za selo je aktuelni ministar Milan Krkobabić. Ova Vlada Republike Srbije je kao i prethodna nesmanjenim tempom posvećena podizanja standarda u selima Srbije. Strateški cilj je da uslove života na selu približi i gde god to može izjednači sa gradskim standardom, da meštani sela Srbije ne budu građani drugog reda.

Da li se celovito stanje u selima decenijama zapostavljanim može promeniti preko noći? Za samo nekoliko godina teško bi bilo. Bilo bi nekorektno očekivati tako nešto, ali prvi koraci su načinjeni u skladu sa raspoloživim sredstvima i čine se novi svakodnevno. Preporod sela Srbije je posao za više vlada i više ministara. Otvoreni smo za kritike i sugestije ali samo one koje u svom sadržaju imaju i konkretan predlog, dakle ne za kriticizam.

Programi preporoda sela Srbije koje snažno podržava i ova aktuelna Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić su nadpartijske od državnog, nacionalnog interesa. Prema dosadašnjim iskustvima nemaju opoziciju. Naprotiv, imali smo priliku da vidimo da su neke opozicione stranke podnele amandmane kojima predlažu veća sredstva za razvoj sela.

Bilo bi nekorektno da govorimo o preporodu sela Srbije, o ekonomskom jačanju seljaka, a da ne pomenemo program oživljavanja zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“, pomognut je tehnološki razvoj 207 zadruga širom Srbije, od toga četiri na teritoriji Kosova i Metohije, naše južne pokrajine. Kao pozitivna posledica tog programa u Srbiji je osnovano novih 1.100 zadruga, dok se pre toga gasilo 100 godišnje.

I ova aktuelna Vlada Republike Srbije je nastavila najpopularniji program, a reč je o naseljavanju praznih seoskih kuća sa okućnicom. Taj program ima ogroman strateški značaj za Republiku Srbiju. Da nam se ne dogodi „usud puste zemlje“, kako ističe ministar Krkobabić, prema naseljavanju, program „naseljavanje praznih kuća sa okućnicama“ ekonomski je značaj jer na selo dolaze radno sposobni ljudi ili ostaju, demografski jer podmlađujemo selo, a i natalitet u selima je veći. Najzad, vojno bezbednosni, da ne ostanu prazni, bez građana Srbije pogranična i brdsko-planinska područja.

22/3 JD/CG

Do sada je dodeljeno više od 4.300 kuća, a krov nad glavom dobilo je blizu 18.000 žena, muškaraca i dece. Oni punoletni, novi stanari, mlađi su od trideset godina, a trećina se iz grada preselila da živi i radi na selo.

Tom programu je posvećena i emisija „Novi početak“, koji se emituje petkom od 21.00 časova, na „Prvom“ programu Javnog servisa.

Ova Vlada neće pasti zbog toga što program ima ministarstva za brigu o selu, obezbeđuje besplatan prevoz seoskog stanovništva. Do sada je dodeljeno 78 mini-buseva, od toga četiri u srpskim opštinama na Kosovu i Metohiji.

Četrdeset dve opštine od 78 pripada četvrtoj grupi razvijenosti i devastiranih područja, a 34 opštine do sada nisu imale ni jedan vid organizovanog prevoza za ta mesta.

Evo, da čujete gde, pošto ovo nije virtuelna stvar. Možete da proverite u opštinama gde je to dozvoljeno, da čujete gde je Srbija dodelila mini-buseve, a u opštini su obezbedili vozači gorivo. Neću čitati svih 78, samo nekih od ovih opština, Kuršumlija, Bosilegrad, Trgovište, Dimitrovgrad, Crna Trava, Gadžin Han, Lebane, Babišnica, Rekovac, Aleksandrovac, Bela Palanka, Užice, Vladičin Han, Mionica, Boljevac, Ljubovija, Kučevo, Koceljeva, Medveđe, Prijepolje, Tutin, Surdulica, Nova Varoš, Sjenica, Aleksinac, Žagubica, Mali Zvornik, Merošina, Trstenik, Gnjilane, Kosovska Kamenica, Zubin Potok, Orahovac i tako dalje.

23/1 TĐ/LjL 13.40–13.50

To nije sve. Postoji program podrške privrednim aktivnostima. Do sada su novac za tehnološko unapređenje svog posla u selima Srbije, a uglavnom je reč o zanatlijama, dobilo blizu 100 privrednika. Uskoro će biti dodeljena nova sredstva zanatlijama u selima Srbije za 2026. godinu.

Ministarstvo za brigu o selu je u ime Vlade i države Srbije renoviralo 42 doma kulture. Prošle nedelje je ministar Milan Krkobabić otvorio renovirani Dom kulture u selu Brzan, opština Batočina i uskoro tamo očekuju prvu pozorišnu predstavu.

"Miholjski susreti sela", prva manifestacija koja na najbolji način promoviše zavičajnu tradiciju sela Srbije, ove godine održava se po šesti put. Održaće se u 125 jedinica lokalnih samouprava, uz učešće 1.750 sela i oko 200 hiljada učesnika i posetilaca. Građani Srbije mogu da vide i čuju zdravičare i besednike, guslare, etno pevačke grupe, izvorne pesme, igre, izložbe starih zanata, izbor harambaše, domaće radinosti, narodne nošnje, predenje vune, tkanje, degustaciju tradicionalnih jela, pite i kolača, svadbarsku pogaču i da pokoljenja ne zaborave naše čuvene igre "Trule kobile", "Između dve vatre" i još mnogo zanimljivih sportskih disciplina koje utiču na opštu kulturu i podižu adrenalin.

"Miholjski susreti sela" sa svojim dosadašnjih milion i 200 hiljada posetilaca i učesnika predstavljaju ogromno duhovno nematerijalno bogatstvo Srbije i imaju veliki etnografski, etnički, sociološki, kulturološki ali i pedagoški značaj. U tom smislu, "Miholjski susreti sela" simbolički neodoljivo podsećaju na EKSPO u selima Srbije. I kako nedavno reče ministar Krkobabić, "Miholjski susreti sela" ponovo ujedinjuju Srbiju.

Pri kraju, da ne propustim delo ove Vlade i najnoviji program pomoći dobrovoljnim vatrogasnim društvima, koji predstavljaju najhumaniji vid pomoći građanima Srbije u selima i gradovima, u požarima, poplavama i drugim elementarnim nepogodama.

Svoje potpise na ugovore o dodeli bespovratnih sredstava već u petak, 31. jula ove godine, staviće ministar unutrašnjih poslova gospodin Ivica Dačić i ministar za brigu o selu Milan Krkobabić.

Na kraju, poruka najvećeg živog dečijeg pesnika Srbije, koji i sam potiče sa sela, iz Ljubiša, Ljubivoja Ršumovića – Dok je sela i seljaka, Srbija će biti jaka. A moja poruka glasi – Živela Srbija!.

Poštovana gospođo Brnabić, uvaženi ministri i saradnici ministara, dame i gospodo narodni poslanici i pre svega građani Republike Srbije, već sam čuo da su neke kolege današnju sednicu nazvali – letnjom. Ako je to sinonim za nešto opušteno, neobavezno i zabavno, kao u čuvenoj TV seriji „Dugo toplo leto“, nimalo ne delim njihovo mišljenje.

Mi u PUPS-u, Partiji ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, današnje Osmo vanredno zasedanje u Četrnaestom sazivu Skupštine Srbije procenjujemo kao veoma važno jer je pred nama nekoliko predloga zakona izuzetno važnih za bezbednost građana i mir u državi, ali i za funkcionisanje sudske vlasti.

U vedrom raspoloženju podržavamo činjenicu da su Treća i Četvrta tačka posvećene sportu. Takva visokokotirana pozicija Predloga zakona o pravnom položaju međunarodnih i sportskih saveza sa sedištem u Republici Srbiji i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju dopinga u sportu svedoči o posvećenosti Srbije mladima jer se mladi faktički ozbiljno bave sportom. U širokoj, veoma ozbiljnoj lepezi važnih pitanja, koja svakodnevno dotiču život građana Srbije, svakako je i Predlog zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.

U narednim minutima osvrnuću se konkretnije na nekoliko predloga zakona. Kao otac troje dece, sada već odraslih uspešnih ljudi, i deda sedmoro unučadi, hvala Bogu svi su zdravi i živi, emotivno sam podstaknut i usmeren da u ime PUPS-a pozdravim Predlog zakona o roditeljima-negovateljima i negovateljima. Da vam iskreno kažem osećam ponos što raspravljamo o jednom ovakvom zakonu koji predstavlja novi kvalitet u ukupnoj socijalnoj i društvenoj brizi države Srbije prema svojim građanima. Praksa pokazuje i upozorava na činjenicu da roditelj koji neguje svoje maloletno, odnosno punoletno dete, koje zbog telesnog ili senzornog oštećenja i intelektualnih poteškoća ili promena zdravstvenog stanja nije u mogućnosti da se samo stara o sebi i svojim svakodnevnim potrebama, već mu je neophodna stalna pomoć i nega drugog lica, često ne zasnuje radni odnos, niti je radno angažovan po bilo kom osnovu prema odredbama Zakona o radu, niti može da ostvari pravo na penziju. Svi ti ljudi su materijalno i statusno u vrlo nepovoljnom položaju. Primenom ovog zakona, koji se sa razlogom smatra istorijskim, njihova pozicija će se bitno promeniti.

Članom 2. Predloga zakona uvodi se nova kategorija korisnika, prava roditelj-negovatelj, koji će imati pravo na finansijsku pomoć države. Predlog zakona o roditeljima-negovateljima i negovateljima snažno i iskreno sadrži i promoviše humanost, plemenitost, empatiju, patriotizam, međusobno poštovanje i međugeneracijsku solidarnost, ili, kako mi to u PUPS-u umemo da kažemo – to je mera civilizacijskog uzleta. Mi to kažemo i za institute socijalne politike koju godinama predlažemo, kakvi su trinaesta penzija koja treba da smanji razlike između najviših i najnižih iznosa penzija, koji su sve veći prilikom svakog standardnog povećanja penzija. I, evo, najzad merama koje je u toj oblasti najavio predsednik Republike, Aleksandar Vučić, a za koje se godinama zalaže lider PUPS-a, Milan Krkobabić, ta višedecenijska nepravda počinje da se ispravlja. Prave mere za prave ljude u pravom trenutku, komentarisao je predsednik PUPS-a. To je potvrda i usklađenosti politike Srpske napredne stranke i PUPS-a u toj oblasti.

28/3 AL/MP

Za nas iz PUPS-a mera civilizacijskog uzleta je i uvođenje socijalne garantovane penzije za sve starije od 65 godina, koji nemaju i neće imati penziju. Među njima je i najviše žena i to žena sa sela.

Vraćam se današnjoj temi. Elem, posebno smo ponosni na Predlog zakona o roditeljima-negovateljima i negovateljima. Ovom prilikom ne bih više o tome s obzirom da će moje kolege iz poslaničke grupe PUPS, solidarnost i pravda, Ilo Mihajlovski, Hadži Milorad Stošić, moći podrobnije da komentarišu sa pozicije članova Odbora za prava deteta, pogotovo što je pomenuti i predsednik Skupštinskog odbora za rad, socijalnu politiku i smanjenje siromaštva.

29/1 MV/CG 15.50 – 16.00

Sada bih da se vratim na teren politike i relacije Srbije i EU u svetlu Predloga zakona o finansiranju političkih stranaka. Pre toga, podsećam da je Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava ODIHR od sredine 90-tih godina prošlog veka do sada uputila mnogo preporuka. Usvojeno je 50. Taj broj će se ovih dana, kada usvojimo zakon o finansiranju političkih aktivnosti, popeti na 59.

One koji kritikuju posvećenost Srba evropskim integracijama podsećam da procenat usvojenih preporuka ODIHR u Srbiji iznosi oko 80%, dok je npr. u Saveznoj Republici Nemačkoj svega 30%. Srbija je na evropskom putu, ali pre svega na svom putu kao suverena i nezavisna zemlja. To mnogima smeta. Na tom putu ka EU koji je dug i mukotrpan Srbija se kali i usavršava, demokratizuje političke procese. To je dobro i viši kvalitet za građane Srbije, bez obzira ušli u EU sutra ili prekosutra. Eto, mi ekonomski napredujemo korakom od sto milja, kako se to kaže, a nismo članice EU.

Proteklih godina smo vredno i posvećeno radili na unapređenju izbornog procesa. Posle mnogo peripetija, blokada i kočnica, uspeli smo da usvojimo Zakon o jedinstvenom biračkom spisku. Nedavno smo usvojili set pravosudnih zakona, zatim set izbornih zakona. Evo danas na stolu je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih stranaka, koji je podneo i veoma temeljito obrazložio kolega Miroslav Petrašinović.

Taj predlog uvažava tri preporuke ODIHR-a iz 2020. godine, takođe 32 iz 2022. i 32 iz 2023. godine. Ovim činom pokazujemo rešenost da politički izborni proces uskladimo sa standardima EU, odnosno da ga unapredimo u oblasti finansiranja izbornih kampanja i postupanja Agencije za sprečavanje korupcije u pogledu kontrole poštovanja zakonskih odredbi koje se tiču izborne kampanje.

Srbija ponovo pokazuje volju da menja, dopunjuje i unapređuje svoje zakonske propise, a ODIHR i dalje nije uputio ni jednu preporuku povodom najgrubljeg kršenja ljudskih prava Srba na Kosovu i Metohiji, a to se, svedoci smo, događa svakodnevno.

Kada je reč o Predlogu zakona o oružju i municiji i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, PUPS Solidarnost i pravda podržava tu sveobuhvatnu zakonsku regulativu koja može da utiče na bezbednost građana Srbije. Tim predlogom zakona potvrđujemo strateško opredeljenje ka evropskim integracijama i primeni međunarodnih standarda. PUPS podržava i pooštravanje kaznenih mera za neovlašćeno držanje i nošenje oružja. Kako danas reče resorni ministar, tu su predviđene drakonske kazne.

Ne slažemo se sa ocenama dela opozicije izrečenih na jutrošnjoj sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, da pomenuto pooštravanje kaznenih mera za neovlašćeno držanje i nošenje oružja predstavlja, citiram: „ekstremnu represiju i obračun sa neistomišljenicima“. Mi ocenjujemo da se te odredbe zakona odnose na sve građane Srbije, zakona kojeg krše bez razlike na političku pripadnost i da bi eventualna liberalizacija propisa i kaznenih mera u toj oblasti dovela do ekstremne anarhije.

PUPS podržava i Predlog zakona o dopunama Zakona o Ustavnom sudu koji omogućava da se predstavke mogu podnositi i u elektronskoj formi, kao i autentično tumačenje odredbe člana 18. tačka 4. Zakona o elektronskim medijima. Podsećam, reč je o ponuđenim ostavkama četiri člana REM-a.

Prema autentičnom tumačenju koje smo usvojili na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo predmetne izjave po svojoj pravoj prirodi ne predstavljaju ostavke u smislu prestanka postojećeg mandata. Kako mandat nije postao delotvoran nisu bili ispunjeni pretpostavke za nastupanje pravnog dejstva ostavke.

29/2 MV/CG

Pre samog kraja ovog mog izlaganja, gospođo Brnabić, predlažem da jezički uskladite formulaciju 16. tačke dnevnog reda koja glasi – Predlog odluke o izmeni Odluke o imenovanju stalnog sastava Republičke izborne komisije, koji je podnela predsednik Narodne skupštine ili koji je podnela predsednica ili koji je podneo predsednik. Moj predlog je koji je podnela predsednica Narodne skupštine.

Poslanička grupa PUPS, Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, PUPS – Solidarnost i pravda u danu za glasanje podržaće sve tačke dnevnog reda ovog Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem poštovana gospođo Brnabić, uvaženi ministre Vujiću, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega poštovani građani Republike Srbije.

Naravno, uvek je bolje biti za stolom nego na stolu. Mi smo danas za skupštinskim stolom u poziciji da raspravljamo o nizu veoma važnih zakonskih rešenja u oblasti pravosuđa, ali i o davanju garancija Republike Srbije u projektima koji potvrđuju ekonomsko jačanje i svestrano napredovanje Srbije, a to znači i bolji život za građane naše zemlje.

Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, Solidarnost i pravda podržaće sve predloge zakona, sporazuma i druge tačke koje su na dnevnom redu ovog vanrednog zasedanja srpskog parlamenta.

U središtu pažnje javnosti i to ne samo one u Srbiji, jeste set pravosudnih zakona za koje je PUPS glasao u januaru ove godine. Sada imamo unapređenu verziju tih zakona koje je podneo kolega Uglješa Mrdić. Tu ne vidim ništa strašno, neobično i ne prihvatljivo. Političko geslo PUPS-a je dijalog, dijalog i samo dijalog umesto paralelnih monologa.

Panta rej, sve teče sve se menja, dijalektički materijalizam ili Rene Dekard – mislim, dakle postojim, su samo neke od mudrih teza da ne treba nepotrebno dizati prašinu kada se zakonska rešenja usklađuju, dopunjuju, nadograđuju u pozitivnom smislu. Predlozi pomenutih pravosudnih zakona jesu nesumnjivo viši novi kvalitet.

Da podsetim. Reč je o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, Predlog zakona o izmeni Zakona o sudijama, Predlog zakona o izmenama Zakona o Visokom savetu tužilaštva i Predlog zakona o izmenama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.

Predložene izmene pomenutih zakona svakako predstavljaju korak napred u efikasnosti pravosuđa i istovremeno u uspostavljanju balansa između pomenute efikasnosti i nezavisnosti sudstva. I ako je Venecijanska komisija pohvalila napor Srbije da je unapredila efikasnost svog pravosuđa, nema mesta za različita tumačenja. Čuli smo u objašnjenju ministra Vujića da je identičan, istovetan tekst zakona koji su imali članovi Venecijanske komisije i narodni poslanici Skupštine Srbije.

19/2 MT/CG

Kada je reč o Zakonu o javnom tužilaštvu, podsećam da se Predlogom zakona u skladu sa mišljenjem Venecijanske komisije od 12. juna 2026. godine vraća Komisija Visokog saveta tužilaštva za odlučivanje o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje, unapređene su odredbe koje se odnose na sastav i način izbora članova Komisije, zatim Predlogom zakona o javnom tužilaštvu unapređena je međunarodna saradnja Vrhovnog javnog tužilaštva koje je u skladu sa preporukama Venecijanske komisije ostvaruje kontakt i razmenjuje informacije i dokumente sa tužilaštvima drugih država, međunarodnim pravosudnim organizacijama i drugim nadležnim organima drugih država u skladu sa zakonom i potvrđenim međunarodnim ugovorom.

Rezime poslaničke grupe Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije o setu pravosudnih zakona u svetlu pozitivnih komentara i ocena, odnosno preporuka Venecijanske komisije je da je reč o pozitivnoj, značajnoj reformi kojom se na viši nivo podiže efikasnost srpskog pravosuđa.

A obzirom će moje kolege iz poslaničke grupe PUPS – Solidarnost i pravda govoriti o drugim temama koje su danas na dnevnom redu, ja ću se danas još osvrnuti na tačku pod rednim brojem 8, a reč je o Predlogu zakona o izmeni Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti.

Badava nam sve ovo što danas radimo na ekonomskom jačanju Srbije ako na novim putevima, železničkim prugama, u školama i na fakultetima imamo manje ljudi. Upravo ova mera države Srbije da mladi pod izuzetno povoljnim uslovima steknu svoj prvi stan ili kuću nagoveštava, rekao bih garantuje, da će ti mladi ljudi ostati u zemlji, da će steći veliko samopouzdanje da se osamostale i razmišljaju da zasnuju svoju porodicu, a to onda nagoveštava i decu, nove naraštaje. U tome u PUPS-u vidimo strateški značaj ovog zakona.

Optimistički su podaci koje smo danas čuli, da je više od 7.000 podnetih i rešenih prijava, da je reč o mladim ljudima između 20 i 35 godine života, da interesovanje mladih ne jenjava, naprotiv povećava se. To su veliki razlozi zašto će PUPS sa posebnom energijom i zadovoljstvom podržati Predlog da se iznos garantovanih sredstava sa 600 miliona poveća na 900 miliona evra.

Bili bismo baš nepravedni kada u tom kontekstu ne bismo pomenuli da već pet godina Ministarstvo za brigu o selu u ime države Srbije dodeljuje prazne seoske kuće onima koji žele da se osamostale i ostanu u selima Srbije, ali i svima koji život u gradu zamenjuju onim u seoskim sredinama.

Do sada je dodeljeno 4.300 praznih seoskih kuća širom cele Srbije. Lako izgovaramo 4.300, a nije reč o četiri, 43 ili 430 praznih kuća, već o 4.300 seoskih kuća. Neki bi se ozbiljno umorili da samo broje do 100, 200 ili 300 i neće stići do 4.300 nikada. Država Srbije je tu svoju ideju sprovela u delo. Dakle, nije reč o virtuelnom, već o stvarnom, opipljivom svetu u kome činjenice mogu da se realno provere.

U većini jedinica lokalnih samouprava u Srbiji samo je u Bačkom Petrovcu, Petrovom selu dodeljeno 113 kuća. Te, do nedavno napuštene kuće, su postali domovi, prijatan kutak za gotovo 18.000 žena, muškaraca i dece. U svemu tome poseban optimizam izvire iz podatka da su to veoma mladi ljudi. Prosečno imaju 29 godina. Jedna trećina je došla iz grada u selo, a čak 90% njih poseduje visokoškolsko obrazovanje.

Ministar Milan Krkobabić kaže – nastavljamo program dodele praznih seoskih kuća sa okućnicom dok bude interesovanja, pogotovo mladih ljudi, kako je to najavio i predsednik Republike Aleksandar Vučić.

19/3 MT/CG

Bili bismo nerealni i nepravedni kada bismo tvrdili da je krov nad glavom sasvim dovoljan za život na selu. Ako nam je dugoročni cilj da mladi ne napuštaju selo koje je zapostavljeno više od 75 godina, od kraja Drugog svetskog rata do pre nekoliko godina, već, naprotiv, da ga naseljavamo, onda moramo uslove života u selima da približimo onim uslovima u kojima žive ljudi u gradovima. I u selima su potrebni, bolje rečeno neophodni, dobri putevi, pijaća voda, vazduh je po prirodi stvari čistiji, ali potrebna su i obdaništa, škole, ambulante za primarnu zdravstvenu zaštitu, aktivni domovi kulture za društveni život i zabavu. Više nego potrebno je da se efikasno rešava mobilnost.

Država Srbija je već dodelila 78 mini buseva za besplatan prevoz u selima Srbije. Prethodno je Programom „500 zadruga u 500 sela“ pomogla rad i ubrzala tehnološki razvoj 207 zadruga na čitavoj teritoriji Republike Srbije, od toga četiri u našoj južnoj pokrajini Kosovo i Metohiji, među kojima posebnu pažnju zaslužuje zadruga Zubin Potok u istoimenom mestu.

Nastavlja se briga o ekonomskom osamostaljivanju ljudi na selu, a u ime države Srbije Ministarstvo za brigu o selu pomaže i rad zanatlija, sve one koji se na selu bave privrednim delatnostima koje su neophodne određenoj seoskoj sredini. Podsticajna sredstva je dobilo više od 100 preduzetnika.

20/1 JJ/MO 15.20 – 15.30

Došli smo do kulture i zabave, druženja, da se ponovo uspostave te pokidane socijalno psihiloške veze među ljudima na selu. Ministarstvo za brigu o selu u ime države Srbije je renoviralo 42 doma kulture koja imaju više funkcionalnu namenu. I tako svake godine nešto novo. Od ove godine nov je program Podrška dobrovoljnim vatrogasnima društvima. To su oni dobri ljudi koji besplatno pomažu kada su daleko bilo, poplave i požari.

Eto kako država Srbija između ostalog rešava deo problema mladih ljudi i onih ljudi koji žive u selima. Na sve ovo me je podstakao Predlog zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti. Partija ujedinjenih penzionera Srbije – solidarnost i pravda podržaće ovaj i sve druge zakone, kao i sve drugo što čini današnji dnevni red. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem. Koristiću vreme ovlašćenog.

Mene je na neki način podstakao da se javim kolega Ahmedin Škrijelj, od koga sam lično na prvom slušanju u Kragujevcu čuo da ima u svom obrazovanju elemente pravnog fakulteta, ali i politikologije. I upravo zbog toga me je iznenadilo da je danas u svojoj opservaciji o mogućim budućim nekim izbornim jedinicama pomenuo jedinicu Sandžak. Ne bih reagovao da je rekao – jedinica Raška.

28/1 MT/IR 15.25 – 15.35

Međutim, Sandžak – u pravnom sistemu Republike Srbije taj termin ne postoji. Nemam ja ništa protiv da oni u svom razgovornom jeziku upotrebljavaju reč Sandžak, ali kada je reč o pravnom sistemu, o Zakonu o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije pominje se Raški upravni okrug. Mislim, tu nema, kod primene zakona i tumačenja, mesta za licenciju poetike, znači za pravničku slobodu. Izvinjavam se, za pesničku slobodu.

Dakle, naselja iz ovog dela zemlje su, Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije raspoređena unutar dva upravna okruga, Raški okrug, gde pripadaju Novi Pazar i Tutin, i Zlatiborski okrug, Sjenica, Prijepolje, Nova Varoš i Priboj.

Dakle, samo da pomenem da se moja partija, PUPS, uvek zalaže za međugeneracijsku solidarnost, za međunacionalnu dobru saradnju, o čemu je i kolega Škrijelj govori, ali zakone Republike Srbije moramo da poštujemo.

Zahvaljujem.

Pošto je kolega Rističević pomenuo partiju Milana Krkobabića, mislio je na PUPS, Partiju ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i penzionera kao sinonim starih ljudi. Ja moram da ga ispravim i dopunim da od pre tri godine zastupamo, čuvamo, štitimo i branimo interese poljoprivrednika i proletera koji su puno mlađi ljudi. Jedan primer, pošto se naš predsednik nalazi na čelo Ministarstva za brigu o selu, koji je naselilo 4.200 seoskih kuća sa 17.200 ljudi, ti ljudi su mlađi od 29 godina. Zahvaljujem.

Hvala.

Poštovane gospođo Brnabić, ministarka Paunović sa saradnicima, uvaženi predlagaču kolega Petrašinoviću, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega uvaženi građani Srbije, danas je 12. maj, Svetski dan medicinskih sestara. Svim medicinskim sestrama u Srbiji, u ime PUPS-a, čestitam njihov dan i da ubuduće uz osmeh budu posvećene pacijentima i da se u što većem broju sa pečalbe vraćaju u svoju Srbiju.

Govoriću u ime PUPS-a, Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, koja je pre dva dana, 10. maja 2026. godine, obeležila 21 godinu od osnivanja. Jedan kratak citat tim povodom, pa se onda okrećem temi.

„Dvadeset jedna godina neprestane borbe za dostojanstvo i bolji socijalno-ekonomski položaj penzionera, a od pre nekoliko godina i poljoprivrednika i svih zaposlenih u Republici Srbiji. Nastavljamo nesmanjenim tempom, čuvamo, štitimo, branimo. Živeo PUPS! Živela Srbija!“ To je poručio Milan Krkobabić, predsednik PUPS-a, povodom 21. godišnjice od osnivanja ove partije.

Sada o današnjoj temi, setu izbornih zakona. Republika Srbija nesumnjivo, a pogotovo u poslednjih nekoliko godina, stalno podiže lestvicu i neprekidno povećava nivo demokratije, što samoinicijativno, što kao reagovanje na preporuke ODIHR-a. Pre nekoliko dana prisustvovao sam svim ovim javnim slušanjima, u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Beogradu. Čuo sam jedno malo provokativno pitanje, neko je pomenuo, kaže – da li saradnja Srbije i ODIHR-a, dakle Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava, podseća na onu narodnu „gde ti okom, ja skokom“? Odgovor, naravno, nije jednoznačni. Srbija kao suverena i nezavisna država je na evropskom putu, ali razmišlja kao samostalna država, svojom glavom. Naravno, ne moramo da primenimo svaku ODIHR-ovu preporuku, ali moramo biti iskreni, te preporuke su na putu ka EU.

Evo i nekoliko konkretnih pokazatelja. U poslednjih bezmalo 30 godina, dakle čitave tri decenije, u Srbiju je stiglo mnogo preporuka ODIHR-a, Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava, usvojeno ih je 50. Procenat usvojenih preporuka ODIHR-a u Srbiji iznosi oko 80%, dok je npr. u Saveznoj Republici Nemačkoj svega 30%. Zahvaljujem se Jovanu Kneževiću na ovom podatku.

Sve to svedoči da Srbija poštuje OEBS, poštuje ODIHR, ali nam se baš i ne vraća odgovarajućom merom. Na šta konkretno mislim? Na sumornu i opterećujuću činjenicu da do sada nije stigla nijedna, ali baš nijedna ODIHR-ova preporuka o zaštiti osnovnih ljudskih prava Srba u našoj južnoj pokrajini Kosovo i Metohiji, iako se ona svakodnevno krše na najgrublji mogući način. Nadam se da ćemo uskoro doživeti da pročitamo i takav sadržaj ODIHR-a.

Proteklih godina, pa i sada, danas smo posvećeni ugrađivanju preporuka ODIHR-a u naš pravno-politički sistem, a evo i činjenica. I prošle godine Radna grupa, čiji sam član bio, za unapređenje izbornog procesa i naš parlament su uvažili gotovo sve preporuke ODIHR-a prilikom donošenja Zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Tom prilikom, a imali ste priliku i danas da čujete, gospodin Mrdić, kolega Mrdić je jedanaest puta menjao i približavao svoj predlog predlogu ODIHR-a i tako smo uvažili gotovo sve ODIHR-e preporuke.

I taj zakon, kao i ovi predlozi zakona o izmenama i dopunama pomenuta četiri izborna zakona su deo kontinuiteta koji Srbija pokazuje u prilagođavanju izbornog procesa evropskim standardima. U međuvremenu smo usvojili set pravosudnih zakona koje je predložio kolega Uglješa Mrdić, a predstoji nam usvajanje izmena Zakona o sprečavanju korupcije i Zakona o finansiranju političkih stranaka.

41/2 MV/JG

Pre nego što se osvrnem na predložene zakone o izmenama i dopunama pomenuta četiri zakona, upućujem pohvale predlagaču kolegi Miroslavu Petrašinoviću što je precizno i pravnički, jasnim rečnikom, gotovo filigranski ugradio ODIHR-ove preporuke u izmeni i dopuni četiri zakona. Čuli smo u javnim slušanjima primedbe zašto je predlagač narodni poslanik, a ne npr. Vlada? Odgovor je davno, i pre postavljenog pitanja, dao Deng Hiaoping: „Nije bitno da li je mačka crna ili bela dok lovi miševe.“

Četiri javna slušanja u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Beogradu protekla su u znaku dijaloga za koji se partija kojoj pripadam, PUPS, dugo zalaže. U PUPS-u godinama ističemo da je dijalog, dijalog i samo dijalog, umesto paralelnih monologa, jedini i najbolji metod za rešavanje nesporazuma i kriza u društvu. Poslednja četiri slušanja bila su ispunjena dijalogom, osim što su na trenutke isprljali, moram to da kažem, u Nišu neki od prisutnih i grubo narušili provokacijama i nepoštovanjem neistomišljenika.

Čuli smo i u najmanju ruku veoma čudne, nedemokratske i diskriminatorske stavove o tome da nosilac izborne liste ne može da bude ličnost koja ne živi u sredini gde se izbori održavaju, iako na to pri čistoj svesti i pameti, kako se to kaže, pristane. Kao primer je naveden Aleksandar Vučić, koji je, da podsetim javnost, bio i PUPS-ov kandidat za predsednika Republike. A sada ja pitam, da li ste negde čuli da se pre važnog derbija trener ili igrači oglase sa zahtevom da određuju u kom sastavu će nastupati protivnička ekipa? Naravno da bi to bilo skandalozno, da nekome kažete ne može da igra Mesi, Ronaldo, ranije Pele ili Maradona, ili danas da neko zahteva da ne igra u „Zvezdi“ moj prezimenjak Kostov. Zašto da ne igra? Pa odgovor bi verovatno bio – osećamo da će nam da ti gol.

Hajde da se sa ove metafore podignemo na drugi pravni i politički nivo. U drugom delu Ustava Republike Srbije, koji glasi „ljudska i manjinska prava i slobode“, u trećem stavu člana 21. se navodi: „Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja itd.“ Još član 52. stav 1. Ustava Republike Srbije: „Svaki punoletni, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran.“ Toliko o tome, stvar je kristalno jasna.

PUPS pozitivno ocenjuje predlog da se poveća demokratski kapacitet svih nadležnih opštinskih i gradskih izbornih komisija i biračkih odbora, tako što će njihovi članovi morati da poseduju potvrdu o završenoj obuci. Smatramo da je to stvar koja se podrazumeva. Jednostavno, ne možeš da sedneš u auto i da voziš ako nisi položio vozački ispit.

Što se obuke birača tiče, preciznije podizanja nivoa njihove informisanosti o izbornom procesu, ključnu ulogu može i treba da ima Javni servis Radio-televizija Srbije serijom debatnih emisija. U njima će građani Srbije moći da saznaju sa kojim osnovnim vrednosnim programskim stavovima političke stranke izlaze u javnost, šta nude građanima Srbije, kakav je njihov stav o ključnim političkim i društvenim problemima Srbije, kako gledaju na rešavanje problema u našoj južnoj pokrajini Kosovo i Metohiji, kakav je stav prema Ruskoj Federaciji i Republici Srpskoj i, naravno, kako vide ekonomski prosperitet Srbije, kako da građani žive bolje. A građani će na izborima olovkom da nagrade ili kazne određene političke koncepte.

41/3 MV/JG

Što se tiče mogućnosti da jedan glasač može da podrži više izbornih lista, i to je deo demokratije koju je ODIHR preporučio. Kada je reč o nacionalnim manjinama, dobro je insistiranje na tome da se jasno u nazivu stranke, punom ili skraćenom, vidi da je reč o stranci nacionalnih manjina. A kada je reč o izbornim listama koje će eventualno podnositi udruženja građana nacionalnih manjina, insistira se da se jasno naznači koje nacionalne manjine dotična lista zastupa. To je u redu, da se nedvosmisleno kaže: „bobu bob, a popu pop“. Ako eventualno dođe do zloupotreba u korišćenju lista nacionalnih manjina koje podnose udruženja građana, problem može da se reši, odnosno spreči i onemogući oštrijom kaznenom politikom.

42/1 MZ/IR 17.55–18.00

Smatramo da je dobro što je Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu u slučaju ponavljanja izbora rok za održavanje ponovljenih izbora povećan sa 10 na 30 dana.

PUPS – Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije podržaće sve predložene izmene i dopune pomenuta četiri zakona, uz komentar da je usvajanje ODIHR-ovih preporuka u setu ovih izbornih zakona još jedan korak bliže Evropskoj uniji.

Srbija uvek pobeđuje. Živela Srbija!

Zahvaljujem, poštovana predsednice parlamenta, gospođo Brnabić.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici i pre svega uvaženi građani Republike Srbije, u ime PUPS-a, Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, pokušaću da dioptriju usmerim i izoštrim na nekoliko predloga o poboljšanju zakonskih rešenja, ali i o nekoliko sporazuma.

Pre svega, reč je o predlogu koji po prvi celovito tretira oblast trgovine ljudima, što je peta tačka današnjeg dnevnog reda. Nažalost, tužna je činjenica, ali ne samo kod nas, da i danas u 21. veku još uvek postoje slučajevi ropstva i prinudne, oprostite, prostitucije. Naša zemlja je time pogođena višestruko, i kao polazna tačka, i kao tranzicija, ali i kao stecište unesrećenih žrtava.

Ovim zakonskim rešenjem bi napokon trebalo da se uspostavi čvrst pravni i sistemski okvir za jasnu reakciju i saradnju svih državnih organa, od policije, preko sudova i tužilaštva, do centara za socijalni rad i Crvenog krsta i čuli ste malopre u izlaganju ministra Dačića i mnogih drugih. Nadamo se da će pravovremeno sistemsko reagovanje takve kriminalne pojave svesti na minimum.

Pored brojnih prava koja su predviđena za žrtve trgovine ljudima, ističe se pravo na novčanu naknadu iz budžeta, što je svakako dobro. Dodao bih da bi članom 41. trebalo jasnije precizirati da će država sredstva koja su isplaćena u ove svrhe refundirati od pravosnažno osuđenih krivaca za takva krivična dela. Naravno, kad god je to u praksi moguće.

U paketu zakona koji regulišu trgovinu, ali onu koja je dozvoljena i koja predstavlja osnov svake uspešne privrede, mislim da je dobro što su ta rešenja ovoga puta jasno okrenuta ka krajnjem kupcu, običnom potrošaču koji će usvajanjem novog zakona o zaštiti potrošača biti efikasnije zaštićen, a pogotovo u oblasti digitalne elektronske kupoprodaje, kroz obavezu da se cene automatski ažuriraju u realnom vremenu, a tako i kroz kraće i jednostavnije postupke za vansudska poravnjanja dve strane.

Još je važnije to što će, nadajmo se, novim zakonom biti znatno ograničene nekorektne trgovačke prakse nametljivog oglašavanja navodno besplatnih izleta beskrajnih telefonskih poziva ili lažnih sniženja koja to nisu.

25/3 MV/IR

Sve to pogotovo pogađa naše najstarije sugrađane, penzionere koji su neretko usamljeni i sa malim primanjima, pa se dešava da, zavedeni ovakvim zavodljivim a nemoralnim delanjima, potroše skoro čitave svoje penzije na stvari i usluge koje im nisu potrebne. Kao što vidite, gde god se okrenete penzioneri i PUPS svuda su tu negde pored nas.

Takođe, dobro je to što je dopunama Zakona o trgovini uređeno šta se podrazumeva pod otkupnim mestom u trgovini poljoprivrednim proizvodima na veliko i ko je i na kakav način može obavljati na tim mestima, što je važno radi bolje zaštite naših poljoprivrednika u selima Srbije. Nekada, to ministar poljoprivrede verujem jako dobro zna, kada su zadruge bile osnovni smisao života i privređivanja, otkupna mesta bila su sinonim za zadrugu, njihov život, koja je jemčila za njihov rad, a danas tu oblast regulišemo zakonom i dobro je što je tako.

Predloženim izmenama Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara ispravljamo jedan problem koji se javio u praktičnoj primeni ovog zakona kada je reč o zaštićenim prirodnim dobrima. Naime, čini mi se da određeni broj nacionalnih parkova već naplaćuje ulazak fizičkim licima i motornim vozilima na svoja područja, a da dosada nije postojao pravni osnov da se plaćanja ove naknade oslobode oni žitelji koji imaju prebivalište i imovinu unutar granica zaštite.

26/1 MZ/CG 17.15–17.25

Došlo se do paradoksa da se striktnom primenom ovih propisa takva lica dovode u nezavidnu situaciju da moraju da na ime ove naknade plaćaju velike godišnje svote novca. Ovom izmenom takve situacije će se izbeći i naknadu će plaćati samo stvarni korisnici usluga. Predloženim izmenama ispravljena je jedna nepravičnost, tim pre što ste ovde neretko radilo o selima i staračkim domaćinstvima.

Na dnevnom redu današnje sednice imamo i veći broj međunarodnih sporazuma sa različitim državama. Tu bih posebno skrenuo pažnju na 21. tačku dnevnog reda, odnosno Predlog zakona o zajmu kod Banke za razvoj Saveta Evrope radi rehabilitacije lokalnih puteva. Iako ovim konkretnim zajmom nisu predviđena velika sredstva, reč je o zajmu od oko 200 miliona evra, ipak raduje iskazana namera da se nakon projekcije i početka izgradnje mreže glavnih auto-puteva i brzih saobraćajnica kroz našu zemlju sada započne i sa ozbiljnim sistematskim sređivanjem tzv. sporednijih putnih pravaca u najnerazvijenijim jedinicama lokalne samouprave. Ovo „sporednijih“, naravno, valja shvatiti uslovno, jer je svaki putni pravac za neke ljude i naselja njima najvažniji, ma koliko da su oni malobrojni. A uređeni putevi su glavni preduslov za ostajanje ljudi u tim uglavnom ruralnim područjima.

Ovaj predlog zakona je logična i divna, rekao bih, dopuna svemu što je naša zemlja, posle čitavih 75 godina zapostavljanja sela, prvi put učinila za podizanje kvaliteta života na selu. Država Srbija je već učinila prve krupne korake u preporodu svojih sela; programima Ministarstva za brigu o selu, 4.000 praznih seoskih kuća su postale domovi novim mladim stanarima koji su prosečno mlađi od 30 godina. Oni su budućnost sela Srbije, ali i cele Srbije, jer se osamostaljuju i puštaju koren u selima, gde živi gotovo 40% stanovnika Srbije i ekonomski efekat je veliki jer ti mladi ljudi, od kojih trećina prelazi iz grada na selo, 90% ima visoko obrazovanje i ne bavi se nužno poljoprivredom. Oni jesu radno sposobni i svojim opstankom, pogotovo u brdsko-planinskim i pograničnim područjima, podižu bezbednost naše države.

Ministarstvo za brigu o selu dodelilo je i 78 novih minibuseva za besplatan prevoz seoskog stanovništva, renoviralo je 42 doma kulture, više od 100 preduzetnika dobilo je bespovratna sredstva kao podsticaj svojim privrednim aktivnostima, pre svega zanatskim radnjama. Od ove godine novim programom novčani impuls dobiće dobrovoljna vatrogasna društva, to su oni humani ljudi koji su uvek tu da vam pomognu kada vas, daleko bilo, zadesi požar ili poplava. Sporazum o saradnji nedavno su potpisali ministar Milan Krkobabić i ministar policije Ivica Dačić. Tada sam u šali rekao gospodinu Dačiću da očekujem da više nije zgodno da peva pesmu „Gori vatra“. Ali, da bi ta vatrogasna kola ili cisterna za vodu mogla da dođe tamo gde treba, neophodni su dobri upotrebljivi putevi i zato posebno podržavamo rehabilitaciju lokalnih puteva, dodali bismo i atarskih, gde god je to moguće, što je i tema Predloga zakona, pod tačkom 21.

Posebno zahvaljujem Vladi Srbije što je podnela dva predloga zakona, pod tačkom 13. i 20, o potvrđivanju sporazuma o saradnji između Vlade Srbije i Vlade Uzbekistana. Morate mi verovati, ta dva zakona čekam čitavih 70 godina. In medijas res, Taškent, glavni grad Uzbekistana, moje je rodno mesto.

Zahvaljujem tim divnim ljudima koji su u Republici Uzbekistan, tada u sastavu Sovjetskog Saveza, 1949. godine prošlog veka ukazali gostoprimstvo mojim roditeljima. Aleksandra i Pando, egejski makedonski, od 1946. do 1949. godine su zajedno sa kolegama Grcima bili u redovima Demokratske armije Grčke, koja se borila za uspostavljanje demokratije u toj zemlji protiv nametnute fašističke vlade. Znate kako je kada se umešaju Velika Britanija i Amerika? O tome najbolje govori naslov knjige srpskog publiciste Dragana Kljakića „Izgubljena pobeda generala Markosa“. Sve to je opisao i Noam Čomski u svom naslovu „Šta to (u stvari) hoće Amerika“.

26/2 MZ/CG

Raduje me saradnja Srbije i Uzbekistana, zemlje u kojoj sam odrastao na majčinom, ali i na kamiljem mleku i u kojoj su skladno jedni pored drugih živeli muslimani i pravoslavni hrišćani. Moj predlog glasi – hajde da formiramo poslaničku grupu prijateljstva Srbije i Uzbekistana i da produbimo na taj način našu saradnju.

Poštovani narodni poslanici, naša poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda u danu za glasanje podržaće sve predloge koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice Skupštine gospođo Brnabić, uvaženi ministri i predstavnici državnih organa i ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici i, pre svega, uvaženi građani Republike Srbije, na početku, u ime PUPS-a, Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, čestitam vam Novu 2026. godinu, da živimo u miru, da imate dobro zdravlje, sreću, slogu, uspeh i da izdržite uz osmeh prvih 100 godina, a država Srbija, suverena država Srbija sa Kosovom i Metohijom prvih hiljadu godina i dalje.

I po sadržaju i po stilu predlozi zakona o izmenama i dopunama pet zakona iz oblasti pravosuđa, koje je predložio narodni poslanik dr Uglješa Mrdić, predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, zahtevaju određena predznanja o pravnoj nauci, visoko-stručna terminologija jako izuzetno precizna, nekada zahteva pojednostavljenje radi boljeg razumevanja i zato ću reći „bobu bob, popu pop“, da nas razume i akademik i seljak.

To ne znači da prethodno izlaganje gospodina Mrdića nije bilo precizno i jasno. Zajednički imenitelj svih predloženih promena jesu objektivni sudovi i tužilaštva, neselektivna primena zakona, proterivanje politike iz pravosuđa, pogotovo eliminisanje uticaja stranih interesa. Drugim rečima, sve predložene promene jačaju državu Srbiju.

Zamislite da u jednom telu, a to je u ovom primeru država, pojedini delovi reaguju nesinhronizovano ili, da prevedemo na srpski, u neskladu. Mozak, u ovom slučaju parlament i Vlada, koji imaju poverenja naroda, daju glavni pravac, ali jedna noga koči ili bolje rečeno možda samo prsti na toj nozi, koči i druga ruka pokušava da šamara sopstveni obraz i zato moramo da uskladimo sve te sistemske funkcije, ali u interesu svih građana Srbije.

Predloženim promenama obezbediće se veća ustavna suverenost države Srbije u svakom slučaju radi delovanja pravosuđa isključivo u interesu države Srbije i njenih građana.

Šta to konkretno znači? Izmene tužilačkih zakona kolege Mrdića praktično razvlašćuju vrhovnog javnog tužioca od donošenja nekoliko važnih odluka koje se odnose na organizaciju rada u tužilaštvu.

Predloženi nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu predviđeno je vraćanje instituta, upućivanje javnih tužilaca iz nižih u viša javna tužilaštva, a revidirane su i odredbe o izjavljivanju prigovora, kao i nekoliko drugih odredbi važećeg zakona.

Predviđenim izmenama vrhovnom javnom tužiocu se oduzima diskreciono pravo odlučivanja tako što će odluku o tome ubuduće donositi Visoki savet tužilaštva.

Nacrt propisuju i da javni tužilac može iz opravdanih razloga i uz svoju pisanu saglasnost biti privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo istog, neposredno višeg ili neposrednog nižeg stepena najduže na tri godine, kao i da može da bude upućen u isto javno tužilaštvo.

Veoma je bitan i predlog koji se odnosi na visoko-tehnološki kriminal. Nacrtom zakona predviđeno je da na čelu posebnog odeljenja za visoko-tehnološki kriminal bude rukovodilac tog odeljenja, a ne kao do sada što je bilo uređeno, posebni tužilac kojeg imenuje vrhovni javni tužilac. Time se ukidaju neopravdano velika, rekao bih, ogromna ovlašćenja Vrhovnog javnog tužioca koji ne retko se stavlja u ulogu države u državi.

14/2 GD/MJ

Bitne su i izmene koje delegira Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakonima o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Tim promenama rasteretiće se pojedini sudovi, sudska i javno-tužilačka mreže uskladiće se sa teritorijalnim, ekonomskom, demografskim i organizacionim uslovima na terenu.

Dakle, PUPS - Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnosti i pravda podržaće usvajanje Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona koji je predložio narodni poslanik dr Uglješa Mrdić, ali i druge predloge koji su na dnevnom redu današnje sednice Skupštine Srbije.

Na kraju, u ime PUPS-a svim penzionerima želim da u dobrom zdravlju potroše uvećanu penziju za 12,2% i da uz osmeh izdrže do novog povećanja penzija u toku 2026. godine.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice gospođo Brnabić, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega građani Srbije, mi u PUPS-u, Partiji ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera, uvek osećamo zadovoljstvo kada smo na takozvanim slatkim mukama i imamo mogućnost da biramo. To je upravo i ovom prilikom kada ćemo birati za izuzetno važne funkcije sudija najvišeg i najvažnijeg suda, Ustavnog suda Republike Srbije.

„Svi se pokoravamo zakonima da bismo bili slobodni“, rekao je davno Ciceron, jedan od najtalentovanijih govornika Starog Rima. Ustavni sud upravo štiteći najviši zakon - Ustav, a time i sve druge zakone, štiti slobodu svih građana, a time i slobodu, nezavisnost i samostalnost države Srbije. Reč je o jednoj od institucija koja treba da bude jedan od kamena temeljaca kako celokupnog političkog sistema, tako i sistema zaštite Ustavom i zakonom zagarantovanih ljudskih prava i pravosuđa uopšte.

Iako naše sudstvo ima relativno dugu tradiciju, više od 60 godina, u poređenju sa nama sličnim državama u okruženju, moramo priznati da odnos prema ovoj instituciji u ovom periodu nije uvek bio onakav kakav treba da bude u zemlji koja sebe smatra demokratskom i uređenom na vladavini prava. U nekim ranijim vremenima od pre dve decenije, na primer, mi smo imali slučaj da ta institucija više od godinu dana nije bila u stanju da funkcioniše usled toga što nije imala kvorum za rad zbog prestanka mandata sudija koji nisu bili blagovremeno popunjavani.

Iako to sada nije bio slučaj, mi smo trenutno takođe došli na ivicu te situacije, s obzirom da u ovom momentu Ustavni sud broji tek desetoro od predviđenih 15 sudija usled različitih okolnosti prestanka mandata sudija koje su bile birane u prethodnom mandatnom periodu od 2016. godine.

Podsećam da je naša poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda bila jedna od retkih koja je na to svojevremeno skretala pažnju.

No, ipak, utvrđivanjem predloga koji ćemo poslati predsedniku Vučiću, izborom kandidata sa njegove liste koju nam je poslao, mi ćemo učiniti da ovaj organ može ponovo nesmetano da radi.

Iz priloženih predloga vidimo da imamo jedan širok dijapazon predloženih kandidata sa raznovrsnim pravničkim iskustvima i karijerama. Od ukupno 20 kandidata ima čak 12 doktora pravnih nauka, od kojih su desetoro profesori na različitim, pre svega pravnim fakultetima i univerzitetima u državi, ali ima i nekoliko sudija apelacionih i viših sudova zaposlenih ili rukovodilaca u organima državne uprave, kao i advokata.

Iako stepen i obrazovanje radne karijere ne moraju nužno da garantuju da neko ima sve predispozicije da bude uspešan sudija Ustavnog suda, mislim da je u oba predloga ipak urađena kvalitetna selekcija kandidata koji se nude za izbor na ovu visoku funkciju i da nam njihovu životni putevi i profesionalne karijere mogu dati nadu i realna očekivanja da ćemo u budućnosti i dalje imati jedan stručan organ, maksimalno posvećen zaštiti, ali i izgradnji sistema zaštite ljudskih prava, ustavnosti i zakonitosti.

Naša poslanička grupa će u danu za glasanje podržati usvajanje liste predloga Narodne skupštine, a u dogovoru sa koalicionim partnerima daćemo i svoju podršku onim kandidatima sa liste predsednika Republike za koje smatramo da će najkvalitetnije i najprofesionalnije obavljati ovu dužnost. Neka pobede najkvalitetniji, a ostali neka se poređaju kako im je volja.

21/2 MV/MJ

S razlogom očekujemo da će izbor sudija Ustavnog suda garantovati ne samo Ustavom garantovanih prava građana Srbije, već i odbranu njene suverenosti i teritorijalne celovitosti Republike Srbije.

Zato, na kraju, poruka iz PUPS-a glasi - Živela ustavno jaka Srbija! Zahvaljuje.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, i pre svega, uvaženi građani Republike Srbije, PUPS, Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije kao državotvorna partija koja ove 2025. godine beleži 20 godina od osnivanja, zalaže se za svestrani razvoj Srbije, pre svega za jačanje ekonomije, kako bi bilo novca za sve važne oblasti života i za realizaciju svih planiranih socijalnih programa.

Poljoprivrednici to najbolje znaju. Ima dana kada se seje, ima dana kada se žanje. Njiva je sazrela za žetvu i sada na kraju kalendarske i finansijske godine sumiramo rezultate, a to je upravo ova rasprava o budžetu.

Smatramo da je budžet za 2026. godinu razvojni, jer je planiran rast životnog standarda, rast kapitalnih investicija, rast plata i penzija, ali mi ga kao partija socijalne pravde doživljavamo, pre svega, kao socijalno odgovoran. I sasvim očekivano, ko o čemu, PUPS o penzijama.

Za nas u PUPS je veoma bitno da Republički fond PIO i budžet Republike Srbije omogućavaju da penzije budu redovne i sigurne, onako kako je gospodin Mali naglasio i da se realizuje osnovni PUPS-ov vrednosni stav - penzije prate plate.

Za standard milion i 659 hiljada penzionera od izuzetnog značaja je činjenica da će za nekoliko dana, od 1. decembra 2025. godine penzije biti povećane za čak 12,2% i da je novac za to, najnovije povećanje, obezbeđen u budžetu za 2026. godinu.

Posebno nas raduje činjenica da je Fond PIO sve samostalniji i da se trenutno svega 20,4% puni sredstvima budžeta, a najviše novca stiže po osnovu doprinosa zaposlenima. Međutim, svako novo povećanje penzije povećava i razlike između iznosa najviših i najnižih penzija.

Nadamo se i verujemo da će u budžetu za 2027. godinu biti planirana sredstva i za 13. penziju za penzionere sa najnižim primanjima, za šta se PUPS zalaže godinama.

Takođe, očekujemo da će najzad zaživeti inicijativa predsednika poslaničke grupe PUPS - Solidarnost i pravda, Stefana Krkobabića, o uvođenju socijalne garantovane penzije za sve one koji nisu i neće biti penzioneri, nemaju druge prihode a celog života su radili. Među njima ima i muškaraca i onih u gradovima, ali je ipak najviše žena, i to žena na selu. I socijalna garantovana i 13. penzija jesu instituti nove, pravednije socijalne politike koji neće ni na koji način ugroziti funkcionisanje Fonda PIO, jer će se novac izdvajati iz državne kase.

Naša poruka svim tim ljudima je - Ne gubite nadu. Ohrabrićemo i naše koalicione partnere i u opoziciji i verujemo da će se Srbija uskoro naći u društvu više od 100 zemalja na svetu koje obezbeđuju i isplaćuju socijalno garantovanu penziju, ali i 13. penziju. Za to nam je, naravno, neophodan stalni ekonomski rast i zato se radujemo otvaranju svakog novog radnog mesta.

Osvrnuću se ukratko na rad Ministarstva za brigu o selu. Ostvareni rezultati su daleko iznad sume izdvojenih sredstava. Primer Ministarstva za brigu o selu potvrđuje tezu da je veoma bitno za šta se novac izdvaja i kako je potrošen. Cela Srbija je, kao što znate, sistematski zapostavljena čitavih 40 godina, od završetka Drugog svetskog rata. Preporod sela je započeo 2020. godine, osnivanjem Ministarstva za brigu o selu, koje svoje programe realizuje u saradnji sa akademijskim Odborom za selo Srpske akademije nauke i umetnosti. Na čelu nacionalnog tima za preporod sela Srbije su akademik Dragan Škorić i ministar Krkobabić.

Akademik Škorić je naučnik svetskog renomea, autor 150 hibrida suncokreta koji se gaje na svim meridijanima planete zemlje, napustio nas je prošle nedelje. Ostavio je neizbrisiv trag u stvaranju nacionalnog programa za preporod sela Srbije koji je naučni putokaz za praktično delovanje.

Jedan od najuspešnijih programa Ministarstva za brigu o selu, koji je i najpopularniji u svim krajevima Srbije, jeste dodela sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom.

Danas je uvaženi kolega, mr Akoš Ujhelji, u ime Saveza vojvođanskih Mađara, pomenuo da se u saradnji sa Vladom Mađarske dodeljuju seoske kuće. To je dobra saradnja. Ja bih dodao i da je Ministarstvo za brigu o selu u ime Vlade Srbije dodelilo mnogo kuća Mađarima na teritoriji AP Vojvodine. Ne znam tačno koliko, jer takvu evidenciju prema nacionalnoj pripadnosti u Ministarstvu za brigu ne vode, ali to je neki broj od oko 500 kuća.

Seoske kuće sa okućnicom dobijaju i Mađari, ali i Slovaci, Romi, Bugari, Rumuni, Makedonci, Hrvati i naravno Srbi, pripadnici svih nacionalnosti. Nastavak tog programa planiran je i budžetom za 2026. godinu, a kakvi su efekti do sada postignuti najbolje ilustruje komentar predsednika Republike, Aleksandra Vučića, koji je 22. oktobra ove, 2025. godine, u Palati Srbija prisustvovao dodeli jubilarne 4.000 kuće. Citiram: "Malo je ideja koje se realizuju i pokažu rezultate na način kao što je ideja davanja kuća, imanja i okućnica ljudima koji žele da žive na selu. Kada mi je prvi put predočio svoju ideju Milan Krkobabić, bio sam skeptik, naravno. Nekako sam i danas, ali kada pogledam rezultat i da je upola manje od 17.000 ljudi, veliki je rezultat. Nakon četiri godine, imamo 4.000 kuća, 4.000 novih domova, 4.000 porodica koje su pronašle svoje mesto u ukupno 891 selu Srbije.

Program pokazuje koliko je sve ovo na dobar način raspoređeno po celoj Srbiji, od Sombora do Pirota, od Blaca do Dimitrovgrada i u svim opštinama, od Ade, Palanke, Bečeja, Bogatića, Bujanovca, Vranja, Gornjeg Milanovca, Despotovca, Žitišta, Zrenjanina, Kladova, Kovina, Koceljeve, Kule, Malog Iđoša, Niša, Prokuplja, Titela, Čačka. Jedna trećina ljudi preselila se iz gradova u selo i kada bismo mogli da taj trend nastavimo ili da ga uvećamo ili da ga multiplikujemo na bilo koji način. To bi za nas bukvalno bio spas. Prosek godina govori da će ti ljudi dugo da ostanu na selu, da tek stvaraju ili su stvorili svoje porodice, da će ta deca posle toga imati budućnost na tom selu, na svojim imanjima da se bave poljoprivredom, ali i svim drugim poslovima.

Ja sam mnogo srećan", rekao je predsednik Vučić, "što ste ovo pokrenuli, mnogo srećan što ste tvrdoglavo insistirali na tome da tu politiku sprovodite bez obzira i na moj pesimizam i, rekao bih, skeptičnost po svakom tom pitanju. Valjda sam suviše mator u politici pa znam kako to obično ide, a ovo je za nas velika, velika stvar. Srbija se time vraća svojim korenima, teško ćemo obnoviti zaseoke u kojima života odavno nema, ali što je moguće više sela da sačuvamo. To je za nas bukvalno spasonosno. Time slavimo i ljubav prema zemlji koja nas hvali, prema zajedništvu koje nas čuva i prema tradiciji koja nas povezuje.

Ono što jeste važnije od svega onoga što smo uradili, od svih naučno-tehnoloških parkova, svih puteva i pruga, svega jeste toplina doma koju nekome ponudite i to je nešto što ne može ni na koji način da se meri sa svim ostalim, rekao bih, dobrim stvarima koje jesmo napravili. Treba nastavimo da ulažemo u ovaj projekat, kamen po kamen, kuća po kuća, selo po selo i nadam se da ćemo uspeti da se vratimo našim tradicionalnim vrednostima, da ćemo time uspeti da koliko-toliko očuvamo demografski potencijal Srbije, jer bez toga ne znam ni zašto bismo ovo radili", rekao je predsednik Vučić, završen citat.

Budžetom za 2026. godinu predviđeno je da se nastavi sa renoviranjem seoskih domova kulture. Reč je o multifunkcionalnim domovima u kojima će se mladi i stariji družiti i obogaćivati kulturno-umetnički život na selu. Nije najbitnije da selo ima džez orkestar, ali srećan seoski dom kulture i te kako. Prostori koji su godinama bili zapušteni danas su oživljeni, vraćeni su svojoj pravoj nameni i čuvaju duh zajedništva i kulturnog života na selu, a u prošloj i ovoj godini renovirano je i u toku je njihovo renoviranje, čak 42 seoska doma. Seoski domovi kulture u Podgorcu kod Ražnja, Cerovcu kod Kragujevca, Braničevu kod Golupca, Ruskom selu kod Kikinde, Velebitu u Kanjiži, Štubiku u Negotinu u novom ruhu dočekuju goste.

Sledeća informacija je za moje prijatelje u klupi ispred mene, moje drage Mađare, da su u Subotici, Čoki, Crnji i Kanjiži, to su mesta, opštine sa većinskim mađarskim stanovništvom, renovirana četiri seoska doma kulture, a na radost našu i tih meštana.

Ne manje bitno je i rešavanje mobilnosti u selima Srbije. Do sada je dodeljeno 78 mini-buseva, da više đaci ne pešače do škole, a stariji i svi drugi mogu do lekara i opštinskog centra. Sve je to besplatno. Sredstva za to su planirana i u 2026. godini.

Novac je obezbeđen i za Miholjske susrete sela. Reč je o tradicionalnoj manifestaciji koja na najbolji način promoviše zavičajnu tradiciju i koja je do sada okupila milion posetilaca i izvođača. Ministarstvo za brigu o selu, prema stavkama u budžetu za 2026. godinu, nastaviće i sa drugim programima koje je do sada realizovala. Pomoć zadrugarstvu, ruralnom preduzetništvu. O svim tim programima juče su razgovarali premijer Đuro Macut i ministar Milan Krkobabić.

Obratite sada pažnju, molim vas, i novog programa koji će i te kako pomoći ljudima u selima Srbije. Reč je o podršci razvoju dobrovoljnih vatrogasnih društava u seoskim sredinama, a za šta su opredeljena sredstva u budžetu za 2026. godinu. U Srbiji je trenutno aktivno oko 400 dobrovoljnih vatrogasnih društava, a od toga u Vojvodini 211.

Prema podacima MUP-a Srbije samo od januara do 12. novembra 2025. godine u Republici Srbiji je bilo ukupno 28.413 požara. Samo za jedan dan, 7. jula 2025. godine, registrovano je 628 požara na otvorenom prostoru. Ne znam da li su ovi podaci za Ginisa, ali su svakako alarmantni.

Zato ovim novim programom će se podsticati osnivanje dobrovoljnih vatrogasnih društava i opremanje postojećeg, sa ciljem da se znatno poveća ispomoć profesionalnim vatrogasno-spasilačkim jedinicama i lokalnim štabovima za vanredne situacije, jer seoska naselja su, kao što ste čuli, najugroženija od poplava i požara.

Poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda izražava veliko zadovoljstvo što je izmenama Zakona o kreditnoj šemi i subvenciji kupovine stanova za mlade predviđeno da se poveća iznos garantovanih kredita sa 400 na 600 miliona evra. To je najbolji dokaz da je prošlogodišnja inicijativa predsednika Aleksandra Vučića bila opravdana i da je naišla na istinski odziv mladih, koji tako rešavaju svoje životno pitanje, a to je krov nad glavom.

Podržavamo izmene u Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kojima se nastavlja program vraćanja dela sredstava za novozaposlena lica i u 2026. godini.

I na kraju kratak komentar o izboru kandidata za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Ovom prilikom, razgovori o kandidatima, a ne o kandidatu, bili su odraz i primena istinske demokratije. Birali smo između troje, između dva kandidata i jedne kandidatkinje. Ponosni smo što smo u ime PUPS-a imali svog kandidata, mladog gospodina Milana Ćukića, izuzetno kvalifikovanog i iskusnog za taj posao. Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo dugo je trajalo odmeravanje snaga. Na kraju većina je odlučila da kandidat o kome ćemo raspravljati u plenumu bude gospodin Milan Antonijević, a mi iz PUPS-a dobro znamo šta znači demokratski centralizam.

Poštujući načela tog centralizma, odlukom većine, PUPS – Solidarnost i pravda podržaće naravno Milana Antonijevića, kao i sve druge predloge zakona koji su na dnevnom redu ove sednice Skupštine Srbije, a pre svega budžet za 2026. godinu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća gospođo Raguš, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega uvaženi građani Republike Srbije, mi u PUPS-u, Partiji ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, očekujemo i verujemo da ćemo posle usvajanja Zakona o jedinstvenom biračkom spisku najzad izabrati i članove REM-a i tako biti korak bliži Evropskoj uniji, ne samo zbog Evropske unije, nego i zbog činjenice da ćemo na taj način regulisati jedan važan segment društvenog delovanja u Srbiji.

Informacija spada u pet osnovnih kategorija na kojima počiva život na planeti Zemlji. Znam da znate, ali samo da podsetim, to su prostor, vreme, energija, materija i informacija. Objektivna informacija je uslov bez koga se ne može za pravilno donošenje odluka, zato je uloga REM-a vanredno bitna.

Davne 1978. godine, na Fakultetu političkih nauka, legenda jugoslovenskog i srpskog novinarstva Sergije Lukač, pošto se vratio kao dopisnik NIN-a i „Politike“ iz Njujorka i Vašingtona, nas, buduće novinare i publiciste učio je i podsećao da uvek, uvek poštujemo dva zlatna pravila novinarstva, ja bih dodao i života svakako, a to su – čuj drugu stranu i proveri sam. Podrazumeva se da će dobar novinar, u onom zanatskom delu, umeti da razdvoji bitno od nebitnog, ali pre svega odgovornost medija, u ovom slučaju elektronskih, posebno je značajna u kreiranju javnog mnjenja.

Očekujem od REM-a da podigne, i to značajno da podigne, odgovornost za izgovorenu reč u javnom prostoru. Ne može se dopustiti da u elektronskim, dodao bih i svim medijima, novinar ili urednik izgovori laž i za to ne bude u javnosti javno i jasno žigosan i kažnjen, i to svaki put. Možda sam ja isuviše tradicionalista, ali ne mogu da shvatim da nam se danas u Srbiji događa da su pojedini novinari na čelu kolone, predvode i usmeravaju energiju dela nezadovoljnih građana, koji svakako imaju pravo da iskažu to svoje nezadovoljstvo. To što pokazuju ti novinari na čelu kolone, huškanjem, izmišljanjem i plasiranjem tendencioznih informacija, nije novinarstvo. To je najgora vrsta propagande ili, neko bi rekao, najbolja za njih. To je za novinara nedopustivo. Upravo tu očekujem da REM reaguje svaki put i ne dozvoli takve devijacije u informisanju javnosti.

Sada nešto malo i o društvenim mrežama, totalno nekontrolisanoj oblasti interpersonalne i javne komunikacije, u kojoj svako ko ima nalog, urednik sa neprocenjivom moći da utiče na kreiranje javnog mnjenja. Često je reč o metodama i mehanizmima specijalnog rata.

Predlažem da razmislimo o tome da zakonski upristojimo sve ono što je negativno, što izaziva mržnju ili rasnu, versku i nacionalnu diskriminaciju, a podrazumeva se pritom da ne gušimo demokratiju i slobodu izražavanja. Demokratija, naravno, ima svoja pravila i granice, koje ako se pređu prelazi u anarhiju. Na nama je, pre svega u Skupštini Srbije, da negujemo kulturu dijaloga, umesto paralelnih monologa.

I na kraju jedan predlog. Za komercijalne televizije pretpostavljam da je to manje isplativo i manje prihvatljivo, ali ozbiljnije televizije, pre svega javni servis, trebalo bi da ima više zanimljivih edukativnih emisija, pre svega za mlade, dokumentarne, iz kulture, iz istorije. Tako ćemo umanjiti uticaj šunda, pogotovo na mlade naraštaje, a istovremeno će se strateški povećati osećanje ljubavi prema otadžbini. Hvala lepo.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, gospođo Brnabić, dame i gospodo narodni poslanici i pre svega uvaženi građani Srbije, dakle, reč je o amandmanu koji je podneo predsednik poslaničke grupe PUPS – Solidarnost i pravda gospodin Stefan Krkobabić, koji je trenutno opravdano odsutan, bar u ovom delu sednice, pa ću ja u njegovo ime da obrazložim ovaj amandman.

Ovaj amandman je kao osmeh, ne košta ništa, a može da donese puno empatije i da bude mnogostruko koristan. Tekst amandmana glasi: „analizira i prati primere dobre prakse u razvijenim demokratskim zemljama u oblasti revizije biračkog spiska“.

Samo da podsetim da je reč o članu 4. Predloga zakona, kojim se predlaže dodavanje nove glave Va i novih članova 22a-22p, u tekstu predloženog novog člana 22j, u stavu 1. posle predložene tačke 21) dodaje se nova tačka 21a).

Sada ću citirati obrazloženje koje je Stefan predložio. „Revizija biračkog spiska je predmet interesovanja brojnih razvijenih demokratskih zemalja u pogledu na koje Srbija već decenijama već sprovodi sopstvene demokratske reforme. S obzirom da se izmene i dopune postojećeg Zakona o jedinstvenom biračkom spisku dobrim delom zasnivaju na preporukama Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava ODIHR-a kao glavne institucije organizacije za evropsku bezbednost i saradnju OEBS potrebno je staviti poseban akcenat na praćenje i analizu primera dobre prakse u oblasti revizije biračkog spiska u zemljama članicama OEBS-a.“ Ovo je posebno važno u kontekstu daljih evro integracija Srbije u odnosu usklađivanja sa evropskim standardima u toj oblasti.

Kada sam rekao da je ovaj predlog, ovaj amandman kao osmeh i da ne košta ništa mislio sam da ne iziskuje dodatni zadatak donošenja posebne odluke Komisije.

Mislimo da ne bi zahtevao ni trošenje velikih resursa i vremena jer je već predviđeno da u radu Komisije učestvuju i predstavnici nevladinog sektora, koji se inače bave izbornom problematikom i koji se već interesuju za određena, imaju određena saznanja o njoj, a takođe bi se mogla očekivati pomoć od predstavnika Pravnog fakulteta, zatim Ministarstva inostranih poslova, Instituta za uporedno pravo kako bi se došlo do zaista najoptimalnijih rešenja.

Stoga, smatramo da bi trebalo prihvatiti amandman našeg kolega Stefana Krkobabića.

Ako mi je ostalo još malo vremena, kratko, u interesu istine, da građani Srbije čuju, u ime PUPS-a koji čuva, štiti i brani interese penzionera, ovde je bilo reči danas o velikim razlikama u penzijama, dakle kristalno jasno je da su penzije svuda u svetu, pa i kod nas, stečeno materijalizovano pravo. Mi dok radimo niko od nas podjednako ne izdvaja i uplaćuje u PIO fond, prema tome ne možemo da imamo iste penzije.

Ta teorija egalitarizma, odnosno teorija jednakih stomaka ne može, dakle, kod penzija uopšte da bude primenjena, a tačno je, i mi u PUPS-u, primećujemo da se sa svakim novim povećanjem penzija povećavaju i te razlike.

Prema članu 207. a) zakona o PIO predviđeno je usklađivanje tih penzija, odnosno povećanje najnižih penzija, a PUPS – solidarnost i pravda već godina predlaže da se ponovo uvede 13. penzija za penzionere sa najmanjim penzijama kako bi se smanjila razlika tog povećanja.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice gospođo Brnabić, uvaženi ministri, pomoćnici ministara, dame i gospodo narodni poslanici i pre svega uvaženi građani Republike Srbije, kao što vam je poznato ime PUPS-a, Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, najčešće je sinonim za socijalnu pravdu, povećanja penzija, uvođenje socijalne garantovane penzije i u tom kontekstu se zahvaljujem kolegi iz SPS-a što je pre nekoliko dana podržao taj naš predlog i inicijativu. Zatim, palijativno lečenje i sve ono što pripada korpusu onih prava i potreba običnih građana koji čine socijalno odgovornu državu. Od svega toga samo ću podsetiti da će za svega 26 dana, dakle, od 1. decembra ove 2025. godine, penzije biti veće za 12,2%. Dakle, poštovani i dragi penzioneri, srećno, znam da ste zauzeli niski start.

Danas ću posebno sa posebnim osećanjem odgovornosti komentarisati put do Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku koji je upravo na dnevnom redu.

Samo 71 dan od početka plovidbe trebalo je mornaru Kristofera Kolumba da uzvikne „tjera, tjera“ kada je ugledao kopno. Nama je trebalo čitavih 19 meseci da ugledamo kopno i stignemo sa predlogom u najviše zakonodavno telo Srbije. Ako je sinoć, kada sam ga konsultovao, pogrešio kolega Uglješa Mrdić, onda i ja grešim, ali mislim da je toliko – 19 meseci. Tu smo da razgovaramo, polemišemo, da otklonimo sumnje, i to sve u interesu građana Srbije.

Lično sam u ime PUPS-a redovno i aktivno učestvovao u svih devet javnih rasprava koje su održane u Nišu, Kragujevcu, Novome Sadu i Beogradu. Bile su konstruktivne, a posebno u Nišu. To se kolega Nikolić posebno seća, bilo je i neprijatnih scena, jel tako, a pre toga u radu Radne grupe za unapređenje izbornog procesa. Činili smo to moja malenkost, kao član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, i koleginica doktorantkinja Kristina Antić, član glavnog Odbora PUPS-a.

Ponosni smo što je jedan od mojih, odnosno predloga PUPS-a postao deo ovog Predloga zakona. Konkretno, u članu 22g – uslovi za imenovanje u komisiju, prihvaćeno je da pored drugih ograničenja za člana i zamenika člana komisije ne može da bude predloženo, odnosno imenovano lice koje je pravosnažno osuđeno za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci.

Jedan od predloga PUPS-a, koji doduše nije uvažen, podrazumevao je da primenimo posebne mehanizme za zaštitu podataka ličnosti, posebno kod navođenja jednočlanih domaćinstava koje najčešće čine stara lica, a kako ne bi došli u poziciju da im lična bezbednost bude ugrožena na najrazličitije načine.

Dug put do današnjeg teksta Predloga zakona započeo je u demokratskoj atmosferi uz uvažavanje kulture dijaloge u okviru Radne grupe za unapređenje izbornog procesa, a čiji sam član od početka. Tome su doprineli autor današnjeg predloga dr Uglješa Mrdić, za koga verujem da ćemo ga uskoro videti u ovim klupama, zatim predsedavajući te Radne grupe Nemanja Nenadić, Bojan Klačar, izvršni direktor CeSID-a, ali i mnogi od nas. Činjenica je da je tom Radnom grupom predsedavao prvi čovek nevladine organizacije Transparentnost Srbija sama po sebi dovoljno ilustruje da Srbija uvažava civilno društvo.

Sve je bilo tako nekako bajkovito, čak da prosto čovek ne poveruje, do trenutka kada su predstavnici opozicije napustili Radnu grupu nezadovoljni dinamikom napredovanja u radu Radne grupe, ali i delimičnim neuvažavanjem njihovih zahteva. Deo opozicije je u korist dijaloga ipak učestvovao u javnoj raspravi. Svojim kritikama, često konstruktivnim, prednjačila je gospođa Ana Jakovljević, mada je bilo još nekoliko aktivnih opozicionih koleginica. To je dobro za ovaj zakon.

Javnost Srbije podsećam da smo na stolu imali predlog CRTA koja je beskompromisno insistirala da budu prihvaćeni svi njeni predlozi. To je bio svojevrsni ultimatum.

U jednom trenutku predstavnik CRTE je povodom tadašnjih najnovijih korekcija Mrdićevog predloga izgovorio nešto što potvrđuje da je bilo reči o ultimatuma, a ne dogovor ili konstruktivnoj raspravi. Rekao je, parafraziram, promenili ste, ali nedovoljno, vaš predlog još uvek nije isti, kao predlog CRTE. Zar to, gospodo, nije uvredljivo?

Kada je reč o ODIHR-u, OEBS-ovoj Kancelariji za demokratske institucije i ljudska prava, mi smo današnjim Predlogom zakona ispoštovali ključne preporuke ODIHR-a. Ali, da li je ODIHR u skladu sa svojim imenom uputio evropskoj javnosti i šire makar jednu jedinu preporuku povodom najgrubljeg kršenja osnovnih ljudskih prava na Kosovu i Metohiji, da kaže Krtiju da to što oni njegovi saradnici rade Srbima u srpskoj južnoj pokrajini ne da nema nikakve veze sa demokratijom i ljudskim pravima, već predstavlja očito ponavlja ili najmračnije istorije iz Drugog svetskog rata?

Nameće se prosto pitanje - da li je ODIHR zabranjen u južnoj srpskoj pokrajini na Kosovu i Metohiji?

U tom kontekstu, današnji Predlog zakona je veliki demokratski iskorak Srbije i ne samo to, smatram da smo uvažavanjem preporuka ODIHR-a došli do crvene linije. „Basta“ rekli bi Italijani. U tom procesu uvažavanja preporuka došli smo do tačke kada treba, pre svega da poštujemo činjenicu da je Republika Srbija nezavisna država i da vodi samostalnu politiku.

Naravno, naš put vodi ka Evropskoj uniji, ali to mora da bude relacija uzajamnog uvažavanja i širenja horizonta demokratije.

U tom smislu, posebno ističem član 14. u okviru Odeljka Četiri - izlaganje biračkog spiska na uvid građanima.

Naime, reč je o mogućnostima da svako ustanovi da li je upisan u birački spisak, da proveri podatke o broju prijavljenih lica u domaćinstvu i stanu, kao i o tome da li ova lica glasaju po mestu prebivališta ili mestu boravišta. Takođe, od momenta raspisivanje izbora Ministarstvo za državnu upravu će biti dužno da na svakih sedam dana objavljuje broj birača razvrstan po opštinama broj izvršenih promena u biračkim spiskovima, kao i pravni osnov za te promene.

U sličnom pravcu izvršene su dopune i o aktuelnom članu 21. Najobimnije dopune predviđaju se dodavanjem novih 18 članova u postojeći zakonski tekst, kojima se uspostavlja revizija biračkog spiska. Predviđa se da taj posao obavlja komisija za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti ažuriranja podataka od 10 članova sa zamenicima. Osam članova biralo bi se na predlog poslaničke grupe u Narodnoj skupštini, od kojih bi poslaničke grupe vlasti predložile pet, a opozicija tri člana, dok bi dva člana predložilo nevladine organizacije.

Sada preskačem jedan deo, jer je bilo puno obrazloženja o sastavu te komisije, samo bih rekao još da za svaku odluku komisije biće potrebno najmanje sedam glasova, od kojih po dva moraju biti iz sve tri kategorije predlagača.

Podsećam i ovom prilikom da je najviše nesporazuma u radu Radne grupe za unapređenje izbornog procesa izazvao upravo sastav komisije. Predlog opozicije je, verovali ili ne, bio da to bude tri tri tri. Tri člana vladajuće koalicije, tri opozicije i tri civilnog društva. To je taj Trojanski konj, koji sam pominjao u tim trenucima, zato što praktično to znači šest tri za opoziciju i nevladin sektor, s obzirom da u najvećem broju slučajeva i jedni i drugi imaju slične ili istovetne stavove. Tako je bar dosadašnja praksa pokazala.

Zato je dobro što se u predloženom tekstu predlaže 10 članova komisije sa opisanom zastupljenošću vlasti, opozicije i nevladinog sektora. To je pošteno, jer mehanizam donošenja odluke komisije nikoga ne favorizuje, ne postoji mogućnost nadglasavanja, već sporazumnog donošenja odluka.

Dakle, PUPS, Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbija, podržaće Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku ne samo zbog toga što smo i mi kao državotvorna partija učestvovali u kreiranju teksta, već što smatramo da zakon donosi sasvim zadovoljavajuću meru demokratije.

Sada mi dozvolite da sa vama o građanima Srbije podelim jedno moje nedavno iskustvo. Ne mogu da imitiram glas, verujem da to niko od nas ne može, Duška Radovića, ali ću pokušati bar u njegovom stilu da to bude izrečeno.

Jedna Anja i jedna Janja, učenice osmog razreda Osnovne škole „Zmaj Jova Jovanović“ u beogradskom naselju Braće Jerković neutešno su plakale kada su napuštale Istraživačku stanicu Petnicu pored Valjeva. Varaju se oni koji su pomislili da ih je neko uznemiravao, ne dao Bog maltretirao. Plakale su jer im se završilo osmodnevno prvo veliko životno naučno istraživanje. Imale su, verovali ili ne, od 11 do 14 časova dnevno. Nedostajaće im Istorija, Geografija, Hemija, Fizika, Geodezija, ali sa mnogo mnogo praktične nastave. Anja i Janja nisu jedini primer radoznale dece, gladne nauke i novih saznanja. Cela Srbija puna je takve dece.

Pošto svet zaista ostaje mladima, ima nade za Srbiju. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, članovi Vlade i ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, poštovani građani Srbije, danas je 15. oktobar – Međunarodni dan žena na selu. U ime PUPS-a, Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda, svim vrednim damama sa sela čestitam ovaj dan i želim da izdrže uz osmeh i u dobrom zdravlju prvih 100 godina, a onima koji su stariji od 65 godina da im u mandatu ove Vlade stigne poštar na kućni prag i donese ček na kome će pisati – socijalno garantovana penzija u iznosu, ne manjem, od 150 evra.

Što se tiče amandmana, nemam nikakvu nedoumicu, treba podržati amandman Stefana Krkobabića koji predlaže da u selima Srbije sa manje od 100 stanovnika predmet posebne zaštite bude kuća na selu i do 100 kvadrata, umesto do 60, kako je definisano u Predlogu zakona. To je pitanje solidarnosti, pravde i dostojanstva.

Na selu je neophodno više prostora za život, jer su porodice brojnije, uz to obično ide, kao što svi znamo, ekonomsko dvorište za skladištenje poljoprivrednih proizvoda.

Zašto je posebno važno da stanovnici sela imaju posebnu pravnu sigurnosti i kada je reč o kući od 100 metara kvadratnih? Svako selo, Srbija nam je veoma bitna, i to ne samo selo u kome živi Srbi, već i svi drugi građani Srbije, i Mađari, Rumuni, Slovaci, Bošnjaci, Hrvati, Makedonci itd. I te kako su nam bitna sela sa manje od 100 stanovnika, jer kako je predlagač naveo njih je 1.302. U njima živi manje od 1% ukupne populacije, ne tako mnogo.

Šta je tu strateški bitno? To što se ta sela prostiru na petini teritorije naše države, a prisustvo naših ljudi na našoj teritoriji znači potvrdu suvereniteta Republike Srbije, vojno-bezbednosno posebno su značajna sela koja su u pograničnim i brdsko-planinskim područjima. Evidentno je da se tim ljudima u selima Srbije ne preliva novac, njima je svaki dinar zlata vredan.

Usvajanjem ovog amandmana država ne bi imala nikakvu štetu, a tim seljacima ili seljanima, kako god, bi mnogo značilo. To bi za njih bio čin ohrabrenja da država misli o njima, ali i signal da će ih ubuduće uvažavati i pomagati.

Taj papir, posedovni list, znači samopouzdanje, garantuje sigurnost života na selu sadašnje generacije, ali njihovih potomaka. Takav status znači da ti ljudi mogu da povuku i neophodan kredit za pokretanje novog, unosnijeg posla, a to znači bolji život. Predloženi amandman ide u pravcu rešenosti napora države Srbije da se naprave pomaci u kvalitetu života u seoskim sredinama i da se približe uslovima koji već postoje u gradovima.

Republika Srbija je, kako nedavno reče Naoufel Telahigue, jedan od direktora Poljoprivrednog fonda UN, kao retko ko na svetu posvećena preporodu sela. Čime je to Srbija zavredila kompliment svetskog ranga? Ovo što sledi nije virtuelna verzija života, niti bajka barona Minhauzena, ovo su opipljivi, egzaktni podaci.

Najpre je država Srbija podržala obnovu posustalog zadrugarstva, pomogla 207 zadruga i u tom periodu je, verovala ili ne, osnovano 1.100 novih zadruga, i to samo pre nekoliko godina.

Zatim je Ministarstvo za brigu o selu, prvi put u istoriji Srbije osnovano 2019. godine, dodelilo do sada blizu četiri hiljade praznih seoskih kuća, svaka vrednosti do 1,2 miliona dinara u kojima sada živi više od 20 hiljada žena, muškaraca i nekoliko hiljada dece. Svi su mlađi, ovo je jako optimistično, svi su mlađi u proseku 30 godina, većina je došla iz grada u selo, a čak 90% među njima su visokoobrazovani.

Dodelom 78 mini buseva uveden je besplatan prevoz od sela do sela i od sela do grada. Uskoro će se taj broj popeti na 95. Trenutno se renovira 90 domova kulture širom Srbije. To se nije dogodilo od 1945. godine kada je i počelo propadanje, negde i pustošenje, možemo slobodno da kažemo, sela Srbije.