Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Macut, imali smo priliku ova dva dana da čujemo i vaš program Vlade, a i kolege iz bivšeg režima koje su nešto mnogo nestrpljive i nešto mnogo nervozne. Evo, i sad ne mogu da se odreknu nasilja i da prestanu da prete narodnim poslanicima koji će da podrže izbor Vlade. Sad ne znam da li je u pitanju terapija ili nešto drugo, da li je u pitanju njihov mentalni sklop, ali izgleda mi da ovde dolazi do nekih određenih…

Da sačekam kolegu iz opozicije ili bivšeg režima da završe sa uvredama, pošto je očigledno da je to jedini manir koji oni znaju i kome jedino pribegavaju. Pošto vidim da su se mnogo potresli zato što je neko juče od njih izlazio iz zgrade Skupštine Srbije i neko mu je doviknuo „lopove“ ili „ustašo“. Vrlo su potreseni zbog toga. A zamislite kada ovaj što je krao toalet papir, organizovao da se članovi SNS kamenuju i gađaju jajima, to nije ništa i od toga se ta gospoda ne ograđuju. Priča ovde o nasilju jedan visoki bivši državni funkcioner, koji je zaustavljao, pazite, i vršio nasilje nad ženom novinarkom, a onda dođe ovde da nama priča i prosipa finoću, najobičniji siledžija. Trljaj oči slobodno. Sram te bilo!

(Narodni poslanici opozicije: Ko?)

Ti! Pa da dobijete pravo na repliku, malo ćete sutra. Znamo mi dobro ko je to radio.

Sad pazite ide dalje njihova rasprava ova vlada nema legitimitet. Kako vi merite taj legitimitet? Evo, baš me interesuje kako ga merite. Jesu bili neki izbori možda? Pa, nisu. Pa, kako merite taj legitimitet, količinom decibela što ispaljujete na ulicama. Jel, to legitimitet? Količinom jaja kojima gađate ovde nas u Narodnoj skupštini i građane Srbije, jel to legitimitet? Jel legitimitet otimanje policijskih štitova policajcima? Prebijanje neistomišljenika? To vam je legitimitet.

Onda imate još pravo, hrabrosti da kažete prelazna vlada, čija prelazna vlada? Stručnjaka sa mašinskim mozgom? Prelazna vlada koju bi činile visoko kvalifikovane vrhunske lopuže? Baš tako. Ovde jedna mlada koleginica nešto reče, ne zameram joj zbog nedostatka životnog iskustva, ali se jako dobro sećam da su građani, dok ste vi vladali štrajkovali tako što su zakucavali svoje ekstremitete za radne stolove i radna mesta. To ste zaboravili, pa, kada ni to nije bilo dovoljno odsecali sebi delove ekstremiteta i uzimali kao hranu, da bi skrenuli pažnju šta se dešava sa njihovim sudbinama. To su te vaše ekspertske vlade. To su te vaše ekspertske vlade kada je svakog dana 500 ljudi gubilo radno mesto.

Da tražite nešto i da imate podršku građana, izašli biste na izbore i ne biste mlade studente gurali ispred vas i decu između ostalog, i iz vrtića kada biste mogli izveli bi ste decu.

I, ovaj ovde što je krao toalet papir da dopunim koleginicu Bilju Pilju, u Strazburu je bio pre dva meseca, znate šta je tražio u Strazburu, toalet papir i prelaznu vladu. E, to vam je isto, to vam je taman isto, jer jadan je političar, jadan i bedan i nikakav, koji ne traži podršku svog naroda, nego traži od drugih. Zaboravite na prelaznu vladu, to smo vam rekli odmah i džaba ste gubili vreme za to.

Imamo predlog vlade koji je podneo mandatar Macut i ta vlada ima ozbiljne zadatke ispred sebe, pre svega, da reši problem u prosveti, valjda ste zato toliko i napadali Dejana Vuk Stankovića, kandidata za ministra. Da neko kaže da se nekome isplate plate za posao koji nije radio, pa, to samo kod vas može, to samo kod vas može, kao što jedan univerzitetski profesor kaže - pa, nije strašno što će studenti da izgube godinu, to je malo za cilj. Čiji cilj? Koji cilj? Za koga? Za vas da budete ministri, ne za njih.

Ne dobijamo privremenu vladu, da li možemo da je nazovemo ekspertskom ne znam, ali ono što znam dobijamo srpsku vladu. Onu vladu koju biraju narodni poslanici, ne plenumi, do duše, biramo je na plenumu, ali jedinom zakonitom i Ustavom dozvoljenom, a to je na plenumu Narodne skupštine, zato što želimo da ova vlada bude vlada kontinuiteta. Vlada kontinuiteta koji će da povećava plate zaposlenih, koji će da povećava uposlenost, koja će da povećava penzije, koja će da izgrađuje i reformiše Srbiju, da bude mnogo lepše mesto nego što je bila, nego što je danas. To je nešto što vi ne možete da shvatite, koji ovo ne podržavate, zato što nemate političku ideju, nemate šta da ponudite građanima, bežite od izbora i samim tim pokazujete koliko ste jalovi. Ova vlada imaće rezultata, hteli vi da prihvatite ili ne. Živela Srbija.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo sada smo imali priliku da vidimo jedan performans koji se dešavao ovde u Narodnoj skupštini. Poznato je da narodni poslanik ne može da bude odgovoran za ono što kaže u Narodnoj skupštini, ali ima jedna druga stvar, a to je kakav će njegov status da bude u društvu na osnovu onoga što ovde govori. Zamislite jedan univerzitetski profesor, koji je sada ovde maločas govorio, dao je sebi za pravo da priča o nekakvom bešumnom zvučnom topu, koga niko nije video i niko nije čuo.

Da stvar bude još gora, zvučne topove ovde u Narodnoj skupštini imali smo priliku da vidimo pre nekoliko dana, gde je bilo skoro nemoguće raditi, gde čovek nije čuo samog sebe, gde smo bili zatrpavani dimnim bombama, biber sprejom, suzavcem, jajima. Eto, jedan univerzitetski profesor je sebi dozvolio da svoje kolege narodne poslanike gađa i jajima i sada ti isti sebi isto daju za pravo da kroz laži, neistine, pokušavaju da stvore jednu svoju istinu, jednu svoju priču i da bi nekim čudom došli na vlast.

Zamislite vi univerzitetskog profesora sa Fakulteta političkih nauka, kada je upozoren da će studenti možda izgubiti godinu, daje odgovor - pa nije to ništa, to je mala cena da bi mi profesori došli na vlast. Ovo poslednje parafraziram, ali to je istina. Taj odgovor sam dobio. To je mala cena što će nekom mladom čoveku da ukradu i oduzmu godinu života da bi se pravila nekakva vlada društvenog poverenja.

Onda shvatite do koje mere su oni spremni da idu i da njima nije stalo uopšte ne samo do obrazovanja tih mladih ljudi, ne samo do njihove budućnosti, već mogu da verujem da im nije stalo ni do njihovih života, jer jelte, za njih čak ni ljudski život je mala cena da bi imali vladu društvenog poverenja, kako oni to nazivaju.

Sada idemo korak dalje, u jednom potpuno besramnoj diskusiji koju sam slušao kroz formu poslaničkog pitanja. Iznose se izmišljeni podaci, izmišljene i napravljene činjenice. Ja razumem da moj kolega narodni poslanik nešto kaže što nije možda tačno, to se dešava, čovek nije u pravu, ima svoj stav koji nije ispravan, doveo ga je neko u zabludu, dao mu je pogrešnu informaciju, dešavalo se to svima nama, ali kada čovek svesno potpuno svestan iznosi neistine i laži da bi nastavio destabilizaciju Srbije i pritom je univerzitetski profesor, ja nemam drugi izraz da kažem nego da je to talog i mulj srpskog društva, i to onaj najgori, onaj koji smo imali priliku da vidimo i 5. oktobra 2000. godine. Nema šta nisu spremni da urade i nema cene koju srpsko društvo treba da plati da bi oni ostvarili svoje političke ciljeve i ambicije da ponovo se valjda dočepaju Srbije, državne kase, vlasti, ko zna čega sve još, da sprovode neke sulude politike.

Ovde je jedan spominjao Asada, Sadama, neko Gadafija, sve je to nekako bilo neko Arapsko proleće. Samo neka mi neko kaže u ovoj sali, svi ti narodi koji su doživeli Arapsko proleće, jesu li imali nešto dobro od njega? Kakve su im države danas? Jel žive bolje ili lošije? Da li mi želimo zaista da imamo ponovo to jedno iskustvo kakvo nose te obojene revolucije koje nisu ništa drugo nego nasilan način za preuzimanje vlasti ulepšan kroz jedno ime i ništa više, jer narod u principu ne voli nasilje.

Da bi malo i tu njihovu komisiju koja je ispitivala to da li su studentski zahtevi ispunjeni, nekako se to i poklopilo sa ovom raspravom, neko će reći kakve to veze ima sa izborom članova Saveta guvernera NBS, pa ima, i te kako ima.

Zamislite, kolege narodni poslanici, da nama bivši guverner NBS je član te čuvene rektorske ili koje komisije profesora koji podržavaju proteste i on ocenjuje da li su ispunjeni uslovi koje su studenti postavili. Samo bih da podsetim, dok je on bio guverner od 2008. do 2012. godine inflacija u Srbiji je kumulativno bila oko 55% za četiri godine. To je više od 10% godišnje. Dok je on bio guverner NBS iz Srbije je netragom nestalo negde oko sedam milijardi deviznih rezervi. Dok je on bio guverner NBS gospodin Šoškić, kroz aferu „Agrobanke“, „Razvojne banke Vojvodine“ i još nekih manjih banaka, nestalo je iz budžeta Republike Srbije tih banaka oko milijardu evra zato što su falsifikovali izveštaje o poslovanju tih banaka i povukli još negde oko 450 do 500 miliona evra da pokriju gubitke kroz emitovanje državnih hartija od vrednosti. Sada nama takve spodobe, protuve daju ocene da li je nešto ispunjeno ili nije.

Ja sam prethodni dan zasedanja izneo jedan podatak, pošto ovde stalno slušam o tome kako Srbija živi od kredita, kako se pravi lažna slika o dobrom stanju i dobrom životu u Srbiji zbog zaduživanja Republike Srbije. Izvukao sam jedan podatak. Od 2008. do 2012. godine Republika Srbija se zadužila tačno 1.236 milijardi dinara ili da prevedem u evre - nešto malo preko 10 milijardi evra za četiri godine, a u vreme kada je Srbija zarađivala oko tri puta manje nego danas i u odnosu na BDP to je najbrže i najveće zaduživanje Republike Srbije u njenoj istoriji.

Uvek pitam, u redu, možda ste morali, samo ne znam šta smo mi imali od tih 10 milijardi evra, da li smo dobili neki put, neku prugu, neku bolnicu, neku školu, da li je nešto dobio narod od tih 10 milijardi evra koliko ste nas zadužili za samo četiri godine ili smo dobili zatvorene fabrike, 600.000 nezaposlenih koji su izbačeni na ulice, inflaciju koja je preko 10% gubitak vrednosti dinara kao nacionalne valute i stvaranje jedno opšteg očaja u društvu?

Zamislite, baš ti takvi nama danas pričaju, daju sebi za pravo da pričaju kako se Srbija prekomerno zadužuje, kako je inflacija velika, visoka, kog god, a tri ili četiri puta je manja nego u njihovo vreme i kako pričaju o tome kako se sve živo pokrade, sve živo nestade, a u državnoj kasi nikada više para i nikada više novca među građanima Republike Srbije u njihovoj istoriji.

Taj cinizam koji oni sprovode ogleda se u još jednom delu. Mnogi greše kada misle da je nadležnost NBS ta koja je vezana isključivo za kurs evra. Ona ima mnogo važniju ulogu u ekonomiji i privredi Srbije. Jedna je kontrola cena kroz inflaciju, o tome smo pričali, drugi je kontrola rada i poslovanja banaka.

Pre nekoliko dana usvojili smo Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Samo da podsetim i kolege poslanike i građane Republike Srbije, u periodu od 2004, 2005. do 2018. godine mogli ste da zaključite ugovor sa bankom, da dobijete novac i da vam sutradan stigne obaveštenje da je banka, u skladu sa svojom poslovnom politikom, promenila kamate i da sada imate dva puta veću kamatu nego što ste juče ugovorili. Ne izmišljam. Tako se zaista dešavalo u realnom životu. Što je dovelo do toga da siromaši stanovništvo, da je privreda na prvom mestu postaje nesposobna da servisira svoje obaveze prema bankama, što je na kraju dalo kao rezultat 600.000 novonezaposlenih za vreme njihove vlasti. Da li je danas to moguće? Nije, i to jeste i uloga na prvom mestu Narodne banke da svojim aktivnostima spreči samovolju poslovnih banaka i da ih natera da posluju u skladu sa zakonskim propisima koji važe na teritoriji Republike Srbije.

Kada posmatrate javni dug u periodu od 2008. do 2012. godine, podatke koje sam iznosio su zvanični. Međutim, oni drugi su zaista, zaista mnogo teži što ne znači da nisu verodostojni zato što se u tom periodu deficit budžeta finansirao po dva osnova. Prvi osnov je bilo zaduživanje kod poslovnih banaka i međunarodnih kreditora. Drugi osnov je bio privatizacija. Sad zamislite da se neko zadužio preko 10 milijardi evra, sprovodio privatizaciju i iz te privatizacije još više uvećavao deficit koji je imala država. Ovde pričamo da su određeni mangupi, koji ovde spominju nekakve stelt zvučne topove, potrošili 14 ili 15 milijardi evra za projekte koje možemo nazvati stelt jer ih niko nije video, a koji su nas doveli do toga da kao država budemo u situaciji da se potpuno raspadnemo i devastiramo.

Mene zaista iznenađuje hrabrost naslednika takvih politika da ovde priča o bešumnom zvučnom topu koji niko nije video, koji niko nije čuo, od koga niko nije povređen, samo zarad jednog cilja, a to je da stvara tenzije u društvu do te mere da se kao društvo potpuno raspadnemo, da više ne razgovaramo jedni sa drugima, kao da ne živimo na istom prostoru i ne delimo istu državu i iste vrednosti. Najlakše je zavesti mlade ljude koji nemaju dovoljno životnog iskustva. Tu polazim, pre svega, na prvom mestu i od sebe, ali ako to neko stariji radi, zarad svojih nekih političkih ciljeva i političkih ambicija, koji nije sposoban da uradi na osnovu svog znanja, svoje sposobnosti, svog programa, takve ljude mogu samo da nazovem talogom, muljem, nečim najgorim što postoji u srpskom društvu.

Građani Srbije nemaju potrebe da brinu, bez obzira koliko god se oni trudili da tenzije u društvu podižu, obojena revolucija im je propala, neće više nikad ta banda da vodi Srbiju, Srbija je 15-og pobedila i nikada više neće moći ponovo da odlučuju oni koji su je upropastili i doveli do prosjačkog štapa o sudbinama nas koji živimo u Srbiji, koji volimo Srbiju. Živela Srbija.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam mislio da u ovom obraćanju kao predstavnik Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava govorim u ime Odbora i da podnesem jednu vrstu izveštaja šta je Odbor radio na prethodnim sednicama, ali ne mogu da se otmem utisku koji evo već nedeljama trpimo mi ovde u Narodnoj skupštini, a sa nama i građani Republike Srbije koji su za očuvanje javnog reda i mira i poštovanja svakog čoveka koji živi i koji je građanin Republike Srbije.

Danas smo imali ponovo jednu priliku da vidimo na jednom primeru kako oni koji su iz klupa koje su sada prazne nas zatrpali dimnim bombama, topovskim udarima, suzavcem, jajima, flašama, protivpožarnim aparatima, nas optužuju za nasilje i da mi hoćemo da izazovemo i sprovedemo neko nasilje. I nije to samo scena od pre neki dan, to oni rade godinama unazad. Pri tome, ako im se neko suprotstavi, glume žrtvu, a žrtva koja je trpela nasilje postaje nasilnik.

Čuo sam i neke svoje kolege ovde koji su apelovali i apelima možemo svi da se pridružimo, samo ne mogu da razumem, svako od nas može da porazgovara sa studentima koji hoće da nastave škole u Pionirskom parku, a idite, pokušajte, ako ti koji zastupaju tu tezu da razgovaraju sa ovima koji ne žele i koji blokiraju univerzitete. Jel možete nešto da im kažete? Jel možete da im se obratite? Jel možete i smete da im kažete da greše i da rade na svoju štetu?

E, pa, gospodo, te mlade ljude i njihov način razmišljanja stvorili ste vi jednom otrovnom kampanjom po svim društvenim mrežama i ovim tajkunskim, lopovskim televizijama, kao što su N1 i Nova S.

Podele u društvu zarad vlasti radite vi i ništa drugo. Treba da vas bude sramota, ne da odmahujete glavom.

Jedan podatak koji sam spremio za ovu diskusiju jeste koliki je bio javni dug za vreme vaše vlasti?

Vidite, njemu je to smešno.

Evo, neka me ispravi gospodin ministar Siniša Mali. Godine 2008. javni dug Republike Srbije bio je 778 milijardi. Godine 2012. godine 2.014 milijardi dinara. Deset milijardi evra najmanje ste zadužili Srbiju za četiri godine i to nikome nije pošlo za rukom. Tad je Srbija bankrotirala.

Postavljam pitanje, voleo bih da je još vaših kolega tu, a šta smo mi kao građani Srbije imali od tih 10 milijardi evra što smo zadužili Srbiju, što ste je zaduži? Ništa. Ni jednu bolnicu, ni jedan put, ni jednu školu. Dobili smo vrhunske lopuže na vlasti i vrhunske lopuže na vlasti sada počinju da postaju vrhunski teroristi, jer smo terorizam imali priliku da vidimo ovde u Narodnoj skupštini. Neko će da kaže – pa dobro, to je oblik političke borbe. Ma, nije. Možda teroristički oblik političke borbe i u maniru vrhunskih lopuža i terorista - izvode ponovo decu na ulice, jer jedan od oblika terorizma jeste zloupotreba dece u političke terorističke svrhe. Treba da vas bude sramota za to. To vam, bez obzira na rezultat 15. marta, nikad neće oprostiti građani Srbije. Kad tad, budite u to uvereni, i manite se tih priča, kako oni kažu to, pročitah negde – vlada društvenog poverenja. Evo, sad vam kažem - pre bih sebi ruku odsekao nego glasao za tu Vladu, pre bih, po cenu života, da mi stavite cev na čelo ne bih glasao za jednu vladu vrhunskih lopuža i prevaranata zato što znam kakvu su nam Srbiju ostavili 2012. godine kada smo imali te ekspertske vlade.

Završavam. Zamislite ekspertsku vladu, recimo, između ostalih bio je i neki ministar Dragan Milovanović, vaš kolega iz sindikata postao ministar. Na fakultet krenuo kad sam ja krenuo u osnovu školu, a nije ga završio kad sam ja postao narodni poslanik u 32 godine, pa ili sam ja brzo postao narodni poslanik ili je on sporo učio fakultet, ali bio je ministar za rad u toj vašoj ekspertskoj vladi društvenog poverenja.

Ne možete vi više nikoga da prevarite. Srbija će da pobedi. Živela Srbija!

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista zanimljivo tumačenje Poslovnika o radu Narodne skupštine, da li odbor nešto mora ili ne mora, da li treba ili ne treba, da li će Skupština da glasa jednom ili dva puta po jednom amandmanu, na to se svodi procedura.

Moj uvaženi kolega ne zna da njegove kolege iz poslaničkih grupa su sazivale sednice Narodne skupštine sa zakonima koji nisu ni ušli u proceduru. To ne znate. Što vam ne kažu? Sedite sa njima. Sa njima ste bili na listi. Zakazivale su se sednice Narodne skupštine sa zakonima koji nisu bili u proceduri, tako su valjda javili iz neke ambasade. Zakažite sednicu, nema veze što nema zakon. Jel su to te vrednosti o kojima vi pričate?

Ne merite vi, neko drugi ili treći, da li smo mi najbrže rastuća ekonomija ili druga u Evropi. Jedno od uputstava obojene revolucije jeste negacija svih pozitivnih rezultata. Međutim, tu računicu vama kvare Evrostat, Svetska banka i MMF i sve agencije koje se bave investicionim i kreditnim rejtingom Republike Srbije, pa ćete vi na osnovu jednog telefonskog razgovora iz jedne nama susedne zemlje da kažete – ne, taj moj razgovor sa nekim mojim kolegom, prijateljem iz Crne Gore ima veću težinu nego sve ove međunarodne institucije. Vi se igrate ovde sa Narodnom skupštinom i sa nekim procedurama koje, u neku ruku, i nisu toliko važne koliko ono šta su radile vaše stranačke kolege sa kojima ste bili na listi, a to da su upropastili Srbiju.

Upropastili su pa je 600 hiljada ljudi ostalo bez posla, a minimalna penzija je bila, ne minimalna nego prosečna penzija je bila nešto 160, 170 evra, pa se podsetite tog vremena kad spominjete Crnu Goru.

Želim reč.

Ovo je jedan od amandmana koji su usvojeni od strane predlagača, nije od strane nadležnog odbora, zbog toga će Narodna skupština morati dva puta da glasa, a ne jednom i to je jedino što je proceduralno problematično.

Ovako se pišu amandmani ako hoćete da neki amandman bude usvojen i da zakon koji je u proceduri bude donet na što je god moguće bolji način. Mogu da kažem kolegama iz bivšeg režima, da sam takve amandmane pisao i kao poslanik opozicije i prihvatani su bili i usvajani, za razliku od vaših - briše se. Vi ste više amandmana sa tekstom - briše se podneli, nego ja za sve ove godine koliko sam narodni poslanik.

Čini mi se, nemam ništa protiv toga ni da podnošenje amandmana bude razlog da iznesete svoj politički stav i u tome ću uvek da vas podržavam, ali ne mogu u nečemu drugom, a to je što se prema kolegama ponašate sa namerom da nekog uvredite. To možete u privatnom razgovoru, nemam ništa protiv da imate bilo kakvo vaše privatno mišljenje o bilo kome od nas, ali nemojte da zaboravite da vređate i građane Republike Srbije koji su za moje kolege glasali, pa onda nemojte da se ljutite na te iste građane koje nazivate sendvičarima, bangavima, krezubima, nepismenima, potkupljivima, kukavicama, što neće da glasaju za vas, jer ovu vladu Republike Srbije podržava blizu 2,5 miliona građana Srbije. Njih vređate, ne nas.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo sada vidim da pojedine kolege hoće da nas uče kako treba da radi Narodna skupština.

Ja sam podneo amandman na član 12. Nadležan odbor se nije izjasnio i ne mora da se izjasni o amandmanu.

Sada zamislite ovo, da Narodna skupština, narodni poslanici napišu Predlog zakona i upute u proceduru i da je nadležno neko ministarstvo za taj zakon i Vlada ne odgovori i ne da mišljenje na taj zakon, znači Narodna skupština neće da usvoji taj zakon. To mogu samo neznalice da tvrde. Usvojiće.

Narodni poslanik sam jako dugo, ali moram da priznam kolegama sa druge strane. Za kratko vreme napisali su više amandman briše se nego ja za 25 godina poslaničkog staža. Toliko o tome, a od tih 25 12 je bilo u opoziciji i sva sreća što nisam ovako ponašao u opoziciji, jer danas sigurno ne bi bio narodni poslanik i sigurno nikada ni politička opcija kojoj sam tada pripadao ne bi bila na vlasti.

38/2 AL/LŽ

Samo nastavite tako, pokažite, građanima Srbije kakvi ste, nekulturni, nevaspitani, kako vidite politiku, kako vidite svoje kolege poslanike, kako na kraju vidite i građane Srbije koje vređate da su sendvičari, da su botovi, da su nepismeni, da su potkupljivi, da su kukavice.

Evo sad upravo pokazujemo kako mišljenje oni imaju o građanima Srbije. Sada su imali priliku građani Srbije da vide šta misle oni koji navodno njih predstavljaju. Ja neću da spominjem ni stotine hiljada zaposlenih, ni tri puta veće plate i više od dva puta veće penzije. Samo hoću da kažem da i ovaj primerak ovde je išao na mitinge SNS i tetku vodio, i tetku, i avanzova za apanaže. Uzimao apanaže. Samo da vidim kolike je on to dobijao, pa ako to tvrdi neka siđe među građane Požarevca koji kreću na miting da im kaže da je on dobijao novac za apanaže od SNS, da vidite kako će da prođe.

Dame i gospodo narodni poslanici, ko se zanosio sa tim da ćemo danas da pričamo o ispunjenju zahteva studenata ili da ćemo da razgovaramo o podsticajima Vlade Republike Srbije da mladi konačno dođu do stana, grdno se prevario.

Danas smo imali jednu situaciju koja je krenula u maniru teroriste Aljbina Kurtija koji je isto ovo radio u parlamentu privremenih kosovskih institucija, bacao suzavac i šok bombe. To je danas ovde u ovoj Skupštini uradio terorista Miloš Jovanović. Na stranu to što su i jedan i drugi teroristi, kao posledica njihovog terorizma danas imamo i povređene tri koleginice, a jednoj je i život ugrožen.

Postoji još jedna simbolika između njih i terorista koja je brutalno unizila dostojanstvo Narodne skupštine. Mnogima je promaklo da su dimne bombe koje su ovde bacili bile u crnoj i crvenoj boji. Treba da podsetim građane Republike Srbije da su crna i crvena boja zaštitne boje terorističke organizacije OVK i tu simboliku Miloš Jovanović je takođe uspeo da postigne ovde svojim terorističkim delovanjem u Skupštini Srbije. Nisu ništa bolji teroristi izabrani sa liste Srbija protiv nasilja. Videli smo kako su oni protiv nasilja i šta su radili ovde u Skupštini Srbije.

Moram da pitam – da li su se zaista zanosili idejom da će terorizmom u Skupštini Srbije da pokrenu građanski rat? Moram da ih podsetim da se građanskim ratom u Srbiji ne brani Kosovo, da se građanskim ratom u Srbiji ne brani Republika Srpska, da se građanskim ratom u Srbiji Srbija ne može sačuvati. To im uopšte nije važno. Njima je važno da na nasilan, brutalan način, bez podrške građana, dođu na vlast i ispune ono što se očekuje od njih, a to je da tzv. Kosovo bude priznato od Republike Srbije i Republika Srpska nestane.

Pored svih tih njihovih suludih ideja mogu samo da poručim građanima Srbije, ne njima, jer oni su beznadežan slučaj, Srbija neće i ne sme da stane. Živela Srbija!

Zahvaljujem.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, mi ćemo na današnjoj sednici da utvrđujemo i Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu, pa bih podsetio sve kolege narodne poslanike da prilikom donošenja Zakona o budžetu postoji jedan deo koji se zove programski deo budžeta gde su predviđena zaduženja Republike Srbije u toku godine za koji se budžet odnosi.

Naime, mi smo donoseći Zakon o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu predvideli jedno ovakvo zaduženje. Zbog toga nam je i Vlada na vreme uputila Predlog zakona sa kojim bi uskladili Zakon o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu u onom programskom delu gde je ovo zaduženje bilo već predviđeno samim Zakonom o budžetu i Narodna skupština bi trebalo do kraja ove godine da donese poseban zakon kojim ispunjava onu svoju obavezu koju je imala prilikom donošenja Zakona o budžetu za 2024. godinu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, za funkcionisanje javnih finansija potrebna je privreda, a da bismo imali privredu potrebno je da imamo jak finansijski sektor. I danas naš finansijski sektor, pogotovo državni finansijski sektor ne mora da uplaćuje svakog meseca po 50.000 evra „Ces Mekonu“ radi konsultantskih usluga.

Zamislite, jedna banka 50.000 evra mesečno, puta 12 meseci, izračunajte, 600.000 evra, puta četiri godine, dva miliona i 400 hiljada evra je „Ces Mekon“ od svake naše državne banke uzimao za sebe i sada lije gorke suze, krokodilske.

Kada je u pitanju Požarevac, iz koga ja dolazim, mogu da kažem da i lokalna i republička vlast imaj čime da se pohvale. Zamislite, kada neko govori o istočnoj Srbiji, priča o tome kako je ljudi napuštaju, a hoće da zatvori rudnike u Boru i u Majdanpeku, zato što su tamo kineski investitori, pod izgovorom da se narušava životna sredina, možda ne neko lično, ali politika njegove stranke je takva.

Da podsetim javnost, najveća pojedinačna investicija na teritoriji Republike Srbije pre EKSPA, bio je baš Požarevac, gradila se i uskoro očekujemo na mreži nova TE Kostolac B3, u kojoj treba da se zaposli ili već radi 260 radnika, još 260 radnika zbog proširenja kopa koji je potreban, to je rudnik da se razumemo, koji je potreban da bi ta termoelektrana imala dovoljno uglja. To je samo na jednoj investiciji 520 radnih mesta.

Podsetio bih da je grad Požarevac 2015. godine ili 2016. godine, kupio staru šećeranu i da je koristi kao novu industrijsku zonu, da je tu otvoren pogon PHC-a, u kome radi blizu 1000 ljudi.

Takođe, podsetio bih građane Požarevca da je požarevačko porodilište bilo završeno u građevinskim radovima pred 5. oktobra 2000. godine, a da je počelo sa radom tek 2018. godine. Razlog zašto oni koji su vodili Srbiju do 2012. godine bio je taj da je to porodilište napravila Mira Marković i da ne treba da se završi i da građani Srbije ne treba da ga dobiju. Da zlo bude još veće, ne samo da ga nisu završavali, nego su valjda u nemogućnosti da naprave zatvoren bazen, pravili fontanu, a mermer sa porodilišta skidali da se izgradi fontana.

Takođe bih hteo da podsetim, da evo recimo, i te opštine koje su daleko od Požarevca koji je sedište Braničevskog upravnog okruga dobili i oni fabriku, recimo u Kučevu, prisutan je investitor Koka-Kola, ozbiljan investitor, niko ne može da mi kaže da nije, tamo radi oko 100 ljudi.

Znate, do dolaska SNS na vlast, Požarevac je važio za zabranjeni grad. Ništa nije smelo da se desi u Požarevcu zato što je to rodni grad bivšeg i pokojnog predsednika Slobodana Miloševića, i svi Požarevljani su od bivšeg režima nosili tu anatemu zbog pokojnog predsednika. Tako je bilo u Požarevcu do 2012. godine, zato i kažem da nije ni čudo što se danas gradi brza saobraćajnica, požarevačka naplatna rampa, Golubac. Kako mislite da te ljude koji žive u Požarevcu, u Braničevskom upravnom okrugu zadržimo u Srbiji, zadržimo u Požarevcu i Braničevskom upravnom okrugu i u istočnoj Srbiji ako nemaju puteve. Jel neki put napravljen pre 2012. godine? Ja ne znam, znam da je rekonstruisano sada u poslednjih nekoliko godina preko 80 kilometara regionalnih i magistralnih puteva. Znam da je potpuno rekonstruisan put između Kučeva i Majdanpeka. Znate, Majdanpek, to je onaj grad koji je pre dolaska kineskog investitora, na izlazu iz Majdanpeka je pisalo, ko izađe poslednji neka ugasi svetlo. To nije šala, to je istina, svojim očima sam video.

Sada je neko protiv i Kineza i rudnika, pod izgovorom da neko nekoga proteruje, samo zarad sticanja političkih poena i ništa više.

Srbija je krenula svojim putem razvoja. To kako se Srbija razvija govori nam u prilog činjenica kakve su naše javne finansije, koje sada neko stalno osporava i priča o tome kako smo mi prezaduženi. Nismo, samo da podsetim, sadašnja vlast zatekla je javni dug od 17,5 milijardi evra, na bruto domaćem nacionalnom dohotku od 33, 34 milijarde evra i taj deo duga kada dodajete onih 38, uračunajte i oduzmite vaših 17,5, jer to je dug koji je ova vlast nasledila, pa, da vidimo šta smo mi uradili sa naših 17, 18 milijardi javnog duga, šta su dobili građani Srbije, koliko puteva, koliko bolnica, koliko škola, koliko radnih mesta, koliko fabrika, kakve su nam plate, to je za naših onih 17,5, 18 milijardi evra javnog duga.

Šta smo dobili za vaših 17,5 milijardi evra javnog duga, onih koje smo zatekli? One koje smo zatekli? Dobili smo zatvorene fabrike, upropašćene puteve, 500 hiljada novonezaposlenih, znači nije došao neko pa nije našao posao, nego su ljudi gubili posao. Imali smo potpunu devastaciju privrednog, ekonomskog i monetarnog sistema. Samo da vas podsetim, da je evro za četiri godine sa 78 dinara dospeo na 119,80 dinara, a da smo pri tome prodali preko 5,5 milijardi deviznih rezervi, nismo uspeli da stabilizujemo kurs evra.

Šta vam to govori? Da nismo imali realan sektor i privredu, da je država u to vreme štampala novac da bi isplaćivala plate i penzije. Prihvatam neke stvari, da li može ovako ili onako taj novac da se utroši, to je stvar političkih razlika i programskih opredeljenja, ali nemojte, ono što svi vide, da negirate, a negirate da se Srbija izgrađuje i da napreduje i da postaje mesto koje je i bolje, koje je kvalitetnije za život. Srbija je oduvek bila lepa zemlja i niko više ne beži iz Srbije kao što pričate i dobacujete.

Pogledajte malo istraživanja, videćete da se ljudi ne samo više odseljavaju nego se mnogi i vraćaju. Evo, ja ću da vam kažem iz opštine Žabari, tri porodice su se trajno vratile u Srbiju. Hajde, samo mi recite kada se to dešavalo za vreme bivšeg režima? Nikada, bežali su ljudi iz Srbije. Bežali su od minimalca od 14,15 hiljade dinara. Bežali su od plate od 300 evra. Bežali su od propadanja kroz kursne razlike, štampanje novca, inflaciju koja je svake godine bila veća nego danas. Svake godine je bila veća, svake godine je imala dve cifre.

Tako da mogu da poručim građanima Srbije, da ne brinu za javne finansije Republike Srbije, penzije će od 1. decembra da budu veće, plate u javnom sektoru od osam do 12%. Srbija će nastaviti da se razvija, nastaviće Vlada Republike Srbije da radi na poboljšanju kvaliteta života u Republici Srbiji, da bi građani Republike Srbije imali onakav život kakav zaslužuju i kakav očekuju. Živela Srbija.

Dame i gospodo narodni poslanici, na jučerašnjoj sednici Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, doneo je odluku da preporuči Narodnoj skupštini da usvoji Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2024. godinu.

Pre svega hteo bih da istaknem da u poslednjih nekoliko godina imamo jednu praksu koja, mogu da kažem, treba da služi kao primer kako se rukovodi javnim finansijama. Za vreme bivše vlasti mi smo imali mnogo rebalansa. Nijedan rebalans nije bio zato što su budžetski prihodi veći, nego što su planirani, već naprotiv, zato što su budžetski prihodi bili manji, a troškovi veći, što je došlo do toga da zateknemo državu kako smo zatekli 2012. godine.

Naravno, bilo je tu i raznih rasprava po pitanju toga kako taj novac treba da se potroši. Neko je imao drugačije ideje, samo ne znam zašto mu je ta kreativnost nedostajala kada je vršio vlast u Republici Srbiji.

Ono što je meni kao predsedniku Odbora za finansije, najviše zasmetalo, jeste što se neki rezultati koje ima ova Vlada dovode u pitanje.

Pre svega hteo bih da kažem da ovaj rebalans predviđa 135 milijardi dinara više nego što je planirano, a prihodovano, da se na određen način kroz zakone o budžetu i druge zakone, vrati građanima Srbije.

S druge strane, dosadašnji rezultati Vlade Republike Srbije potvrđuju da ćemo, sasvim sam siguran, i u narednim godinama imati ovakve sednice, pre svega zbog bruto rasta BDP, koji je kao što ste čuli od ministra, drugi u Evropi, visokog izvoza koji ima naša privreda i koji sve više i više pokriva uvoz za normalno funkcionisanje privrede.

Međutim, u tom delu smo opet došli do jednog sukoba mišljenja koji se često zloupotrebljava, tvrdeći da Republika Srbija, Vlada i Narodna banka Srbije veštački održavaju kurs dinara. Samo niko još mi nije dao nijedan jedini ekonomski opravdan dokaz da je to veštački, jer da je veštački objasnite mi onda kako raste pokrivenost uvoza izvozom. Znači, kada je valuta dobra, dobro ocenjena domaća, onda vam izvoz raste, što se i dešava.

Objasnite mi rast deviznih rezervi sa 5,1 milijardu, koliko je bilo, neto pričam, neto ne bruto, koliko je bilo 2012. godine, danas je 21 milijarda, skoro 22 milijarde evra neto deviznih rezervi što u devizama, što u zlatnim rezervama. Kako to ako kurs nije dobar, rastu devizne i zlatne rezerve?

Sva ova politika koju vodi Vlada, počev od reformi koje su sprovedene 2014. i 2015. godine, daje nam dokaz da se kvalitet života u Srbiji poboljšava, možda ne onom brzinom kojom bismo mi to voleli, ali dovoljnom brzinom da građani osete poboljšanje kvaliteta života, što nam opet daje za pravo da sve ono što je sprovodio u reformama tada premijer, a sada predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, što je nastavila Vlada Ane Brnabić dve, i sadašnja gospodina Vučevića, daju za pravo da smo potpuno sigurni da će oni ciljevi koji su postavljeni za 2027. godinu da se ostvare, a to je plata od 1.400 evra, penzije od 650 evra, minimalna zarada veća nego ikad.

Zbog toga je Odbor na sednici koja je održana juče predložio Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona.

Koleginice Paunović, znate, jako je degutantno i zato sam izbegao da vam dam tada reč, da nam o demokratiji pričaju oni koji su upadali u Narodnu banku i sa kalašnjikovima i sa čarapama preko glave. Jako je degutantno da nam o demokratiji, izbornoj krađi i diktaturi pričaju oni koji su upadali ne samo u Narodnu banku, nego i u Narodnu skupštine Republike Srbije, tadašnje Savezne Republike Jugoslavije.

Nikada neću da razumem zbog čega su palili zgradu. Ajde što su jurišali da je osvoje, ali su je palili. Valjda zbog glasačkih listića da bi na silu bio priznat rezultat koji se nije desio na izborima.

Uvek ću to da ih podsećam kako oni vide demokratiju, kako vide simbole demokratije, kakav odnos imaju prema demokratiji, a videli smo kakav odnos imaju prema Srbiji, prema srpskom narodu 12 godina dok su bili na vlasti i nažalost i 12 godina posle gubitka vlasti ne vidim da su se nešto promenili i njihov odnos i prema Srbiji i prema građanima Srbije, a i najtragičnije prema pripadnicima srpskog naroda.