Zahvaljujem se, predsedavajuća.
Slušajući kolege, ne želim da se ponavljam, ali moram da ponovim ono što je i premijerka rekla, da Evropska unija jeste naš najveći spoljnotrgovinski partner, da Evropska unija jeste jedna od najvećih donatora, da Evropska unija jeste nešto ka čemu mi stremimo i ja se nadam, da izrazim svoje nadanje, da tako nešto neće biti još mnogo daleko. Ali opet, s druge strane, moram da kažem da sam pročitao ovaj izveštaj i da ima par stvari koje nisu baš u saglasnosti sa onim što smo slušali i što slušamo od naših evropskih partnera, sa onim što smo mi ovde radili.
Želeo bih samo da skrenem pažnju na stranici 39 gde se kaže, pazite, sada ovde pričamo o zvaničnom Izveštaju Evropske komisije, na stanici 39 gde stoji, Izveštaj koji je rađen na osnovu istraživanja jedne nevladine organizacije, koji kaže da je preko 93% vremena u medijima posvećeno vladajućoj koaliciji.
I sada, ja jesam jedan tvrdoglav čovek, morao sam da nađem koji je izveštaj u pitanju, ko ga je pisao, ko ga je radio, i našao sam. To istraživanje je zapravo osam slajdova u Power Point-u. Meni je vrlo žao što se tako nešto našlo u Izveštaju, zvaničnom Izveštaju, opet podvlačim, Evropske komisije. Ne verujem, stvarno ne verujem da je to nešto što ima veze sa ljudima iz evropske misije, pogotovo da nema veze sa ljudima u Briselu, iz prostog razloga što sam imao priliku tamo i da radim i da komuniciram sa njima i znam sa kakvom predanošću i radom oni prilaze ovakvim izveštajima, da to nije nešto sa čime se olako radi.
S druge strane, a povezano sa ovim, čisto da napomenem, na 107. stranici istog izveštaja, ovo bih stvarno želeo da pročitam, objasniću vam i zašto, kaže: „RTS još uvek ne ispunjava svoju obavezu da kao nacionalni emiter obezbedi dovoljno relevantnog sadržaja za sve nacionalne manjine. Sadržaj namenjen nacionalnim manjinama je ograničen na samo jednu informativnu emisiju na albanskom na RTS2“.
Ja sam iz Novog Sada, i ministarka Čomić je isto, i ja sam odrastao uz RTV, tada se zvao NS Plus, u moje vreme, a pre toga Radio-televizija Novi Sad. Mogu vam reći da to pričamo sada o emiteru koji emituje na deset jezika, od toga su devet jezici nacionalnih manjina – mađarski, slovački, rumunski, ukrajinski, romski, bunjevački, propustio sam neki sigurno, neko će me ispraviti.
Ono što mi je posebno zastrašujuće ovde jeste što se ova ista rečenica u istoj formulaciji našla i u prošlogodišnjem izveštaju, s time da kako je sada u ovom izveštaju na stranici 107, a u prošlogodišnjem je bila na stranici 120, ako se ne varam. Isto ovo sam bio prinuđen da pomenem i ambasadoru prethodnom gospodinu Semu Fabriciju i dobio sam uverenje da će tako nešto biti ispravljeno, jer ja ne mogu da verujem da tako nešto i dalje stoji ovde.
Svi ovde znamo, i ljudi koji su na galeriji i koji ovo slušaju znaju da tako nešto nije istina, ali na našu veliku žalost, to se nalazi u zvaničnom izveštaju. To je ono, gospođo Brnabić, što ste vi pričali o duplim standardima. Da, znam, jasno mi je, nemojte me pogrešno shvatiti, ja ne verujem da ima mnogo većih evrofanatika u ovoj sali od mene, evrofanatika, tako se to zove. Ja stvarno verujem da je naše mesto u Evropskoj uniji i da je to naša budućnost, ali na ovako nekim stvarima moramo svi zajedno raditi.
Bojim se da ovo nisu jedine greške. Recimo, uzmimo primer, stranica 124 Izveštaja, isto kao i stranica 71, što se tiče energetske efikasnosti i prelaska na zelene energije. Ko god da je pisao ovaj izveštaj je definitivno zanemario odluke Evropske komisije s kraja 2016. godine, kada je britanskom „Draksu“, jedna velika elektrana, postrojenje veliko u Velikoj Britaniji, dat carbon neutral status, da nije zagađujući, iz jednog prostog razloga zato što radi na pelet, znači na biomasu. Problem je samo što ta biomasa dolazi iz Kanade i Južne Amerike, prelazi okean brodovima. I opet, ako se ja ne varam, proces sagorevanja je proces sagorevanja, šta god da vi palili, vi palite. Nisam samo ja to zaključio. Na kraju, ako se ne varam, ove godine se saznalo da je zapravo isti taj „Draks“ najveći zagađivač u Velikoj Britaniji.
A opet, ako ćemo da kažemo da je biomasa obnovljiva, mislim, i ugalj je onda obnovljiv, pogotovo imajući u vidu stepen obnove Amazona i ostalih šuma iz kojih dolazi to. Opet, ne verujem da ovako nešto treba da nas obeshrabri. Štaviše, ovako nešto treba da nas natera još malo više da radimo, da radimo sa našim partnerima iz Evropske unije, da radimo sa našim partnerima iz Brisela, sa prijateljima, jer ne verujem da je njihova krivica što se ovako nešto našlo u Izveštaju. Verujem da je to krivica domaćih podizvođača, ako mogu tako da se izrazim. Nadam se da će sledećem izveštaju biti posvećeno malo više pažnje od strane onih koji ga sastavljaju, jer ipak proces priključivanja nije mala stvar.
Proces priključivanja je izuzetno značajan za našu zemlju, jednog dana verujem da će biti značajan i za Evropsku uniju, kada se konačno priključimo, kada dođemo do te faze. Do tada ostaje nam da radimo na tome, ostaje nam da budemo posvećeni svemu tome, a znam da je ova Vlada apsolutno posvećena procesu priključivanja Evropskoj uniji i evropskim vrednostima, što se videlo iz prethodnih izlaganja govornika.
Opet se izvinjavam što sam ja morao da budem taj koji je donosilac, kako da kažem, ne baš loših vesti, ali neko ko je morao malo da uđe više u te detalje i ja se opet nadam da će sledeći izveštaji malo više održavati realnost, opet ne mogu da kažem, da ovde nema toga poglavlje o ekonomije je odlično opisano. Meni je drago da EU prepoznala ekonomski zamah i to se ovde i govori, da je Srbija u globalnoj krizi koja je pogodila svet zbog pandemije Kovid-19, zadržala svoj ekonomski uspeh samo zahvaljujući prethodnom zamahu koji je bio silovit. Drago mi je što prepoznaju ogroman pad nezaposlenosti u Republici Srbiji, kao i rast BDP.
Nadam se da će tako nešto biti vidljivo i u narednim izveštajima Evropske komisije, pogotovo u oblastima ljudskih prava gde su nesumnjivo napravljeni ogromni uspesi i pomaci i koraci, u oblasti slobode medija. Ne bih sada suviše u to ulazio, ima ovde još par stvari koji baš najbolje ne oslikavaju stanje, recimo se piše, opet obeleženo, oko kulture, sloboda umetničkog izražavanja. Tu su date neke zamerke. Tu nije data zamerka na kreativni bes kakav je iskazao gospodin Vidojković. Mislim, opet vidimo tu duple standarde čak i u našem društvu.
Tako da ostaje mi samo da se nadam da će biti prepoznata, opet ponavljam, znam, ali šta ću, da će biti prepoznata sve to u narednom izveštaju Evropske komisije i da će biti značajno, značajno bolji pogotovo što se tiče nekih ovih stvari. Hvala vam puno.

Zahvaljujem.

Ministarko, nisam siguran da smo se razumeli, moja zamerka ovde je bila zašto RTV nije uvršćen u izvešaj. Razumem ja vas da podaci ovde dolaze, kako iz državnih institucija tako i od onog što ste rekli u senci. Mene to što je u senci brine. To je ono što sam sad rekao što je nešto od toga što je predstavljeno kao istraživanje, zapravo slajd šou sa osam slajdova. Oduzmite onaj naslovni slajd, sedam slajdova, sedam slika. Sad ja koliko se sećam metodologije izrade naučnog rada i naučnog istraživanja, treba malo više od sedam slajdova.

Ono čega se ja najviše bojim da nešto što se tako podvuče završi vam u izveštaju. To je ono što sam vam rekao, ovo je drugi put da se pojavljuje ova formulacija, da je RTV totalno izbrisan, da RTV ne postoji kao medijski servis ovde koji, kažem, emituje na deset jezika, između ostalog i na romskom. To je ono što ste rekli da nema, ima romski na RTV-u. Razumem da mi možda trebalo da ide zbog ostatka populacije na RTS-u, ali to je sada drugo pitanje, on postoji. Zato vam kažem, recite da sam lokal patriota ili kako god hoćete, ali mislim da tako nešto isto treba da bude oslikano i u ovom izveštaju, da treba pravo stanje, ne tražimo ništa što nije, samo ono što je pravo stanje da bude oslikano u izveštaju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko, moram reći da ću ja podržati ovaj amandman, iako smatram da ovaj amandman kasni, čitav zakon kasni, kasni jedno 20 godina. Da smo ovakav zakon imali pre 20-ak godina, ostaje nam nada da možda, samo možda, ne bismo imali skakavce koji su pojeli Srbiju početkom ovog veka. Sa druge strane, nadam se da ćemo kroz ovaj zakon uspeti da pokucamo na vrata nekih pomalo zaboravljenih asova DS u nekim manjim mestima.

Što se tiče Đilasa, to bismo svi voleli da znamo. Ja bih prvi voleo da znam kako je njegov brat Gojko zaradio 36 stanova. Iskreno rečeno, voleo bih da bude na neki legalan način. Imam i ja mlađeg brata, pa da znam na šta da ga uputim, mada moram reći da izražavam sumnju da je to na bilo kakav iole legalan način stečeno.

Sa druge strane, nadam se da ćemo saznati kako je gospodin Zoran Milešević, visoki funkcioner DS iz Kikinde, uspeo da kupi hotel, ne 36 stanova, najluksuzniji hotel u centru Kikinde, da ćemo saznati šta je bilo sa čuvenom braćom Dulić koji su počistili Srbiju, koji su počistili Suboticu. Da li je od toga nešto ostalo i gde je to otišlo?

Da li ćemo se podsetiti Bore Novakovića, Bore duge ruke solunske, koji je u ovom Domu uspevao iz Soluna da glasa? Da li ćemo saznati gde je otišlo preko 400 miliona koje je on sa Borovicom uspeo da ukrade na izgradnji bulevara u Novom Sadu? Mada, nije jedini on koji je radio sa tom firmom.

Gospodin Pajtić je uspeo čitavu banku da upropasti. Uspeli su „Metals banku“, kasnije su je preimenovali u „Razvojnu banku Vojvodine“, da ugase, da upropaste, da sve iz nje iznesu. Naravno, kasnije se pričalo o Pajtićevoj kući u Senti, kako je deo tamo završio. Da li ćemo to saznati kroz ovaj zakon, da li nećemo? Ne znam. Ostaje nam da se nadamo.

Jasno nam je da je skupo izdržavanje ergele srndaća. Nadam se da tužioci i poreski inspektori neće morati u to da ulaze koliko košta održavanje tako nečega.

Što se tiče gospođe Tepić, kao što je prethodna govornica, poštovana Sandra Božić, pomenula, njen posao sa gospodinom Jakovljevim… Moram reći da je gospodin Jakovljev dobro prošao u tom poslu, s obzirom da su i dalje aktuelne priče kako je gospodin Tepić, suprug Marinike Tepić, tukao stranačke kolege u Temerinu. Sa te strane, razumem potrebu Marinike Tepić za tolikim stanom u Novom Sadu, da može da se skloni. Opet, i dalje, voleo bih da saznam kako su to zaradili?

Znam dosta ljudi iz državnog sektora. Znam dosta ljudi i imam priliku da znam kolika su im primanja, manje-više, mogu vam reći da bi trebalo, po nekoj mojoj slobodnoj računici, da radim do kraja života na mestu narodnog poslanika, pa još možda i preko toga, preko prosečne starosti u Republici Srbiji, i opet je pitanje da li bi se moglo zaraditi na taj način stan u centru Novog Sada od 300 hiljada evra. Makar, eto, ono što mi je malo lakše jeste da znam da neću proći kao bivše stranačke kolege gospodina i gospođe Tepić.

No, moj i dalje omiljeni bivši as DS je gospodin Goran Ješić. Kako će ovaj zakon uspeti da pokrije, ako će uspeti da pokrije, njegove nekretnine u Beču za koje znamo? Da li ih ima još negde? To je pitanje. Da li ćemo uspeti da saznamo i na koji način je stekao te nekretnine i da li te nekretnine takođe podležu ovom zakonu?

Verujem da bi možda ovim zakonom podlegala mlekara koju je otvorio zajedno sa ujakom Amira Bislimija, ako se ne varam, i sa advokatom Srđanom Kovačevićem koji je imao priliku da zastupa jednu manje poznatu firmu. Doduše, tad je bila manje poznata, a sad smo svi čuli za nju – „Dajrekt medija“, a znamo ko je vlasnik „Dajrek medije“.

Ako to klupko počne da se razmotava, poštovana ministarka, ako, samo ako, uspemo da kroz naplatu ovog specijalnog poreza dođemo do 70% svega onoga što su oni ukrali, mogu da kažem da nemam brigu za to da li ćemo u narednim godinama graditi osam ili 80 autoputeva u Srbiji, s obzirom koliko para je nestalo kroz malverzacije naših zaboravljenih asova DS.

Kad kažem DS, da vas ne bunim, drage kolege, pitanje je da li stranka pod tim imenom postoji, ali su to i dalje isti ljudi. To su isti ljudi u Narodnoj stranci, u Stranci slobode i pravde i ostalim strankama koje su iznikle iz svega toga. Pokušaj rebrendiranja, neuspešan. Pokušaj vraćanja na vlast, neuspešan.

Nadam se da će ovaj zakon pokazati da će biti neuspešno i pranje novca koji su izvukli, novca koji su ukrali od građana Srbije. Zahvaljujem.

Hvala vam gospodine predsedniče.

Uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, gospodine ministre, dozvolite mi da kažem da započnem ovaj govor sa tim da moram reći da mi je žao, žao mi je što su protivnici ovog zakona zaboravili na to da su upravo ove stvari regulisane našim Krivičnim zakonikom, da je naš Krivični zakonik daleko represivniji što se toga tiče i da ovaj zakon predstavlja možda savršen balans za trenutnu epidemiološku situaciju.

Žao mi što su svi zaboravili kako je izgledalo na početku, mislim najviše na protivnike ovog zakona. U trenutku kada su najmoćnije države sveta ekonomski, politički, na svaki mogući način pokušavale da dođu do svakog raspoloživog dela medicinske opreme Srbija je bila ta koja je uspela prva ili među prvima da dođe do svega što nam je bilo neophodno u tom trenutku zahvaljujući predsedniku Vučiću dok su sa druge strane stali politikanti, dok su sa druge strane stali oni koji su se mešali u vašu struku ministre, dok smo sa druge strane imali na žalost stomatologe po obrazovanju, ljude koji su završili Medicinski fakultet, koji su tvrdili da ne treba nositi maske, dok smo imali predstavnike Saveza za Srbiju koji su na svojim televizijama svaki dan u svakom trenutku pokušali da podrivaju mere Kriznog štaba, a opet samo želim da dodam da su na istim tim televizijama u regionu stajali iza kriznih štabova država u regionu.

Nije vam bilo lako, ali ja moram reći da imam apsolutno poverenje i u buduće mere Kriznog štaba i mere koje će nastupiti sa ovim zakonom iz jednog prostog razloga, pokazalo se empirijski, ako tako hoćete, od početka epidemije da Srbija nije preduzela pogrešan korak. Pokazalo se da čak i oni koji su zagovarali tzv. švedski scenario, koji su zagovarali da nam ne trebaju maske, da ne treba ništa, a evo danas su Šveđani priznali da su možda pogrešili i žao mi je zbog toga zato što je svaka greška o ovoj pandemiji koštala ljudskih života.

Mi ovde nismo diskutovali ni o čemu drugom danas nego o merama koje direktno treba da utiču da spasu ljudske živote. Velika Britanija je opet zaključana. Mi smo uspeli to da izbegnemo zahvaljujući merama koje je preduzela Vlada Republike Srbije.

Gospodine ministre, ja sam imao tu nesreću, takođe, da budem zaražen. Nije za igrati se sa ovim virusom. Neki će tvrditi jeste – mala je smrtnost, nije strašno. Možda sam samo imao sreće, a šta je sa nekim starijim? Trudim se masku da nosim u svakom trenutku ne zbog sebe. Znam da moja sloboda je ograničena slobodom drugih. Ovo ne bi trebalo uopšte da bude u zakonu. Znam da sam u svakom trenutku u mogućnosti da zarazim nekog starijeg, nekoga ko će imati daleko više zdravstvenih problema.

Nisam siguran da smo možda trebali ići sa ovako blagom kaznenom politikom. Možda smo trebali više ići sa edukacijom, gospodine ministre. Voleo bih da odvojite minut, dva da nas podsetite, neki su zaboravili kako izgleda epidemija, a nažalost imali smo ih na ovim prostorima, imali smo ih pre 50 godina zadnju, zar ne ozbiljnu?

Što se tiče, gospodine ministre, mera prevencije, nadam se da će upaliti, makar dok ne stigne vakcina. Neizmerno me obradovala danas vest opet gospodina predsednika da ćemo imati prvi kontigent vakcina, da će među prvima krajem decembra, ako se ne varam, stići u Srbiju. Znam da ćemo opet morati da o ovom raspravljamo pošto će to opet biti na dnevnom redu opozicije, da će to opet biti na dnevnom redu kojekakvih politikanata, kako da zaštitimo ljude. Koja god da bude vakcina, gospodine ministre, ja vam se nudim, ako treba, među prvima ću je primiti. Siguran sam da će i kolega Rajić stati tu pored mene zato što se za sada pokazalo kod virusnih infekcija najbolja zaštita. Ako ne uspemo da zaustavimo ovaj virus bojim se da nam dogodine neće biti lako. Naša ekonomija je preživela ovu godinu. Naša ekonomija će preživeti verovatno i sledeću, ali zaboravljamo uvek svi da ovo nije samo kod nas, da se ovaj govor, da se razgovor o ovom virusu vodi u svim parlamentima, u čitavom svetu i uvek imate one koji ne veruju, uvek imate one koji su protiv i uvek oni plate životima svojih građana.

Podržavam vas, podržaću ovaj zakon i molim vas da nastavite tako da radite. Hvala vam.