Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege, govoriću najpre o značajnim infrastrukturnim projektima koji se finansiraju na osnovu kredita kineske Ekspor import banke kao ovlašćene institucije Vlade Narodne Republike Kine.

To su izgradnja autoputa E-763 na deonici Preljina-Požega i modernizacija i rekonstrukcija železnice na deonici Novi Sad-Subotica. Realizacija ovih ugovora je u stvari pokazatelj dobre saradnje između naše države i Kine i sprovodi se na osnovu Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji dve zemlje.

Navešću nekoliko uspešnih primera koji su realizovani u prošlosti, odnosno neki koji se realizuju. To su prvo projekat izgradnje mosta Zemun-Borča sa pristupnim saobraćajnicama, zatim izgradnja obilaznice oko Beograda, kao i projekat modernizacije i rekonstrukcije železničke mreže na deonici Beograd-Stara Pazova. Ugovorom o zajmu za izgradnju autoputa na Koridoru 11 od Preljine do Požege biće obezbeđeno 445 miliona dolara i to je onaj deo od 85% koji se finansira iz kredita, a ostalih 15% finansiraće se iz budžeta Republike Srbije.

Očekujem da uskoro krene izgradnja ove deonice, s obzirom da su izvršene sve pripremne radnje, tačnije one koje se odnose na izdavanje građevinskih dozvola i one koje se odnose na eksproprijaciju zemljišta. Ovo je jedna od najtežih deonica koja se gradi na Koridoru 11, pre svega zbog činjenice da trećine deonice od Preljine do Požege, zapravo tu trećinu čine mostovi i tuneli.

Ali, ovaj deo auto-puta je od velike važnosti, jer kada on bude završen, kada dođe auto-put do Požege, odatle dalje kreću dva kraka - jedan krak prema Crnoj Gori i samim tim biće kompletirana jedna trasa od Beograda do Boljara, u dužini od 258 km, to je ta veza Južni Jadran-Beograd, a drugi krak će ići od Požege do Kotromana i on će biti deo budućeg auto-puta Beograd-Sarajevo.

Podsetiću da se uskoro očekuje i završetak na deonici Koridora 11 od Obrenovca do Ljiga, a s obzirom da je već u funkciji deonica od Ljiga do Preljine, sada ćemo imati jednu trasu od 102 km auto-puta na ovom koridoru i to je od velike važnosti za građane Kolubarskog i Moravičkog okruga, ali i za građane Raškog i dela Rasinskog okruga.

Namerno sam istakao građane Raškog i deo Rasinskog okruga, jer ja dolazim iz Raškog okruga, iz Kraljeva i plan je da se Koridor 10 i Koridor 11 spoje Moravskim koridorom, od Preljine do Pojata. Na ovaj način biće kompletirana mreža auto-puteva u Srbiji.

Moravski koridor vredan je 800 miliona evra i biće dugačak 110 km. Taj koridor praktično spaja centralnu Srbiju, počevši od Čačka, preko Kraljeva, Trstenika, Vrnjačke banje, Kruševca, pa do Ćićevca. Samo u ovom delu Srbije živi oko pola miliona stanovnika i ne moram da istaknem koliki je to značaj, ne samo za razvoj privrede ovog kraja, jer u ovom području posluje 30 hiljada malih i srednjih preduzeća. Takođe, značajno je za razvoj turizma, jer će se lakše dolaziti do planinskih i banjskih destinacija. Prema proceni Svetske trgovinske organizacije, novac koji je uložen u infrastrukturu koja dovodi do turističkih centara vraća se četvorostruko.

To može biti još jedan benefit, osim toga što će na izgradnji auto-puta biti angažovani novi radnici i građevinska operativa.

Napraviću jednu digresiju, ali ona se svakako odnosi na ovu tačku dnevnog reda, jer pored razvoja drumskog saobraćaja, kompletnu infrastrukturu centralne Srbije upotpuniće i otvaranje aerodroma Morava u Lađevcima kod Kraljeva. U toku su radovi na proširenju i produženju ove staze i očekujem da već krajem juna meseca mogu da sleću i da poleću civilni avioni sa aerodroma Morava. Tako će ovaj deo Srbije, odnosno građani Raškog, Moravičkog, Zlatiborskog i Šumadijskog okruga, a to je oko 800 hiljada ljudi, moći da računaju na bolje uslove za razvoj privrede, a podsetiću da je samo u Kraljevu nedavno otvorena fabrika "Eurotaj", ali i fabrika "Leoni", što je dobar signal za investitore iz ovog kraja.

U cilju realizacije projekta mađarsko-srpske železnice koji povezuje dva glavna grada Mađarske i Srbije - Budimpeštu i Beograd, važno je da usvojimo ugovor o pozajmici, a sredstva iz tog kredita biće uložena u modernizaciju i rekonstrukciju železničke pruge na relaciji Novi Sad-Subotica, tačnije Kelebija. I ovde će, kao i u prethodnom slučaju, 85% da se finansira iz kredita, a 15% iz budžeta Republike Srbije. Brza pruga Beograd-Budimpešta jedna je od najvrednijih i najvažnijih infrastrukturnih projekata u regionu. Ovaj projekat je značajan ne samo za našu zemlju, već je značajan i u kontekstu regionalne saradnje, regionalnog povezivanja, povezivanja sa državama članicama EU, ali ono što je možda i najznačajnije, to je jedna veza područja srednje Evrope sa lukom Pirej i realizacija i sprovođenje u delo ideje - Jedan pojas, jedan put.

Modernizacija pruge na ovom železničkom koridoru unaprediće teretni saobraćaj, ali će naša železnička infrastruktura biti u skladu sa evropskim standardima.

Na dnevnom redu je i Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Partnerstvo za lokalni razvoj između Republike Srbije i Evropske investicione banke. On se odnosi na finansiranje oko 40 gradova i opština u Republici Srbiji, ali i ovde postoje određena ograničenja, odnosno određeni uslovi, a to je da su ti gradovi i opštine, odnosno lokalne samouprave bile pogođene poplavama, migrantskom krizom, da imaju nizak stepen razvijenosti, ali da su ostvarili dobre rezultate u reformi javne uprave.

Novac će biti uložen u obnovu vrtića, u uličnu led rasvetu, u izgradnju zelenih pijaca i u rekonstrukciju zgrada lokalne samouprave.

Veoma je važno da ojačamo lokalne samouprave, da one budu funkcionalne, da organi lokalne samouprave budu efikasni i, što je najvažnije, da budu u funkciji zadovoljenja potreba građana Srbije.

Poslanici SDPS u danu za glasanje podržaće predložene ugovore i sporazume. Hvala.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovana ministarko, predstavnici Vlade, koleginice i kolege, izmene i dopune Krivičnog zakonika koje je izazvalo najveću pažnju u javnosti odnosi se zapravo na ona krivična dela, na najteža krivična dela za koje je sada predviđena kazna zatvora doživotno, a za koje je do sada bilo predviđeno od 30 do 40 godina.

Svaki zločin koji svojom okrutnošću šokira javnost izazove uvek takvu reakciju da se često zapitamo da li je maksimalna kazna zatvora od 40 godina dovoljno stroga. Znamo da je radna grupa Ministarstva pravde još pre četiri godine razmatrala mogućnost uvođenja doživotnog zatvora i zaista tada su bila podeljena mišljenja stručne javnosti i burne reakcije u stavovima onih koji su bili za i protiv ovakve odluke.

Nažalost, u prethodnih nekoliko godina dogodilo se nekoliko surovih ubistava, pre svega dece, nemoćnih osoba i žena. Tako je i potekla inicijativa koju je zvanično podržalo 160 hiljada građana Srbije da se uvede doživotna kazna zatvora.

Skoro u svim evropskim državama propisana je doživotna kazna zatvora i ona je uvedena uglavnom kao zamena za smrtnu kaznu koja je brisana iz svih krivičnih zakona država koje su članice Saveta Evrope.

Stepen represivnosti krivičnih sankcija može biti različit. On može ići od sudske opomene, pa do smrtne kazne. Najviše polemike i najviše rasprave baš je bilo oko smrtne kazne koja je kod nas ukinuta pre 17 godina i zamenjena je maksimalnom kaznom zatvora od 40 godina.

Ova izmena i dopuna zakona podrazumeva sada kaznu doživotnog zatvora i on treba da ima za cilj da se ostvari pravednost i srazmernost između učinjenog dela i težine krivične sankcije.

Navešću dva primera i reći ću za prvi primer da je najduža zatvorska kazna izrečena u Španiji 1972. godine kada je dvadesetdvogodišnji mladić osuđen na 384.912 godina zatvora zbog krivičnog dela prevare jer nije isporučio 40 hiljada pisama.

Drugi, takođe, drastičan primer dolazi iz SAD, gde je Džejms Holms iz Aurore osuđen na 12 doživotnih kazni zatvora i 3.318 godina zatvora, bez mogućnosti pomilovanja, jer je 2012. godine u bioskopu tokom projekcije filma ubio 12 ljudi i ranio 70 ljudi. Sudija koji je izrekao presudu rekao je, citiram: „Optuženi nije zaslužio sažaljenje. Namera suda je bila da optuženi nikada više ne izađe na slobodu i u društvo“.

Ove primere naveo sam zbog toga da pokažem da i naše društvo ne treba da pokaže toleranciju prema počiniocima najtežih krivičnih prestupa, ali kaznu doživotnog zatvora ne posmatram samo kao retribuciju, ona treba da ima i svrhu prevencije, odnosno sama činjenica da postoji kazna doživotnog zatvora u našem zakonodavstvu treba da odvrati potencijalnog počinioca da izvrši određeno nedelo.

Takođe, ova vrsta kazne mislim da učvršćuje i poverenje građana u pravni poredak. Ako uporedimo praksu drugih zemalja videćemo da su neka zakonodavstva prilično rigorozna, kao što je, recimo, slučaj u Kanadi gde se doživotna kazna zatvora može izreći čak i za saobraćajne delikte.

Sa druge strane, najblaže zakonodavstvo je u Norveškoj i navešću slučaj gde je Anders Brejvik osuđen na 21 godinu zatvora, iako je pri tome ubio 77 ljudi.

Naša zemlja je potpisnik Konvencije o ljudskim pravima i dobro je što smo sledili praksu Evropskog suda i što postoji mogućnost uslovnog otpusta za osuđenike koji su osuđeni na kaznu doživotnog zatvora, naravno u onim slučajevima gde je to propisano zakonom.

Navešću da ovo nije obaveza, već samo mogućnost, odnosno svaki osuđenik koji je osuđen na doživotni zatvor ima mogućnost da posle 27 godina uputi molbu, a na sudu je da odluči da li će tu molbu prihvatiti ili neće prihvatiti. I malo je zemalja koje su propisale doživotni zatvor bez prava na pomilovanje i uslovni otpust, i to je svega pet zemalja u Evropi. To su Vels, Holandija, Slovačka, Bugarska i Engleska.

Član 344a predloženog zakona podrazumeva i strože kazne za izgrednike na sportskim događajima. Kao veliki ljubitelj sporta moram da se osvrnem na ovo. Decenijama unazad je pogoršana bezbednosna situacija na našim stadionima i u halama. I zato opravdavam oštriju kaznenu politiku prema izgrednicima na sportskim događajima. Tribine su mesto za navijače, ne za huligane i zato i treba da se obračunamo sa huliganima. Sportisti najbolje predstavljaju našu državu u svetu i moramo zbog toga upravo da stvorimo uslove da sportski događaji protiču bez incidenata.

Često se nakon važnih sportskih događaja više priča o incidentima i o izgrednicima, a ne o samom rezultatu ili o igri. Kao primer navešću večite derbije u fudbalu i u košarci, a u poslednje vreme videli smo da se o tome pričalo i o finalu ABA lige, što je samo naškodilo reputacije naše domaće košarke.

Na dnevnom redu je i Zakon o sprečavanju korupcije i smatram da postoji potreba da se određen broj odredbi precizira i da se pojasni, a koji se odnosi na sadašnji zakon, koji se odnosi na Agenciju za borbu protiv korupcije, a na buduću Agenciju za sprečavanje korupcije. Smatram da je važno da uspostavimo jedan institucionalni okvir i da takav sistem daje dugoročne rezultate u suzbijanju korupcije. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici Vlade, koleginice i kolege, i Predlog zakona o zdravstvenom osiguranju i Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti posmatram kao deo reforme našeg zdravstvenog sistema.

S obzirom da je prethodni Zakon o zdravstvenom osiguranju donet još 2005. godine, sasvim je očigledno da je neophodno uskladiti pravni okvir sa promenama i dostignućima koje su se dogodile u prethodnih 14 godina.

Cilj predloženih promena je da se postigne veća socijalna sigurnost građana i da se unapredi kvalitet zdravstvenih usluga za što veći broj građana koji će biti obuhvaćeni sistemom obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Moram da istaknem humani aspekt ovog zakona i on se pre svega ogleda u tome što je proširen obim prava osiguranika. Moje kolege su već govorile o nekim mogućnostima, neću ponavljati to, istaći ću neke druge primere, a to je da će ako usvojimo ovaj zakon ubuduće sva odrasla osigurana lica imati pravo na preventivne preglede koji se odnose na planiranje porodice. Takođe, predviđeno je da osigurana lica imaju pravo na naknadu troškova, ako je neophodno da izvrše lekarski pregled 50 kilometara udaljenosti od mesta njihovog stanovanja.

Ovo je posebno značajno za deo Srbije iz kog ja dolazim, to je grad Kraljevo. Grad Kraljevo se prostire na velikoj površini, tako neki moji sugrađani moraju da putuju do 100 kilometara da bi došli i obavili pregled kod lekara specijaliste, tako da će ove predložene izmene njima naročito značiti, pre svega, u nekom materijalnom smislu.

Ovaj Predlog zakona, možda sadrži i jednu nepopularnu meru, ali svakako opravdanu i ta mera odnosi se na one građane koji se neopravdano ne odazovu na skrining preglede, ali je veoma važno da definišemo i da uspostavimo mehanizme koji će dati rezultat u oblasti preventivnih pregleda.

Očekujem da će Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti unaprediti ovu oblast. Praksa je očigledno pokazala da sadašnji oblik organizacije, gde su domovi zdravlja u nadležnosti gradova i opština, a opšte bolnice u nadležnosti ministarstva, da ovaj oblik organizacije nije ispunio očekivanja. Nadam se da će vraćanje domova zdravlja u nadležnost ministarstva biti važan korak ka boljem planiranju aktivnosti u budućim zdravstvenim centrima i da će, naravno, taj proces biti brži nego što je bio proces razdvajanja domova zdravlja i opštih bolnica.

Poslanici Socijaldemokratske partije Srbije podržaće i predložene izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Ovim izmenama omogućićemo pre svega poljoprivrednim proizvođačima da i ubuduće za njihova vozila važe trajne registracije, s tim što će, naravno, postojati uslov da jednom godišnje moraju da izvrše tehnički pregled kao dokaz ispravnosti vozila, čime obezbeđujemo bezbednost saobraćaja na drumovima. Tako da smo na ovaj način pokazali spremnost da uskladimo pravnim okvir sa situacijom na terenu. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Povređen je član 108. Poslovnika, stav 1. – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.

Vi ste u prethodnom slučaju morali da prekinete prethodnog govornika zato što je reklamirao povredu Poslovnika, znamo da se povreda Poslovnika reklamira odmah, odnosno neposredno nakon što je učinjena. Prethodna govornica niti je spomenula SDPS, niti je spomenula SRS, niti problem što niko neće u koaliciju nikada sa SRS, pa su zato prinuđeni da uvek sami izlaze na izbore, tako da vas molim da se ubuduće pridržavamo Poslovnika, da budemo dosledni u tome, da bismo mogli da nastavimo nesmetano rad Skupštine.

Javio sam se po Poslovniku.

Član 106. stav 1. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Prethodna govornica je zaista u većem delu svog obrazlaganja amandmana govorila o tački dnevnog reda, međutim u jednom delu i nije. Možda je ona to, verovatno, ne možda, nego sam ubeđen da je svesno to uradila da bi nastavila sa vređanjem i iznošenjem neistina i besmislica na račun potpredsednika Vlade Srbije.

Razumem da vi ne možete znati šta će neko ovde, unapred, da kaže, da li će neko da govori o tački dnevnog reda, da li će neko nekoga da vređa, da li će neko nekome da preti, da li će neko da baci neku kletvu ovde u Skupštini, ali vi ste dužni da prekinete govornika onda kada primetite da je van teme. Hvala.

(Vjerica Radeta: Poslovnik.)

Hvala, predsedavajući.

Povređen je član 107. Poslovnika – govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Smatram da prethodni govornik nije poštovao dostojanstvo Narodne skupštine. Ja se njoj izvinjavam, jer sam je pre toga nazvao govornicom, ona je rekla da nije govornica, nego govornik, ako ona tako kaže, ja to prihvatam. Evo, sad sam se ispravio, zato što želim i ja da poštujem dostojanstvo Narodne skupštine.

U politici postoje tri vrste ljudi – politikolozi, politikanti i političari.

Ja sam diplomirani politikolog i dobro znam da je Narodna skupština mesto gde se iznose politički stavovi, političke vrednosti, različita verovanja, i sve je to legitimno.

Ali, kao politikolog ne želim da ova Skupština postane mesto, gde će se bez pokrića, iznositi kontinuirano laži, gde će se iznositi neistine na bilo čijem osnovu.

Malopre smo čuli da su ministri, nekoliko ministara nazvani i data im je metafora da su oni koze koji čuvaju kupus. Bili ste dužni da prekinete prethodnog govornika.

Neprikladan rečnik nije primeren ovom našem domu. Jednostavno, mi iz SDPS ćemo se truditi da se i ubuduće kao i do sada, a kako je to u skladu sa našim manirom i našim obrazovanjem, izražavamo pristojno u ovom domu. Ne želimo da i ko od ovog doma napravi jedan, ja se izvinjavam što tako kažem, ali ne mogu da nađem drugu reč – politički brlog, da nas sve uvuče u to, pa da nas onda dobije na iskustvu. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Povređen je član 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Prethodna govornica je govorila malo o dnevnom redu, o svom amandmanu, a onda je izašla iz teme.

Juče ste videli kakva je bila u jednom trenutku atmosfera ovde u Skupštini, gotovo nepodnošljiva za rad, nakon pauze uspostavljen je red, govorili su svi o dnevnom redu, jutros skoro svi, tako da vas molim da ubuduće vodite računa da poslanici ubuduće govore o amandmanima. Ako ne znaju da obrazlože svoj amandman, onda ne znam ni kako misle da neko glasa uopšte za te amandmane. Pretvorilo se obrazlaganje amandmana u vređanje pojedinih ministara, u iznošenje neistina i besmisleno je više i odgovarati na te izmišljotine. Nije to samo vređanje ministra, nije to samo vređanje Skupštine kao institucije, već i vređanje države Srbije i svih njenih građana.

Hvala predsedavajuća.

Javljam se da ukažem na povredu Poslovnika. Prekršen je član 106. stav 1. koji kaže – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Tačka dnevnog reda, odnosno tema je Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja. Prethodna govornika očigledno nije govorila o tome. Govorila je o svemu drugom. Nažalost, nismo počeli onako kako treba raspravu o amandmanima. Očekivao sam da ćemo imati kvalitetniju raspravu, s obzirom da imamo 62. zakona na dnevnom redu, da je na dnevnom redu i budžet.

Vidimo samo da u sali imaju svega dva poslanika opozicije. Daleko nas je više sa ove strane vlasti, tako da ni oni nisu pristupili ozbiljno ovoj temi.

To je jedino što mogu da kažem o povredi Poslovnika.

Hvala.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 106. stav 1. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Danas tema dnevnog reda jeste smanjenje rizika u vanrednim situacijama. Ovde se govori i opet se iznose optužbe na račun potpredsednika Vlade. Smatram da ministar nedvosmisleno još jednom otklonio svaku sumnju. Zahvaljujem ministru unutrašnjih poslova na informacijama. Ne znam koliko puta treba da ponovi da bi to nekom bilo jasno. Razumem da neko ima neki dug prema nekome, ali neko mora da razume da su prošli izbori za savete nacionalnih manjina.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, predstavnici Ministarstva, koleginice i kolege, govoriću najpre o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju.

Na ovaj način neće se nešto drastično promeniti zakon, već više mislim da ćemo jasno definisati i precizirati ovu oblast, oblast koja se odnosi na prevoz putnika i ukazaću odmah na dva značajna aspekta ovog zakona. Prvi je što će se na ovaj način konačno uvesti red u oblasti taksi prevoza, a drugi je što će se ostvariti pozitivni efekti u suzbijanju sive zone. Veoma je važno da budu zadovoljni krajnji korisnici usluga prevoza i da oni osete pozitivne efekte izmena i dopuna ovog zakona. Mi moramo uvek da insistiramo na tome da ovu delatnost obavljaju kvalifikovani i stručni ljudi i samo na taj način možemo i postići kvalitet određene usluge.

Ovim izmenama zakona precizira se način na koji se i obračunava cena usluga, cenovnik mora biti jasno istaknut, što je u funkciji zaštite prava korisnika usluga. Takođe, zakon štiti i prevoznike u situacijama kada mogu biti ugroženi ili kada njihova prevozna sredstva mogu biti oštećena.

Ne bih se složio sa zamerkama koje se odnose na to da se na ovaj način sputava, odnosno obeshrabruje korišćenje novih tehnologija. Jednostavno, ne treba odustati od upotrebe aplikacija, ali one treba da povezuju korisnika i prevoznika na pravi način, da olakšaju i jednima i drugima, a ne da se tehnološke inovacije zloupotrebljavaju i da se na taj način nelojalnom konkurencijom stiču određene povlastice na tržištu.

Predložene izmene zakona treba da omoguće i da se određeni broj prevoznika svede u zakonske okvire, a nelegalni taksisti, o tome sam govorio i ranije, mogu zaista da ugroze i prete da ugroze prevoznike koji se bave međumesnim, a negde i međugradskim saobraćajem, to su tzv. linijski taksisti. Zato je važno da se ne dozvoli rad u sivoj zoni, već da se svi prevoznici uvedu u legalne tokove.

Ovim zakonom definiše se kategorija prevoznika limo servis i jasno su propisani kriterijumi za obavljanje ove delatnosti. Potrebno je i redovno ažurirati i voditi evidenciju subjekata koji obavljaju delatnost limo servisa.

Takođe, izmene i dopune zakona predviđaju da se povećaju mogućnosti za delovanje inspekcijskih službi. Očekujem i da će ovaj zakon imati dobru primenu u praksi jer su u izradi zakona učestvovali i predstavnici taksi udruženja, strukovnih udruženja taksista i predstavnici sindikata posredstvom radne grupe koja je učestvovala u izradi ovog zakona.

Na dnevnom redu je i Zakon o vazdušnom saobraćaju i odredbe ovog zakona bi trebalo pozitivno da utiču na domaće i na strane avio-kompanije i operatere aerodroma.

Kao poslanik iz Kraljeva, moram da se dotaknem jedne teme i očekujem da u bliskoj budućnosti i strani i domaći avio-prevoznici uskoro slete i da sleću i poleću sa aerodroma „Morava“ i nadam se da će se uskoro izvršiti konverzija vojnog aerodroma u civilno-vojni i mešoviti aerodrom. Od toga neće imati samo koristi građani Kraljeva i Čačka, već i drugih gradova iz ovog kraja, i Gornjeg Milanovca i Kragujevca, Novog Pazara, Užica, a pre svega smatram da će aerodrom biti najviše na usluzi privredi i koristiće i za prevoz robe. Mislim da bi privreda imala najveću korist, s obzirom na činjenicu da se u ovom delu Srbije očekuje otvaranje nekoliko fabrika, samo u Kraljevu u toku je izgradnja i otvoriće se oko šest do sedam hiljada novih radnih mesta, u skladu sa obimom posla koji je predviđen.

Takođe, razvoju ovog regiona doprineće i najavljena izgradnja Moravskog koridora na potezu od Preljine do Pojata, a koji će spojiti Koridor 10 i Koridor 11 i na taj način će se na jedan adekvatan način umrežiti auto-putevi u ovom delu Srbije i to će biti dodatni vetar u leđa za privredu ovog dela Srbije. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Nadovezaću se na probleme koje je istakao malopre kolega Jovanović iz Topole.

Takođe, želeo bih da čujem od ministra o problemima koji se tiču Kraljeva, ja sam iz Kraljeva. Malopre smo govorili o problemu sa deponijama. U Kraljevu postoji plan da se izgradi jedan regionalni centar, da se izgradi postrojenje za tretman otpada. Za to nije samo zainteresovano Kraljevo, već bi na toj teritoriji trebalo da se izgradi to postrojenje za koje su zainteresovani i okolni gradovi Trstenik, Raška, Vrnjačka Banja, ali i Paraćin. Plan i jeste da se u svim ovim gradovima naprave određena reciklažna čvorišta, da se tu sortira otpad, a dalje da se on transportuje do centralnog postrojenja.

Vi ste verovatno upoznati da je rok za izradu studije izvodljivosti do proleća, mislim mart ili april 2019. godine. Na terenu se već radi i znam da su u toku geomehanička ispitivanja na dve lokacije na teritoriji grada Kraljeva. Nadam se da će bar jedna od tih lokacija ispuniti minimum standarda da će moći da se gradi ovo postrojenje i nadam se da će i studija izvodljivosti biti u roku izrađena, da možemo posle toga odmah da krenemo da realizujemo ovaj projekat.

Ono što je nama neophodno, naravno, to je podrška Ministarstva, podrška da možemo da obezbedimo sredstva iz fondova Evropske unije, jer zaista bi bilo i teško ako se bude realizovao ovaj projekat na osnovu kredita, bilo bi to jedno veliko opterećenje za sve ove gradove i opštine, u pitanju je pet gradova i opština, a opet, sa druge strane, rešili bismo problem odlaganja otpada za ceo ovaj region i možda bismo i rešili, ušli u rešavanje problema reciklaže, jer sigurno su spremna reciklažna postrojenja na teritoriji Srbije, na ovom delu teritorije Srbije.

Ono što za sada imam neke informacije sa terena je da postoji i određeni otpor građana, koji još uvek nisu upoznati sa tim kakve benefite nosi sa sobom izgradnja jednog postrojenja i sigurno prestoji u narednom periodu jedan proces gde ćemo morati građane da upoznamo sa svim prednostima i pozitivnim efektima izgradnje ovog postrojenja, a očekujemo od Ministarstva da nam pomogne u tome. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre i predstavnici ministarstva, koleginice i kolege, tema o kojoj danas raspravljamo, a vidimo i kroz raspravu, je veoma značajna, a čini mi se da je decenijama unazad nekako stavljena u drugi plan.

Očekujem da, usvajanjem predloženih izmena i dopuna Zakona o zaštiti životne sredine, preciznije uredimo oblast koja se odnosi na finansiranje onih aktivnosti koje će biti u cilju unapređenja i zaštite životne sredine. Pre svega mislim na onaj deo koji se odnosi na Zeleni fond i na pripremu i sufinansiranje projekata koji se finansiraju iz pretpristupne pomoći EU.

Zeleni fond zapravo jeste nastao kao ideja da se oni privrednici, one organizacije koje na neki način štete životnoj okolini, da plaćaju ekološku naknadu, da se ona zapravo sliva u Zeleni fond, a onda i svrsishodno i raspoređuje.

Znam da su velika očekivanja od Zelenog fonda, od velikog broja udruženja i velikog broja organizacija u Srbiji. Vi ste i sami naglasili juče da su potrebna ogromna sredstva da bismo postigli određene standarde i znam da je nemoguće ispuniti sva ta očekivanja odjednom.

O ovoj temi možemo mnogo raspravljati. Ja ću se osvrnuti na dve oblasti za koje smatram da su veoma bitne. To je razvoj, osnaživanje zelene ekonomije i na značaj recikliranja.

Prvo, treba usmeravati sredstva iz Zelenog fonda kompanijama koje se bave ili učestvuju u nekom vidu zelene ekonomije. Kod nas je zelena ekonomija u povoju i zelena radna mesta se tek razvijaju u Srbiji, a s obzirom na naš geostrateški položaj, na naša prirodna bogatstva i na klimatske promene koje su neminovne, smatram da je usmeravanje na upravo ove ekološke alternative dobar način da se uspostavi održivi razvoj.

Ne treba da krenemo stopama nekih država koje su svoje ekonomsko blagostanje gradile na uništavanja prirodnih resursa, već upravo suprotno, treba da se usmerimo na razvijanje zelene ekonomije.

Navešću primere Nemačke i Švajcarske kao jedne dobre koncepte i navešću čak primer od pre deset godina, gde su za vreme svetske ekonomske krize zelena ekonomija i zelena radna mesta opravdala svoju vrednost. Ne samo da su zadržana nego su se čak i razvijala u proteklom periodu.

Od Zelenog fonda velika očekivanja imaju i organizacije koje se bave recikliranjem. Siguran sam da će, zahvaljujući ovom fondu, se obezbediti stabilnije finansiranje i razvoj reciklažne industrije.

U Srbiji se reciklira oko 10% otpada. Na nivou EU to je 60%, a izdvojiću jedan dobar primer. To je primer Nemačke gde se reciklira 80%, negde sam našao podatak čak i 90% otpada.

Ohrabruju podaci koji pokazuju da je kod nas primetan napredak iz godine u godinu i povećava se procenat prerađenog otpada, povećava se i broj zaposlenih u reciklažnoj industriji, kao i naplata ekološke takse, a i čini mi se da postrojenja za reciklažu zapravo još uvek kod nas ne rade u punom kapacitetu.

Mislim da u ovom slučaju možda nije problem u samim postrojenjima, već više u načinu i samom procesu sakupljanja sirovina za preradu, tako da treba da radimo na tome da sakupljačka mreža koja možda jednim delom i u sivoj zoni mora da bude prevedena u legalne tokove. Na ovaj način ćemo u godinama koje dolaze sigurno uštedeti nekoliko desetina, miliona evra.

Takođe, važno da kontinuirano radimo na razvijanju svesti o potrebi za zaštitom životne sredine i to treba da bude deo jednog strateškog plana i na lokalnom nivou i na državnom nivou. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici ministarstva, koleginice i kolege, predložene izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi u ovom trenutku su neophodne i smatram da će doprineti reformi čitave ove oblasti i unaprediti ovu oblast o kojoj raspravljamo.

Lokalnu samoupravu ne smemo posmatrati samo kao jedan teorijski koncept. To je jedan praktičan sistem koji treba da doprinese unapređenju i boljem kvalitetu života u lokalnim sredinama. Zato su važne izmene i dopune zakona, koje omogućavaju građanima da budu direktno uključeni u kreiranje lokalnih budžeta koji se odnose na investicije. Oni će na taj način imati mogućnost da više učestvuju u donošenju odluka koje se njih direktno tiču i moći će da predlažu i da iskažu svoje stavove koji se odnose na to da li će nešto biti izgrađeno u određenom delu grada, gde će se vršiti određene korekcije i šta će biti prioriteti.

Sve predložene promene su u skladu sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi. Ona sadrži određene minimume koji se moraju ispuniti. Jedan od standarda je i uključivanje građana u javnom odlučivanje na lokalnom nivou, a jedan je i uprava koja je efikasna i bliska građanima.

Jedna od izmena zakona se upravo odnosi na mogućnost pokretanja građanske inicijative. Mislim da će ove izmene zakona doprineti da bude jasnije koliko je potrebno potpisa za pokretanja građanske inicijative i to je sada 5%, tako da neće biti različitih tumačenja, kao što je to nekada bio slučaj. Na taj način se jača uloga građana, jasno se preciziraju uslovi i daju se veće šanse za uspeh građanske inicijative.

Predložene izmene i dopune zakona precizno definišu i broj lokalnih funkcionera, odnosno utvrđuju broj većnika i pomoćnika predsednika opština i gradonačelnika. Tako će sada broj lokalnih funkcionera biti srazmeran broju stanovnika lokalne samouprave.

Smatram da su dobri predlozi koji će imati pozitivne efekte na rad odbornika i dovešće odbornike u bolji položaj nego što je to bio slučaj do sada. Prvo, to je utvrđivanje minimalnog roka, roka od 24 sata za sazivanje skupštine opštine ili skupštine grada i na taj način će se sprečiti eventualne zloupotrebe i odbornici će dobiti dodatno vreme da se kvalitetnije spreme za ove sazive.

Drugo, predloženim dopunama opštinske službe imaće obavezu da odbornicima dostave sve neophodne informacije koje su im potrebne da unaprede svoj rad. Na taj način će oni imati bolje uslove za funkcionisanje.

Kada govorimo o lokalnoj samoupravi i njenim nadležnostima uvek pomislimo i na decentralizaciju koja se uvek dovodi u vezi sa demokratijom, a decentralizacija zapravo jeste prenošenje nadležnosti sa centralnih organa vlasti na niže organe vlasti. Možda već sada treba da razmišljamo o promeni strukture nadležnosti kada govorimo o nivou upravnih okruga i nivou opština, odnosno o njihovom odnosu.

Utisak je da sada upravni okruzi u Srbiji nemaju realnu snagu i da ne mogu da utiču na rukovođenje lokalnim zajednicama. Možda bi u budućnosti trebalo da težimo jednostepenom sistemu lokalne samouprave ili eventualno dvostepenom sistemu u kom bi bile preraspodeljene nadležnosti kada govorimo o upravnim okruzima ili opštinama.

Navešću jedan primer iz Engleske. To je dobar primer, recimo, gde je dvostepeni sistem lokalne vlasti i gde su oblasti strateškog planiranja, socijalnih usluga obrazovanja, vatrogasne službe u nadležnosti višeg nivoa lokalne samouprave, odnosno lokalne vlasti, a manja strateška pitanja su u nadležnosti nižeg nivoa lokalne vlasti.

Lokalna samouprava je najbliža građanima i lokalna samouprava najbolje oseća i njihove potrebe i njihove probleme. Zato ona u razvijenim evropskim državama zauzima veoma važno mesto u društvenom političkom okviru. Na primer, u Švedskoj je dvostepena lokalna vlast koja podrazumeva okruge i opštine, ali postoji jak sistem lokalne samouprave, a značaj i jačina tog sistema lokalne samouprave ogleda se u tome da od ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru Švedske čak 80% radi u lokalnoj samoupravi.

Reći ću nešto i o predloženim izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama. Očekujem da će uvođenjem registra matičnih knjiga biti rešeni problemi sa kojima su se građani svakodnevno suočavali, ne samo godinama, nego decenijama unazad, gde su imali probleme kada treba da pribave izvod iz matične knjige rođenih, a da ne žive u mestu gde su rođeni ili su u nekom drugom kraju zemlje, a da ne govorim o problemima koje su imali raseljeni sa Kosova i Metohije i gde su izvodi iz matičnih knjiga rođenih mogli da se dobiju samo u nekoliko gradova Srbije. Smatram da će sada to biti rešeno.

Na kraju da kažem da će poslanici Socijaldemokratske partije Srbije, pored predloženih izmena i dopuna Zakona, glasati za predlog za izbor guvernera Narodne banke Srbije, za Jorgovanku Tabaković. Smatram da je rezultati iz prethodnog perioda preporučuju za tu funkciju. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovana guvernerko, koleginice i kolege, izmene i dopune Zakona koje je predložila Narodna banka Srbije, kao i predložene izmene i dopune Zakona o privrednim društvima i Zakona o stečaju doprineće uređenju finansijskog tržišta i smatram da su u interesu građana i da će omogućiti lakše poslovanje privrednih subjekata.

Zbog vremena neću moći da govorim o svakom zakonu pojedinačno, ali ću se truditi da ih sagledam sa dva aspekta, prvo se tiče poslovanja privrednih subjekata, a drugo zaštite potrošača.

Dakle, prvo usvajanjem ovih zakona pružićemo dodatne garancije pre svega privrednim subjektima, da mogu nesmetano da koriste pogodnosti elektronskog poslovanja. Takođe važno je i očito je da NBS predlogom ovih zakona kontinuirano radi na vraćanju i utvrđivanju poverenja građana u bankarski sistem. Ne smemo da zaboravimo da su osnovni ciljevi efikasnog finansijskog sistema finansijska stabilnost, stabilnost preduzeća koja posluju u finansijskom sektoru, kao i adekvatna zaštita potrošača, investitora i osiguranika.

Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu stvara uslove da korisnici u ovoj oblasti imaju mogućnost da pristupe širem asortimanu finansijskih usluga, tako da od sada, odnosno usvajanjem ovih zakona, nadam se, neće biti ograničeni samo na mesto prebivališta. To će im omogućiti i uštede u novcu, ali i uštede u vremenu, jer će koristiti internet kao savremenu metodu komunikacije kada obavljaju ovu vrstu posla.

Istraživanja pokazuju i da i građani i privredni subjekti sve više koriste moderne načine plaćanja. To nedvosmisleno ukazuje da će se i u budućnosti informacione tehnologije sve više koristiti prilikom zaključivanja novih ugovora. Činjenica je i da su platne kartice sve popularnije, kako na stranom tržištu, tako i na domaćem. I statistika govori da se u našoj zemlji povećanja broj transakcija koje se vrše platnim karticama. Godine 2012. broj tih transakcija iznosio je 80 miliona, 2017. godine, podaci govore da iznosi oko 170 miliona transakcija. Zbog toga je važno da se unapredi i modernizuje platni promet u zemlji i sa inostranstvom i da se podstakne razvoj bezgotovinskog plaćanja, jer se na taj način suzbija obim poslovanja u sivoj zoni.

Drugi aspekt ovih zakona na koji ću da se osvrnem, odnosi se na potrošače. Nama iz SDPS je veoma važno da građani budu zaštićeni na finansijkom tržištu. Zato ćemo i podržati ove zakone, jer oni pružaju adekvatnu zaštitu korisnicima finansijskih usluga, pre svega fizičkim licima, kao ekonomski slabije ugovornoj strani. Takođe, Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, omogućiće da se još od predugovorne faze pružaju sve informacije kupcima u vezi sa finansijskim uslugama, tako da će oni biti adekvatno obavešteni, što im omogućava da na pravi način mogu da sagledaju finansijsku uslugu koja im se nudi.

Da korisnik ne bi bio u zabludi ni što se tiče plaćanja, zakon je jasno precizirao ovu oblast, što podrazumeva da se ukupna naknada koja se nudi kupcu prikaže kroz informacije koje uključuju i propratne troškove, kao što su npr. provizija, porez, a koji padaju na teret kupca. Zakonom je regulisano i pravo na odustajanje od ugovora, pravo na raskid ugovora i precizno su definisani rokovi kada je to moguće uraditi.

Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod transakcija na osnovu platnih kartica uvodi novine koje će poboljšati položaj i građana i trgovaca u odnosu na banke. Do sada su međubankarske naknade u našoj zemlji bile među najvećima u Evropi, sada se one ograničavaju na 0, 3% za kreditne kartice, odnosno 0,2% od vrednosti transakcije na debitne kartice. Ovi predlozi uspostaviće jedan pravedniji okvir poslovanja.

Nadam se da ćemo usvajanjem predloženih zakona napraviti još jedan dobar korak ka stabilizaciji finansijskog sistema i potpuno transformaciji bankarskog sistema koji će uživati poverenje i građana i privrednih subjekata. Hvala.