Dame i gospodo narodni poslanici, tražio sam da se briše član 51, odnosno član 48. stav 3, koji glasi – NBS može se zaduživati u inostranstvu u svoje ime, a za račun Republike Srbije, sa rokom otplate dužim od godinu dana, a na osnovu posebnog zakona.
Ne znam, gospodine guverneru, šta to vama smeta pa ovo mora da se izbriše. Jedina institucija kod koje Srbija sada može da se zaduži bez posebnog zakona duže od godinu dana je MMF, tako da i onaj koji je čitao to u Vladi nije znao da razume obrazloženje. To je njegov problem.
Šta vama smeta da napravite zaduženje, predložite Narodnoj skupštini zakon, da znamo pod kojim ste uslovima zadužili Narodnu banku, Republiku Srbiju, građane, koji su rokovi otplate? Zašto da to bude privilegija jedino MMF-a?
Postoje i druge finansijske institucije u svetu. Da li su to jedini uslovi? Da li su to najbolji uslovi? Možda neka banka čak da i bolje uslove. Ne vidim nijedan razlog zašto to ne bi bilo na kraju pretočeno u zakon.
I taj poseban zakon. Vi ste, gospodine guverneru, i svoje buduće naslednike i njihove kolege rasteretili odgovornosti kada Narodna skupština utvrdi zakon o tom zaduženju. Ništa više. Ili, jedino da neko hoće to da zloupotrebi, da niko u Srbiji ne zna pod kojim se uslovima zadužuje Narodna banka za račun Republike Srbije, a kamate i sve ostalo će plaćati, naravno, građani Republike Srbije iz budžeta.

Vi ste dugo tražili razloge, ali u članu 48. ostaje da se NBS može kod MMF-a zadužiti sa rokom otplate dužim od godinu dana. Da li je to da se ovaj stav 3. člana 48. izbriše bio uslov da biste mogli da zaključite ugovor sa MMF-om?
Mi još uvek ne znamo o kakvom je sporazumu Narodne banke i MMF-a reč, a vuče se novac. Da li je to uslov, da se ovaj stav 3. izbriše? Ako jeste, onda je to razlog više da on mora da ostane. Jer, to znači da je samo MMF privilegovan da se NBS kod njega zadužuje, ni kod koga više ne može.
Šta je sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj? Šta je s drugim finansijskim institucijama? Šta je sa Svetskom bankom? Da li je MMF jedina finansijska institucija od koje možemo, kao država, da zatražimo kredit? Možda i nije, ali kad ovako nešto napišete, onda sigurno jeste jedina.

Gospodine guverneru, redovno pratim sajt NBS, tako da me iznenađuju neki podaci, kao recimo juče, kada je  u pitanju trgovina devizama, da niko nije hteo da kupi devize od Narodne banke i onda ste intervenisali sa 20 miliona evra.
Ne mogu da vam verujem na reč. Ne mogu ni sajtu Narodne banke. Ono u šta verujem, jeste zakon koji se objavi u ''Službenom glasniku''. Nije ni on garancija da će svi da ga se pridržavaju, ali sam bar siguran da će da snose zakonske posledice. U tome i jeste problem.

Dame i gospodo narodni poslanici, čitavo vreme guverner kao da želi da se odrekne saradnje s Vladom Republike Srbije, bez obzira da li je to dobro za Narodnu banku ili ne.
Znači, u članu 74. guverner može biti pozvan na sednicu Vlade Republike Srbije, a u starom predlogu zakona, koji se menja, piše – guverner prisustvuje sednicama Vlade na kojima se razmatraju pitanja u vezi s ostvarivanjem cilja i funkcije Narodne banke Srbije.
Ne može NBS da ostvari svoj cilj bez saradnje s Vladom. Ne može ni Vlada bez saradnje s Narodnom bankom.
Toga smo svi mi potpuno svesni. Zašto onda da ostavljate mogućnost Vladi da može da vas pozove ili da ima obavezu, kako je to bilo u starom zakonu, da vas u vezi s tim pozove. Ili smatrate da su u Vladi samo neprijatelji? A ti ljudi su vas do sada, dok ste bili guverner, zdušno podržavali. Te stranke su vas birale za guvernera. Uopšte ne mogu da razumem čemu ovaj član i koja je njegova svrha.
Još nešto, gospodine guverneru. Ako je osnovni cilj NBS kontrolisanje inflacije u nekom vremenskom periodu, taj cilj ne možete da ostvarite bez stabilnosti kursa dinara. Jer, bez stabilnosti kursa dinara nemate stranih investicija, nemate ulaganja. Čak i oni koji sada imaju novac, čuvaju ga, neće da ga ulažu, čekaju da vide kako će ova situacija da se razreši. Tako da je, svakako, vaš osnovni cilj i te kako vezan za stabilnost finansijskog tržišta i nemojte to nikad da zaboravite.

Dame i gospodo narodni poslanici, guverner reče da nema želju da prisustvuje svakoj sednici Vlade, da ima važnijeg posla. Ali, gospodine guverneru, ne vidim šta može za guvernera da bude važnije nego da neki zakon ili izveštaj Narodne banke zastupa ovde pred narodnim poslanicima. I nemate pravo da šaljete nekog drugog. Čak i ako se, nekim slučajem, desi da Vlada šalje nekog državnog sekretara, ne donosi tu odluku predsednik Vlade, nego Vlada.
O tome se i radi. Vi predstavljate jedan organ, samostalan po Ustavu, i bira vas Narodna skupština na predlog predsednika Republike, tako ste hteli, ali ne može ni guverner da bude iznad Skupštine, i ne može Narodnu banku u Skupštini Srbije da predstavlja niko drugi osim guvernera. Sve drugo je za mene i mojih 249 kolega, bez obzira iz koje su stranke, poniženje. Tako da ne vidim nijedan razlog, osim možda bahatosti, da se jedan ovakav amandman ne prihvati.
Shvatam ja vas, vi se nikad niste bavili politikom, pa ste otišli u NBS i ne znate neka nepisana pravila u politici. Ali, amandman je zbog toga i napisan. Samo je trebalo da ga prihvatite, i ništa više.
Našim amandmanom se tražilo da se u stavu 2. i 3. reči "ili lice koje on ovlasti" izbrišu. Znači, guverner je taj koji na sednici Skupštine obrazlaže zakon koji je predložio NBS, guverner je taj koji na sednici Narodne skupštine može obrazlagati mišljenje NBS na predlog zakona koji je u vezi sa ciljevima i funkcijama NBS, kao i mišljenje na predlog zakona kojim se uređuje budžet. Samo guverner, ništa više.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se Narodna banka s nama, ja se nadam, šali. Znači, Narodna banka hoće apsolutno kompletnu nezavisnost. Ona nama ne podnosi izveštaj da bismo ga usvajali, već samo da bismo znali šta NBS radi. A onda NBS traži od nas da nedostajuća sredstva za pokrivanje gubitaka NBS budu plaćena iz budžeta Republike Srbije.
Gospodine guverneru, zar nije to malo bezobrazno? Imate devizne rezerve, imate razne finansijske operacije, razne menjačke poslove, hartije od vrednosti, imate svoje prihode, prihode od platnog prometa. Ništa to vama nije dovoljno, nego, ako imate gubitak koji je ostvario NBS, a ne može da se pokrije iz vaših rezervi, mora da se plati iz budžeta Republike Srbije.
Pominjali smo onaj gubitak od 360 ili 36 milijardi dinara iz 2006. godine. Taj gubitak je plaćen iz budžeta Republike Srbije. A da li ste se odrekli, da li ste otpisali dug budžetu Republike Srbije prema Narodnoj banci za hartije od vrednosti? Niste. A preko je bio potreban taj novac ovde.
Iako smo pokrili vaš dug, država je morala da vama vrati novac, a da se zadužuje kod raznih banaka, da emituje kratkoročne hartije od vrednosti, da stvara kroz kamate na te hartije od vrednosti inflaciju, da bi Narodnoj banci bilo dobro, a čitavo ste to vreme, gospodine guverneru, pričali o tome kako Narodna skupština ne može da donese zakon koji će da ograniči plate u NBS.

Spreman sam da se izvinim guverneru NBS zato što sam u obrazloženju budžeta za 2007. godinu pročitao da su opredeljena sredstva za pokrivanje gubitka NBS.
To je taj čuveni budžet iz 2007. godine. Imamo dva, jedan je bio u deficitu, a jedan u suficitu. Taj koji je bio u deficitu, prikazivao je gubitak NBS. Gospodine guverneru, kao narodni poslanik vas obaveštavam da je takav budžet i usvojen.
A šta je problem? Problem je što vas je prevario tadašnji ministar finansija, sadašnji premijer. Ili sam vas ja loše razumeo kada ste sami rekli da ste izdavali hartije od vrednosti da biste povukli veću količinu gotovog novca, da ne bi došlo do inflacije, i tada je NBS, te 2006. godine, ostvarila gubitak.
Znači, budžetom za 2007. godinu bila su opredeljena sredstva da se taj gubitak pokrije. Ne znam kojim čudom nije pokriven. Neko je, izgleda, potrošio vaš novac. To ćete morati da pitate sadašnjeg premijera, on je tada bio ministar finansija.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaboravih u prethodnom izlaganju da kažem da se slažem da devizne rezerve ne mogu da budu kapital Narodne banke, ali ona ipak ima određene prihode. I sami ste rekli – sa računima u inostranstvu i deponovanim sredstvima Narodna banka ostvaruje neke prihode po osnovu tih deviznih rezervi. Isto tako, devizne rezerve mogu, prilikom prodaje, kupovine itd., da budu i način za ostvarenje određenog prihoda na ime kursnih razlika.
Ali, ne bih sad previše o tome. Ovde je reč o tome da smo mi u amandmanu tražili da se pooštri politika prema poslovnim bankama.
Sam guverner je više puta u svojim izjavama i na konferencijama za štampu opominjao banke da moraju da se pridržavaju propisa koje donosi Narodna banka. Ali, gospodine guverneru, koliko god da ste vi njima pretili, jedino što je moglo da im se desi bilo je da plate štetu od sto hiljada do dva miliona dinara i da nastave po starom. To nije neka šteta. Malo će samo da promene kamate na kratkoročne kredite koje imaju građani Srbije, samo za 0,1%, i nadoknadiće taj gubitak. I nastaviće po starom.
Slažem se da je raspon kazni predložen ovim amandmanom mnogo veći nego što je u Zakonu o prekršajima. Međutim, ipak je ovo poseban zakon, a banke su posebne finansijske institucije, od kojih mnogo šta zavisi u državi. I ne vidim nijedan razlog, osim da nam bude bledo opravdanje da to nije u skladu sa Zakonom o prekršajima, da ne prihvatite ovaj amandman.
Znači, ako banka hoće da se igra s građanima, s propisima Narodne banke koji štite građane, državu i privredu, neka plati kaznu. Ništa više.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da kažem da se radujem izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci, ali mi je drago što je gospodin guverner danas ovde pred narodnim poslanicima, a drago mi je što su tu i neki od poslanika koji su svoje obrazlaganje sveli na to da čitaju predloge novog zakona o Narodnoj banci, uz neko obrazloženje da će glasati za taj zakon zato što on povećava nezavisnost Narodne banke.
Međutim, hteo bih da se pozabavimo šta je to sve Narodna banka radila u prethodnom periodu i nadao sam se da ćemo makar jednom kao Skupština Srbije da raspravljamo o Izveštaju Narodne banke, šta je to radio guverner, šta je radio Savet itd.
Čitava jedna priča se svodi da je osnovna uloga Narodne banke da državu, odnosno građane štiti od inflacije. Međutim, čini mi se da je ova izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci usmerena na to da štiti interese banaka, a ne građane i ne privredu od inflacije.
Dovoljno je pogledati šta je Narodna banka uradila u 2006. godini. Videćemo da je napravila gubitak od 365 miliona evra, koji je plaćen iz budžeta Republike Srbije.
Sada pitam guvernera, kada je emitovao te čuvene kratkoročne hartije od vrednosti i napravio gubitak od 365 miliona evra, ko je zaradio taj novac?! Da li su to bile poslovne banke, tih 30 milijardi dinara? Ili, da odgovori guverner Narodne banke, sa kim se on to takmičio na tržištu sa 24 ili 25% kamate na kratkoročne hartije od vrednosti, pošto je ovde za ovom govornicom kazao – ako hoćete da prodate hartije od vrednosti, kamata mora da bude primamljiva?
A, sa kim se vi to takmičite? Sa privredom? Sa građanima? Takvim svojim postupkom, NBS je povećala cenu novca na finansijskom tržištu i za privredu i za građane. Pitam guvernera NBS da li on zna, da li može da odgovori, kako misli da privreda preživi sa kamatama koje su minimum 25%, bez obzira da li su dinarske ili devizne?
Gospodine guverneru, pregledao sam bilanse jednog preduzeća, u odnosu na 2008. godinu ima 30% uvećanu realizaciju. Materijalni i drugi tekući troškovi su skoro identični, ali ima iskazanu dobit, koja je skoro tri puta manja u 2009. godini, nego u 2008. godini. Postavio sam pitanje, čemu ta razlika i odakle? Odgovor je bio – morali smo da pokrivamo kursne razlike.
Ko je sve tu izgubio? Izgubilo je preduzeće. Izgubila je država. Ima iskazanu manju dobit. Manji porez na dohodak, na dobit preduzeća. Ko je profitirao? Banke, na kursnim razlikama.
Gospodine guverneru, hajde da pogledamo, ne tako daleko, šta je to bilo decembra meseca prošle godine. Država je prodala Narodnoj banci 465 miliona evra, čini mi se, ili 455 miliona. Našli su se dinari na tržištu. Kako se ponaša Narodna banka? Te devize usmerava u devizne rezerve, a šta je sa tržištem novca? Da li je ono tom količinom dinara pokriveno u devizama na tržištu? Nije. Dolazimo do prvih skokova evra. Narodna banka ćuti i ne meša se. Nada se da će građani koji dolaze iz inostranstva za novogodišnje praznike da pokriju taj deficit. I da stvar bude još gora, Narodna banka Srbije u tom trenutku uporno snižava referentnu kamatnu stopu, kao kada požar gasite benzinom.
Koliko nas je to koštalo, gospodine guverneru? Skoro milijardu i 200 miliona evra? Koga? Građane. Ko je profitirao? Banke, možda i Narodna banka na kursnim razlikama. Postavlja se jedno otvoreno pitanje, ovim predlogom izmena i dopuna Zakona, ko se ovde štiti i od koga? Da li Narodna banka od Vlade, od Skupštine, samo ne vidim razloge zašto bi se štitila od Skupštine, ili se štite banke od Narodne banke?
Čini mi se da je sve tako, gospodine guverneru. Odričete se kontrole platnog prometa sa inostranstvom i prepuštate da to rade banke kako one žele, a već je bilo zloupotreba i kada ste vi to kontrolisali.
Ili, gospodine guverneru, šta vam znači smanjivanje kaznene politike, kaznenih odredbi ovog zakona, kada su u pitanju banke koje se ne pridržavaju odluka i propisa koje donosi Narodna banka? To ste predložili ovim izmenama i dopunama. Kome dugujete toliku zahvalnost?
Gospodine guverneru, da pitam, zašto je teško novim bankama da uđu na srpsko tržište novca? Pogledajte, srpsko tržište je, kada su banke u pitanju, zatvoreno. Koja god banka i da hoće da uđe, biće joj potrebni meseci i meseci dokazivanja, da bi moglo da dobije dozvolu za rad. Tako da, gospodine guverneru, lepo ste vi ovo rekli, da ste možda osedeli od kada ste guverner Narodna banka Srbije. To je često genetska osobina i vaša privatna stvar, ali mogu da vam kažem, sa politikom kojom vodite Narodna banka nekoliko meseci unazad, građani Srbije nisu samo osedeli, nego su ostajali i bez kose. Ali, ne zato što je u pitanju genetika, nego zato što su sami sebi čupali kosu sa glave tražeći rešenja da bi mogli da vrate kredite i da pokrivaju kursne razlike, gde je isključivi krivac destabilizovanja finansijskog sistema bila Narodna banka Srbije.
Ne verujem da će ovim zakonom bilo šta da se promeni, nego će Narodna banka imati još veća ovlašćenja, da bi neki naredni guverner mogao što lakše da pregovara sa svojim budućim poslodavcima, bankama. O tome ćemo kada bude rasprava u pojedinostima tačno i da vidimo. Dakle, da se ovde Narodna banka iskoristi na štetu građana, da banke zarađuju, a guverneri dogovaraju nova radna mesta. To su izmene i dopune ovog zakona. (Aplauz)

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da neko želi u ovoj vladi ili uopšte da se Vlada prikaže da je nešto uspešnija od zemalja članica EU, a radi po njihovim direktivama, a naš stav je, da je to vrlo neozbiljno. Imamo zakon čije izmene i dopune sada vršimo. Inače, zakon je donet, mislim, u maju 2005. godine.
U samom obrazloženju može da se pogleda da je sve prilično nelogično i razlozi koji objašnjavaju donošenje zakona da su prilično nelogični. Zakon o poštanskim uslugama stupio je na snagu, izvinjavam se, 4. marta 2005. godine.
U sledećem stavu se kaže, u obrazloženju: ''Ubrzani razvoj poštanskog saobraćaja i neophodnost regulisanja tržišta poštanskih usluga uslovili su potrebu za usklađivanjem zakona sa pozitivnim zakonodavstvom EU (direktiva iz 2002. godine) – šta smo onda donosili 2005. godine, ako već nije bilo usklađeno – aktima Svetskog poštanskog saveza na Kongresu u Bukureštu oktobra 2004. godine (ista situacija) i zahtevima Svetske trgovinske organizacije. Od strane nadležnih inspekcijskih organa i stručnjaka za poštanske usluge predočena je potreba da se zakon izmeni i dopuni, kako bi se olakšala primena zakona u praksi i nadzor nad primenom zakona.''
Onda možemo da pročitamo nešto što svima nama postavlja pitanje – u kakvoj mi to državi živimo?
''Republička agencija za poštanske usluge osnovana je članom 65. Zakona, kao nezavisno regulatorno telo. Agencija, kojoj je ovim zakonom između ostalih poslova povereno i donošenje podzakonskih akata, nije počela sa radom jer nije izabran Savet Agencije. Nepostojanje podzakonskih akata kao instrumenata za izvršenje ovog zakona dovelo je do pravnog vakuuma i pojave velikog broja poštanskih operatora koji neovlašćeno obavljaju poštanske usluge.''
Sada pitam sve ministre u Vladi Republike Srbije od 2005. godine naovamo, do današnjeg dana, pogotovo ministra pravde, ministra unutrašnjih poslova, Republičkog javnog tužioca – zašto nisu postupali u skladu sa zakonom? Ako je ovo izgovor da se jedan ovakav zakon danas nađe pred narodnim poslanicima, onda mi živimo u jednoj izuzetno neozbiljnoj državi. Sve mi ovo liči da će i naše javno preduzeće, koje se smatra javnim operaterom poštanskih usluga, da doživi sličnu sudbinu kao i MUP.
Puno je napisa po novinama kako je Ministarstvo uspešno, kako je ovo, kako je ono, ali je činjenica da ono grca u dugovima, da sredstva iz budžeta nisu dovoljna, a da imamo na stotine, da ne kaže na hiljade raznih fizičkih i pravnih lica koja pružaju fizičko-tehničko obezbeđenje i njima se to isplati, ali se našoj policiji ne isplati.
Postavljam sada pitanje – kakvi su odnosi između odgovornih u Vladi Republike Srbije kada su poštanske usluge bile u pitanju da imamo različite operatere koji ne posluju u skladu sa zakonom, a ostvaruju dobit? Da li su u možda nekim porodičnim, privatnim ili poslovnim odnosima sa onima koji su ovaj zakon iz 2005. godine trebalo da sprovode?
Takođe, ne mogu da prihvatim da mi moramo u svakom trenutku, čim se pojavi neka određena deklaracija, da li EU, da li Svetske trgovinske organizacije, da li sa kongresa nekog saveza nosilaca poštanskih usluga da postupamo, jer što se ne bismo ugledali baš na tu EU kada neke zakone donosimo? Desetak zemalja EU odložilo je liberalizaciju, odnosno ukidanje monopola na tržištu poštanskih usluga. To će započeti tek između 2011. i 2013. godine, a pitanje je da li će i tada.
Zamislite ko je predvodnik između tih 10 zemalja? Nemačka, vodeća zemlja EU. Znači, ono što za Nemačku nije dobro i protiv čega se ona bori, za nas ispada da je u ovoj situaciji najbolje. A imaju daleko uređeniju državu, daleko bolji pravni sistem, daleko bolje prihode, ali oni štite svoja javna preduzeća. Mi ih prepuštamo na milost i nemilost liberalizaciji, a da pre toga ta ista naša javna preduzeća nismo pripremili za liberalizaciju.
Pogledajte na šta nam liče uprave, pogledajte koliko u javnim preduzećima, kao i Pošta Srbije, imate različitih upravnih odbora, različitih komisija za javne nabavke, jedan ogroman državni aparat koji se izdržava iz poštanskih usluga. Mislite da ćete pre nego što izvršite pravu racionalizaciju da uvedete mere štednje? Jer, po jednoj istoj nabavci iste vrste, pet različitih komisija odlučuje svaka za sebe i svaka za sebe sprovodi javnu nabavku.
Vi imate centar za logistiku, pa Upravu za javne nabavke, pa da ne nabrajam. U jednoj takvoj situaciji uvesti liberalizaciju, ne pripremivši javno preduzeće gde je osnivač Republika, suludo je. Imaćemo sličnu situaciju kao i sa policijom.
Imaćemo opet štrajkove na ulicama, imaćemo propast jednog poštanskog operatera, imaćemo socijalne nemire. Ili imate priliku da ga prodate, ali onda je trebalo da ga prodate pre donošenja ovog zakona, cena mu je mnogo veća.
Otkad je ovaj zakon stupio na snagu i pojavi se mnogo operatora ovde, pa čak i fizičkih lica koja su izjednačena sa pravnim licima, a u drugim zakonskim propisima nisu, recimo u poreskom postupku, poreskoj administraciji itd. pravna lica plaćaju mnogo veće kazne, a pozivate se na jednakost, da ne pričam kakve će sve to usluge da budu i na koji način korišćene i kakve će uslove da ispunjavaju u vezi licence, to sve nije predmet ovih diskusija, ali je jedna očigledna želja, izvinite, ali svojim ovakvim postupcima dajete nam za pravo da sumnjamo da je kupac Pošta Srbija poznat i da treba da plati što manju cenu. Dajete nam za pravo da sumnjamo.
Još na nešto bih da skrenem pažnju Vladi. Kada nam piše ovakva obrazloženja, ne može da napiše narodnim poslanicima i Narodnoj skupštini - deo amandmana koji se odnosi na promenu člana 15. važećeg zakona ne može se prihvatiti jer nije obuhvaćen Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o poštanskim uslugama. Ovo obrazloženje je prilična uvreda i za narodne poslanike. Mi imamo pravo da pišemo amandmane, čak i na izmene i dopune delova zakona na koje se vaše izmene i dopuna ne primenjuju.
Postavljam pitanje – šta ćete ako se nekim čudom reše narodni poslanici da ovo izglasaju? Biće zakon. Taj amandman postaje sastavni deo zakona. Nemojte sa narodnim poslanicima i Narodnom skupštinom da se igrate.
Shvatam da bi mi možda trebalo da imamo jedan odnos sasvim drugačiji nego što je sada, ali vam postavljam pitanje – šta ćete ako izglasamo jedan ovakav amandman? Da se žalite predsedniku DS, da odbije da potpiše Ukaz o proglašenju. Ili napravite pravo obrazloženje zašto se odbija amandman, nije prihvatljiv iz tih i tih razloga. S tim možemo sa vama da se ne slažemo, ali ste nas ispoštovali kao Skupštinu. Ovako mi izgleda da vi želite da ono pravo koje je narodnim poslanicima dato Ustavom i Narodnoj skupštini uskratite.

Dame i gospodo narodni poslanici, prilično sam razumeo ministra koji je ovde prisutan – da evo, formirala se neka nova Vlada u junu 2008. godine i sve će da bude dobro. Već su zakoni ili izglasani ili ćemo da ih izglasamo za neki dan, neki drugi su već u proceduri i čitava jedna situacija u državi će da se uredi.
Međutim, ima nekih stvari koje mi daju za pravo da ne verujem u takve optimističke prognoze. Recimo, u vreme vašeg ministrovanja "Telekom Srbija" je kupio stotinak skutera, platio ih je preko 100.000 dinara, a u najobičnijoj prodavnici da kupujete na komad plaćeni su pedesetak hiljada. Baš me interesuje da li je taj koji je sprovodio postupak javne nabavke nešto odgovarao za štetu od pet miliona dinara i više?
Zato vam, gospođo ministre, nešto i ne verujem. Hteo bih da vam postavim nekoliko pitanja. Prvo, da li je tačno da je potpisan sporazum o razumevanju između "Dojče telekoma" i "Telekoma Srbije" u Daosu? Da li je tačna izjava direktora "Telekoma" Radujka – da je "Telekom Srbija" dobio ponudu od "Dojče telekoma" koja se ne odbija? Da li je tačno – da je MMF uslovio svoju dalju pomoć Srbiji prodajom "Telekoma Srbija" radi pokrivanja budžetskog deficita?
Gospođo ministre, ne može za sve da vam bude kriva svetska ekonomska kriza. Ako smo uslovljeni da prodamo "Telekom" da bismo mogli da regulišemo naš budžetski deficit, onda je to problem nesposobne Vlade, koja iza sebe ima ogroman aparat i slabu privredu. Ne možete stalno da svaljujete krivicu na neke koji su bili pre vas, jer ste od 5. oktobra do dana današnjeg manje ili više na vlasti, imate jedan kontinuitet. Sve vlade od 5. oktobra naovamo imaju jedan kontinuitet.
Ne mogu da se složim sa obrazloženjem – da se "Telekom" možda prodje Nemcima kao obeštećenje za NIS, već bih pre rekao da je to obeštećenje za jedan događaj koji je bio pre šest i više godina, kada je Vlada Zorana Živkovića, tehnička Vlada, pošto su izbori raspisani, privatizovala na jedan nezakonit način "Sartid". Poznato je da je i nemačka privreda i da su njihovi privrednici bili zainteresovani da taj Sartid plate po punoj ceni.
Molim vas da mi na ova pitanja – između "Telekoma", "Dojče telekoma", i naravno u svemu ovome je učestvovao i predsednik DS, pokušate da date odgovor.

Po osnovu replike …

Ima vremena, pa nećemo da insistiramo da baš bude replika.
Sada ću da kažem zbog čega sumnjam i postoji strah da to neće biti urađeno kako treba. U jednoj nezakonitoj privatizaciji koja nije bila na tenderu, nego je bila neposrednom pogodbom, učestvovali su tadašnji ministar finansija Božidar Đelić, sada potpredsednik Vlade Republike Srbije, učestvovao je G17 plus sa Mlađanom Dinkićem i Labusom, sadašnji potpredsednik Vlade Republike Srbije, u­čestvovao je ministar za privatizaciju, sada poslanik Aleksandar Vlahović, i "Sartid" je poklonjen za 35 miliona dolara, s tim da država mora da vrati 600 ili 700 miliona dolara dugova prema bankama.
Zato je naša sumnja opravdana i osnovana da i sa Telekomom ne prođemo tako.
Kada je u pitanju privatizacija Telekoma, onaj ko gazduje, bira trenutak kada mu se najviše isplati da nešto proda, a ne kada mora. Kada mora znači da je loš gazda, znači da ne ume da vodi državu i ne ume da brine o građanima, nego samo rasprodaje državnu imovinu da bi se održao na vlasti pun mandat.
To je problem ove Vlade. Manje ili više, već dugo vremena ste na vlasti. Videli smo vaše rezultate i nije tu strah da posle narednih izbora neće imati šta da se proda, nego je strah šta će državi da ostane i sa čim će da raspolaže da bi radila u interesu građana. To je valjda smisao jedne države.
Ne postoje građani zbog države, nego država zbog građana. Kad to u svojim glavama shvatite, onda ćete da se manete prazne retorike o EU, jer možemo da postanemo i punopravan član, ali pravi član postajemo kada dostignemo prosek njihovih primanja i standarda. Dotad mogu da nam rade šta hoće dok ste vi na vlasti.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, dok ste vodili sednicu, pre nekih 40 minuta, mogu da kažem da je prekršen član 105. Poslovnika sa vaše strane i član 104. od strane govornika koji je tada govorio.
Mogu da primetim da je u tom govoru iznet niz neistina i izmišljotina, i to po onoj narodnoj – kada nema mačke, miševi kolo vode. Ovo što se dešavalo pre nekih pola sata, meni liči na onaj period zasedanja Skupštine od pre godinu do godinu i po dana, kada smo imali situaciju da vidimo jednu poslaničku grupu koja je svojim postupanjem narušavala ugled Skupštine.
Sada se iznose činjenice o tome da SNS izdržavaju tajkuni, da finansiraju gospodina Tomislava Nikolića, pa čak se ide i dotle da se članovi porodice gospodina Nikolića prozivaju u ovoj Skupštini Srbije.
Očigledno je da mnogima smeta popularnost SNS i to onim strankama koje se takmiče da pobede nevažeće listiće na svim izborima, pa spominju nekakve krave i ovce, koje su plemenite životinje, iako su životinje, a ako su u ljudskom obliku, to je nešto ružno, pa bih zamolio da se o tome više ne izjašnjavaju po tom pitanju.
Isto tako, očigledno je da im smeta i milion potpisa koje je SNS sakupila za raspisivanje prevremenih republičkih izbora. Očigledno je da to više nikada neće moći da urade. Izgleda mi da je cilj ovakvih nastupa da se onemogući SNS, koja jedina može da pobedi DS, da pobedi…

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da predstavnik Vlade treba još jednom da razmisli kada je u pitanju ovaj amandman na član 39. Predloga, odnosno na član 49. osnovnog zakona.
Ipak, radi javnosti i poslanika koji nisu pregledali zakon, pročitaću samo prvi stav člana 49, čije je brisanje predloženo: „Obvezniku koji na neodređeno vreme“, drugačije rečeno, to je stalni radni odnos, „zaposli nove radnike obračunati porez na dobit preduzeća, umanjuje se u poreskom periodu za iznos jednak iznosu koji čini 100% bruto zarada, odnosno plata, isplaćenih tim zaposlenima uvećanih za pripadajuće javne prihode plaćene na teret poslodavca“.
Jedna poreska olakšica, koja je stimulisala otvaranje novih radnih mesta za privredne subjekte u Srbiji. Ovom izmenom i dopunom ova povlastica ili subvencija, nazovite to kako hoćete, prestaje da važi.
Vlada na ovaj amandman daje sledeće odgovor: „Amandman se ne prihvata iz razloga što već postoje vrlo stimulativni podsticaji koji se priznaju poslodavcu po osnovu zapošljavanja novih radnika u skladu sa propisima koji uređuju oporezivanje dohotka građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Pored toga, smatramo da bi zapošljavanje novih radnika trebalo regulisati drugim merama ekonomske politike, uz napomenu da značajan iznos po osnovu realizacije ovog podsticaja podrazumeva značajno smanjenje poreskih prihoda.“
Jedino što je tačno, i to delimično, može da bude ovih nekoliko zadnjih reči. Ako već Vlada hoće da ukine određeni podsticaj i smatra da na neki drugačiji način ti podsticaji treba da se ostvare, ne vidim gde su takvi zakonski predlozi u proceduri u Skupštini Srbije ili da postoji bilo kakva priprema u Vladi Republike Srbije.
U samom obrazloženju zašto se ovaj član 49. Zakona briše Vlada navodi da su već dovoljne podsticajne mere u vezi s ovom poreskom olakšicom.
Svakako da je Vlada kompetentna da da svoje mišljenje iz ove oblasti, svakako da je ministar, koji je ovlašćeni predstavnik Vlade ovde u Skupštini, kompetentan da da svoje mišljenje, ali voleo bih da osim mišljenja dobijemo i činjenice koje će tu njihovu kompetenciju i tvrdnju da potvrde. A činjenice su – broj zaposlenih.
Ove podsticajne mere su donošene da bi se povećao broj zaposlenih, odnosno da bi se smanjio broj nezaposlenih na teritoriji Republike. Nažalost, nešto i zbog Vlade, nešto i zbog svetske ekonomske krize, ali čini mi se više zbog Vlade, broj nezaposlenih u Srbiji stalno raste, odnosno broj zaposlenih se stalno smanjuje.
Očigledno je da sve ove podsticajne mere koje su postojale zajedno sa ovom merom nisu bile dovoljne da daju rezultat koji se očekivao. Podsticajne mere koje se donose za neku oblast ukidaju se kada se dostignu procene i želje zakonodavca da ima toliko zaposlenih u privredi ili, ako su toliko dobre, kada broj zaposlenih prevazilazi očekivanja zakonodavca za ovu oblast. Čini mi se da je čitava priča ovde kako napuniti budžet, nikako kakve će to posledice imati za privredu.
Gospođo ministre, već nekoliko meseci u najavi je racionalizacija državnog aparata ili, običnim, narodskim rečnikom rečeno, biće tehnoloških viškova i u državnoj administraciji. Sada mi objasnite šta će da stimuliše nekog potencijalnog poslodavca da zaposli te ljude. Koju to meru i stimulaciju država predviđa da ti radnici pronađu novi posao? Ne vidim nijednu, jer ni ove postojeće nisu dovoljne, a vi ih ukidate.
Čini mi se da zakonodavci, oni koji učestvuju u izradi zakona, pripremi zakona, stručni saradnici, čak i spoljna lica koja se angažuju za pisanje jednog zakona, još uvek nisu prevazišli jedan ozbiljan problem u svojoj profesionalnoj karijeri – nisu naučili kako se novac zarađuje van države, van kabineta, van institucija. Nisu naučili kako se novac zarađuje na tržištu. Očigledno je, kada je u pitanju naše zakonodavstvo u oblasti privrede, fiskalne politike i ekonomije, da je problem baš u tome.
Kada se bude spustio u fabriku da vidi kako se stvara nova vrednost, kako se novac zarađuje, kakvi su problemi, pa se tu iskali i sazri za desetak godina, potpuno sam siguran da će nam zakoni biti sasvim drugačiji.
Međutim, politike Vlade je da imamo nekakve stručnjake koji, osim diplome sa fakulteta, nemaju neko veliko i ozbiljno iskustvo u privredi. Čak je i fiskalna politika vezana za privredu.
Gospođo ministre, ima li Vlada u planu da stimuliše izvoz domaćih poljoprivrednih proizvoda? Pa i po cenu i da se zadužimo, da bismo plaćali te stimulacije.
Bolje je i tako se zadužiti, nego se zaduživati da bismo ta sredstva koristili za javnu potrošnju. Jer, kada se na ovaj način zadužujemo imamo izvozni artikal, vraća se novac u zemlju kao devizni novac, imamo radna mesta, imamo novu vrednost, ima svega. Ovako, cilj je samo, da bi država i njen aparat preživeli, napraviti takvu fiskalnu politiku koja ne daje nadu da ćemo iz ove krize ikada da izađemo.
Gospođo ministre, ako već imamo neke mere koje su poreske i podsticajne i koje ukidate, zašto ne krenete i nekim drugim pravcem; zašto ne ukidate državne organe koji nemaju ni opravdane razloge postojanja, a ako i imaju, kakvi su im rezultati? Voleo bih jednom da čujem izveštaj o tome kakvi su rezultati, recimo, državne agencije za strana ulaganja i promociju izvoza? Hajde da vidimo u kom su to oni poslu posredovali i ostvarili prihod za plate koje primaju i olakšali nekom potencijalnom izvozniku plasman njegove robe, koje su to strane investicije u državu doneli.
Samo na taj način možemo da potkrepimo postojanje jednog aparata koji troši novac. Rezultata nema. Moraćemo nešto drugo da uradimo. Najlakše je – hajde i ovo malo što možemo da presečemo, da ostavimo da se privreda snalazi.
U raspravi u načelu sam spomenuo – šta imamo protiv novih radnih mesta? Taj novac se, gospođo ministre, vraća u budžet višestruko. To je novo radno mesto; smanjuje pritisak na fondove penzijskog osiguranja i zdravstvene zaštite; dopunjava budžet kroz veću potrošnju. Ministar Dinkić tvrdi da je izlazak iz krize kroz veću potrošnju. Kako možete veću potrošnju da ostvarite kada nemate radnike koji primaju platu, kada nemate nova radna mesta? To je to, nema više.
Mislim da je ovaj amandman dobar, da bi još jednom trebalo da razmislite i da ga prihvatite. Očigledno je, čak i ako ga prihvatite, da niste dovoljno uradili, da je potrebno još stimulacija za otvaranje novih radnih mesta i smanjenje nezaposlenosti.