Gospođo Malović, u ovom trenutku, danas na Svetu Petku, dok mi razgovaramo o ovom najsramnijem sporazumu srpskih vlasti i ministra Šutanovca sa ustaškom hrvatskom vojskom, ustaški helikopteri prevoze šiptarske carinike na mesta gde naš napaćeni narod na barikadama na Jarinju i Brnjaku brani vekovnu srpsku zemlju.
Dobro je što je general, kolega iz PUPS , ušao u salu, general Arsenović, pošto je on svedok toga, da smo mi kao predstavnici ovog parlamenta pre nekoliko meseci, a u toj delegaciji smo učestvovali kolega Boris Aleksić i ja, kao i kolega general, saznali od brigadnog generala NATO koji je ustaški vođa i kako se hvalio, bio je komandant svih operacija tzv. hrvatske vojske u Šibeniku i na području Dalmacije, nama rekao da treba da sarađuju Srbija i Hrvatska, da je to dobro za NATO i da je to dobro za budući ulazak Srbije u NATO pakt, o čemu nam je govorila i zamenik generalnog sekretara NATO pakta Rasmunsena, gospođa koja je bila ministar inostranih poslova u Sanaderovoj vladi i koja sada ima tako visoku ulogu u zlikovačkom NATO paktu.
O čemu mi onda da razgovaramo dalje, kada smo mi svedoci toga, da su takve sporazume, ovaj, i mogućnost da Srbija uđe u NATO pakt, na šta nas Ustaše u NATO otvoreno pozivaju, oberučke pozdravili svi poslanici iz vlasti, osim mene, kolege Aleksića i uvaženog gospodina generala.
Mi smo tamo doživeli bruku i sramotu. Mi smo doživeli da delegacija Skupštine Srbije u poseti tim zlikovcima kojima smo kolega Aleksić i ja, uz pokazivanje sada već zlikovački ubijenog pukovnika Gadafija usred NATO pakta, rekli da su ubice i da su načinili najveća zverstva u novijoj istoriji. Doživeli smo da nam predavanje i susret organizuje jedan ustaški general koji je pobio toliko Srba.
Ustaška zverstva i sve ono što su oni kroz vekove činili, najbolje je opisao u svojoj knjizi naš predsednik prof. dr Vojislav Šešelj, u knjizi koja je sada prevedena i na engleski jezik i koja se zove "Rimokatolički zločinački projekat veštačke hrvatske nacije".
Nemam danas vremena ovde, to je jednim delom napomenuo i kolega Marić, da govorim o ustaškim zverstvima u toku Drugog svetskog rata. Ne mogu da govorim ni o tome kako su kao najamnici drugih učestvovali i vršili najmonstruoznija zverstva, o čemu je pisao naš predsednik u toj knjizi za vreme zverskog rata od 1614. do 1648. godine, između katolika i protestanata. Oni su najveće dželate za vreme inkvizicije u 15. veku nadmašili u svojim zverstvima i zločinima. I 1941. godine kada su krenuli na srpski narod, i kada su to specijalci MUP Hrvatske otpočeli 31. marta 1991. godine, kada su napali goloruki narod na Plitvičkim jezerima.
Gospođo Malović, zato ću, podsećanja radi, pa da vidimo da li će neko od vas da se zacrveni u ovoj sali, ili Šutanovac koji danas nije došao ovde da brani ovo i nije smeo da dođe, da se zacrveni i postidi pred činjenicama i pred nekim dokumentima koje ću da pročitam, tek da vas podsetim, a verujem da znate, šta su Ustaše uradile od 1991. godine do 1995. godine Srbi ma.
Taj napaćeni srpski narod, o čemu je govorio kolega Buha, za koga verovatno znate da je predsednik Vlade Republike Srpske Krajine, međunarodno priznate zapadne srpske zemlje, koji je naš kolega i koji sedi ovde, je prikupio, kao i svi ministri iz Vlade koji sada deluju u progonstvu, izgnanstvu, kako oni kažu, ogromnu građu o tome, kako su ugrožena prava i kako Srbi ne smeju da se vrate na svoja vekovna ognjišta. Šta, da idu ponovo pod ustaški nož?
Išao je ovaj nesrećni Vučić, kome je Sanader uzor, pre nekoliko godina i obilazio Kninsku Krajinu i kada je pokušao da izvrši zajedno sa Nikolićem puč u SRS, u neka sela u okolini Knina. Kaže – kako tu narod dobro živi. Eto, vraćaju se starci i dolaze njihovi da pomažu. Tamo nema života, gospođo Malović. Nijedno dete koje tamo živi ne može da kaže da je pravoslavne vere.
Vi vrlo dobro znate da je isti projekat koji su otpočeli Amerika, Nemačka i Vatikan, 1991. godine, da okupiraju Kordun, Baniju, Dalmaciju, Liku, Slavoniju, Zapadnu Srpsku Krajinu su sinhronizovano činili do sada ovih ključnih trenutaka da obezbede Šiptarima nekakvu šiptarsku državu na suverenoj teritoriju naše zemlje.
Zašto smo mi ponosni, a verujem i većina srpskog naroda na to što se borimo za zapadne granice srpskih zemalja na liniji – Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica? Zato što su i srpski manastiri, baš kao i na KiM, koja je kolevka srpstva, na zapadnoj liniji srpskih zemalja, obeležili tu granicu, gde su Srbi pod nemogućim uslovima, posle Drugog svetskog rata, pod Brozovom komunističkom diktaturom, uspeli da se podignu i sačuvaju srpstvo, da bi 1991. godine zverskim i mučkim genocidom, ustaških hrvatskih vlasti, oni ponovo bili proterani sa svojih ognjišta.
` Na Miljevačkom platou, juna 1992. godine se desio neverovatan zločin i masakr od strane ustaške hrvatske vojske i to što su oni tamo uradili, o čemu ima brojnih svedočenja onih koji su preživeli, i porodica koji su na takav način ubijeni, nešto je što ljudska civilizacija i normalan ljudski um, ne može da prihvati.
Kasnije ću pročitati izjavu jednog zarobljenog srpskog vojnika o tome, kako su ga ovi sa kojima danas potpisujete sporazum, maltretirali, zlostavljali kao i njegove prijatelje, drugove i saborce. U Gospiću u oktobru 1991. godine, samo u toku jedne noći, između 16. i 17. oktobra 1991. godine, pripadnici ustaške vojske hapse 150 Srba i odvode ih u nepoznatom pravcu. Među njima je bilo 48 žena, gospođo Malović.
Od tog broja vraćeno je na srpsku stranu 26 ugljenisanih tela u kojima je bilo i devet žena. Do današnjeg dana ne zna se sudbina preostalih lica, o čemu je govorio gospodin Marić. Ne zna se njihova sudbina. Ne znaju njihove porodice gde se nalaze njihovi leševi, jer se ne dozvoljava, kao što je on rekao, za nekoliko hiljada srpskih vojnika ekshumacija.
U periodu od 11. oktobra 1991. godine do 29. marta 1992. godine pripadnici ustaških oružanih snaga ubili su oko 2.500 civila srpske nacionalnosti na području zapadne Slavonije. Masovne likvidacije izvršene su u Marinom Selu, Pakračkoj Poljani. Ovaj zločin počinila je vojna policija zenge Ustaša, a neposredno odgovorne starešine za ovaj zločin su Širad Damir, komandir logora i starešina jedinice policije ustaškog ZNG-a i Ribarska Koliba u Marinom Selu i Tomislav Marčad, komandir jedinice za posebne namene, kako su oni rekli, MUP-a Hrvatske.
Ne mogu, jer nemam više vremena, da vam govorim detaljno o zverstvima na Miljevačkom platou, Ravnim Kotarima, u Milović Polju, u Medačkom Džepu, o zarobljenima, o poginulima, o patnjama njihovih porodica, ali ću, gospođo Malović, jer je to pre svega moja obaveza kao pripadnika SRS i kao pravoslavne Srpkinje svima njima i njihovim porodicama da odam priznanje na herojstvu i na tome što su branili i život dali i ubijeni od strane ustaških zlikovaca na takav način, jednom porukom koja glasi: "Blago njima koji znaju srpstvo svoje da čuvaju, da delima srpskim sjaju svakom novom naraštaju". Mi se borimo za takvu Srbiju i tako učimo buduće generacije – da brane vekovne srpske zemlje.

Javljam se po članu 107. Smatram da ste vi malopre povredili dostojanstvo Narodne skupštine, jer vi dobro znate, baš kao i ja, da je gospodin Todorović reklamirao pravi član Poslovnika, član 27, jer ste vi u obavezi kao predsedavajući Skupštine da dajete i da se starate o primeni Poslovnika.
Vrlo dobro vam je poznato da je Vlada Srbije, koju ste pokušali da odbranite i da kažete – mi nemamo veze sa tim, oni rade tako kako rade, kao što ste to pokušali nama da kažete na sednici Kolegijuma da je to nešto što vređa osnovni razum i dostojanstvo ovog parlamenta i svakog poslanika. Poznato vam je, baš kao i gospodinu Odaloviću i njegovom zameniku, sa kojim sam razgovarala, doduše neformalno, o tome zašto je došla ova interpelacija na dnevni red, a ne dve koje je pomenuo gospodin Todorović, SRS vezano za vaš ulazak u NATO pakt, protiv koga je 92% građana Srbije, i o situaciji na KiM. Dobila sam odgovor, a vi ste ga i sada dali – jer je to došlo od Vlade.
Gospođo Čomić, trebali ste da se zapitate kao Gordana Čomić, pošto ste vi predlagač ove posebne sednice za ovaj dan, kada vi već sve znate i znate kakav je redosled, mogli ste lepo da pozovete i da tražite odgovor od predsednice Skupštine i da pitate Vladu šta je sa odgovorom na ove prethodne dve interpelacije. Ne, vama sada odgovora ovo da ovaj Srećković, čija tri poslanika SPO nisu ušla u salu ovde da ga brane, toliko je ta šaka jada SPO ovde, nego su došli ovi iz DS da čujemo kako će oni da ga odbrane za ove brojne zloupotrebe. Vi sada nama kažete da se mi pozivamo na pogrešan član time što tražimo da Vlada radi svoj posao. Rok im je bio 30 dana.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj institut interpelacije, koji je izdejstvovala SRS, danas moraju građani Srbije da znaju, a i vaše kolege poslanici koji nisu prisutni u sali, jedan je od, po Ustavu i po zakonu, najlegitimnijih mogućnosti da jedan ministar bude razrešen sa te funkcije. Kako i sam član Ustava predviđa, posle vođenja ove rasprave, u slučaju da se ne prihvati izveštaj Vlade, kao odgovor na interpelaciju, na šta mi pozivamo sve narodne poslanike, jer je izveštaj Vlade friziran, jer je izveštaj Vlade koji je potpisao Mirko Cvetković, a nije došao danas da vas brani gospodine Srećkoviću, nešto što ne odgovara istini, iako ste vi to bezuspešno pokušali drugačije da predstavite čitajući, kao što reče kolega Šarović, 35 minuta ovo. Istina je sasvim drugačija i vi, da imate iole morala i da imate iole časti, danas biste podneli ostavku, ne samo zbog ovih navoda i odgovora iz interpelacije, nego zbog drugi konkretnih stvari koje ću vam ja ovde izneti kao dodatnu argumentaciju – zašto baš vi i zašto treba da budete razrešeni ili da podnesete ostavku sa mesta ministra.
Gospodine Srećkoviću, širom dijaspore, ljudi koji su imali sa vama prilike da se susretnu, a i dobro je što je gospođa Čomić predložila i odredila danas ovaj dan za interpelaciju, jer vi od putovanja sa silnih meridijana verovatno ne biste stigli da su vas pozvali u petak da danas dođete, u ponedeljak. Dakle, svi ti ljudi i cela vaša svita, a naročito taj dvojac Srećković-Jakšić, kada odlazite kod ljudi u dijasporu govorite besmislice, oni su ogorčeni na vas i iz dana u dan vam šalju sve veći broj protesnih pisama. Zbog čega? Zbog toga što ste vi uradili nešto što bi pošlo za rukom samo nekome ko je iz takve stranke Vuka Draškovića, iz takvog SPO koji unosi seme razdora, kao što ste vi uneli u srpsku dijasporu.
Gospodine Srećkoviću, u ovom predlogu je trebalo da stoji i dodatna argumentacija, ali ja ću je sada izneti, da ste vi zloupotrebili Skupštinu srpske dijaspore o kojoj je govorio kolega Veselinović koji sada nije u sali, jer ste tamo našli svoje poslušnike i umesto 45 delegata koje ta skupština treba po svim pravilima i zakonu da ima, zbog vas, zato što se vi bavite lutrijom Srećković, ona ima 51-og člana. Ta skupština i časni delegati Skupštine dijaspore, koja je održala u julu mesecu, se oglasila, najveći broj tih delegata, i rekla da vas ne želi više na mestu ministra dijaspore. Zbog čega? Zbog toga što vi ostajete gluvi na sve njihove predloge i zbog toga što oni najvećim delom smatraju da politika Vuka Draškovića, SPO, pa i vaša lično predstavlja bruku i sramotu za čestite srpske patriote i nacionaliste, kakvim oni sebe smatraju. Gospodine Srećkoviću, od kada ste ministar za dijasporu, na svim mestima gde se ti časni ljudi okupljaju i u pismima koja vam šalju, oni od vas traže da Ministarstvo dijaspore, umesto da na ovakav način, politički delujući, daje novac za turnire, za političku promociju SPO i zaista ne znam kakve veze imate sa đeneralom Dražom Mihajlovićem i ravnogorskim pokretom, osim da šanlučite tamo i da Vuk Drašković uzvikuje – hajde, moramo da se borimo protiv fašista, nacista ovog vremena i kako je rekao poslednji put – ustaša u Srbiji. Ne znam na koga je mislio, da li na sebe i Borisa Tadića, ali zaista, gospodine Srećkoviću, vi možete da se nađete tu prozvani.
Ovi ljudi iz Skupštine dijaspore zameraju vam što nenamenski trošite novac i to nije samo interpelacija SRS, već vi to činiti i ove godine, jer tajnim, kako oni kažu – pacovskim kanalima, vašim poslušnicima dajte novac da brukaju Srbiju i srpski narod, a oni se tamo, časni ljudi, bore za istinu o Srbima. Oni su više puta od vas tražili da se osnuje asocijacija koja će da promoviše istinu o Srbiji i Srbima, da su zlikovci iz NATO pakta, predvođeni Amerikom i zapadom, iako oni žive na svim tim kontinentima, rasturili bivšu SFRJ, da su pogazili Povelju UN, da imamo na desetine hiljada srpskih žrtava, da su ustaše kao 1941. godine izvršile ponovo genocid i pogron srpskog naroda, ali vi ste ostali gluvi zbog vaše izdajničke politike, kao što to danas i sprovodite kada govorite podsmešljivo i vaš predsednik o nekakvim balvanima na Jarinju i Brnjaku, na sve te njihove predloge. Šta ste onda uradili, gospodine Srećkoviću? U ovoj godini vi ste u zloupotrebi otišli korak dalje. Određenoj organizaciji koja ima naziv "Danilo Kiš" iz Slovenije vi ste ove godine isporučili nekoliko miliona dinara. Kakva je to organizacija? Oni su vaši poslušnici, za razliku od svih drugih udruženja koja vas neće da slušaju, pa i ljudi koji, nažalost, nisu više među živima, kao što je to Dimitrije Marković, predsednik Udruženja, čestit Srbin koji je tamo živeo, koji vas je upozoravao još prilikom preuzimanja vašeg mandata šta se dešava i kakvo seme razdora vi sejete po srpskoj dijaspori. Vi ste njima uputili, ove godine u aprilu mesecu, iako ste tek 13. maja, izveštaj ćete verovatno da podnesete probijajući, kao i kod ovih slučajeva, sve zakonske rokove posle 15 meseci, uputili jedan određeni iznos sredstava.
Čime se bavi ta organizacija? Ta organizacija "Danilo Kiš" koju ste vi izabrali se bavi promocijom navodnih srpskih zločina. Na sajtu bošnjaci.kom, oni to koriste kao svoj izvor, oni pronalaze navodne izvore tzv. bošnjaka o zverskim zločinima Srba i prebrojavaju, kao što to rade zlikovci u Haškom tribunalu, srpske žrtve drugih naroda, a vi ostajete gluvi za ono što je naš narod pretrpeo.
Gospodine Srećkoviću, zašto se vi niste oglasili kada su to Srbi iz dijaspore tražili od vas, da osnujete ovo udruženje protiv zlikovačkog Haškog tribunala i onoga što oni rade? Zašto se niste oglasili protiv Nataše Kandić i Rekoma koji je novi svilen gajtan, kada su počeli sa sakupljanjem potpisa, što su radili i kod mene u Kragujevcu i u celoj Srbiji, za optuživanje dalje im nije dovoljan haški kazamat, nego da nastave decenijama tako sa pritiscima i ucenama o tome kako su Srbi navodno vršili nekakve zločine. Zašto ste se opredelili za samo vaše poslušnike i da njima dajete novac u svim zemljama, širom cele planete, a nećete da slušate ljude koji su delegati ove skupštine o kojoj je govorio gospodin Janko Veselinović, ali na svoj način, na isti onaj način na koji je o tome izveštavao RTS i drugi režimski mediji?
Šta su oni uspeli u ovim novinama, preko kojih vi, navodno, izdajete pozive za svoje projekte, evo, "Frankfurtske vesti" da kažu? Kako je hteo i kako vam se obratio delegat Srđan Mladenović iz Švedske, koji predstavlja veliki broj Srba koji žive tamo? Koja pitanja vam je postavljao oko zloupotreba za koje sumnja i za sve ono što se dešavalo u Kraljevu, recimo, a nije mogao to da vas pita, odnosno, i ako vas je pitao, nije dobio odgovor.
Sve druge delegate koji nisu vaši poslušnici i sva ona udruženja koja ne dobijaju novac za politički projekt i izdajnički projekat SPO, vi odbacujete i radite šta hoćete. Nisu za džabe oni rekli da sav novac, gospođo Čomić, gospođo Kolundžija, koji vi izglasavate na poziciji 481. u budžetu svake godine i dajete gospodinu Srećkoviću, oni nazivaju "lutrija Srećković". Gospodin Jakšić obmanjuje te iste ljude, pošto vi kažete da ste vi jaka svita SPO, a vidim svi ste stali u jedan kombi kojim ste došli ovde. Pa, takva ste i kombi stranka. On tim ljudima, koji danima pišu, mesecima ta pisma, kao što je gospodin iz organizacije Koreni, čije ime neću da reklamiram ovde i čije pismo sam još pre nekoliko meseci dobila, postavljaju pitanje – da li ste vi, Srđane Srećkoviću, normalni? Pa vas je na jednoj televiziji, kako stoji u ovom pismu, početkom godine ta televizija, i nju da ne reklamiram, novinar pitao sa nacionalnom frekvencijom – gospodine ministre, da li ste možda negde čuli da je neko javno, ili u nekim drugim kuloarima, nezadovoljan vašim radom? Vi ste rekli – pa, nisam čuo. Evo, sad ćete da čujete. Svi su u dijaspori nezadovoljni vašim radom. Apsolutno svi, osim vaših poslušnika.
Prema tome, gospodine Srećkoviću, vi, opet ponavljam, da imate časti i morala zbog toga što ne predstavljate i ne reprezentujete maticu na pravi način, zato što se bavite zloupotrebama kao što su ove iz ove godine, iz aprila meseca, a biće ih još mnogo, jer ih dobijamo od ljudi iz dijaspore. Moraćete, jednog dana, i krivično da odgovarate.
Jer, kad smo mi slušali Borisa Tadića, koji je na čelu ove vaše cele organizacije i koji vaš SPO šlepa na svojim plećima, on je rekao da treba da se suprotstavimo oštroj borbi protiv kriminala i da ni jedan pojedinac ne sme da bude zaštićen. A kako ste vi onda zaštićeni, gospodine Srećkoviću? Ko vama dade u ruke tolike pare, da ih svake godine arčite na vaše političke projekte i da brukate Srbe? Jer oni su najviše nezadovoljni time što je ministar za dijasporu čovek koji neće da zaštiti interese napaćenog srpskog naroda. Da li je lep život i njih i njihove pretke oterao iz Like, iz Srpske Krajine i iz drugih gradova velike Srbije, da idu na te kontinente?
Vi onda kažete – e, vi svi treba da se vratite i da uložite ogromne pare u Srbiju. Oni se smeju i kažu – kad nas ovaj Srećković poziva, nećemo doći ni jedan jedini dinar da uložimo. Pa ko vama da veruje? Vi predstavljate neki autoritet. Pa, kakvi ste, takva je i ova vlada koja vas je izabrala i vaši koalicioni partneri.
Prema tome, gospodine Srećkoviću, vi lepo najbolje da podnesete ostavku. Naravno, vi to nećete, jer ostalo vam je još dosta para u budžetu za ovu godinu da krckate, kao što ste dali ovom udruženju "Danilo Kiš", kao što muljate na sve strane, svuda, a nama te informacije stižu i mi ćemo nastaviti dalje i tokom ove rasprave, ali i kroz korišćenje svih sredstava i mogućnosti u javnosti da govorimo o vašim brojnim zloupotrebama, a politički aspekt vašeg delovanja dobro je poznat građanima Srbije i takva vaša politika, koju vaša stranka i vaš predsednik sprovodi.

Gospođo Čomić, vi ste povredili dostojanstvo Narodne skupštine ovog trenutka. Kao prvo, poslanik, gospodin Zoran Krasić koji je, na neki način, i doajen ove Skupštine, se nije derao, kako ste vi rekli, nego je glasno izrazio protest u ime Srba sa KiM.
Molim vas da to ne činite i kao vaša koleginica, potpredsednica Skupštine, i kao narodni poslanik koji u ovom trenutku, zajedno sa svim poslanicima SRS, izražava ogromnu brigu za građane dole.
Gospodin Krasić se nije javio u trenutku kada je on hteo, kako vi to hoćete da predstavite javnosti da napravi ovde neki incident ili bilo šta, nego u trenutku kada mu je, kao i nama svima, stigla informacija od ljudi, a treba da znate i zna gospodin Odalović, koji sedi pored vas, da je jedan srpski radikal i predsednik jedne opštine, opštine Zvečan na KiM, gospodin Dobrić, kada su nam stigle informacije da je preko 40 Srba, a među njima ima i mladih ljudi, žena i dece zatražilo pomoć u bolnicama.

Hvala vam gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Đeliću, pre nekoliko dana smo i gospodin Krasić, kada smo govorili u načelu o novom zaduživanju Srbije rekli da vi vodite fiskalnu samoubilačku politiku za Srbiju. Ovde smo u toku načelne rasprave, posle su to i mediji preneli, čuli izjavu ministra Milutina Mrkonjića da Srbija nije prezadužena zemlja. Mi smo njega kao čoveka koji se trudi da u svom resoru obavlja posao i projekte, pre svega, kako on to uvek naglašava, zahvaljujući tome što je to njegova osnovna struka, razumeli, ali sa ove druge strane, vi ste danas zaista merodavna osoba da na konkretno date odgovore i da vaše izjave pod odgovornošću koje imate kao potpredsednik Vlade Srbije mediji prenesu i da vidimo da li su oni kontradiktorni sa onom o čemu je o istoj temi govorio guverner NBS.
Guverner NBS je 11. maja ove godine, dakle gospodin Dejan Šoškić, rekao je da Srbija nije prezadužena zemlja, da nas nikako ne može da zahvati talas ove, produkovane od strane Amerike i zapada, tzv. svetske ekonomske krize, da je finansijska politika stabilna, da 80% društvenog proizvoda u ukupnom iznosu koji se meri spoljni dug Srbije nije nešto što nas treba da zabrinjava, da bi pre nekoliko dana, kada je ovaj paket novog zaduženja od 140 miliona evra došao u Skupštinu Srbije, pa i ovo o čemu ovog trenutka raspravljamo vezano za refinansiranje kredita iz 2010. godine za projekat "Stepe Stepanović" taj isti guverner rekao, citiram: "Srbija mora da vodi računa kako se zadužuje, jer je dostigla granicu posle koje će morati da ulazi u crvenu zonu zaduživanja", a mi tvrdimo da ste odavno prešli te granice. Onda je Šoškić rekao da vodi računa o tome kako funkcioniše privreda i da će samo povećanjem produktivnosti i rasta proizvodnje i izvozom moći da se izvuče, sada ovaj deo malo parafraziram gospodina Šoškića, iz ove teške situacije u kojoj se našla.
Objasnite molim vas gospodine Đeliću, u situaciji kada po svim parametrima koje ne izmišljaju srpski radikali, mi samo govorimo realnost i saopštavamo građanima, za razliku od vas, istinu u lice. Dakle, to su podaci koji postoje u Privrednoj komori Srbije, grada Beograda, svih gradova u Srbiji. Najpre, naša spoljno – trgovinsko razmena, govorili smo o tome pre nekoliko dana, sa Ruskom Federacijom je katastrofalna po Srbiju i Srbija je u ogromnom gubitku u odnosu na ono što je trebala da dobije.
Sa druge strane, ove kamate i ovi uslovi pod kojima se Srbija zadužuje i zaista ste nas i vi lično, gospodine Đeliću, dolaskom 2000. godine počeli da uvodite u dužničko ropstvo, sada je jedno što će jednoga dana neko morati, mi ćemo učiniti sve da vas što pre smenimo sa vlasti, da preuzmemo odgovornost i za monetranu politiku i za funkcionisanje čitavog državnog sistema, ali da se desi, kao što ovih dana traže Britanci i njihov ministar finansija, jer oni hoće da se izvuku iz te cele situacije koja zahvata EU, da neko u ovoj državi proglasi bankrot. Vi srljate i dalje, uzimate kredite koji, ovaj za refinansiranje tog jednog projekta, koji su izuzetno nepovoljni i koji kroz ovako tešku situaciju u kojoj su građani pojedinačno prezaduženi nalaze, dodatno otežavaju mogućnost da ova država normalno funkcioniše.
U Srbiji ljudi sada i privreda rade, to vam odgovorno tvrdim, a pitajte svakoga ko se iole pošteni način bavi nekim poslom, naravno ne možete da pitate Miškovića i Beka, vaše tajkune koji ne plaćaju državi ništa, niko ne može da kaže i oni se sigurno ne nalaze na onoj listi od 100 privrednika kojima će biti objavljeno koliko duguju državi. Ni vi gospodine Đeliću ne znate, to je za vas blic pitanje koliko Miroslav Mišković duguje državi. Da li znate? Ne znate, nemate pojma, a ako znate pozovite ga i kao potpredsednik Vlade i tražite da se te pare sliju u budžet Republike Srbije.
Prema tome, mi od vas tražimo da danas kažete, kada vi sa vašom odogovornošću ste došli ovde da predstavljate ovo novo dužničko ropstvo, to su sada lanci, okovi iz kojih ne može da se izađe, da li su tačne izjave koje vi dajete iz Vlade ili je tačna izjava od pre nekoliko dana guvernera Šoškića. Hvala.

Koristim pravo na repliku, jer mislim da je mene gospodin Đelić dobro razumeo, ali je zloupotrebio ovu pozciiju i funkciju koju sada ima i izneo niz neistina. Najpre, gospodine Đeliću, ne želim da budem lična, ali vi kada ste došli u Srbiju, pošto vam je stavljena u Ruskoj Federaciji onaj pečat zabrane, maltene ste ne deportovani nego proglašeni "personom non grata" u Ruskoj Federaciji, došli ovde za ministra finansija, ni vi niste imali ništa, a danas kažu da ste neki vojvoda od "Meridijan banke", da imate 11 miliona evra ...

Ne ljuti se gospodin Đelić, on sebe smatra uspešnim poslovnim čovekom.        

Gospodin Đelić i ja se poznajemo dugi niz godina i možemo da razmenimo i ovakve rečenice, s obzirom na to da sam ja bila poslanik i kada je on došao za prvog ministra finansija tzv. demokratske vlade, posle Petooktobarskog puča.
Ali, sada ću malo sa jasnim argumentima. Nikako vam nije trebalo da na kraju pominjete "Fijat" i da se za to hvatate kao za neku slamku spasa budućeg razvoja privrede u trenutku kada ste vi došli, posle sankcija, posle bombardovanja, posle svega onoga što su nam vaši prijatelji iz NATO pakta i EU uradili. U Kragujevcu je bilo 15 hiljada zaposlenih ljudi. Hiljadu 200 i ostalo i preuzeto je vašim ugovorom da radi u novoj fabrici "Fijat" automobili, ovih dana gospodine Đeliću, moram to da vas obavestim, jer je veoma važno, ti ljudi su pod neverovatnim pritiskom od strane italijanske kompanije da napuste svoja radna mesta, da im bude ili uručen otkaz o raskidanju radnog odnosa, ili da uzmu novac kojim se nudi.
Dakle, to su ljudi za koje ste vi garantovali bili, vi lično u Kragujevcu pre četiri godine kada ste potpisivali memorandum gde će oni da rade, a posle bombardovanja mi smo iz pepela podigli fabriku automobila i na toj platformi se sada, zamolila bih vas gospođi koja je predsednik poslaničke grupe, kažete i opomenete je, da nije dozvoljeno da se dobacuje govorniku dok govori. Govorim vama, gospođo Kolundžija. I zaista gospodine Đeliću, svi ti argumenti nikako vam ne idu u prilog jer narod danas mnogo gore živi, a vi ste ih doveli u takvu situaciju da ne mogu da sastave kraj sa krajem.

Hvala, gospođo predsedniče.
Gospodine Markoviću, adekvatniji sagovornik za ovu nacionalnu strategiju zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama svakako bi bio ministar Dačić, ali pošto ste vi ovde, strategija obuhvata i deo vašeg resora koji se tiče jedinica lokalne samouprave, ja ću da govorim o konkretnim primerima i slučajevima šta se post festum desilo jer sam tekst i sama strategija, osim toga što je prenaglašeno ono o čemu je govorio kolega Šarović, a to je uporno insistiranje na harmonizaciji onoga što pred vas stavlja EU koja nam je okupirala KiM i koja uništava srpsku privredu, je nešto što može da napiše bilo ko od studenata ili ljudi koji ovo pripremaju kao rad za neki fakultet ili za neku prezentaciju strategije kao opšte.
Mi smo očekivali, s obzirom na to da je u jučerašnjem danu opet u Srbiji boravio gospodin Šojgu, ministar Ruske Federacije za vanredne situacije i da je otvoren, kako je sada izmenjeni naziv, humanitarni centar, a ne centar za vanredne situacije u Nišu, da će upravo ova strategija da se oslanja na to. Govoriću u kratkom vremenu koje mi je na raspolaganju o toj neophodnosti uticaja Rusije na Balkanu koja može u ovom delu i koja je trebala tako da bude naglašena, ali vi ste ova opcija naših neprijatelja, neprijatelj Srbije i srpskog naroda, NATO i EU. Niste srpski radikal na vašu žalost pa zato i niste stavili u ovu strategiju neophodnost takvog uticaja Rusije.
Da to nije smešno, gospodine Markoviću, i da zahteva vrlo pažljivu i političku i svaku drugu širinu i razmatranje, govori i jedna studija koju je napravila ispostava CIA a to je Stratfor agencija, koja se baš bavila time otkud Šojgu, otkud Rusi u Nišu i šta to treba da znači, da li je to stvaranje nove vojne ruske baze. Kamo te lepe sreće da jeste.
Mi srpski radikali pozivamo i to radimo uvek i na svakom mestu, to smo radili i prilikom dolaska gospodina Medvedeva i gospodina Putina u Srbiju, Ruse da na teritoriji naše zemlje, da smo mi na vlasti, mi bismo im to dozvolili, postave svoje protivraketni štit da nas štite od te nemani i od tog zla, kao što je NATO-pakt.
Kada su to Rumuni mogli da urade na teritoriji svoje zemlje, zašto mi ne bismo jedinoj državi, koja uz Kinu, Indiju i ostali pravdoljubivi svet, brani KiM kao našu svetinju, to dozvolili Ruskoj Federaciji?
S druge strane, ovde nigde nije stavljen akcenat na to, samo je konstatovano da vojska nema aktivnu ulogu, o čemu je govorio general Delić, u ovakvim situacijama, da postoji neki poseban korpus, nego se on ad hok angažuje kada se, nedaj Bože, dese ovakve stvari, a gospodin Šojgu je, takođe,, pre jučerašnjeg dolaska rekao da je Rusija spremna da centar za deminiranje ili za uklanjanje ovih NATO bombi koje su vaši prijatelji prosuli po Srbiji, uništili našu zemlju i pobili toliki narod, ukloni tako što će Rusija to da finansira sa 35 miliona dolara.
Sada postoje konkretna pitanja. Vi ste Beograđanin, ne znam na kojoj opštini živite, nije ni bitno, ali, gospodine Markoviću, u Zvezdarskoj šumi, usred Beograda, postoji NATO bomba koju su ti zlotvori bacili, koja je teška hiljadu tona za koju nema Ministarstvo odbrane, mi smo to postavljali kao poslaničko pitanje, nikakva saznanja niti kako može da se ukloni. Znate, u toj Zvezdarskoj šumi se igraju deca, odlaze na ekskurzije, porodice na izlete i nedaj Bože da se tako nešto desi, morao bi centar odnosno ova strategija da se primeni i gospodin Marić i svi da se uključe u tkao nešto.
Zbog čega to ne možete da radite? Zato što vam vaši NATO prijatelji nisu do sada dali podatke, jer mi smo dobili od Šutanovca odgovor – da, znamo za to, ali nam NATO nije dostavio potrebne informacije da bismo pristupili otklanjanju te bombe.
S druge strane, neophodno je bilo, kada se već vezujemo za Rusku Federaciju, ponavljam naš stav stranke, u okviru strategije kolektivne bezbednosti Rusije i odnosa prema NATO-paktu i čuvanja onoga što je teritorija naše zemlje, svakako da oni treba da nam budu i vojni i politički saveznici prvog reda, ali onda
ste trebali da ukinete, ako želite da brinete o bezbednosti naše zemlje i naše dece, i SOFA sporazum jer SOFA sporazum, koji ste prihvatili ovde 2005. godine u Skupštini SRJ, daje takvu mogućnost da, to ne može niko da kontroliše, američka vojska može da unese i da prenosi kroz našu zemlju nuklearno taktičko naoružanje, što zna gospodin Delić, kao i svako ko se u to razume, to može da stane u jedan kofer. Molim vas, ko će da štiti građane Srbije od toga?
Šta su posledice brojnih, nažalost, elementarnih nepogoda? Kolega Popović i kolega Mihajlović će govoriti o zemljotresima, ali ja ću o poplavama sada u Srbiji.
Samo u jednoj opštini u Dragačevskom kraju, u opštini Lučani, 2010. i 2011. godine direktna posledica nevremena, odnosno grada i svega što je zadesilo taj kraj je procenjena na 10 miliona evra. Šta ste vi dali toj opštini i to direktno na poljoprivredne useve, za seljake, mučenike, koji žive od svog rada? Dobili su prošle godine 1,5 milion dinara i ove godine četiri miliona.
Znate, gospodine Markoviću, koliko je SRJ imala protivgradnih raketa, dok je postojala ta državna zajednica? Trideset dve hiljade. Koliko sada ima na raspolaganju? Bednih osam po protivgradnoj stanici, a zato što vam NATO ne da ih ispaljujete, po protivgradnoj stanici to je samo četiri rakete, dve kratkog i dve dugog dometa. Kako onda narod da se brani i da štiti svoje useve? Vi mislite, nažalost, takve su prognoze i stručnjaka i posledica i globalnog zagrevanja i svega što se dešava u atmosferi, da toga neće biti u narednom periodu.
Prema tome, ne samo to, nego je volonterski rad ljudi koji rade na protivgradnoj zaštiti. Oni dobijaju samo 4.000 dinara mesečno, nemaju stalno zaposlenje, i sve to i niz drugih problema o kojima mi možemo ovde da pričamo i o čemu će i dr Paja da govori, a to je zaštita građana upravo od posledica zlikovačkog NATO bombardovanja. Ali, zaključiću rečima našeg predsednika kada je odlazio u Hag, šta je najveća elementarna nepogoda, sa ovim se narod nekako, nesrećan i izbori. Najveća elementarna nepogoda je DOS koji je došao petooktobarskim pučem na vlast. I kako je predsednik Šešelj rekao, kada je ta poplava tzv. demokratije, odnosno pljačke Srbije, uništavanja, došla u Srbiju, sav mulj je isplivao na površinu i posledice vladavine tog mulja mi i dan danas osećamo na svojoj koži. Hvala.

Gospođo Đukić-Dejanović, mislim da ste vi, većinom onih koji su vas izabrali, legitimno izabrani za predsednika Skupštine. To poštujem i vama se obraćam. Meni se danas drugi put dešava da jedna gospođa iz sale nepristojno dobacuje da je meni kraj, da nemam vremena, da nemam prava po Poslovniku. Poštujem što ste vi predsednik Skupštine i hvala vam.
Povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine. Zbog istine i zbog ovoga što je malopređašnji govornik rekao, za koga sam sigurna, gospodine Mariću, čim se ustanovi ovaj broj 112 za hitne slučajeve, da će prvi da vam se javi.

Trebali ste malopre da reagujete. Gospođo Đukić-Dejanović, vi ste bili deo koalicije sa SRS 1999. godine i vrlo dobro znate da je kao potpredsednik Vlade Republike Srbije naš, sada već devet godina u Haškom kazamatu utamničeni predsednik dr Vojislav Šešelj, za koga je naručena optužnica i tadašnji premijer ove elementarne nepogode jer rekao Karli Del Ponte "vodi ga i ne vraćaj ga više". Dakle, naš predsednik je, kao odgovoran čovek i kao potpredsednik Vlade, koji, za razliku od ovih koji nisu isplatili za poplavu ni u vašoj Rači, ni u našem Kragujevcu, ni u kraju odakle je gospodin Popović, ni u Aleksincu, ni u Kruševcu, ni u Trgovištu, procenjenu štetu, to uradio 1999. godine, iako je bilo NATO bombardovanje i ako se to desilo, dobro se sećam tog dana, kao da je juče bilo, avgust mesec je bio, šta se desilo posle 5. oktobra i dolaska ovih pučista na vlast, kada su sve hteli da zgrabe.
Oni su čak hteli da optuže našeg predsednika da je on, zaboga, sredstva koja su bila opredeljena za nešto drugo, usmerio građanima za poplavu u tom kraju. On je pomogao tada građanima Srbije, a tek će da im pomogne kada se vrati i SRS zajedno sa njim.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Cvetkoviću, SRS je intervenisala i u članu 1. u stavu 4. u razdelu koji se odnosi na Nacionalni investicioni plan. Moram da sačekam jer nemam trenutno komunikaciju sa gospodinom premijerom. Gospodine Cvetkoviću, da li možete da obratite pažnju?
(Predsedavajuća: Ja vas molim da koristite svoje vreme i da vođenje sednice prepustite predsedavajućem, o tome da li svi učesnici poštuju Poslovnik. Upozoravam vas da svoje vreme koristite za obrazlaganje amandmana a ne za posao za koji niste trenutno nadležni dok obrazlažete amandman.)
Moj posao kao poslanika je da premijeru postavim konkretno pitanje, s obzirom na ovu intervenciju koju smo napravili.
(Predsedavajuća: Sada vas upozoravam. Dakle, vaš je posao da obrazlažete amandman, u skladu sa članom koji vas obavezuje da govorite o temi dnevnog reda. Pitanja premijeru se postavljaju poslednjeg četvrta u mesecu ili utorkom i četvrtkom pre sednice, a ovo je argumentacija iz koje može a ne mora da proistekne diskusija. Zato vas molim – bez zloupotrebe Poslovnika.)
Daću dovoljnu argumentaciju, pa ćemo videti na kraju kakav će biti epilog.
Znači, intervenisali smo kod Nacionalnog investicionog plana jer za SRS i većinu predsednika opština i gradova u Srbiji gde su osetili na svojoj koži i na projektima koji su u izmaglici, a koji su obećani od strane tog resora odnosno ministarstva, je to tamna strana budžeta Srbije koja je na neki način politički projekat G 17 od 2007. godine. Mi smo reagovali tako u ovom članu, gospodine Cvetkoviću, vidite, što smo tri miliona sredstava sa razdela Nacionalnog investicionog plana prebacili u tekuće budžetske rezerve. Zbog čega smo to uradili?
To smo uradili najpre zbog toga što smatramo da obaveze koje Vlada Republike Srbije ima prema poveriocima i te kako nadmašuju i ovih tri miliona, a koje smo mi tako prekomponovali. O tome bih mogla da vam pričam kroz niz primera, ali, sa druge strane, veoma je teško. I kada bi bilo sredstava, kao što ih nema, u ovakvom budžetu, deficitarnom, da se isplate sva potraživanja prema onima kojima Vlada Republike Srbije duguje, to je nemoguće da izvedete ni vi lično, kao premijer i kao čovek koji vodi ovaj resor zato što vam to ne dozvoljava MMF.
Naime, vi vrlo dobro znate da u Vladi Republike Srbije sede ljudi iz MMF-a koji kontrolišu naplatu tih potraživanja i ovaj naš pokušaj da mi pomognemo Vladi da isplati svoje obaveze koje duguje prema onima koji su potražioci tih sredstava, jednostavno neće biti ni sprovodljiv, jer ovi iz MMF-a svojom palicom nama diriguju i kakav će da bude budžet i kako da ga projektujete i zašto da opredeljujete sredstva i nikako ne možete, to odgovorno tvrdim, da isplatite nijedno potraživanje dok vam oni ne daju zeleno svetlo.
Gospodine Cvetkoviću, pitanje je kod naplate tih potraživanja - kako se uopšte dolazi do te liste prioriteta, kako se ono ustanovljava i ko je taj ko zna kojim će redom po rešenju, izvršnom rešenju suda ili po rešenju koje ima od drugog organa, da dođe i u kom trenutku na naplatu.
Što se tiče NIP i jednog projekta koji je trebao da bude, a koji je predizborno obećanje pre svega Borisa Tadića i Dinkića i Božidara Đelića, već završen, to je projekat završetka deonice auto-puta Kragujevac-Batočina. Naime, vi znate da je urađeno u dve trake 12 km tog puta u pravcu od Kragujevca prema Batočini, da je ostalo još devet kilometara. To je projekat isključivo Nacionalnog investicionog plana za koji smo mi iz SRS više puta tražili i postavljali, ovim institutom koji je gospođa Čomić pomenula, pitanje - kada će i koji revizor da nam da izveštaj kako se ta sredstva troše i koji je uopšte efekat postojanja tog Nacionalnog investicionog plana? Naravno, nikada takav izveštaj nismo dobili, ni na Odboru za finansije, ni od vas, kao premijera.
Sada dolazimo u situaciju da ono što je ključ tog famoznog Memoranduma i fabrike "Fijat" u Kragujevcu, a to je izgradnja preostale deonice auto-puta, tih devet kilometara, uopšte nije završeno. Znači, do marta meseca je bilo obećanje, ili krajem prošle godine još, jer onih 12 km što je urađeno od Kragujevca prema Batočini su gospođa Kalanović i Veroljub Stevanović u sedam navrata presecali trake, ali, sada se postavlja pitanje – zbog čega ovo nije urađeno? Jel vi to manipulišete ovim sredstvima iz NIP-a, jel ima nekih drugih problema i kako ćete vi da izađete pred vaše italijanske partnere koji ovih dana masovno otpuštaju, iako to ne mogu da urade po ugovoru o preuzimanju sa Vladom Republike Srbije, i ljude sa visokom školskom spremom i sve druge, ucenjuju ih da napuste fabriku automobila, da uzmu za uzvrat neki novac, oni da zapošljavaju druge, da bi uzeli sa biroa rada, kao što to Jura radi, određeni iznos sredstava i po principu - uzmi ili ostavi, tako sada ucenjuju ljude u fabrici automobila "Fijat" Kragujevac.
Dakle, postavlja se pitanje ko je za ovo odgovoran, da li samo NIP ili izvesni Radiša Milošević, zvani Duda, koji je inače funkcioner DS u Šumadiji, predsednik opštine Batočina i zbog čega ste obmanjivali i građane Kragujevca i građane Batočine i gde su ta sredstva?
Ono što je najgore u svemu tome, da je samo to bila laž nekako bi se i podnela, pa kaže se, bilo je možda nekih problema oko eksproprijacije, prolongirao se rok, ali radi se o tome, gospodine Cvetkoviću, da tih devet kilometara koje treba da bude završeno i koje treba da budu glavni projekat za povezivanje sa koridorom, neće biti autoput, kao što je obećano i kao što su u startu bila opredeljena sredstva, nego put prvog reda, a razlika je ogromna.
Verovatno ste vozač i znate i ovde prisutne kolege u sali i svi građani Srbije koji ovo prati, znači, to nije put sa dve trake, to je prošireni put, tu ne može da se vozi kao na ovoj deonici koja je urađena, 120 kilometara na sat, nego 80 i to je jedna kompletna laž i obmana.
Taj NIP je služio i služi i dalje pre svega G17 za političke projekte i programe, kao što im služi ova priča oko Ujedinjenih regiona Srbije, a tek ćete da vidite kada vam stupi na snagu od januara meseca 2012. godine ovaj zakon o finansiranju lokalnih samouprava, koliko ste lagali predsednike opštine i gradova i samim tim i građane Srbije. To neće biti sa ovakvim kolapsom u budžetu moguće da se sprovede. Hvala.

Kolega Novakoviću, vi ste sad imali upravo zakasnelu reakciju, zato što ste tek pošto je gospodin Milivojević završio ovo svoje nebulozno izlaganje, koje nikakve veze nema sa rebalansom budžeta, ni sa amandmanom kolege poslanika Željka Tomića, rekli da molite poslanike da se drže teme dnevnog reda. To ste trebali da ga zamolite u tridesetoj sekundi, kada je počeo da priča o mafijašima koje je produkovao još režim Zorana Đinđića i koji su nastavili da vršljaju i da rade prljave poslove za DOS-ovsku vlast posle 2000. godine.
Čuli ste tu fantastičnu izjavu da je neko, ko ima nadimak "Mutavi", odlučuje da progovori. Ali, kada budu državni organi u Srbiji radili svoj posao i kada pravosuđe zaista bude krenulo putem pravde i pravičnosti, svi oni koji su povezana lica sa ovim inkriminisanim osobama, koje je pominjao gospodin Milivojević, a koja i te kako imaju veze sa DS, naći će se iza zatvorskih rešetaka na dugogodišnjoj robiji. Tako nećete moći, gospodine Milivojeviću, da se izigravate i da se podsmevate sudbini napaćenog naroda, koji posle 11 godina vaše vlasti niti ima hleba da jede, niti može da plati račune, niti da školuje svoju decu, niti da se vrati u fabrike koje ste upravo vi, preko vaših mafijaških ministara, ostavili bez posla, već ćete lepo da se povučete i da radite onaj posao za šta ste školovani. Pitanje je da li ćete vi to moći uopšte da radite, s obzirom na to da ste zalutali u neku drugu formu i da ipak vama treba da se bave stručnjaci iz neke druge oblasti.
Vi ste povredili, gospodine Novakoviću, Poslovnik, član 106. jer niste opomenuli kolegu Milivojevića da se ne drži dnevnog reda.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre Mrkonjiću, želim da na neki način  nastavim ovde gde je gospodin magistar Mirović zaokružio celinu kada je u pitanju stav SRS prema ratifikacijama sporazuma, pre svega izmenjenog Protokola o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, ali ću da govorim i o druga dva sporazuma iz ovog paketa koji danas imamo na dnevnom redu. Žao mi je što ne mogu i o nekim drugim oblastima, kao što je ratifikacija Konvencije o državljanstvu, ali jednostavno želim da se zbog cele ove euforije koja je juče nastala oko kandidature Srbije za EU, odnosno dobijanja statusa kandidata, ipak vratim na pravi kolosek i na jedini ispravni put koji promoviše SRS i onih 54% birača koji su izričito kao i mi protiv EU zarad dobrobiti srpske privrede i budućnosti naše dece.
Pored ovog izmenjenog protokola o slobodnoj trgovini, govoriću i o ratifikaciji Sporazuma o međunarodnom drumskom saobraćaju, kao i o Sporazumu o turizmu, koji takođe nije beznačajan za srpsku privredu.
Što se tiče onoga o čemu je magistar Mirović govorio, znate gospodine Mrkonjiću, da je on čovek koji se bavi naukom i čovek koji je ipak skroman kada je u pitanju njegovo poznavanje ruske političke i ekonomske situacije, pa zato je i rekao da on neće da ovde danas koristi priliku ni da se upliće u to, ali moram da vam kažem da je apsolutno sve ono što je kao publicista u nekim javnim časopisima, pa i u našim stranačkim novinama "Velika Srbija", na Fondu strateške kulture objavio imajući u vidu tu vezu i odnos politički, ekonomski Srbija i Rusija apsolutno je tačno, a ja ću to da potkrepim još nekim danas dokazima, odnosno argumentima iz nekih drugih izvora i mojih ličnih saznanja.
Počeću sa onim što je on i najavio, a to je proizvodnja automobila u Fabrici "Fijat" u Kragujevcu. S obzirom da ovaj izmenjeni protokol daje mogućnost izvoza motornih vozila i ovde je definisano po carinskoj tarifi ovom protokolu koja su to motorna vozila za prevoz putnika, itd, jedino što izuzimaju kombi vozila i onda da se vratim na Đurđevdan 6. maj 2008. godine i pompeznih i lažni govor, kao što je lagao za sve građane Srbije Borisa Tadića i zamenika premijera Božidara Đelića. Oni su tada, gotovo mogu da citiram u Kragujevcu, prilikom potpisivanja Memoranduma sa "Fijatom" rekli – da je to strateški važan projekat za Kragujevac, za celu Srbiju, zbog toga što će novi automobil koji će "Fijat" da proizvodi u mom gradu moći da se izvozi u ogromnom broju na široko rusko tržište.
Da to nije tačno, rekao vam je i gospodin Šojgu, verovatno ste se i sa njim više puta lično sreli, jer vas kao člana SPS-a i kao ministra iz Vlade koji smo zajedno potpisali i ovde, sećate se, ja sam tada bila savezni poslanik 12. aprila 1999. godine, ratifikovali Sporazum, odnosno naše opredeljenje da napravimo savez, tada Savezne Republike Jugoslavije sa Rusijom i Belorusijom, dakle, oni su vam rekli, a poručio je i Vladimir Putin, premijer i budući predsednik Ruske Federacije, prilikom posete parlamentu ovde, na pitanje baš direktno gospodina Dinkića, da je to nemoguće, jer Rusija po ugovoru o slobodnoj trgovini, ne može da prihvati takav automobil, niti bilo koji proizvod čije komponente, odnosno čiji ukupan proizvodni sektor ne sadrži minimum, odnosno više od 50% komponenti, odnosno originalnih proizvoda iz Srbije.
Novi model koji će da se proizvodi u Kragujevcu i to je na dugom štapu, kada će to da počne, evo nema probnog modela, pitanje je znate ko će to moći da kupi, jer taj osnovni model će da košta 12.000, onaj sa opremom što bi rekli 17.000 evra je zaista problematičan iz više razloga, a tek sada, znači, evo argumentovano ću vam reći – neće moći ni jedan jedini komad preko ovog sporazuma o slobodnoj trgovini da se izveze u Rusiju ako bi i to je pitanje, na ruskom tržištu, da li bi on prošao kao takav model, ako bi Rusi želeli da ga kupe.
To je apsolutna kopija "Fijata Ideje", znate kako izgleda taj auto, na istoj platformi se pravi, i otprilike je "Fijat Bravo" sličan, ali taj "Fijat Lazero", kako će da se zove novi model iz Kragujevca, te neke donje srednje klase je jednostavno kopija ovog automobila koji "Fijat" izvozi na američko tržište, ali je to tamo doživelo potpuni debakl.
Prošli put sam rekla Đeliću da su Amerikanci kao u holivudskim filmovima angažovali Đorđa Klunija da bude promoter "Fijata Ideje", ali tamo katastrofalno ide prodaja tog modela, da on ne može da se izveze u Rusiju govore sledeći podaci, celokupna elektrika će da se proizvodi u kompaniji "Manjat Mareli" i ta firma treba da ima svoju proizvodnju na području grada Kragujevca. Sećate se one afere sa pokušajem otimanja u bescenje seljacima zemlje, sada je to izmešteno na drugu lokaciju, ali zaista je pitanje kada će to biti, znači, od početka kada počne taj model da se proizvodi biće komponente za elektroniku iz "Fijat Marelija".
Što se tiče stakla, firma "Filkinton" je proizvođač stakla, što se tiče motora, "Fijat" proizvodi motore, što se tiče galanterije, "Fijat" proizvodi galanteriju, što se tiče ulja, onog baznog koje se nalazi u tom automobilu, proizvodi ga "Selmija". Što se tiče guma, ne proizvodi fabrika u Kruševcu, jer još uvek nije ni ušla u proces testiranja, a znate i sami kakva se tamo afera dešava, a o tome je govorio i naš poslanik Duvnjak, proizvodiće kompanija "Bridžeston".
Nijedan jedini komad neće da se proizvodi u Srbiji i onda je to bila čista laž i obmana, a to je trebalo da bude glavni pokretač za razvoj kragujevačke i čitave srpske privrede i kooperanata koje će navodno da zapošljava najmanje, kako je u to vreme obećavao i gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović, 10.000 ljudi.
Laž, obmana, od toga nema ništa.
Da vidimo šta je sa ovim i zašto po ovim egzaktnim podacima koje je magistar Mirović izneo, je tako loša spoljna trgovinska razmena između Rusije i Srbije, odnosno zašto je Srbija u gubitku, a ovo je podatak koji ja imam. To je podatak za prvih pet meseci ove godine, imala je gubitak od 784,4 miliona dolara. Mi nismo u stanju, odnosno država neće da pomogne ovoj urušenoj srpskoj privredi da ono što se proizvodi ovde i što mi imamo, a pre svega mislim na agrar i na prehrambene proizvode i na sirovo voće i povrće, plasiramo na veliko rusko tržište.
Problem voćara kod mene u Šumadiji, u čačanskom kraju gospodin Munjića i svuda u celoj Srbiji je taj što država neće da pomogne poljoprivrednicima, da se organizuju, nego oni to moraju sami.
Vama je poznat slučaj, Vinča je kod Topole, između Aranđelovca i Topole gde jedan vlasnik hladnjačar to sve radi sam za grupu seljaka, odnosno voćara tamo i oni se tako dovijaju i snalaze na sve moguće načine.
Postoji mišljenje da mi možemo, kod ovih euforičnih glava koje su za sunovrat Srbije i ulazak u EU, koja nam otima KiM i čiji vojnici ubijaju i pokušavaju da streljaju ponovo srpske civile, da naša roba ima prolaza na evropskom tržištu, nema, ali ima na ruskom.
Da biste izvezli robu na rusko tržište, nisu vam potrebni sertifikati poput ISO taj i taj, i razni drugi, kako kroz mikroskop gledaju i najoštrije zemlje članice EU, ali zato sertifikat GOST koji jedini traži ruska federacija i te kako lako može da se dobije. Jedino je problem u tome, a to govore ljudi iz Privredne komore Srbije, gospodine Mrkonjiću, koji kažu da je neophodno da država Srbija, ako hoće da pospeši i da pomogne izvoz u rusku Federaciju, otvori gotovo predstavništvo ovde u Srbiji. Onda bi procedura oko preduzimanja uzoraka, dobijanja atesta išla mnogo brže. Do sada se to, što se prehrambene industrije tiče, uspele da ostvare samo dve kompanije, među njima i "Karneks" koji je dobio atest i za paštetu i za sve druge mesne proizvode, za mesni narezak, za čajnu kobasicu, ali zapitajte se, gospodine Mrkonjiću, pošto ste vi čovek koji pamti to vreme zašto ne može da bude nijednog jedinog proizvoda Fabrike "Crvena zvezda" iz Kragujevca, mesne industrije na ruskom tržištu. Vi znate da je ona jetrena pašteta u konzervi Fabrike "Crvena zvezda" Kragujevac, ne samo u Rusiji, nego u čitavom svetu imala ogromnu prođu, odnosno taj proizvod je plenio sva tržišta, a pogotovo rusko.
Te fabrike više nema. Ovi dosovci kada je Vlahović došao i ova cela ekipa i kada ste vi njima bili opozicija, posle 2000. godine, zbrisali su fabriku Mesnu industriju u Kragujevcu. Nema više ništa, radnici ostali bez posla i čemu onda ljudi da se nadaju. Da je tačno ovo, da će biti, gospodine Novakoviću, ukinut spoljno-trgovinski ugovor slobodan sa Ruskom federacijom potvrdio je danas i Dežer koji je boravio u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Danas u 10,30 časova imali smo Odbor za evropske integracije. Nisam član tog odbora ali sam dobila kao potpredsednik Skupštine poziv da odem tamo i predsedavajući mije na kraju dao reč. Bili su takvi hvalospevi, kao da gledate ove državne medije, gospodine Mrkonjiću, od gospođe Trivan preko gospođe Vučković, pa mu se zahvaljuju valjda zato što nam otima Kosovo i Metohiju, rastura zemlju i ubijaju i streljaju srpske civile na Jarinju koji brane vekovnu srpsku zemlju, ali onda, kada sam došla na red da govorim o tome ili da ne govorim o ovom Nikoliću koji, videli ste sinoć, nema odgovor ni na jedno pitanje, a kako sam i sama rekla danas Dežeru, ovaj vaš veliki prijatelj Tomislav Nikolić, kome ste zajedno sa Tadićem poklonili, odnosno ukrali mandate srpskim radikalima, vama sada odlično služi kao krpa i nastavlja takvu prljavu politiku koju sprovodi Boris Tadić.
Na moje konkretno pitanje…
(Predsedavajući: Molim vas da malo…)
Gospodine Novakoviću, samo se vi fokusirajte na ovo, biće vam veoma interesantno, vi ste predsedavali, nisam sigla da vam prepričam ovaj svoj dijalog sa Dežerom. Dakle, onog trenutka…
(Predsedavajući: Broj tačaka je toliki da stvarno možete široki zahvat, vrlo tolerantno, ali…)
Ne oduzimajte mi dragoceno vreme jer svakako nećete stići u Evropu, a dotle će da se raspadne EU kada dođe Srbija na red.
Gospodine Mrkonjiću, kada sam konkretno pitala Dežera danas, odgovorite mi bez euforija i svega toga, to možete sa njima i sa Nikolićem da slavite i da otvarate šampanjce, konkretno vas pitam, u slučaju da Srbija uđe u EU, ne daj Bože, protiv čega se bori SRS, morala sam i da mu kažem da kao srpski radikal predstavljam većinsku Srbiju jer 54% građana Srbije neće u EU i taj procenat će da se penje iz meseca u mesec, konkretno sam ga pitala, ako se to desi, a opet kažem jer ima i u zemljama EU, i to sam morala da mu objasnim jer sam zajedno sa koleginicom Radetom i gospodinom Todorovićem sada na zasedanju Saveta Evrope videla da poslanici zemalja EU ne samo da su evroskeptici nego hoće da njihove zemlje izađu iz te nakazne tvorevine i onda kažem – gospodine Dežer, ako se to ikada desi, mada neće, učinićemo sve da se ne desi, on onako me gleda, kažem, da li će da važi ovaj ugovor koji je jedini spas za srpsku privredu i za građane Srbije. Da li znate šta mi je rekao – neće. Kako je to objasnio? Tako što je rekao da onog trenutka kada jedna članica pristupi savezu, briše se sve ono što je ona do tada imala, kako je rekao, podvlači se crta i važi samo ono o čemu je govorio mr Mirović, a to je primena jedinstvene carinske stope i tog trenutka moraju građani Srbije da znaju da tu, osim to nam otimaju i ubijaju decu, što nam rasturaju zemlju, što sada prelaze na Rašku oblast, što će sutra to da bude Vojvodina, uništićete srpsku privredu time što jurite u tu Evropu koja nam ništa dobro ne želi, a sam Dežer štiti svoje interese i želi da promoviše ono što je njihov cilj, a to je da uništi srpsku privredu, da bud zašto kupuju i dalje ove i uzimaju i otimaju naše resurse. Sledeća je EPS i znate kako to već ide.
Završiću sa ovim što je striktno vaš resor i što ste malo pre u jednom kontekstu spomenuli, što biste mogli da se zauzmete i mislim da je to logično. To je predlog SRS, pa razmislite o tome. Dakle, kada je u pitanju sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o međunarodnom drumskom saobraćaju, da ne bi smo, a verujem da ćete imati odobravanje sa ruske strane jer oni zaista žele jedino dobro Srbiji, ova evro-azijska unija sa Belorusijom i Kazahstanom, videćete, u budućem periodu pokazaće svu njihovu snagu, to je ono za šta se Putin zalaže, trebali bi ste da pokrenete inicijativu da se bilateralnim sporazumom ukinu ove dozvole za kamione, odnosno za prevoz, tako da ne bi ste morali da trebujete od Rusa tih 1000 dozvola nego već kada imamo ugovor o slobodnoj trgovini da idete na to da se ukinu. Mislim da ćete imati razumevanje sa ruske strane. Za šta će nam dozvole? Za ove zemlje EU, pa i neka postoje, a šta mi pa i izvozimo tamo? U pitanju je samo roba koja se dovlači. Mislim da je to logičan predlog sa naše strane.
Žao mi je što ne mogu da pričam o onome što je moja izvorna struka, a to je turizam, jer imamo ovde i ratifikacije tog sporazuma, ali samo moram da konstatujem sa žaljenjem da je celokupna razmena između Rusije i Srbije kada je u pitanju turizam i kada je u pitanju dolazak i odlazak gostiju svedena na entuzijazam ili na zalaganje jednog čoveka, a to je vlasnik turističke agencije. Zaista ovo nije naručena reklama, to govorim iz iskustva i poznavanja toga, "Er turs" iz Beograda sa predstavništvom u Moskvi, gospodin Ratko Čitaković koji čini sve napore ali zaista kao čovek iz struke i ko je dugo bio naš predstavnik i direktor "Jugotursa" u Moskvi, sada tamo ima predstavnika svoje agencije, da broj turista dovede u Srbiju.
Naravno, mnogo je veći broj onih koji ovde imaju samo tranzit i odlaze u Crnu Goru, a to je zbog toga što još uvek nemamo mogućnosti, a mi se zalažemo i za to da razvijamo banjski turizam i da im ponudimo sve lepote koje Srbija ima. Uostalom, pre nekoliko dana, kada je bio rođendan ruskom premijeru, gospodinu Putinu, mi smo mu poželeli da dođe u dužu posetu u Srbiju i da poseti i neku od srpskih lepotica, poput Tare i Kopaonika, jer on mnogo voli naš narod i željan je toga da upozna još bolje naše ljude i našu zemlju. Hvala.

Hvala gospođo Čomić.
Gospodine ministre, dobro je što ste se vratili, zato što ništa neće spektakularno Srbija da dobije prihvatanjem ovog amandmana, ali videli ste jer je Vlada u obrazloženju za prihvatanje rekla – iz razloga koji su navedeni u obrazloženju amandmana, a ja sam u ime SRS tražila da zakon bude jasan i precizan, kao i sve kolege srpski radikali, i zbog toga je ovo dobro. Zbog javnosti i zbog ilustracije koliko će to u praksi da znači, mada će ovaj zakon biti potpuno neprimenjiv, ali eto da pokažemo da ste ovde recimo imali tog dobrog sluha. Navešću nekoliko primera, a da pročitam o čemu se odnosi taj stav 2.
Ovaj zakon ceo neće biti primenjiv, zbog toga što pozivanjem i na neku uporednu praksu i na oblasti kojima se reguliše funkcionisanje privrednih društava, poslovne tajne, Ustava Republike Srbije. Mi znamo da je to u Srbiji nemoguće, jer inače, bez obzira na to što vlast tvrdi drugačije mi pre svega kao članovi Odbora za odbranu i bezbednost i te kako imamo poglavlja koja su definisana, ja ne mogu o tim konkretnim slučajevima da pričam, regulisano državnom tajnom i čuvanjem te tajne svih nas koji smo članovi odbora. To su čitava poglavlja koja se bave industrijskom i svakom drugom špijunažom, a koju sprovode strane agenture u zemlji Srbiji.
Dakle to nisu neki specijalci iz nekih kompanija obučeni agenti, nego to za njih rade CIA, MI-6 i ostali koji ovde vršljaju kako hoće, a opet to rade u saglasnost Tadića i njegovog režima. Sa svim tim stranim obaveštajnim službama, koje su u funkciji ovoga i koje pod patronatom te saradnje u oblasti bezbednosti vrši i ovakav vid špijunaže, država Srbija ima regularno potpisane bilateralne sporazume, odnosno ugovore o saradnji.
Ovaj drugi stav se odnosi na otkrivanje informacije i na otkrivanje poslovne tajne drugim licima i pošto smo mi hteli, eto da vam pokažemo koliki je besmisao pojedinih članova, pa da zakon bude precizan, taj moj amandman je predvideo i vi ste to prihvatili da se brišu reči "bez izričite ili prećutne saglasnosti držaoca", dakle, da se otkrije poslovna tajna ako je u skladu sa zakonom odnosno na način koji nije u suprotnosti sa dobrim poslovnim običajima.
E sad, ovo je stvarno bilo suvišno, videli ste "bez izričite ili prećutne saglasnosti držaoca" zato što to može neko da uradi namerno, neko to može da uradi iz nehata, a neko to može da uradi misleći da time što otkriva tu poslovnu tajnu radi u skladu sa zakonom jer ne tiče se samo ovog zakona to, dakle, o tome je govorila i koleginica Radeta, i gospodin Stevanović kao naš ovlašćeni predstavnik, gospodin Krasić, puno su pričali o tome i službena, i državna i poslovna tajna su ustavne kategorije i zato kažem, kada mi imamo te informacije o tim agenturama i šta rade i kako razaraju srpsku privredu pre svega rade na tome da razbijaju državu i da otimaju jedan po jedan njen deo, onda imamo u vidu i to da je to ustavna kategorija.
E sad, imamo jedan najnoviji primer. Najnoviji primer odavanja poslovne tajne kako je taj, pod znacima navoda, poslovni čovek rekao on se nalazi kao lice na crvenoj Interpolovoj poternici,u pitanju je kralj duvanske mafije Stanko Subotić Cane, zvani Žabac. On je pre nekoliko dana rekao da je time što je odao tu poslovnu tajnu izgubio dobar poslovan ugled u svetu, dakle, na teritoriji gde on svojim kriminalnim delatnostima posluje.
Vi znate, gospodine ministre da je on to radio na području Srbije, Crne Gore itd. i sada je on rekao, ja ću ovo da kažem, iako gubim svoj poslovni ugled ali ja moram da oda jednu poslovnu tajnu. U čemu se sastoji ta poslovna tajna? On je naime, obavestio putem video linka, a to ste i vi kao ministar u Vladi mogli da vidite i čitava srpska javnost imao poslovni aranžman sa Borisom Tadićem. On se sastoji u tome, da je Boris Tadić njemu 2007. godine rekao da bi on trebao da prosledi Ružici Đinđić, supruzi Zoran Đinđića, određen iznos novca, da kako je Subotić rekao, fond i kampove i decu bez roditelja i sportske hale. Pošto je Tadić to preko Šutanovca koji je bio oficir za vezu u tom poslovnom dilu, tražio u kešu, Subotić je rekao, u pitanju je veliki aranžman i veliki novac, i ja to nisam mogao da uradim odjednom pa sam morao u nekoliko tranši. I onda je rekao, da je 19. januara dao taj iznos….