Zahvaljujem, predsedavajuća.

Pre nego što krenem, prilično sam siguran da litijum jeste hemijski elemenat pod rednim brojem 3, ali neka, osnovna škola, vidim da u nekim poslaničkim grupama to i dalje dalek domet.

Gospodine Macut, 1945. Karl Rejmond Poper izbacio je jednu knjigu „Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji“. Knjiga nije Bog zna šta, ali okolnosti koje su pisane diktirale se da bude takva i ima jedna dobra ideja u toj knjizi. Tu je Poper naleteo na paradoks tolerancije. Kaže da društvo koje želi da bude apsolutno tolerantno će pre ili kasnije, bivajući toliko tolerantno, biti smenjeno netolerantnim metodama onih koje će tolerisati, kao što vidimo.

Profesore, mi tu lekciju nismo naučili 1945. godine, zato smo imali Maspok, zato smo imali Latinku Perović i kao nastavak svega toga imamo ove ideje koje nam sada dolaze. Ideje koje se uopšte ne razliku od ideja 40-ih godina, 30-ih godina. Imate zborove koje smo već imali. Možda imate plenume, ne znam, u tajnosti su. Možda ih i nemate. Kako se ispostavlja, ono što izbacuju i njihovi mediji, ispada da je to po troje ljudi. Profesore Macut, molim vas uzmite k srcu makar taj jedan paradoks tolerancije Poperov, imajte to u vidu u onome što ćete raditi u budućnosti.

Pored tih ideja iz 40-ih godina koje nam nameću, nameću iste i obrasce ponašanja. Godine 1945, 1946, 1947. na Nirnberških suđenjima, pored svih advokata, tužilaca, sudija, sedeo je jedan psiholog Gustav Gilbert koji je bio tamo u potrazi sa zlom. Njegov zaključak je da je zlo u dehumanizaciji, u nedostatku osećanja empatije, da je to nešto što je bilo spona koja je spajala sve optužene naciste na Nirnberškim suđenjima. Vi od običnog, normalnog čoveka ne možete napraviti takvo zlo, ne možete, zato morate da se poslužite dehumanizacijom. Zato, profesore, mesecima, godinama, slušamo kako za SNS ne glasaju ljudi, glasaju sendvičari, glasaju botovi, glasaju svi, samo ne ljudi, samo ne građani. Zato ćete vi, profesore, verovatno dobiti vrlo brzo neki nadimak. Zato tamo u Pionirskom parku ne sede studenti koji hoće da uče, već za njih tamo sede „ćaci“, profesore. Sve su to metode dehumanizacije koje su vrlo dobro proučene, koje su vrlo dobro korišćene 30-ih godina prošlog veka i sada nam to vraćaju.

Šta su posledice toga? Posledice toga su da imate doktora ovde u Beogradu koji drži znak koji neće da leči nikog ko se sa njime ne slaže politički. Posledice toga su ovakve laže kakve slušamo zato što misle da sve može da im prođe. Oni to ne lažu nekim ljudima, oni to ne lažu o građanima Srbije. Oni to lažu o „ćacijima“, sendvičarima i krezavim botovima, i to je sve dozvoljeno. Dozvoljeno im je da ih tuku.

Slušali smo ovde lažnu zabrinutost. Nismo slušali da je iko od njih osudio nasilje koje su blokaderi počinili. Dolazim iz Novog Sada. Pre neki dan tamo blokaderi tuku malu decu romske nacionalnosti od 11, 12 godina i ovde se predstavljaju kao žrtve. Pre toga imate aktiviste njihovih stranaka, da budem iskren Novi Sad jeste lep, po meni najlepši grad, ali malo mesto, sve se zna, zna se ko su blokaderi, zna se koji su ti koji blokiraju raskrsnice, zna se da su to aktivisti opozicionih stranaka koji se, kao što Milenko kaže, kao pravi maroderi kriju iza studenata.

Imate situaciju, mandatare, da ćete imati, kad god dođete ovde kod nas, opoziciju koja nema apsolutno nikakav legitimitet. Imate opoziciju od koje su se ogradili studenti. Imate opoziciju od koje se ogradilo čitavo opoziciono orijentisano građanstvo od njih. Postavlja se pitanje – koga oni predstavljaju u ovom domu sem sebe? Ja ne vidim mogućnost da oni ikog sada ovde predstavljaju.

Gospodine mandataru, ne bojte se, u ovom domu ste uvek dobrodošli. Očekujemo od vas da nastavite u kontinuitetu kako smo išli zadnjih godina. Očekujemo da vidimo još veći broj autoputeva. Očekujemo da vidimo završetak svih projekata koji su započeti. Iskreno se nadam tome. Nadam se, gospodine mandataru, da ćete pratiti politiku koju je gospodin Vučić zacrtao, jer je to politika koja je dovela do razvoja Srbije kakav se ne pamti.

Ja sam bio student za vreme opozicije. Ja nisam mogao da zamislim moje studiranje a da nisam radio. Moja supruga je takođe tada studirala. Ni ona nije mogla da bude student blokader jer je morala da radi. Ljudi, zaboravljaju, oni zaboravljaju. Oni su tada jako dobro živeli. Oni su tada živeli najbolje moguće. Neki od vas pogotovo čiji su očevi pokrali tamo… Neka, pričaće se i o tome još ovde. Danas to mogu da priušte sebi da im roditelji rade, da im finansiraju njihove podvige. Videćemo koliko će to još dugo trajati.

Gospodine mandataru, dokle god pratite put koji je zacrtan u prethodnoj deceniji, imaćete podršku ovog doma. Želim vam svu sreću i nadam se da ćemo se viđati ovde što češće.

Zahvaljujem predsedavajuća, apsolutno ste bili u pravu kada ste rekli da je ovo istorijska sednica, da zakon nijedan nismo teže usvajali u ovoj Skupštini.

Predsedavajuća, šta je razlog za to? Imate ih tamo, izmereni su na tasove, ispali su laki. Izmereni su, na izborima, ispali su laki. Izmerili su ih studenti, ispali su laki i ovde u plenumu smo ih izmerili i kao uvek ispali ste laki. Jednostavno postavlja se ozbiljno pitanje dame i gospodo koga vi mislite da predstavljate u ovom trenutku?

Ne predstavljate ljude koji su glasali za vas, ne predstavljate studente oni su se ogradili od vas, ne predstavljate više čak i USAID stalo finansiranje i tu je predsedavajuća koren svog ovog problema. Kako je stalo finansiranje, kako se smanjio fond iz kojeg su dobijali pare, sada moraju da se takmiče. Ostalo ih je isto, ali fond para koji im je dolazio daleko je manji.

Neki od njih vidi se da su zaboravili kako su kod Nemaca kukali i plakali, pa kako vam je ljudi pobogu Volter Haufman iz vaše zelene fondacije Lazoviću lično rekao čovek nema više, stalo. Nije vam preneo? Nije ti to preneo Jeremić? Izvini, što od mene saznaješ taj način.

Pare su vam stale i sada ste u problemu. Sada više ne možete čak ni da se pravite da nekog predstavljate. Džabe je Siniša govorio ovde o tome kolika je sada prosečna plata u Republici Srbiji. Niko od vas za normalnu platu u životu nije radio. Vlada Jelić ponajmanje od svih. Vlado, institucije su konačno krenule da rade svoj posao i svaki Novosađanin se najiskrenije nada da ćemo konačno saznati šta se nalazi iza zidova one dobro zaštićene vile na Adamovićevom naselju, a pogotovo se nadamo da ćemo možda saznati kako se izgradio Vlada i od čega. Ima nade za sve naše još uvek, što se toga tiče.

Danas, ovih dana u Skupštini se nalazi zakon koji će omogućiti građanima Republike Srbije od 20 do 35 godine da sa kamatom od 1% i sa učešćem od 1% kupe sebi nekretninu. Nešto što je vas misaona imenica, obzirom da kao što smo čuli, Miloš ima pet stanova u Beogradu, ne tiče ga se. Ima kod vas ljudi koji su dobijali po 400.000 evra godišnje od USAID-a. Saznaće se i to ko je. Sada kada su institucije krenule konačno da rade, američke institucije, da budem apsolutno iskren i to mi je drago da je njima najviše stalo do toga da saznamo koliko je koja inicijativa dobijala koliko para, gde su te pare najbitnije završile.

Dame i gospodo, zadnjih dana mene uopšte ne čudi ovo što se dešava trenutno u Beogradu. Posle onog u Senti što je uradio onaj vaš drogirani, pijani, što je napao Sašu Sedlara u Senti ovo me uopšte ne čudi, ali ono što me je tada začudilo što ga je sud pustio odmah. Ni 24 časa čovek nije bio u pritvoru i zato ste danas u Senti imali protest ispred suda. Ne, više nikog vi ne predstavljate. Ljudi sada protestuju protiv onih sudija koje ste vi postavljali.

Šta ljudi tačno misle o vašoj politici, najbolje se videlo u Inđiji. Da li je vama jasno da su odbornici opozicije krenuli da vas napuštaju? Devojka iz Inđije izašla je iz opozicione odborničke grupe, prešla u SNS. Ljudi, uništili ste svaku politiku koju ste imali, uništili ste i zatrli ste i one politike koje su vas učili da treba ovde da gradite. Od vas bolje opozicije nema. Vi ste pokazatelj svega onoga što je bilo loše u Evropi, što je bilo loše u Americi. Ta vaša politika nije prošla niti će proći i mogu da kažem samo da mi je drago što su vam pare konačno stale sa zapada. Sada će se videti ko je jedini koji je ostao da vas finansira. Jedini čije ste metode preuzeli. Iskreno se nadam da ćete ih malo makar usavršiti.

Tako da, dame i gospodo, ostaje vam samo da probate da nađete nešto novo, neke nove ideje, a ne da reciklirate Aljbinove stare ideje.

Zahvaljujem, konačno.

Želeo bih da ukažem na povredu člana 90. stav 2, u vezi sa povredama Poslovnika koje ste učinili u vezi člana 103. stav 2.

Ne znam, predsedavajuća, po kom ste osnovu poslanicima opozicije davali da više puta ukazuju na isti član Poslovnika u prethodnom krugu, tako da vas molim za to objašnjenje?

Da, smatram da o ovome treba da se glasa u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Voleo bih da podelim sa kolegama sa druge strane jednu priču iz 2012. godine.

Naime, 2012. godine smo mi bili opozicija u Novom Sadu, na pokrajinskom nivou i na republičkom nivou. Godine 2012. se u Novom Sadu desila ogromna tragedija – šest mladih života je izgubljeno u požaru u jednom noćnom klubu. To se sve dešavalo u aprilu 2012. godine, mesec dana pred izbore, jedan mesec pred izbore. Nikome iz SNS nije na pamet palo da politizuje tu tragediju.

Niko nije iskorišćavao smrt mladih ljudi zarad političkih poena do vas.

Što se tiče medija koje ste hvalili ovde danas, koje ste prikazivali kao neki primer objektivnog izveštavanja, kao primer najboljeg novinarstva izveštavanja, 4. maja Aleksandar Fatić u emisiji „“Njuznajt“ na N1 televiziji izjavljuje bez ikakvog stida, bez ikakvog srama izjavljuje da slučajno nikome ne pada na pamet da onog malog monstruma odvaja od roditelja, da je po njegovom mišljenju dosta da on promeni školu i da se sa njim rade psihoterapija. Dan posle te tragedije on to izjavljuje, da ga treba pustiti napolje odmah.

Da li je iko od vas ustao da se zapita kakva je to televizija, gde je normalno takve stvari emitovati dan posle takve tragedije?

Na sestrinskoj njihovoj televiziji, na „Novoj S“, u jednoj od emisija jedan od vaših lidera, ako ne i sam lider, moralna gromada, intelektualna, Marko Vidojković za patrijarha SPC kaže, i citiram ovde Marka Vidojkovića, ja stvarno mislim da je ovo ispod svakog moralnog dna, reći za patrijarha da je nakaza bradata i bradati jadnik, a ostatak tog citata ne mogu da ponovim. Ne bih ga ponovio ni privatno, a pogotovo mislim da ostatak tog citata nije za Dom Narodne Skupštine, a pogotovo nije za bilo kakvu frekvenciju, makar išli i preko kabla, makar se emitovali preko Luksemburga.

Sramotno je što niko od vas to nije ustao da osudi, a tu sa vaše strane ima pripadnika svih avramovskih religija, da je tako nešto išlo u bilo kom mediju za bilo kog verskog poglavara u Srbiji, ne samo patrijarha SPC, da je išlo za poglavara islamske zajednice, jevrejske zajednice, katoličke ili protestantske, ja bih ustao da osudim. Niko od vas nije osudio najgore uvrede Marka Vidojkovića koje su išle na „Novoj S“ prema patrijarhu SPC.

A onda čujemo i one među vama koji sebe zovu desnom i nacionalnom opozicijom da vas podržavaju, da podržavaju to. Kako iko može sebe zvati srpskim patriotom, srpskim nacionalistom, a sedeti i šetati sa istim ljudima koji imaju takvo mišljenje o patrijarhu?

Kada smo već kod šetnji, iskoristili ste donekle strah naroda da biste se ubacili u njihove šetnje, da biste preuzeli sve to, ali niste se samo vi ubacili. Da li bi mi iko od vas objasnio šta rade hrvatski većnici na prosvjedima, kako neki od vas kažu? Zašto hrvatski većnici dolaze u Beograd? Protiv čega će hrvatski većnik da protestvuje u Beogradu?

Ako mislite da neki od njih Beograd i dalje doživljavaju glavnim gradom, nemam ništa protiv ako će glasati ovde, ali zašto mislite da su vam potrebni hrvatski većnici na protestima u Beogradu?

Da li je tu admiral Zelenović? Nije prvi put da dovodi nekog. Podsetio bih vas, on je juče pričao o nasilju na protestima. Hajde da vas podsetim na to šta je Teodora Gavran sa njegove liste pisala. Kaže, ovo je naš drug Undi, nakon borbe u Siriji, otišao je u Ukrajinu, a između svega toga je proveo tri meseca u Srbiji u vreme protesta.

Da li bi iko od vas odgovorio zašto su vam potrebni „psi rata“ u Srbiji na protestima? Kažete, dovodite „pse rata“ iz Sirije, plaćenike na proteste i još kažete - vaši prijatelji, koji sa vam piju pivo i trče po Novom Beogradu i slično.

Zašto imate potrebu da dovodite strane plaćenike na vaše proteste? Ovo nije nikakva fraza. Čovek je plaćenik, „pas rata“, čovek koji ide u Siriju i u Ukrajinu. Neka od radi svoj posao negde drugde. Nemojte takve ljude dovoditi. I onda ćete reći ko izaziva nasilje na protestima? Koliko vam još treba takvih da se dovedu ovde da biste nešto pokušali da uradite?

Na kraju, još jedno pitanje upućeno patriotama, nacionalistima, ljudima koji će sve učiniti za Srbiju, onima kojima su se zavetovali da će vratiti Kosovo - kažite mi, kako se šetate sa Radom Trajković na tim protestima?

Da li ste znali da je Rada tamo? Da li ste znali da je Rada bila na prvom, ista ona Rada koja je sedela sa Kušnerom i smeškala se kada su ga pitali za „Žutu kuću“, pa raširila ruke i kaže – ma, to je nemoguće, to su izmišljotine srpskih medija, isto kao sada što vi govorite šta su izmišljotine. Tada je Rada stala pored Kušnera i govorila da nije bilo „Žute kuće“, ista ona Rada Trajković koja se nijednom nije setila da osudi prebijanje, mučenja i pucnjavu na Srbe na Kosovu i Metohiji. Sada se Rada šeta sa vama.

I vi ste svi sprski nacionalisti, vi ste svi srpske patriote zajedno sa Radom Trajković u istom paketu? Ništa vas ne razlikuje od njih, ništa vas ne razlikuje od Rade. Svi ste isti.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Reklamiram član 109. stav 5. Kao što vidite u naše redove je prešao poslanik Jovanović koji koliko sam ja sada ovde shvatio iz njegove komunikacije sa kolegama poslanicima, želi da nam stavi do znanja da će podržati ovaj set zakona ukoliko dobije dozvolu za mini hidroelektranu.

Predsedavajući, ja uvek podržavam da opozicioni poslanici podrže zakone zato ako je to na njihovoj savesti, ali ovako neki pokušaj trgovine i ucene, kod SNS ne prolazi. Samo sam to hteo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Replika, predsedavajuća.

Što se tiče iz čitavog ovog „galimatijasa“ koji ste imali prilike da čujemo, jedino je tačno da biramo između ostalih kontrolore kontrolora, ljude koji će kontrolisati nezavisnost i rad pravosuđa. Nezavisnost i rad pravosuđa koje se nadam da će se ogledati u tome da prethodni govornik se možda seti da pomene da je to veče kada ga je, po njegovom sopstvenom priznanju penzioner, jer čim je neko bio član Saveza komunista, taj neko sada ima preko 60 godina, napao, da je isto to veče, prethodni govornik kolima udario ženu sa detetom, da je pobegao sa lica mesta, a dok je bežao da je vređao i najstrašnijim izrazima nazivao tu ženu koju je udario u saobraćajnoj nesreći koju je skrivio.

(Aleksandar Jerković: Kako se zove žena? Kako se zove žena?)

Ostaje nam sad samo da vidimo, ja se nadam, iskreno se nadam da će policija uraditi svoj posao.

A što se tiče poslaničkog imuniteta, želim samo da naglasim da ne bi trebalo poslanici da imaju imunitet za saobraćajne nesreće koje skrive i pogotovo onda kada se tako ponašaju.

Nadamo se i ja se iskreno nadam da ovaj incident koji se desio u parku se neće ponavljati, zato što se nadam da prethodni govornik neće više gaziti ljude po ulici. Zahvaljujem.

(Aleksandar Jerković: Reci ime te žene?)

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kao i svaku repliku, želeo bih da ovu započnem time da kažem da mi je izuzetno drago da čujem da niko još uvek do sada nije sporio stručnost predloženih kandidata i što je takođe izuzetno bitno, da niko još uvek sporio, jer nema za šta ni da se spori, proces kako smo došli do ovih kandidata. Najšire javno slušanje i kandidati koji apsolutno ispunjavaju sve norme i kriterijume.

Takođe, čuo sam sad u prethodnom govoru jednu vrlo zanimljivu rečenicu koja navodno opravdava zašto su neki od poslaničkih grupa bili protiv referenduma, referenduma koji, opet ponavljam i podvlačim, treba da donese i doneo je, ovim to završavamo, depolitizaciju pravosuđa.

Očigledno se dosta menja priča u odnosu na ono što ste pričali tad, jer tada ste pričali da je neko protiv tog referenduma zato što tim referendumom će se ne znam kako predati Kosovo i Metohija. Srpska napredna stranka nikada to nije radila, niti će uraditi.

Sada, kada ste videli kako je sve prošlo, sada kada nadam se i vi uviđate prednosti depolititizacije pravosuđa, sada menjate priču, sada se perete od te priče, kao što se perete i od svog prethodnog Mesije koji više nije Ombudsman. Kao što ste se od njega oprali, sada se perete i od svih vaših laži iz vremena referendumske kampanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Jedan, nesumnjivo, inspirativan govor koji bi bio daleko bolji da znamo da ne dolazi od ljudi čija se čitava politika svodi na pretnje, palacanje jezikom, simuliranje pojedinih, da se ne izražavam sada ja kao i vi u plenumu Narodne skupštine.

Videli smo i u poslednjih dva sata šta je politika koju zastupate, tako da molim vas, ne možete sada to zaviti u oblande, navodne brige prema bilo kome drugom, sem prema ilegalnim staračkim domovima u Aranđelovcu.

No, opet, kao i u svakoj replici, moram da kažem i sada da mi je izuzetno drago da niko nije doveo u pitanje ni strukovne kapacitete ljudi koje danas treba da biramo, niti, što je najvažnije način, postupak i procedure koji su prethodili svemu ovome da ti ljudi dođu danas u plenum.

Ja se nadam da će to značiti da možemo čak i od najneodgovornijih grupa u ovom plenumu očekivati da će podržati ove zakonske izmene kojima ćemo konačno doći do depolitizacije tužilaštva i sudstva u Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Moram reći da sam se iskreno nadao da će diskusija oko ovih stvari teći u skroz drugom pravcu. Nažalost, pokazalo se opet da je nemoguće diskutovati o depolitizovanom pravosuđu sa ljudima koji su izveli možda najgoru moguću reformu pravosudnog sistema.

Želeo bih sada da vam pročitam tekst iz lista „Politika“ od 17. decembra 2019. godine. „Politika“ tad prenosi, kaže – predstavnici Društva sudija Srbije ukazali su da je loše sproveden reizbor koštao života najmanje dvadesetak sudija koji su zbog svega što im se događalo tokom ovog procesa ili digli ruku na sebe ili su teško oboleli.

Ovo je nešto u šta nisam želeo da ulazim u prvom delu diskusije. Ovo je nešto što sam se nadao da nećemo morati da dođemo da pominjemo. Ali, sad se postavlja pitanje – da li ste vi tih 20 života podelili na glavnom odboru vaše stranke kada ste odlučivali ko će biti sudija, ko neće, ili to sve ide nekom od vas na dušu? Ko od vas nosi na duši 20 ljudskih života koji su izgubljeni zbog vaše reforme pravosuđa, zbog alavosti, zbog korupcije, zbog najgorih mogućih stvari koje su vas tada vodile da biste izabrali svoje političke poslušnike? Dvadeset ljudi ostalo bez života. Vama je i dalje to smešno. Koliko vidim, neki tamo se smeju i dalje na to.

Odbijate uopšte odgovornost. Perete se od odgovornosti. Dvadeset ljudskih života, 20 ljudi koje ste ubili. I evo, i dalje, ne vredi.

S vama diskusije o ovome izgleda nikada nije bilo moguće ni voditi. Ja sam se nadao, najiskrenije sam se nadao da ćemo moći da završimo proces depolitizacije, da ćemo konačno moći, i to opet moram da vas ispravljam, mi ovde danas biramo četiri od 11 članova. Pokušali ste da podvalite kao kukavičje jaje da ćemo mi sad izabrati ljude koji će birati sve sudije. Ne. Mi biramo četiri od 11 članova, koji će kasnije birati sudije.

Kakve će sudije oni birati, to je na njima. Pravosuđe je sad depolitizovano i nezavisno. Pravosuđe sad nek samo bira svoje sudije. Da li će svaki od tih sudija biti sudija Herkul, ne znam, bilo bi lepo. Neće, verovatno neće. Ali, ostaje nam da vidimo šta će oni uraditi. A, ono što vam garantujem da neće uraditi ova reforma sada, neće izazvati 20 smrti, neće izazvati gubitak 20 ljudskih života, kao što ste vi uradili.

I opet i dalje niko od vas nije ustao, nije se setio da se izvini što ste ubili 20 ljudi, niti da kaže kome sada oni idu na dušu ili ste podelili po glavnom odboru koji je diskutovao o tome.

Videli smo elementarno nepoznavanje šta znače nezavisni organi koji se biraju. Opet i danas provlačilo se da je nezavisan samo neko ko je protiv vlasti, ljudi, nije. To što ste vi imali zamisli sa Jankovićem koji je trebao da bude vaš mesija tada, to nije ono što je trebalo ta institucija da radi. Direktno, najdirektnije moguće ste doprineli urušavanju institucija Republike Srbije i, opet, nikog od vas to nije tada doticalo, jer ste mislili da je to još samo jedan od načina da se opet dočepate vlasti, pa makar i preko leđa Saše Jankovića, makar preko leđa čoveka koje kada ste birali svi ste znali da je to čovek iz čijeg je pištolja u njegovom stanu ubijen njegov cimer. Koji su to uslovi i opšti kriterijumi kojima ste se vi vodili?

Sada ovde postavljate pitanje ko su istaknuti pravnici? Ja vama moram da postavim pitanje. Da li je jedan od kriterijuma u vaše vreme bilo ubistvo? Izgubili ste svaki kompas. Pokušavate ovde da se predstavite kao da ste vi nešto novo, kao da vi niste ti ljudi koji su vedrili i oblačili, koji na svojoj duši i dalje nose ljudske živote, koji zbog toga nemaju ni najmanju grižu savesti i dalje.

Vi ste novi. Vi ste umiveni. Juče i danas, evo, gledam dva dana kako se svi peru. Neki od vas se peru od Saše Jankovića, nikad nisu bili za njega, a drugi se peru od referenduma, kažu, tada su pričali da referendum nisu podržavali, da će tim referendumom biti predato Kosovo i Metohija. Sada smo čuli hiljadu drugih razloga zašto nisu podržavali referendum, umesto lepo da kažu - jeste, lagali smo, bezočno smo lagali, volšebno smo lagali, lagali smo samo da bismo pokušali da skupimo koji politički poen. Priznajte. Neće vam se oprostiti, ali biće vam lakše na duši, neće vam duše biti kao njihove, samo priznajte.

Imamo šansu danas da pokažete da niste robovi vašeg gazde koji vam je rekao da ne smete da podržite nijedan dobar predlog ako dolazi od SNS. Kao što smo pominjali, neophodna je dvotrećinska većina da bi ovo prošlo. Pokažite da ste narodni poslanici, pokažite da ste ovde zarad naroda, ne da ste zarad nečijih interesa. Pokažite da niste ovde radi toga da biste branili Šolakove televizije, da niste ovde samo radi sitnog političarenja. Pokažite sada, pružite dvotrećinsku većinu koja je neophodna i onda nećete morati uopšte da pominjete bilo kakve komisije. Evo, pokažite da mislite svojom glavom.

Pozivam vas da jednom u životu pokažete kičmu, da jednom u životu budete narodni poslanici, da jednom u životu vidite kako je to kada vas narod bira i kada radite nešto u interesu naroda. Nadam se da ćemo to videti kod makar nekih od vas. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moram reći da mi je bilo danas možda malo čudno slušajući da s obzirom da danas završavamo konačno proces ustavnih reformi iz oblasti pravosuđa, da se mali broj poslanika iz redova opozicije osvrnuo na to.

Mi danas, predsedavajući, dolazimo do jednog vrhunca koji smo započeli sa ustavnim reformama. Dolazimo do toga da završavamo depolitizaciju pravosuđa. Ne mogu da kažem da je ovo najbolji sistem mogući, da će ovo biti najbolji sistem mogući, niko to ne može da kaže, kako će se sve to dešavati u budućnosti, ali ono što mogu da kažem, da je sigurno bolje nego što je bilo.

Setite se samo, prethodna reforma pravosuđa koliko je sudija ostalo bez posla, gde je jedini uslov za sudijsku funkciju bio, članska knjižica stranke, gde su odbori stranke predlagali i davali mišljenje oko toga da li neko može ili ne može da bude sudija.

Onda smo danas slušali oko politizacije oko toga kako je danas najgore sve moguće, kako SNS radi ovako ili onako. Nemojte zaboraviti kako je bilo ranije i šta je ranije bilo, to je nešto s čime smo danas raskrstili, sutra, doduše posle glasanja. To je nešto što je ostavilo možda najveću ljagu na demokratskom životu Srbije što su pojedine parlamentarne stranke bile protiv depolitizacije pravosuđa, to je bilo još jedna od stvari oko koje smo mogli svi da se složimo da treba izvršiti tu depolitizaciju i svi zajedno da učestvujemo u tome. Naravno, razumem zašto su neki bili protiv toga, bili su protiv toga jer su oni tada postavljali sudije. Da li je dobro za njih? Jeste. Da li je dobro za Srbiju? Nikako. Da li je dobro za demokratski život u Srbiji? Apsolutno ne.

Ono što možda danas jeste bilo dobro, jeste što nisam čuo da je iko sporio stručnost predloženim kandidatima, nijednom. Ono što danas jeste bilo dobro bilo je to da ne verujem da iko i imao i ozbiljnu zamerku na proces koji je... Mi smo imali verovatno sad jednu od najširih mogućih javnih rasprava koje su ikad vođeni u ovom domu. Najveća zamerka na proces javne rasprave je došla u obliku jedne karikature koju je, uzgred budi rečeno, nacrtao kvazi karikaturista koji se nekad hvalio kako su ga ustaše lepo hranile, kako je lepo živeo sa njima. Ako je to jedna, jedina zamerka na ovaj proces mi smo kao država napredovali džinovski iskorak koji ja ne znam da li vi možete sada da pojmite. Više nije vreme biranja sudija u partijskim odborima.

Ostaje nam nada da će ovi ljudi koji će sutra biti birani, a ja se iskreno nadam da će biti birani, da možete napraviti makar toliki pomak, shvatite treba dvotrećinska većina. Ljudi, hajde ovo da izguramo, da možemo da kažemo da smo kao zakonodavna vlast raskrstili sa politizacijom pravosuđa. Da, politici je mesto ovde, politici nije mesto u pravosuđu, to ničemu dobrom nije vodilo.

Politika kada je vladala pravosuđem, to smo imali, odnosno završavalo se Golim Otokom, završavalo se progonima, završavalo se pljačkama. Doduše, priznajem imali smo to i posle 5. oktobra u dobroj meri kada su pravosudni organi mimo svega što su trebali da rade, štitili druge, ali hajde da raskrstimo jednom za svagda sa tim nasleđem.

Mi smo bili jedina država u Evropi gde su političke stranke bile protiv depolitizacije pravosuđa, izuzimajući možda Vatikan, oni su teokratija. Ako tome težite, možemo i o tome pričati, Skupština je mesto za to, možemo o tome da raspravljamo, ali ja mislim da je loše, ali ne bi me čudilo sa druge strane da čujem da je i dobro.

Moramo shvatiti da se promenilo i pravo koje se praktikuje, više nije posao sudova da štite građane od države, posao sudova je sve više se svodi na to, što je dobro, što jeste jedan demokratski iskorak, gde mora da meri i određuje zahteve drugih grupa, često suprotstavljenog mišljenja. Mi smo danas u Srbiji završili s time da postoji potreba za zaštitom građana od države, to više nije represivna država iz vašeg vremena. Zašto sada mislite da je ovo ovako neki prelaz.

Želim samo da kažem, pošto biramo i druge organe nezavisne o svom radu, jedan od kandidata za Ombudsmana, gospodin Janković, ne onaj prethodni, nego novi Janković koji je trebao da dođe, je bio na čelu Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija. U periodu 2004. godine, igrom slučaja jedan od najrepresivnijih režima u Srbiji, tada, je uspeo da od Helsinškog odbora za ljudska prava, organizacija kojoj ste vi bliski, dobije negativan izveštaj na 158 strana zamerki. Onda je neko mislio da takav čovek treba da bude Zaštitnik građana. Šta je njega kandidovalo? Kandidovalo ga je jedino to što je bio blizak sa bivšim mesijom opozicije kojeg ste pustili niz vodu, kao i svakog mesiju opozicije kojeg ste uzdizali, puštali ste niz vodu čim ne ispuni neka bolesna očekivanja koja su dovodila samo do rušenja institucija Republike Srbije.

Kancelariju Zaštitnika građana ste uzdizali u nebo u vreme kada je ta kancelarija imala veći budžet nego Narodna skupština. Kada je Zaštitnik građana zavijen u neku, kako ste vi percipirali, neki ogrtač te nezavisnosti u svom radu mogao da se bavi aktivnim političkim životom i da za to nikome ne odgovara. Mi ovde, svako od nas, odgovara za sve ovo što radimo. Nemojte misliti da ovi ljudi nemaju nikakvu odgovornost, trebalo bi da je imaju i imaju je, ali vi ste to koristili radi političkih kampanja.

Ono što sam slušao iz par retkih izlaganja koja su bila da je trebalo da se brojevima meri uspešnost rada u pravosuđu. Apsolutno, videćemo kako će to ići sada, ali niko nije pomenuo da bi trebalo brojevima da se meri uspešnost rada kancelarije Zaštitnika građana. U 2022. godini kancelarija Zaštitnika građana je rešila 92% predmeta koji su stizali u nju, 2017. godine u vreme vrhunca mesije, to je bilo blizu 60%. Vi sada tvrdite da gospodin Pašalić ne radi kako treba. Ljudi, ispratio sam odbor, kada su bila postavljena pitanja kandidatima za Zaštitnika građana, nisam čuo nijedno pitanje da li je neko iz vašeg pištolja ubijen. Imajući u vidu ko nam je u prethodnim vremenima bio Zaštitnik građana, možda bi trebalo da krenemo da postavljamo i ta pitanja, ali nikoga nije bilo briga tada.

Sada smeta zašto Zaštitnik građana ne prati Tviter naloge pojedinih klubova, pojedinih udruženja da bi mogao da reaguje čim oni nešto tvitnu. Ljudi, ne služi tome Zaštitnik građana i to je gospodin Pašalić pokušao da vam objasni, Zaštitnik građana je tu da bi identifikovao anomalije i da bi zajedno sa zakonodavnom vlašću, to smo mi ovde koji sedimo, da bi zajedno sa nama radio na ispravljanju tih anomalija u društvu.

Jedina kritika koja je bila na samom početku današnjeg zasedanja na karaktere ljudi koji se biraju danas jeste to što nisu protiv vlasti. To pokazuje suštinsko nerazumevanje dela opozicije za to ko ili šta treba da predstavlja ljude nezavisne u svom radu. Ta nezavisnost se ne ogleda u tome što su oni protiv vladajuće stranke, ne ogleda se u tome što su oni protiv vlasti, to nije svrha toga. Hajde da vidimo kako će to ići u buduće, a što se tiče DRI-a, ja se tu ne bih suviše uplitao, gospodin Arsić je pokušao svojski da objasni, nažalost bezuspešno.

Ako sad krenemo da objašnjavamo šta je DRI radio nekad i koliko nije bilo odbora, niti pododbora u ovom Domu Narodne skupštine da bi se raspravljalo o izveštajima, mislim da je bespredmetno sada pokušavati da objasnimo šta je ono što oni sada rade.

Za ljude koji su navikli da dok su vršili vlast da im se sve svodi na javne nabavke, mislim da bi to bilo vrlo problematično da shvate da sada postoje institucije koje bi ih u tome sprečili ili koje su češljale te njihove papire. Ali, o tom potom.

Sutra ćemo verovatno glasati. Hajde da pokažemo da postoji mogućnost za postizanje dvotrećinske većine pri ovako nekim pitanjima, pa da vidimo da li možemo da kažemo da je i parlament Srbije napravio jedan iskorak u demokratičnosti i da parlament Srbije, vlast, kao i opozicija, zajedno smatraju da treba da dođe do depolitizacije pravosuđa.

Hvala vam.

(Miodrag Gavrilović: Replika.)

Hvala, predsedavajući.

Par stvari samo. Zamerate ljudima za koje treba sutra da glasamo sada, a na odboru im niste zamerali stručnost, što je meni inače drago, čak ni sada ne zamerate stručnost.

Druga stvar, nadam se da ste pročitali Zakon o Visokom savetu sudstva. Njega ne čine samo četvoro ljudi koje mi biramo, njega čini 11 članova, od kojih šest biraju sudije i predsednik Visokog suda.

Znači, sada nisam stvarno siguran kako insinuirate ovde da se izborom ova četiri istaknuta pravnika, kojima, opet ponavljam, ne sporite stručnost, bilo koja politička stranka stiče bilo kakvu tapiju, kao što je bilo u vaše vreme, dok je vaš partijski šef, zajedno sa prethodnom vlašću, u odborima odlučivao ko će biti sudije. Pobrkali ste nešto, bojim se.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Tako je lepo krenulo, nadao sam se da je neko sa one strane shvatio koliko je ovo bitno za Srbiju, da bi smo onda skroz zalutali u kvazi-razumevanje Starog Rima, da bi smo zalutali opet u priče koje je doneo vinjak, ko je popio vinjak, ko je švercovao vinjak. Dobro, sada makar znamo da je vinjak bio podeljen, s obzirom na šta je ličilo prethodno izlaganje.

Opet ponavljam, ovo je jedna vrlo bitna stvar za pravosuđe u Srbiji. Ovo je jedna bitna stvar za depolitizaciju pravosuđa u Srbiji, a vi ovo svodite na to na pitanje gde je vinjak, čiji je vinjak i ko ga je na kraju popio.

Molim vas, nemojte to raditi od ove sednice danas. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Lično sam protiv ovog amandmana. Donekle bih mogao da razumem da ga je neko drugi podneo, ali mi sada ovde da raspravljamo o potrebi jednog novog ministarstva, s obzirom da jedini razlog za uvođenje takvog ministarstva bi bilo to što je predsednik stranke Vuk Jeremić napravio takve probleme Srbiji da mi sada uopšte moramo da diskutujemo o tome šta je potrebno, jer mi se sada ovde igramo dobrog i lošeg policajca. Šta, Vuk je dobar Šiptarima, onda dobijemo naslovne strane: „Hvala, Vuče“ i on poklanja njima Kosovo, a sada pričamo da ćemo imati ministarstvo koje će ga vratiti.

Takođe ne razumem kako ministarstvo za Kosovo i Metohiju može da se bavi vraćanjem hiljadu vojnika na teritoriju Kosova i Metohije. Malo ste tu ostali nedorečeni. Kada kažem malo, mislim naravno na malo više, jer to je čist populizam koji viđamo ovde u zadnja dva dana. Moram da kažem da ovo više nije ni simulacija politike sa strane opozicije. Ja sam očekivao makar neku simulaciju nečega, neke ideje, a ovo je nešto što je Bodrijar opisao kada pokušavate sa totalnim nedostatkom i prazninom da prikažete neku pojavu. Isprazno, ispraznost. Ne govorimo više čak ni o onoj najgoroj demagogiji, nego govorimo o ispraznosti.

I sad, u redu, kažete – ministarstvo će se time baviti. Kao da se pre niste time bavili. Pa za vreme prethodnih vlasti mi smo imali samo priznanja dela naše teritorije od strane drugih država. Od 2012. godine do sada mi imamo samo otpriznanja. Hoćete da kažete da se niko nije time bavio. A ko je doneo sva ta otpriznanja? Šta, ona su se sama od sebe desila? Hajte, molim vas, razumem potrebu nekad i za ovakvim amandmanima, razumem skroz potrebu da kažete nešto, ali makar to nešto da bude smisleno. Jer ako deo vas iz vaših poslaničkih grupa kaže da ima suviše ministarstava u ovom zakonu, a sad tražite još jedno dodatno.

Juče i danas čitav dan slušam koliko ima ministarstava u Holandiji, koliko ima u Japanu, koliko ima u Austriji, koliko ima u Nemačkoj. Onda se opet izgubite, zaboravljajući da kažete da Japan ima manje ministarstava, ali Japan ima 47 perfektura, svaka ima svoju skupštinu i opet svoju vladu. Austrija ima, ako se dobro sećam, valjda devet saveznih jedinica, gde opet svaka ima svoju vladu i svoja ministarstva. Nemačka ima 16 saveznih država. Čista demagogija gde se uplićete u stvari u koje uopšte ne bi trebalo, u koje jedna opozicija koja pokušava da bude konstruktivna ne bi trebalo da se upliće.

Ja vas molim, pogotovo molim predstavnike stranaka za vreme čije vlasti je deo Srbije proglasio nezavisnost, uz tuđu podršku, koju su tada sakrili, nemojte to raditi, bavite se drugim stvarima, dovoljno ste se vi bavili Kosovom i Metohijom. Nemojte više, molim vas. Ostavite to da se radi sada na jedan ozbiljan i odgovoran način, a ne opet da šaljete negde vojsku. Hoćete li vi ići? Ja ću ići. Ja sam u tim godinama, meni će to možda zapasti i ja ću ići. Ali sad da mi vi govorite, na neki neodgovoran način, hajde malo makar da se uozbiljite kada pričate o Kosovu i Metohiji, da ga ne koristite baš svaki put za jeftino potkusurivanje, za demagogiju i za slično. Suviše je ozbiljna tema, ljudi tamo žive. Srbi tamo žive. Nemojte, molim vas. Hvala vam, predsedavajući.

Replika predsedavajući, zahvaljujem.

Dosta smo čuli danas od gospodina Aleksića o Kosovarima, a sada opet on još jednom podvlači tu tezu, s obzirom da je to za njega Kosovo. Za mene je to uvek bilo Kosovo i Metohija. Kosovo i Metohija je deo Srbije, Kosovo je ono kako institucija u Prištini oslovljavaju svoju samoproglašenu republiku. To ste očigledno pokupili, slušajući njih.

Ako hoćete da mi kažete da se status promenio, za mene je nepromenjen, za mene je i dalje Kosovo i Metohija deo Srbije, šta god vi uradili. Kada ste vi to izmestili iz UN, iz međunarodnog foruma, gde smo imali značajnu podršku u Brisel, ne obrazlažući zašto. Predsedavajući, oni sada nama o tome pokušavaju da spočitaju, njihove greške. Pokušavate to da inputirate drugima, ja vam kažem, nemojte se više time baviti, pokazali ste svoje.

Nažalost, nažalost mene, na žalost građana Srbije, a najviše nažalost Srba koji žive na Kosovu i Metohiji. Sve ono što ste vi uradili je dovelo do sve teže situacije i bilo kakav vaš predlog ne pokazuje, ni sa čim sadržinskim i suštinskim da može da popravi to, pokazuje ispraznost. Ne pokazuje, čak ni vaše kajanje, jer da biste osetili kajanje morate biti racionalni povodom toga. Vi niste bili, vi ste bili tu racionalni povodom drugih vaših interesa.

Kada ćemo saznati koji su oni bili, a pretpostavljam da će pre ili kasnije opet neki šiptarski list objaviti. Sada, da li su te pare išle preko Patrika Hoja ili nekog drugog, saznaće se. Ako nište drugo istorija će makar pokazati, kao što će i pokazati ko se borio za Srbiju celovitu. Hvala vam.