Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, bili ste dužni da opomenete prethodnog govornika, a to po članu 106. stav 1. i članu 107. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zato što iznosi ovde činjenice koje mogu da uznemire domaću javnost, pogotovo kada spominje "otrov od mleka" jer on je, izgleda mi, na tom otrovu, ne – izgleda mi, nego sam potpuno siguran, odrastao, pošto je taj pravilnik važio do pre dve godine. Isto tako, kada daje te izjave, trebalo bi da vodi računa o tome da može da se zameri nekim jako ozbiljnim zemljama, gde su odredbe koje mi sada imamo, po važećem pravilniku, identične njihovim.
Mogu da razumem da vi ne smatrate Rusku Federaciju ozbiljnom zemljom, ali ne mogu da razumem da smatrate neozbiljnom zemlju, recimo, Kanadu, koja, izgleda, ne brine o građanima svojim, nego im daje da piju otrov. O tome da li je pravilnik poštovan ili nije, o tome sam uvek spreman, da bilo ko da je ministar u Vladi Republike Srbije treba da odgovara zašto nije bio u mogućnosti da ispoštuje pravilnik. Isto tako, EU je, po tom pravilniku koji je donela 1998. godine, dala i određeni prelazni period da se nacionalne laboratorije spreme za tako nešto, a vaša Vlada je donela pravilnik kojim, sa onim sredstvima koje je imala u trenutku donošenja, država nije mogla da vrši jednu takvu kontrolu. Svakako, to ne opravdava sadašnju Vladu za propuste po pitanju kontrole pravilnika.
Taj čuveni alfatoksin, kako se već zove, koliko je sada nama poznato, samo jedna jedina laboratorija može da kontroliše u EU. Isto tako sam spreman da povedemo i diskusiju šta je sve radila veterinarska inspekcija kada se uvozilo meso, da li je bila vršena kontrola, pogotovo dok je bio ministar iz stada vaše stranke.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada se čisti, imate više načina čišćenja, neko je spominjao novac, da mi otimamo iz novčanika koji su prazni, nismo ih mi ispraznili, nego neka prethodna Vlada, neko je čistio Srbiju od smeća, neko je čistio recimo azotare i to baš bivši ministar iz vaše stranke, bar tako sumnja tužilac. Čišćeno je za vreme prethodne vlasti sve blagajne svi trezori, pa ste na kraju očistili i sopstvenu stranku i nemojte nekoga drugog da petljate u to.
Molim vas i ova sada povećana poreska davanja, nisu zaduženja koja smo mi pravili, nego otplaćujemo kredite koji ste vi dizali i u tome jeste problem.
I o tome kako ste dizali kredite govori i o tome kako ste sada u blokadi jer podizali ste više nego što možete da platite pa ste to uradili i sa sopstvenom strankom, a onda Srbiji nudite plan za ekonomski oporavak, a niste znali da sačuvate ono što mi koji se bavimo politikom smatramo svojom drugom porodicom, a to je stranka iz koje smo poslati da budemo ovde narodni poslanici.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada se spominje ko je finansirao SNS, meni su pomalo smešne te vaše tvrdnje da smo od tih ljudi uzimali novac. Da jesmo, ne bi im smeli ništa. Što bi neko davao novac nekoj stranci koja je opozicija? Što im vi nešto niste smeli? Što niste sve ove afere koje se sad otvaraju tada vi procesuirali? To nije nešto što se desilo juče. Imali ste četiri godine da sve to ispitate. Onda mi dajete za pravo da sumnjam da ste imali neki dil sa njima, ili da pričamo ponovo o Agrobanci, o Razvojnoj banci Vojvodine, o Azotari, o deponijama. Hajde o tome da pričamo.
Hoćemo li da pričamo o kampanji "Očistimo Srbiju"? Pola miliona evra za plakate? Hoćemo li da pričamo o prljavoj kampanji koja je vođena protiv Tomislava Nikolića, tada kandidata za predsednika Republike, koliko ste para tu potrošili? Ko je to platio? Za to plaćaju građani Srbije, a plaćeno je i ranije iz budžeta Republike Srbije, iz budžeta javnih preduzeća i ustanova kako na lokalnom nivou, tako i na republičkom nivou. Sve vam je to bilo malo. Očigledno da barem kada su te stvari, kao što su finansiranje stranaka, kao što je provizija, očigledno je da mi nikome ne dugujemo ništa i možemo pred svakoga od njih da stanemo. Očigledno je da vi to niste mogli, ali to je sada vaš problem.

Dame i gospodo, narodni poslanici stvarno ne mogu da se načudim da li moj kolega poslanik koji je govorio pre mene stvarno veruje u to što priča?
Spominje način obračuna električne energije. To je Vlada u kojoj ste vi podržavali doneti obračun. Nismo mi. Spomenu čovek kako su za 12 godina kroz razne agregatne oblike bili na vlasti da je njihovo najveće dostignuće bilo da se postigne bezvizni režim sa EU. Što? Da li zato da bi građani odavde mogli da beže? Da putuje turistički može vrlo mali broj ljudi.
Kaže da su Srbiju podizali od temelja. Zaboravio je da kaže da su Srbiju zadužili za 25 milijardi dolara i te pare ne postoje, ne zna se za šta su utrošene. Zašto ne kaže da je EPS nelikvidna za 45 milijardi dinara? Nije to ova Vlada napravila, nego vaša Vlada koju ste vi podržavali.
Kada pričate da nešto pravite od temelja, lako vam je da napravite kuću od zdravog materijala, ali kada imate 25 milijardi dolara gubitka, kredite koje morate da vraćate, kuću ne punite. Vi nam niste ostavili praznu kuću, već srušenu to temelja.
Mi moramo, ne da je pravimo od novog materijala nego od parčića koje ste ostavili od ove Srbije. Kada spominjete velika evropska dostignuća, slažem se da je u interesu svih građana Srbije da Srbija pristupi EU, ali ne siromašnog naroda, nego naroda koji može sebi da bar priušti nezavistan život. Vi ste im to uzeli.

Povređeni su članovi 104, 106. i član 107. Poslednji govornik iz diskusije, iz poslaničke grupe Demokratske stranke, spominjao je prvo da se boji mene. Ne znam zašto? To svakako nije tema dnevnog reda. Onda je spominjao kako smo mi zadužili državu, kako smo upropastili privredu.
Samo da podsetim, od 2008. godine novembra meseca do 1. avgusta 2012. godine, Vlada koju je predvodila Demokratska stranka prodala je više od četiri milijarde evra deviznih rezervi Narodne banke Srbije.
(Predsedavajući: Gospodine Arsiću, molim vas, vi ste sad prešli, ali ako se prisetite dobro kada je reč o…)

Upravo objašnjavam kako ste prekršili Poslovnik, a da mi niste dozvolili pravo na repliku.
(Predsedavajući: Nemate pravo, nisam vam dao repliku nego povredu Poslovnika. Izvolite.)

Gospodine predsedavajući, molim vas još jednom. Ovaj Poslovnik važi i za jedne i za druge isto. I za one tamo i za ove ovde. Moja koleginica Gordana Čomić je prvi put dobila opomenu, mislim, od kada je poslanik. Ja sam dobio opomenu kao poslanik vladajuće većine. Kolega Rističević dve.
Znači, ako oni mogu da pričaju van teme, van dnevnog reda, nemojte nas da umirujete, nego umirite njih dok to rade. Ovako, jednostavno, nateraćete nas da tražimo da se Skupština u Danu za glasanje izjašnjava, a onda ćemo morati da vidimo je li bilo stvarno kršenja Poslovnika ili nije.
Znači, ne tražim ništa više, ali ne dozvoljavam ni ništa manje, nego za DS što važi za SNS i obrnuto. Apsolutno ništa više.

Dame i gospodo narodni poslanici, razumem kada narodni poslanik u želji da postigne neki politički uspeh želi da optuži svoje političke ne neprijatelje, nego protivnike da nešto rade.
Što se tiče kupovine glasova, Srpska napredna stranka to nikad nije radila, niti će da radi. Kao što nikad nije vodila ni prljavu izbornu kampanju, kao što je to radila Demokratska stranka. To što na svim izborima gubite, to je problem Demokratske stranke, u to ne bih hteo da ulazim. Nikoga mi nismo prevarili u izbornoj kampanji, nego je Demokratska stranka prevarila svoje birače 2008. godine, kada je dobila četiri, pet, šest mandata, pa ste izgubili. To je greška koju morate da plaćate.
Nemojte nas da optužujete da mi radimo ono što ste vi radili. A, da li je bilo kupovine glasova od strane Demokratske stranke, o tome možemo knjige da napišemo.

Sada ja insistiram i tražim od državnih organa da utvrdimo ko to deli paketiće po Srbobranu. Samo nemojte da se iznenadite ako nađete svoje u toj priči. Nama ne treba to. Ova Vlada ima takve rezultate, kao i SNS, koja je nosilac ove vlasti, da kupovina glasova nama ne treba. I da nam treba, to nikada ne bismo radili. Ko gubi, ima pravo da se ljuti.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsedavajuća je trebala da opomene prethodna dva govornika zato što su iznosili uvrede i uvredljivo se izražavali, a to je iz razloga zato što ovde nije postupak o razrešenju predsednika Vrhovnog kasacionog suda, nego postupak otklanjanja pravnih posledica jedne neustavne odluke u Zakonu o sudijama.
(Narodni poslanik Čedomir Jovanović dobacuje s mesta.)
Nadam se da ovo što je rekao gospodin Jovanović još neko čuo, a mene je sramota da to kažem, da ponovim.
Kada je u pitanju Ustav, to je naš najviši pravni akt. Ne mora Ustavni sud da traži da se njegova odluka izvrši, nego imamo obavezu, na osnovu Ustava i člana 104. Zakona o Ustavom sudu, koji nedvosmisleno upućuje da svi državni i drugi organi su dužni da poštuju i izvršavaju odluke Ustavnog suda.
Ovde nema nikakvog mesta o tome da se ovde neko razrešava, nego se otklanja posledica jednog neustavnog akta, člana 102. stav 5. Zakona o sudijama.

Dame i gospodo narodni poslanici, više puta sam slušao kako se gospodin ministar Selaković optužuje iz stranke iz koje on dolazi. Pročitaću samo jedan deo stenograma sa sednice Odbora za pravosuđe, održane 27. novembra 2009. godine. Neću da spominjem ime poslanika zato što nije tu, a da jeste vrlo bih rado. U tom stenogramu se kaže - Pošto je ovde dat predlog od strane Visokog saveta sudstva da donesemo odluku o izboru u formi pravnog akta, a o tome je govorio ministar Selaković pozivajući se na član 102. stav 5, mislim da mi treba da se opredelimo da damo mišljenje da Skupština izvrši izbor, a Skupština će u skladu sa svojim unutrašnjim pravilima, u skladu sa Poslovnikom i Ustavom doneti odluku u formi koja zadovoljava izbor i objavljivanje takve odluke u "Službenom glasniku". Taj poslanik koji je to rekao prekoračio je ovlašćenja.
Da budemo jasni, pošto se poziva na Ustav, sada ga u ovom trenutku jedino Ustav štiti od krivične odgovornosti, a to je da ne može biti kažnjen za izraženo mišljenje i davanje glasa u Narodnoj skupštini. O tome se radi i cela ova priča oko izbora predsednika Vrhovnog kasacionog suda jeste jedna velika farsa vladajuće većine koja je u tom trenutku birala. Prvenstveno mislim na one koji su tada raspolagali resorom pravosuđa.

Dame i gospodo, član 118. Poslovnika, a tiče se zapisnika koji sačinjava Narodna skupština, pa se kaže u nekom tamo stavu – usvojenom zapisniku prilaže se materijal razmatran na sednici i stenografske beleške sa te sednice, što znači da su stenografske beleške sastavni deo zapisnika.
Nemojte da ulazimo više u to šta je starije. Naravno da ne može zapisnik bez stenograma i tačno da se zna ko je šta rekao, a ovo je svakako dokument koji je zvaničan, koji se nalazi u arhivi Narodne skupštine i ne može niko da porekne verodostojnost ovoga. Verujte, niko.

Tačno je da narodni poslanik koji ne predsedava ne može da prekrši Poslovnik, ali je tačno i da je predsedavajući dužan da ga upozori ako sam krši Poslovnik.
Znači, kada je u pitanju član 118, on definiše kako se čuva zapisnik, a kada je u pitanju bezakonje koje SNS sprovodi, odnosno ministar Selaković, samo ću da pročitam član 144. Ustava – Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na predlog Visokog saveta sudstva po pribavljenom mišljenju opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda i nadležnog odbora Skupštine, bira Narodna skupština.
To što je ta odluka doneta 30. novembra 2009. godine je bila bezakonje. Nema direktne primene Ustava u donošenju odluka. Ustav se primenjuje preko zakona. To je namerno tako urađeno zato što odluka koju donese Skupština poziva se na Ustav i ne može da bude predmet ocene ustavnosti od strane Ustavnog suda, a vi ste birali i stigao je predlog iz Visokog saveta, koji se pozivao na član 102. stav 5. Zakona o sudijama, koji je neko promenio u postupku donošenja zakona ovde u Skupštini.
Mi predlog ne možemo da menjamo, mi se izjašnjavamo, dajemo mišljenje i glasamo o njemu, za ili protiv. Neko ga je promenio i to je ozbiljan problem. Nemojte vi to da branite. Onda ulazimo stvarno u bezakonje.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da predstavnici bivšeg režima žele da ovo prikažu kao politički revanšizam. Bio sam narodni poslanik koji je učestvovao u Vladi, u donošenju odluke, odnosno prilikom donošenja izbora Vlade Zorana Đinđića. Glasao sam protiv, nisam se slagao sa njegovom politikom. Borio sam se protiv njegove politike i nije me obradovala njegova smrt, niti bilo ko normalan može nečemu tome da se raduje, tako da nemojte da spočitavate to.
Znam da je kasnije bio izbor jedne druge vlade i da su neki tada i slavili. Ja nisam. U onoj donjoj zgradi, to su slavili oni koji se sada najčešće i zaklanjaju iza njegovog lika i dela. Izbor nove Vlade Zorana Živkovića jeste, gledali su milioni građana, pred kamerama, nisu bile isključene.
Kada je u pitanju ta priča oko toga da se Nati Mesarović neko sveti, što je osudila ubice Zorana Đinđića, jednostavno ne stoji, kao što i ne stoji da dobar čovek može da bude dobar sudija, a dobar sudija da može da bude dobar predsednik suda.
Međutim, ovde nije postupak razrešenja predsednika Vrhovnog kasacionog suda, nego postupak izvršenja odluke Ustavnog suda, i to odmah da razdvojimo. Ono što mene najviše čudi jeste da je pojedini poslanici pozivaju na odredbe zakona i Ustava…
(Predsedavajuća: Vreme.)
Rekao sam – kao šef poslaničke grupe, da govorim.
(Predsedavajuća: ne dobili ste reč za repliku.)
Mogu li sada kao šef da nastavim?

Dame i gospodo narodni poslanici, razumem želju stranaka koje ne učestvuju u vlasti da ovu priču oko ovog predloga koji nam je dostavio Visoki savet sudstva predstave kao jednu političku odmazdu.
Međutim u samom postupku nema ni "P" od politike već isključivo Narodna skupština izvršava svoju ustavnu obavezu. To da ceo postupak izbora predsednika Vrhovnog kasacionog suda nije bio u skladu ni sa zakonom ni sa Ustavom…
Neću se više baviti politikom, barem nekoliko minuta, nego ću čitati članove zakona onako kako pišu i onako kako su donošeni, čitaću Ustav Republike Srbije, Zakon o Ustavnom sudu, Zakon o sudijama i da pokušam da objasnim građanima Srbije o čemu se zapravo ovde radi.
U članu 79. Zakona o sudijama, predsednika Vrhovnog kasacionog suda među sudijama tog suda, na predlog Visokog saveta sudstva, po pribavljanju mišljenja opšte sednice i nadležnog odbora Narodne skupštine, bira Narodna skupština. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda se bira na period od pet godina i ne može biti ponovo biran. Predsedniku Vrhovnog kasacionog suda prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran na lični zahtev, prestankom sudijske funkcije ili razrešenjem iz ovog zakona, zakonom propisanih razloga za razrešenje predsednika suda. Ovde nema razrešenja predsednika suda.
Postupak za razrešenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda se pokreće predlogom opšte sednice. Namerno čitam ceo član zato što se mnogi pozivaju. Postupak za utvrđivanje razloga za razrešenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda vodi i odluku o tome donosi Visoki savet sudstva. Odluku o razrešenju predsednika Vrhovnog kasacionog suda sa te funkcije donosi Narodna skupština na predlog Visokog saveta sudstva.
Poslednji stav 7. govori da odluka o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda iz drugih razloga donosi Narodna skupština. Pošto ne piše u poslednjem stavu – u skladu sa ovim zakonom, ne možete da primenjujete odredbe ovog zakona po metodologiji na koju se mnogi često pozivaju, već na druge uslove koji mogu biti pravni osnov za prestanak funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Isto tako pomalo je začuđujuće da se neko poziva na stav 4. koji nije predmet ove rasprave, a istovremeno da zaboravlja na stav 1. tog istog člana po kome predsednika Vrhovnog kasacionog suda među sudijama tog suda, na predlog Visokog saveta sudstva, po pribavljenom mišljenju opšte sednice bira Narodna skupština. Ako neko hoće da se poziva na stav 4. prvo mora da se pozove na stav 1. koji nije ispoštovan.
Koji je zakonski osnov što nije poštovan član 79. stav 1? Zato što u članu 102. koji je u međuvremenu osporen od strane Ustavnog suda, ne u celosti, Visoki savet sudstva ne postavlja vršioca funkcije predsednika suda među sudijama izabranim u skladu sa ovim zakonom. Vršilac funkcije predsednika suda iz stava 1. ovog člana stupa na tu funkciju 1. januara 2010. godine. Vršilac funkcije predsednika suda obavlja ovu funkciju do izbora predsednika sudova u skladu sa ovim zakonom. Predsednici sudova u skladu sa ovim zakonom će biti izabrani u roku od tri meseca od isteka roka iz stava 2. ovog člana.
Poslednji stav 5. koji je oglašen odlukom Ustavnog suda za neustavan glasi izuzetno od odredbi stava 1. do stava 4. ovog člana predsednik Vrhovnog kasacionog suda se bira u roku od 90 dana od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva, predsednika Vrhovnog kasacionog suda bira Narodna skupština, među licima koja ispunjavaju uslove za izbor sudija tog suda, na predlog Visokog saveta sudstva po pribavljenom mišljenju nadležnog odbora Narodne skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, da pogledamo šta kaže Ustavni sud za taj čuveni član 102. stav 5. Ustavni sud kaže - Navedenom odredbom Ustava, član 144. stav 1, utvrđeno je da predsednika Vrhovnog kasacionog suda bira Narodna skupština na predlog Visokog saveta sudstva, koji je kao novi nezavistan i samostalan organ utvrđen Ustavom iz 2006. godine. Istom ustavnom odredbom je utvrđeno da se izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda vrši po pribavljenom mišljenju opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda, toga nema u ovom postupku za izbor predsednika ovog suda, i nadležnog odbora Narodne skupštine. Stoga je pribavljanje mišljenja o predloženom kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda od strane opšte sednice tog suda i nadležnog odbora Narodne skupštine obavezna faza u postupku izbora predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Ustavni sud je utvrdio da postupak izbora predsednika Vrhovnog kasacionog suda nije na drugačiji način određen Ustavnim zakonom, zato što u Ustavnom zakonu u članu 7. stav 1. je samo predviđeno da u roku od 90 dana od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva mora da bude izabran predsednik Vrhovnog kasacionog suda. Ako ste tada imali većinu, dame i gospodo narodni poslanici, zašto niste ispoštovali tu odredbu Ustavnog zakona?
Nasuprot tome, zakonodavac je prilikom propisivanja postupka izbora prvog predsednika Vrhovnog kasacionog suda osporenom odredbom člana 102. stav 5. Zakona o sudijama izostavio obaveznu fazu pribavljanja mišljenja opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda u postupku predlaganja kandidata za predsednika ovog suda.
Pored navedenog, a imajući u vidu da je odredbom člana 143. stav 2. Ustava utvrđeno da se organizacija, nadležnost, uređenje i sastav sudova uređuje zakonom i da je kao opšte pravilo u Zakonu o sudijama utvrđeno da Narodna skupština bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda među sudijama tog suda, Ustavni sud je ocenio da je osporenom odredbom člana 102. stav 5. zakona narušeno jedinstvo pravnog poretka utvrđeno članom 4. stav 1. Ustava. Da li treba još nešto da čitam, kada je u pitanju odluka Ustavnog suda?
Da li je ovo obaveza Narodne skupštine da uradi, pošto je član 102. stav 5, na koji se pozivate, osporen, članom 166. stav 2. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće. Nema diskusije da mi ovo ne moramo da uradimo. Ovo mora da se uradi. Članom 171. stav 1. Ustava, da je svako dužan da poštuje i izvršava odluke Ustavnog suda, to sada u ovom trenutku radi Narodna skupština Republike Srbije.
Takođe, članom 104. Zakona o Ustavnom sudu normirano je da državni i drugi organi, organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja, političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice dužni su da u okviru svojih prava i dužnosti izvršavaju odluke i rešenja Ustavnog suda. Eto pravnog osnova za ovu raspravu koja se sada vodi.
Bivša vlast, odnosno DS ne bi bila to što jeste da kad god nešto pokuša da uradi, uradi da ne samo da nije u skladu sa Ustavom, nego nije ni u skladu sa zakonom. Ovde je inicijalni akt Visokog saveta sudstva. Po tom inicijalnom aktu piše: "Na osnovu člana 13. alineje 4. Zakona o Visokom savetu sudstva, a u vezi sa članom 102. stav 5. Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva je na sednici održanoj dana 11. novembra 2009. godine utvrdio predlog odluke za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predložio za vd za predsednika Vrhovnog kasacionog suda. U prilogu vam dostavljamo predlog odluke za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda, sa obrazloženjem".
Taj isti organ, pošto je utvrdio predlog ko će da bude kandidat za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, sačinjava i predlog odluke o izboru i upućuje Narodnoj skupštini, a u tom predlogu odluke piše: "Na osnovu člana 102. stav 5. Zakona o sudijama i člana 181. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, Narodna skupština Republike Srbije na sednici održanoj 30. novembra 2009. godine donela je odluku o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda".
Odjednom se, dame i gospodo narodni poslanici, nešto sasvim drugo nalazi u "Službenom glasniku". Nekima je to smešno, pogotovo što se bave pravom. Treba da ih je sramota.
U "Službenom glasniku" piše: "Na osnovu člana 144. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 136. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, Narodna skupština Republike Srbije donela je odluku o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda". Očigledno je da je to uradio neko veoma vešt, veoma sposoban da ionako zamršenu situaciju učini još zamršenijom. Pogotovo treba da ga je sramota zato što je u isto vreme obavljao i advokatsku funkciju i bio član Visokog saveta sudstva i bio predsednik Odbora za pravosuđe.
Svoj predlog na sednici odbora menja. Citiram stenografske beleške sa sednice Odbora za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije, održane 27. novembra 2009. godine: "S obzirom da mi prvi put dajemo mišljenje, a u vezi izbora predsednika Vrhovnog kasacionog suda, treba da se dogovorimo o formi kako ćemo to Skupštini uputiti. Mislim da zakon kaže da mi dajemo mišljenje i da mi treba da se izjasnimo o tome da li podržavamo izbor predsednika ili ne podržavamo kandidata za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Dakle, ono treba da bude ili pozitivno ili negativno. Smatram da svaki izostanak pozitivnog ili negativnog mišljenja ne može da obezbedi dalju proceduru izbora. Pošto je ovde dat predlog od Visokog saveta sudstva da donesemo odluku o izboru u formi pravnog akta, mislim da mi treba da se obezbedimo da damo mišljenje da Skupština izvrši izbor, a Skupština će u skladu sa svojim unutrašnjim pravilima, dakle, u skladu sa Poslovnikom i Ustavom, doneti odluku u formi koja zadovoljava izbor i objavljivanje takve odluke u "Službenom glasniku"".
Ovaj ko je ovo izgovorio je imao u vidu dve činjenice – da nije ispoštovan član 144. stav 1. Ustava Republike Srbije, koji kaže: "Predsednika Vrhovnog kasacionog suda na predlog Visokog saveta sudstva po pribavljenom mišljenju opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda i nadležnog odbora Narodne skupštine bira Narodna skupština". Sramota je da se neko poziva na odredbu člana 144. stav 1. Ustava, objavljuje takvu odluku u "Službenom glasniku", a ne poštuje taj isti član Ustava Republike Srbije. Da stvar bude još gora, u pitanju je pravnik, advokat i predsednik Odbora za pravosuđe i upravu. Ne spominjem ime zato što ga trenutno ne vidim među poslanicima.
Dalje, imate drugi problem, a to je da u ovom inicijalnom aktu koji je upućen Narodnoj skupštini Republike Srbije od strane Visokog saveta sudstva ne možete da primenite član 102. stav 5. Zakona o sudijama, ne samo zato što nije u skladu sa Ustavom, što je takođe bilo poznato, nego nije ni stupio na snagu, nije bio u primeni. Ovo je dokument iz novembra meseca 2009. godine. Zakon o prelaznim i završnim odredbama se primenjuje od 1. januara 2010. godine. Gde ste to žurili? Vi ste ovde sami krivi što sadašnjeg predsednika Vrhovnog kasacionog suda stavljate u jednu ovako tešku političku i profesionalnu situaciju, ne mi, nego vi. Svako ko je učestvovao u tome, barem duguje izvinjenje sadašnjem predsedniku Vrhovnog kasacionog suda za sve ovo što se dešava u ovoj Skupštini.
Dakle, ovde nema ni reči o tome da se sadašnji predsednik Vrhovnog kasacionog suda razrešava, nego mu prestaje funkcija predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Svakako nismo željni nikakvih osveta, jer nemamo zašta da se svetimo sadašnjem predsedniku, zato što ostaje sudija, s jedne strane. S druge strane, niko ne brani sadašnjem predsedniku da ispuni proceduru predviđenu članom 79. stav 1. Zakona o sudijama, članom 144. stav 1. Ustava Republike Srbije, da se kandiduje, da ispuni proceduru i da bude predmet nove rasprave ovde u Skupštini, ali u skladu sa zakonom i sa Ustavom.
Neko je čak rekao – promenite zakon. Zakoni se ne pišu za pojedinca, to su opšta akta koja moraju da budu u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Isto tako, veoma važno, kada je u pitanju falsifikat koji je upućen Narodnoj skupštini, odnosno koji je objavljen u "Službenom glasniku", taj isti pravnik je zaboravio jednu stvar – nema direktne primene Ustava Republike Srbije. Ustav Republike Srbije je osnovni pravni akt i iz njega proizilaze zakoni koji moraju da budu u skladu sa Ustavom. Ovo je napravljeno samo zato što je em član 102. stav 5. bio neustavan, em što Zakon o sudijama još nije ušao u primenu, pa se želelo da se izbegne ocena ustavnosti jednog takvog načina izbora predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Da ponovim, članom 166. stav 2. Ustava Republike Srbije su utvrđene odluke Ustavnog suda – konačne, izvršne, opšte vezujuće, članom 171. stav 1. – svako je dužan da poštuje i izvršava odluke Ustavnog suda, član 104. – Zakonom o Ustavnom sudu je normirano da država i drugi organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja itd, izvršava i poštuje odluke Ustavnog suda.
Zato ćemo kao odgovorni narodni poslanici da izvršimo odluku Ustavnog suda i u danu za glasanje će poslanička grupa SNS glasati za predlog koji je uputio Visoki savet sudstva, iz razloga što moramo da poštujemo odluke Ustavnog suda. Hvala.