Zahvaljujem, predsedniče Skupštine.

Niste me razumeli. Ja sam se javio po Poslovniku i reklamiram da ponovo ste prekršili član 27. i to radite od kada je ovaj saziv konstituisan.

Naime, ja razumem vašu toleranciju da ovim nepotpunim poslanicima dozvoljavate da govore u Skupštini, a nepotpuni su, to je najblaža forma koju mogu da koristim, jer zakletvu građanima Srbije nisu položili onako kako je propisano u ovoj sali, već su tu zakletvu polagali u holu između dva WC-a.

Neću koristiti termin nekih koji kažu da je to zbog toga WC koalicija, ali ako neko u ovom domu priča o VIP toaletima, a pripada WC koaliciji, onda zaista ne treba da mu dozvolite da se u ovoj sali ponaša kao da je iz te prostorije koja se nalazi pored hola se tako i ponaša.

Pored toga, prekršili ste i član 107. i povredili dostojanstvo ovog doma, jer ste dozvolili nekome kome su ustaški satnici pomogli da dobije hrvatsko državljanstvo kao nagradu, jer kao rođeni Kninjanin bio potpuno nezainteresovan, hajde tako blago da kažem, za pad Knina, da on govori o srpskom svetu i da govori o Aleksandru Vulinu. Ono što ja mogu samo da kažem, srpski svet je zaživeo, ujedinjenje je počelo i to ovakvi zgubidani ne mogu da zaustave.

Član 103. stav 2.

Ja bih samo zamolio da ovako dubokoumno i širokopojasno obrazlaganje ovog amandmana u koji je očigledno uložen jedan ozbiljan intelektualni napor, meni bude samo pojašnjeno šta piše u članu zakona čija se izmena predlaže sa ovim „briše se“ i ako može da mi se pojasni šta će se dobiti ukoliko se član ovog zakona izbriše i to bi bilo nešto čime bi prestali da vređamo dostojanstvo ovog parlamenta i radili po amandmanima na način na koji treba da radimo.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče gospođo Brnabić.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, prosto je neverovatno da posle samo tri meseca i onakve reakcije Stejt departmenta, Slobodne Evrope i svih onih sa Zapada, a i ovih ovde kod nas danas, kad bi to hipotetički bilo moguće, verovatno bi pored kolege Torbice i mene potpisnik ovog predloga zakona bio i Donald Tramp.

Tako malo vremena je potrebno da se promeni slika u svetu i ne znam koliko ovaj predlog zakona ima uticaja na stav Donalda Trampa kada je USAID u pitanju i finansiranje u Srbiji, ali ostavimo prostora da možda i jeste.

Razlog za donošenje ovog zakona nije nikakav progon nevladinog sektora, već povećanje transparentnosti rada tzv. neprofitnih organizacija, a uzevši u obzir poražavajuću činjenicu da u Srbiji postoje ipak i nesmetano deluju udruženja građana koja otvoreno rade protiv državnih i nacionalnih interesa Republike Srbije.

U cilju sprečavanja ovakvog delovanja, smatramo da nam je neophodna temeljna izmena zakonske regulative finansiranja udruženja građana. Izdaja sopstvene zemlje i naroda ne može da bude visokoprofitabilna delatnost od koje deo građana Srbije ostvaruje ekstremno visoke finansijske prihode. U stvari, ostvarivao je, pitanje je da li će ih ubuduće ostvarivati. Iz tog razloga nam je neophodno uvođenje transparentnosti u rad tog sektora, poput onog koji je uveo poznati FARA zakon u SAD još davne 1938. godine.

Ovim zakonom se predviđa da sva udruženja koja se pretežno finansiraju iz inostranstva, a svojim aktivnostima pokušavaju da utiču na donošenje odluka od strane državnih organa, moraju da se registruju kao agenti stranog uticaja, da prijave dobijena novčana sredstva i da transparentno označe u čije ime i za čiji račun kada istupaju, dele materijal, to rade. Znači, ko je finansijer i šta je projektni zadatak. Mislim da građani apsolutno imaju pravo da na ovakav jasan i nedvosmislen način saznaju ko iz inostranstva i koliko plaća razna udruženja, neprofitne organizacije i pojedine sektore, po čijim programima, po čijim direktivama oni rade i, što je najvažnije, kojim stranim vladama i organizacijama polažu račune.

Očigledno da će neki polagati račune uskoro i našim pravosudnim organima ako je tačno ono što smo čuli iz SAD. Ali, to će neko buduće vreme pokazati. Da se izbegnu ovakve stvari jednostavno usvajanje ovog zakona koji samo obezbeđuje jednu apsolutnu transparentnost i uočljivost je neophodan za Srbiju i predlažemo da se uvrsti na dnevni red i usvoji. Hvala.

Zahvaljujem predsedniče Skupštine, gospođo Brnabić.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, iako situacija nije baš uobičajena i normalna, ja ne bih želeo da se stekne utisak da su danas na dnevnom redu samo zakoni o visokom, srednjem i osnovnom obrazovanju. Činjenica je da to jesu važni zakoni, ali pored njih imamo još četiri jako važna zakona, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, Predlog zakona o dopuni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, Predlog zakona o dopuni Zakona o platama u državnim organima i javnim službama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja.

Naime, u vremenu koje je proteklo iza nas mi smo na određeni način zapostavili državne službenike, činovnike i nameštenike, kada su u pitanju njihove zarade. Da bi se sprečilo da prestane bilo kakav interes onog najkvalitetnijeg i najuspešnijeg kadra za rad u ovim ustanovama i ovi zakoni su jednako važni, kao i oni zakoni koji su na prva četiri mesta na dnevnom redu.

Ovo je jedan od manjih koraka, ali koraka koji treba da isprave nepravdu i da obezbede situaciju da oni koji su najkvalitetniji studenti, najkvalitetniji radnici, najobučeniji i dalje imaju interese i žele da rade u državnoj upravi.

Ovo jeste jedan od važnih zaključaka koji je bio na Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, ali uz još jednu vrlo ozbiljnu preporuku, a to je da to ministarstvo nastavi da radi u jednom jako ozbiljnom poslu, a to je da se lokalnim samoupravama i svim državnim institucijama jasno definiše i profiliše potreban kadar.

Ovo iz tog razloga kako bi u celosti zaživela institucija javnog konkursa i kako bi mnogo onih koji rade na određeno vreme ili na povremeno privremenim poslovima svoj radno-pravni status definisali i zaokružili na način kako to i treba.

Samo dobro plaćen službenik, ali i dobro kvalifikovan državni službenik je neko ko može da servisira na odgovarajući način sve potrebe građana Srbije, da prati sve promene koje se dešavaju i da ne kaskamo za iskoracima koji se kroz digitalizaciju procedura u upravi postižu.

Jedan od zakona koji je indirektno vezan sa svim ovim jeste zakon o izmenama i dopuna Zakona o slobodnom pristupu javnim informacijama. Naime, i ovo je jako bitan zakon koji upravo treba da omogući da se spreči bespotrebni i neosnovani odliv sredstava iz malih sredina, pogotovo iz malih lokalnih samouprava, mesnih zajednica, domova zdravlja, škola koje su preopterećene nenormalnim zahtevima za kvazi informacijama od javnog značaja.

Upravo ovo će napraviti selekciju i sprečiti da se zakon zloupotrebljava i da pojedinci naplaćujući enormne troškove vezano za to stiču bez razloga ogromna sredstva koja se mogu proceniti da će dostići na mesečnom nivou između 50 i 70 miliona dinara.

Ne samo što je u pitanju taj finansijski efekat, već ovaj zakon će omogućiti i sledeću stvar, a to je da upravo one informacije od javnog značaja koje su bitne, znamo da su bitne novinarima, medijima, koje ne mogu da stignu na vreme da im budu dostavljene, prosleđene ili po njihovim pritužbama urađeno, se na mnogo brži i efikasniji način dostave u punom kapacitetu i obimu u kojem su i tražene.

Ovaj zakon će sprečiti jednu vrstu iživljavanja i jednu, moram ipak reći, zloupotrebu procepu u zakonima koji je omogućio da se, ne samo maltretiraju i onemogućava rad manjim lokalnim samoupravama, školama, pogotovo u manjim sredinama, već i da pojedinci steknu neprimereno velika novčana sredstva.

Što se tiče studenata Zakona o visokom obrazovanju, srednjem obrazovanju i osnovnom obrazovanju nije sporno, ali zakoni će biti usvojeni, biće podržani sa naše strane, jer Pokret socijalista apsolutno zna kolika je vrednost i važnost obrazovanog sistema.

Ja samo želim da skrenem pažnju studentima da vreme curi i da je vreme nešto što se ne može nikako nadoknaditi. Isto to želim da poručim i roditeljima maloletnih srednjoškolaca i osnovaca, a to je da sa ovakvim svojim daljim povlađivanjem i dozvoljavanjem da na bilo koji način ih neko poveže sa gospodom koja danas pokušavaju da se spreči rad Skupštine, dovode sebe u situaciju da izgube celu ovu školsku godinu.

Budite sigurni da iznalaženje nemogućih rešenja i izvršenih rešenja zaista neće biti podržana. Ljudi koji se mnogo više razumeju u ovu oblast od mene kažu da je još desetak dana najviše vremena postoji da se školska godina kako tako regularno završi.

Ako do te pozicije ne dođemo, ako se studenti ne vrate na fakultete, ako se srednjoškolci i osnovci ne vrate u klupe, bojim se da će ova generacija pored svega onog što je trpela u vreme korone i pandemije izgubiti još jednu godinu. Ova godina je na granici ništavosti i bojim se da kada se budu osvestili oni koji su pobornici obustave rada i nezakonitih štrajkova, da će biti dockan.

Pozivam sve one koji žele da rade, koji žele da studiraju, koji žele da idu u školu da se ne boje ovako agresivne manjine. Jeste neprijatno, jeste neugodno, ni sada nije komforno sedeti, raditi, govoriti u Skupštini, ali jednostavno to se mora ignorisati. Njih ne ignorisati znači uvažiti, a uvažiti ovakvo ponašanje je zaista besprizorno. Ja se iskreno nadam da našim koleginicama, pogotovo Jasmini Obradović i mladoj koleginici koja je u drugom stanju neće ostati ozbiljne posledice od današnjeg događaja. Nisam kršten, ateista sam, ali stvarno mislim da ovi koji su besprizorno danas radili ono što su radili, ugrozili njihove živote na najgori mogući način, oni treba Bogu da se mole da one zaista prođu bez ikakvih posledica, jer ovo što su uradili je apsolutno neoprostivo. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Povredili ste član 107. nekoliko puta dok je ovaj gospodin koji se predstavlja kao ovlašćeni predstavnik grupacije NADA govorio. Ja moram samo da vam skrenem pažnju da morate voditi računa da se đavo krije u detaljima.

Prva i osnovna stvar koja treba da prikrije sve floskule da je neko priznao nezavisnost Kosova i Metohije je apsolutna laž i neistina i to znamo svi, to uvek treba podvući. A gde su ti detalji koji su važni? Nema potpisa Vojislava Koštunice na Briselskom sporazumu, ali ga ima na papiru kojim se amnestira Aljbin Kurti i ima ga na papiru kojim se oslobađaju teroristi UČK, dokazani zlikovci, koji su pušteni na slobodu.

Još jedan detalj, na koji ste morali reagovati. Učinilo mi se da je možda slučajnost, ali sa ovakvom diskusijom, to očigledno nije, a vređa ovaj dom, a to je da je rečeno - dajte da čujemo šta se dole dešava. Za njih je Kosovo i Metohija dole. Šta? Podrum? Pakao? Andregraund? Ne znam kako vas nije sramota da vi koji govorite i smete da izgovorite da je Kosovo srpska sveta zemlja, kažete - to je dole.

Prema tome, morali ste reagovati na tako nešto, oduzeti reč, jer jednostavno, đavo jeste u detaljima, a oni zlikovci koji daju instrukcije šta treba da se kaže, zaista jesu zlo i pokušavaju da ga nanesu Srbiji. Hvala.

Predsednice Skupštine, povredili ste član 27.

Mislim da ćete vi uskoro morati sa generalnim sekretarom da dogovorite ovde da se u Skupštini, pored zdravstvene službe koja dežura ovde, obezbedi i dežurna krojačka služba.

Stepen licemerja i nevaspitanja. Govoriti o obrazovanju i vaspitanju, a ne vaditi ruke iz džepova, meni ostavlja dilemu da li treba zašiti džepove ili postavu od džepova, ali u svakom slučaju jedan je taman prekinuo to da radi, izgleda da su mu zašili postavu od džepova, pa nema više tu naviku. Vi ga upozorite. Verovatno, ako i drži ruke u džepovima zbog novčanika, ih drži zbog onog kanarinca pozadi što krešti iza njegovih leđa, sigurno ne zbog nas, ali je vaše da ga upozorite da je jednostavno, barem u situaciji kada pokušava da nešto govori o obrazovanju i vaspitanju, krajnje neumesno da se na takav način ponaša ovde, a tek za nekog ko je profesor – katastrofa.

Ja se izvinjavam, toliko je skoro bila povreda Poslovnika da ste sada učinili drugu, a to je povredili ste član 103. jer ovo je bila klasična zloupotreba.

Ja pomenuo ni jednu fizičku karakteristiku gospodina govornika nisam. Prema tome, ovo što je rečeno apsolutno zaslužuje da se uzme vreme od grupe, ako ga uopšte imaju.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine gospođo Brnabić.

Ovaj amandman ne treba prihvatiti i samo obrazloženje koje smo, nažalost, morali ovde da slušamo jasno govori u prilog toga da protiv ovog amandmana treba i glasati, čak apsolutno biti siguran da neće biti usvojen, treba da glasamo protiv njega, a ne samo da pustimo da vidimo da li će se za njega glasati jedan, pet ili dva poslanika.

Naime, obrazloženje ovog amandmana koje je dato je nastavak jedne vrste hibridnog rata koji se vodi protiv Republike Srbije i apsolutno ono što se pokušava na nazovi suptilan način, kroz način na koji je ovo obrazloženje dato, prezentovati građanima Srbije jeste da Vojska Srbije je nešto što je nebezbedno, nešto što želi, hoće, traži rat i da je jednostavno apsolutno nepotrebno njeno postojanje, bivstvovanje u Republici Srbiji, a pogotovo ne njeno snaženje i njeno jačanje.

Jasno je da ovakav način razmišljanja proističe iz izvora finansiranja koji pristiže onima koji zastupaju ovakav stav, jer siguran sam da nisu poslušnici NATO pakta i prinudne uprave iz Brisela bili na vlasti 2011. godine odluka o prestanku služenja redovnog vojnog roka nikada ne bi bila doneta.

Možemo mi da se složimo da su uslovi ovakvi ili onakvi u kasarnama, ali kasarne nikada nisu bile, pa čak ne treba ni da budu hoteli, „ol inkluziv“ kategorije, već mesto na kojem se obučava ratnim veštinama i preživljavanju u slučaju rata.

Priče o nekakvim ratno huškačkim pozivima su zaista, samo izmišljotina mrzitelja Srbije i onih koji pokušavaju na svaki način, što sa Kosova i Metohije, od strane Kurtijevog režima i UČK okupatora, tako i od predstavnika muslimanske federacije iz Sarajeva, da prebace teret na Srbiju njihovih pokušaja da isprovociraju sukob Republike Srbije sa NATO paktom. To je nešto što mora da bude potpuno jasno i nedvosmisleno.

Niko ne želi rat. Stara narodna, a vi ste očigledno zaboravili i na narod, a očigledno i na njegovu tradiciju je bila ko rat priželjkivao rat mu kući bio. Niko rat ne želi i da rata ne bilo, i da naši sugrađani i sunarodnici na Kosovu i Metohiji ne bi bili terorisani i zlostavljani, Vojska Srbije mora da jača. Vojska je nešto što je instrument odvraćanja, a ne ratovanja. Srbija nikada nije vodila osvajačke ratove, uvek je se branila i uvek je vodila odbrambene ratove i nikada, čini mi se, nije bilo više pokušaja da se tradicija sprskog naroda, samopoštovanja više unizi i više uništi, nego što sada čine predstavnici nekakvih zeleno levih, desnih, ovakvih i onakvih frontova, kojima je očigledno, sem, propagiranja LGBT ideologije sledeća stvar, propast Srbije na agendi kojom se bave.

Prema tome, ovaj amandman ne treba usvojiti, ne treba ga, naprotiv, u budžetu Republike Srbije, kada bude usvajan krajem ove godine, sredstva za služenje vojnog roka još više uvećati, kako bismo taj postupak mogli što više da ubrzamo i da se omogući što veći obuhvat, jer ja vam garantujem, moj sin je iz generacije koja treba da ide po ovom predlogu, na odsluženje vojnog roka, 95% mladih želi da služi vojsku. Pitanje je hoće li taj procenat od tih nekih 5% koji je pokušati da izbegne ovakvim trovanjem se podići na 5,5%, ali budite sigurni da je omladina Srbije daleko svesnija nego ovi sa desne strane koji govore protiv interesa i Vojske i Republike Srbije.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Prekršili ste član, 107. Ovako grubo narušavanje dostojanstva Skupštine ste morali da zaustavite, a niste ni u kom slučaju smeli da dozvolite da neko nastavlja intenzivno da zlikovcima, zločincima iz NATO pakta daje opravdanje i konstantno optužujući rukovodstvo Srbije, narod Srbije za to što su bili bombardovani. A pogotovo ste morali da imate u vidu da to radi u to vreme pripadnik terorističke strane plaćeničke organizacije Otpor.

Ja vas molim da ubuduće povedete računa o ovome i da prekinete, jer ovako nešto se vrlo ozbiljno od strane njegovih finansijera zloupotrebljava i UČK teroristi koji drže okupiran deo Kosova i Metohije, jednostavno, ne žale novac da se ovakve reči, samooptuživanje i optuživanje Srbije čuju iz ovog doma. Hvala vam.

Predsednice Skupštine, povredili ste član 103. sa ovakvim ponašanjem kojim je ne samo član 107. nego niz članova povređen. Ovakvom količinom uvreda vi ste bili dužni da izreknete i opomenu i oduzmete reč. Jednostavno, nedopustivo je da nekome ko je na nivou pozornika početnika i iznosi laži, gluposti, neistine, dozvolite da na ovakav način vređa bilo koga u Skupštini, a posebno ne predstavnike Vlade Republike Srbije.

Hvala.

Zahvaljujem.

Predsedavajuća, povredili ste član 107. i član 27. Onog trenutka kada je ovde izrečena ovako brutalna uvreda, pogotovo od nekog ko iz njegove biografije je pokazao da posle uvreda i dobijanja narandžaste boje u licu kreće i sa fizičkom agresijom, bili ste dužni da ga prekinete.

Nedopustivo je da neko ko se brine da li Poslovnik treba menjati na onakav način kako je on predložio, on postavlja pitanje, da li je neko normalan ili nije normalan, jer samo neko nenormalan je mogao da u zemlji Srbiji, napravi takav haos uvodeći rijaliti na mala vrata, uvodeći ga kroz Pionirski park, kradući besomučno na mostu na Adi, za sve pare koje je pokrao na mostu na Adi mogao je popločati celu reku Savu, a ne samo taj jedan most. Takav čovek ovde ne može da bude pušten nekontrolisano da vređa ni poslanike, ni ministre jer je to uvreda za ovaj dom, jednostavno morate da reagujete blagovremeno. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Pitanje je Ministarstvu pravde - Da li je Ministarstvo dobijalo pritužbe na rad sudije Mirjane Ilić i da li je iste dostavljale predsedniku Višeg suda u Beogradu na izjašnjenje, te ako jeste, kakve je odgovore dobilo? Suština tih primedbi je da ta sudija već 20 meseci nezakonito i suprotno pozitivnim zakonskim propisima, zloupotrebom nepostojećeg instituta službene beleške sprečava da Krivično veće tog suda odluči o predlogu za suđenje u odsustvu u predmetu poznatom kao optužnica za Petrovačku i Prijedorsku cestu.

U skladu sa sudskim poslovnikom, koji donosi upravo ministar pravde, ako Ministarstvu do sada nije bilo dostavljeno pritužbi na rad imenovane, onda moje današnje pitanje tretirajte kao pritužbu i molim vas da mi u skladu sa Poslovnikom dostavite povratnu informaciju u odgovarajućem roku. Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine gospođo Brnabić.

Po ko zna koji put, nažalost, ali ovaj put drakonski ste povredili član 107. Mene je zaista bilo sramota što sedim u ovom domu i slušam prethodnog govornika da sebi dozvoljava ono što ste vi bili dužni da sprečite odmah, govori i beskrupulozno vređa svog kolegu poslanika Balinta Pastora isključivo na nacionalnoj osnovi.

Ovo se nikada nije desilo u ovom domu na ovakav način, ne samo istupi ovakvih protiv onih poslanika koji bez obzira na svoju nacionalnu pripadnost poštuju Republiku Srbiju, znaju šta je dobro i za svoju nacionalnu manjinu ili manjinski narod, zato što znaju šta je dobro i za Srbiju. Nije se desilo ni protiv onih na ovakav način koji su beskrupulozno i u ovom domu govorili protiv Republike Srbije.

Ja vas molim, ja mogu vas da razumem, vi ste na početku svog mandata ovde rekli da ćete svima pružiti ruku, ako vi možete da trpite da neko ovako ujeda pruženu ruku, zabrinite se malo da je ne odgrize, jer njima ništa nije dosta.

Ovakvim istupima samo potvrđuju da njihova politika od 2000. do 2012. godine uopšte nije bila slučajnost. Oni ne da su imali ideju da opljačkaju Srbiju, oni su imali ideju da Srbija uopšte ne postoji.

Ovakav njihov odnos prema Deklaraciji, ovakvo vređanje predstavnika manjinskih naroda, samo zato što poštuju ovu državu, pokazuje koliko oni mrze Republiku Srbiju.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Reklamiram član 27.

Ja se zaista zapitah da li sam normalan kad sebi dozvoljavam da slušam ovakvo ponašanje u Skupštini i iz tog razloga vama zameram zašto to niste prekinuli.

Uz svo razumevanje svega onoga što vi nekoliko dana govorite da ćete pustiti da se vidi prava slika onih koji glume opoziciju u Republici Srbiji, ovo je prevazišlo sve. Ja mogu da razumem da su ovo očigledne posledice jednog katastrofalnog pada vaspitno-obrazovnog sistema u vreme kada se uvaženi kolega školovao, kada je osim u porodici, gde očigledno nije dobio nikakvo vaspitanje, mogao je možda u školi, da je malo stariji, dobiti neko vaspitanje, ali ovo je ona generacija koju smo mi ispustili tamo u drugoj polovini devedesetih godina, kada se stiču neke osnovne navike kako se ponaša, gde i na koji način šta i kako govori.

Ovakva salva uvreda i bljuvotina je povreda i dostojanstva ovog doma, a nek je na čast onima koji su sebi dozvolili da za ovakve glasaju.

Hvala.

Ne morate da se izjašnjavate u danu za glasanje.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine, gospođo Brnabić.

Ja sam se juče pitao da li je to što neko dok je govorio o Deklaraciji koja je na dnevnom redu drži ruku u džepu pitanje medicinskog kartona ili toga što mu nije ušiven džep? Kako god, videćemo ako se bude izneo taj medicinski karton, da li tu postoje opravdavajući razlozi ili je u međuvremenu neko ušio postavu od džepa pa danas ruke više nisu u džepu. Takav čovek da govori o pristojnosti i vaspitanju, mogao je da završi gospoda boga, da završi sve moguće fakultete na zemaljskoj kugli, ali njegovo vaspitanje da u ovom domu juče govori a drži ruku u džepu, govori ili o tome da treba stalno da nosi iglu i konac, što vojska radi, ili treba da proveri svoj medicinski karton. Hvala.